Karakterističan oblik spema nekog sajta, u kome je učinak osobe koja spemuje, da ne kažem speRmuje, ekvivalentan ejakuliranju po svim drugim prisutnim članovima.
SpeRmer, za razliku od trolera (osobe koja troluje), ne izaziva pometnju da bi se kasnije izvukao i sa uživanjem gledao kako se ljudi prepiru, već zato što je naprosto medicinski fenomen i nema mozak.
Njegovi postovi ostavljaju ostale članove bez komentara.

Politička opredeljenost građana Srbije.

Mreža šifrovanih dimnih signala, po kojima se srodne duše prepoznaju i udvoje za dogovorenim brdom.

Neretko i kakav deran potraži sebi odgovarajuću zanimaciju, ali sa malo uspeha, jer jezik je stariji i od samog Smokvinog Lista, i nije izmišljen da bi mladomu sapunjaru na radost služio.

Kao sto vec znamo kafane su visevekovna instutucija u nas Srba,i kao takva institucija njeni vlasnici se trude da svakoj daju jedinstven pecat,a evo i neki od tih jedinstvenih pecata:

Spiritualni naslednik dizelaša, mada je prisutan i uticaj drugih supkultura, od kojih su pokupili sve najgore.
Najčešće su momci, ošišani na keca ili potpuno obrijanih glava. Prisutni su na ulicama gotovo svih beogradskih naselja i uglavnom imaju između 13 i 22 godine.
Obučeni su prilično skupo za naš standard (Napapirji šuškavci, Nike trenerke i duksevi, parka jakne, kopije Rolex satova), a najprepoznatljiviji su po izuzetno upadljivim patikama - Nike Air 95/95 Ultra/97/TN/u retkim slučajevima Huarache ili Air Force. Među njihovim obeležjima su i "brze cvaje", odnosno naočare za sunce koje nose i danju i noću.
Slušaju muziku neverovatno lošeg kvaliteta, a ukusi variraju od turbofolka nastalog u prethodne 3 godine koji iz nepoznatih razloga smatraju repom, nemačkog gangsta repa, uglavnom 187 Strassenbande pa čak do psytrancea koji je nešto najkvalitetnije što će većina njih ikad čuti.
Devedeset odsto njih puši, a neretko i uživaju psihoaktivne supstance, najčešće LSD i travu. Uglavnom borave u nargila barovima, školskim dvorištima i parkovima u grupama, a nikad ih nije manje od petorice.
Odlikuje ih i koeficijent inteligencije manji od trenutne sobne temperature negrejane prostorije i rečnik koji podrazumeva nekih 300 reči. Takođe iz nekog razloga svi imaju devojke.
Nalik dizelašima, mršte se na sve što nosi starke ili martinke, sluša iole normalnu muziku ili ume da misli, samo što se takvi više ne nazivaju metalikama, nego prosto pederima.
Gaseri obožavaju svoje naselje ili određeni deo naselja i mrze gasere iz drugih delova grada, pa su i naoružani skakavcima ako dođe do neke tuče, mada takvi sukobi realno postoje samo u pričama. Navijaju za svoje klubove koji igraju u žnj ligama i za jedno od večitih, iako je to samo maska za dalje gasiranje.
Iako nemaju pozitivnih osobina, opšte su prihvaćeni i omiljeni u društvu. Nestaće i malih krugova mislećih bića koja na gorepomenute gledaju sa podsmehom, takvi odu u Kanadu i Australiju i više se ne vrate...

U svetu danas postoji približno dvesta država, svaka od njih je po nečemu posebna, Kina ima dve milijarde stanovnika, Rusija po teritoriji, Brazil ima kafu i fudbal, Austrija ima Beč, Estonija, Litvanija i Letonija nekako idu zajedno, U Švedskoj je "hladno, al' standard", Vatikan ima papu, Kolumbija Eskobara, Bugarska Nesebar, Nemačka i Srbija Golfa dvojku, Ukrajina krizu, Nepal Dalaj Lamu, pa čak i zemlje poput Svazilenda, Butana, Istočnog Timora i Zelenortskih Ostrva imaju nešto za šta ste nekada negde čuli, ili znate nekoga ko zna nekoga ko je nekad negde nešto o njima čuo. Sa druge strane tu je i Moldavija zemlja o kojoj manje piše na vikipediji nego na deterdžentu za veš, vermiform appendix, slepo crevo, zemaljske kugle, čardak ni na nebu, ni na zemlji, tampon zona između Ukrajine i Rumunije, superlativ neznanom junaku, Fulam u smislu suverenosti. To je crnomorska zemlja, koja ne izlazi na Crno more, republika koja nema predsednika, već privremenog vršioca dužnosti koji sedam godina izvlači zemlju iz krize. Moldavija je najsiromašnija država u Evropi. Ima jednu pokrajinu, koja se zove Gaguzija, i koja je jednostrano proglasila nezavisnost, a osim Moldavije, nijedna država u svetu je nije priznala. Kada ukucate na guglu "znamenitosti Moldavije" Gugl se smori, jer postoji nešto što ni on ne zna. Stanovnici Moldavije se izjašnjavaju kao Rumuni, jer verovatno ni oni za Moldaviju nisu čuli, govore rumunski, pa čak su i zastavu ukrali od iste. Jedina stvar za koju Moldavija služi je da promašimo odgovor na pitanje "Kroz koliko zemalja protiče Dunav" jer je kači u dužini od 570 metara. Za Moldaviju je mogao jedino čuti prosečan kladioničar, igrajući na Šerif iz Tiraspolja.

