Ne,to se nece desiti.
Ili redje,desice se kroz koji sat,dan,mesec...
A: Aj mi donesi taj cips iz kuhinje,leg'o sam sad,ne mogu da ustajem
B: Evoo,sad cu...
A posle 20 minuta ustaje i uzima cips.
Израз који сви користе када негде касне,а још нису ни кренули.
- Где си ти?!
-Близу сам,чекај ме!
Изнервиран одговор на нечије упитно и упорно иритантно дозивање по целој кући: "Где си? Где си?"
Једна од најчешћих изговора неистине током телефонског разговора са стрином, сестром, тетком, пријатељом... Обично следи као поклопна оној поздрави ми Јована. Поред тога изговара се онако, преко курца, културе и поштовања ради.
Uzvik žena koje same dolaze u banju . Može imati dvojako značenje u zavisnosti koliko se brzo izgovori.
Reč koju je patentirao moj otac. Na istu foru je kao i zapitkivanje osim što se upotrebljava kada su njegovi tzv. anđelčići u pitanju. Evo jedan prost primer:
Moj mlađi brat: Tata, možeš sladoled da mi kupiš?
Otac: (Puk'o mu film istog trena jer ga je lako iznervirati) Jaoj sine šta me tatkaš sad. Tata nema para da ti kupi sve imaš kući da jedeš.
Izraz koji prati pokazivanje šipka u pristojnijoj varijanti.
U nepristojnijoj varijanti se pokazuje nešto drugo.
Речи које те као малог највише усреће, без обзира да ли долазиле од бабе, деде, родбине, кумова или неких породичних пријатеља. Те речи су разлог што си их издржао и слушао претходних пар сати.
Ни дешава се ретко чак и да се правиш да нећеш да узмеш, чисто формалности ради.
1: Пиле бабино, јеси румен као јабука (штипкајући успут за образ), сад ће бака да те почасти, ево ти за чоколаду.
2: Стварно није требало баба, ал' хвала.
1: Ајде кумић узми, нека ти буде за чоколаду.
2: Нека, не треба.
1: Ма 'ајде кумић, узми.
2: Па добро куме, кад већ тако наваљујеш, хвала, стварно није требало.
Реченица која се користи када ишчекујете долазак девојке са огромним сифонима, којој ноге остану суве после туширања, која баца краве музаре у завист, користи падобране уместо грудњака..ону коју Памела зове сисатом.
-Ах више, па где је та Валентина..?!
-Полако, ево их сисе сад ће и она...
šaljiv pozdrav iz studentskih dana, koji je imao i nastavak: dobro jeste da vi niste neke pičke, ali nismo ni mi inžinjeri
Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
Prva pomisao vlasnika pogrebne firme kad dobije dojavu iz bolnice da je neki nesretnik preminuo.
Šta drugo da pomisli najbliža rodbina pokojnika kada samo pola sata pošto je ovaj preminuo zovu iz pogrebne firme ( Miran san, Večni mir, Večni raj, Konkordija itd. ) da izjave saučešće i kao usput ponude svoje usluge sa najpovoljnijim cenama.
Uporno to govoris nekom, ili u svojoj glavi mislis. Znas da je vreme za spavanje i ustajes ujutro, ali nesto te vuce da ostanes, jer upravo tad ti je dosla neka ideja, nesto moras da procitas na wikipedia-i, a nikad se toga u normlno vreme ne bi setio. Jos gomilu takvih sitnica ti se ispreci na put da bi otisao na vreme u krevet. I tako ti zaglavis za kompjuterom do vremena polaska, na posao, u skolu, na fakultet.
Osoba 1: Sta citas to?
Osoba 2: Ma krenuo sam na spavanje, a setio sam se nesto sto sam davno citao, pa usao da pogledam malo.
Ono sto prosecan smeker izgovori upadajuci na kucnu varijantu zurke, u nadi da ce time zalepiti za sebe pogled neke prisutne osobe suprotnog pola.
Фин начин да некоме кажете да вас баш заболе курац за њега а да он то не примети.