Gotovo isključivo apotekarski sleng odmilja za najpopularniji lekić, aspirin. Često se daje u kombinaciji sa smeškom, i lekovima za srce, prosečan srpski domaćin u terapiju ubaci i dušmanku.

Lik na koji nas podseća većina političara u Srbiji u bilo koje vreme, bilo koje godine.

Čovek koji misli svojom glavom i iznosi stavove koji su u sukobu sa stavovima vlasti.

Najbolji argument za pobedu u svađi.

Koriscenje statistike u debati (pogotovo ako shvatas da polako gubis) u 96% slucajeva ce ubediti vaseg oponenta da ste u pravu. Naravno, koriscena statistika ne mora biti istinita. Primer takodje mogu biti politicke debate gde se predstavnik opozicije i predstavnik aktuelne vlasti prepucavaju oko ispunjenih/neispunjenih obecanja datim u predizbornim kampanjama. Razlika je samo sto se tamo statistike koriste da zavaraju auditorijum.

Čine veliki procenat populacije svakog većeg grada,naziv su dobile po istoimenoj televiziji koja je ujedno slika i prilika ovakvih devojaka.
Uspešnije svoj angažman i dobiju u gore pomenutoj televiziji,dok ostatak opada na studentkinje bezuspešnih fakulteta i umetnice.
Evropski nastrojene,totalno urbane i veoma liberalne,velika većina je u omladini LDP-a,dok je ostatak u ANTI fazonu.
Često se mogu sresti na izložbama,predstavama,modnim revijama i ostalnim kulturnim dešavanjima,a definitivno po klubovima i koncertima/festivalima gde daju svoj maksimalni doprinos.
Naravno većina su ateiste,mahom iz komunistički nastrojenih porodica,koje nikada ne štede svoj stav,dal' su u pitanju fore,frustracije ili klasično pljuvanje,ova stavka im neće promaći.
Pljuvanje po Srbiji je totalni fetiš,ako se uzme u obzir da im se gadi bilo šta što ima veze sa starim običajima,životom i ljudima.Često su zbog tih stavova na meti kvazi patriota i delikvenata(kako ih svi popularno zovu huligani),šabana i ostalih sportista.
Veoma uspešno troluju po forumima,posebno na temama vezanim za aktuelne dogadjaje,kako u Srbiji,tako i u svetu.
Ako ste rešili svoje muke da olakšate ispijanjem nekog alkoholnog napitka u parku ili ko zna kojeg opijata,one su savršeno društvo za to.
Svaki izlazak je definitvno zanimljiviji sa njima,savršene za hengovere i partije životinjskog fetišarskog maratonskog seksa,tu su neprejebive.
Trens,rok,alternativa,dram,rege,nije bitna muzika bitno je da su na podu,da su prekinute i spremne na sve,ko se pak zajebao i krenuo ozbiljnu vezu sa njima,nikako ne sme da ih pušta same napolje.
Nisu ništa preterano lepe,ali definitivno mnogo slatke,neke su kraće ošišane,mnoge su crvenokose,a ima i onih narandžastih pegavih stvorenja.
Često će vas iznervirati svojim egocentričnim stvavovima i ponašanjem,poželećete da ih zajedno sa svojim ambicijama proterate u neku od zemalja EU,ali pokušajte da ih razumete i podelite buksnu ili alkohol sa njima,lepo ćete se provesti,garantujem.

Slikovito objašnjenje za nekoga kome bazdi iz ustiju toliko progresivno da se sopstveni tarzančići preplaše od straha i poblede a potom i izumru. Reci ćao zdrao tarzančići prelepi niste vi krivi krive su klozetske daske.

Još trista sekundi zajebancije.

Ekstremni vid štednje, žrtve i odricanja. Zakidati samome sebi na nekoj nasušnoj potrebi kako bi se neki drugi, viši cilj ispunio.
Čest začin zvocanja i prebacivanja životnom sapatniku ili potomstvu.

Ženski leteći subjekat koji neplanirano diže u vazduh muški padajući objekat.

Avion.

Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Vrsta dosadnog i otrcanog humora, kojim se služe neduhoviti i licemerni likovi.
Suština prozovačkog humora se ogleda u tome da prvo nekoga isprozivate a onda da mu posle toga kažete "ma šaaalim se", čime ste mu zapravo rekli ono što mislite ali nemate dovoljno velika muda da mu kažete da ste to ZAISTA mislili, nego šatro kroz šalu i šegu. Ukoliko vam se desi da vas neko "u šali" isproziva da smrdite, da ste ružni ili glupi bez sekunde premišljanja mu možete opsovati mrtvu majku u pičku, pa mu posle toga uz kiseli osmeh, reći "da ste se samo šalili"...

Genetski modifikovni gnu.