Секретарица: Господине директоре Станковић је стигао, може ли да уђе?
Директор: Који бре Станковић, где да уђе?
Секретарица: Из оне невладине организације има заказано за данас!
Директор: Нека уђе ајде!
Станковић: О господине директоре!
Директор: Па где си бре Станковићу сто година, ево баш причамо о теби!
Станковић: О чему ако се сме знати?
Директор: Ма ништа онако него кажи шта те мучи?
Ироничан и понекад једнако иритантан одговор којим се наглашава могућност џепа да постане универзално сабирно мјесто свих изгубљених ствари.
Син: Тата, гдје је оно за ципеле?
Отац: Ево га мени у џепу.
Син: Стварно те питам, треба за десет минута да се нађем са једном цуром... Види, нема ни ципела! ААА,ГДЈЕ СУ МИ ЦИПЕЛЕ?!
Отац: Ево их исто мени ууу...џе-пу. Откуд ја знам, јебале те твоје ципеле. Видиш да покушавам поправити чесму у судопери. А запек’о овај вентил, маму му... Не да се одврнути...
Син: ШТ...ШТА...ШТА ТИ ЈЕ ТО НА НОГАМА?!
Отац: А ове ципеле тражиш? Само сам их обуо до шахта, да затворим воду. Ја мислио да су оне моје назуваче.
Син: Изгазио си их потпуно...блато...
Отац: Аха. Падала нека киша. Срећа имадох неку кошуљу при руци, да их бар мало очистим при уласку у кућу. (Хехе, са Мирином ћерком си нашао да излазиш. Читај између предака , дечко. Неће да може!)
Atlasov standardni odgovor kad ga pitaju kako je.
Реченица којом један тип чашћава другог приликом гледања научнообразовног програма о животињама а да је притом наишао прилог о мајмунима.
У 98% од 100% случајева се ово дешава.
Televizija i radio stanica koja u Beogradu postoji više od 40 godina, i koja je u početku bila jako popularna i slušana, a danas služi kao termometar, jel okrenemo na ovu televiziju samo da bih videli koliko ima stepeni. Penzioneri čine 90% gledalaca, a svaka serija, emisija u sebi sadrži reč Beograd (Beograde dobro jutro, Beograd u 9, Beograde dobro jutro Plus, Podne u Beogradu, Beogradjani, Moj Beograd, Beograd moj grad,Beograd zdrav grad, Beograde laku noc, Beograde jedi govna). Iako je nepopularna, ova televizija sadrži više kulturno-obrazovnog programa u jednom danu nego sve televizije u Srbiji u narednih mesec dana. I što je najvažnije, skoro svaki voditelj ima preko 4 banke života i 2 banke rada u Studiu B!
Beograde, dobro jutro- Kreće čuvenom rečenicom Duška Radovića.
Voditeljka: "Kako je vaše srce? Ne od jutros, nego inače??" ( Mislim kakvo je to pitanje i to od sabajle...)
Voditeljka: "...sa obzirom kakva nam je statistika trebalo bi da se zapitate da li možete da budete njen deo.." ( I naravno njen smešak od uva do uva, a tema nikad ozbiljnija)
Voditeljka: "...i odlučite da uzmete stvar u svoje ruke, ili bolje da kazem svoje noge!"(Kakve noge ženo, o čemu priča ova, tako prokomentarišem sam sa sobom onako uspavan i zbunjen)
I tako nastavlja program sa još nebuloznijim pitanjima i gostima koji ne progovore dve rečnice u celoj emisiji.
Двије ријечи које саговорнику умањују тензију у реченици на такав начин да крај реченице звучи потпуно спокојно.
А: Па бре, то је курва, еј рођена ћерка ми је курва!!!
Б: Ајде, Миле, спавала је са петорицом за два дана, боже мој, није нека мука.
___________________________________________________________________
А: Гори нам кућа, дај онај апарат, брзо!!!
Б: Полако, Срле, нема никога унутра, боже мој, угасиће се...
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.