Pozdravljam te Đede Mraze, ja znam da treba da ti se šlihtam malo i da pokažem kako sam pažljiv i brižan, tako da ću početi od početka.
Dragi đede moj, imaš li drva? Jel mnogo 'ladno kod tebe na jednom od polova, znam da jeste samo te zajebavam, al' standard jebiga. Izvini što psujem, ustvari, ovo je neko rekao na tvu pa sam mahinalno ubacio u ovo pismo.
Ti i sam znaš da je tv najvće zlo ovoga sveta i da on samo zaglupljuje ljude, tako da sve ti je jasno.
Nadam se da redovno hraniš irvase, dajem ti predlog da ih hraniš sirutkom, jer meso kasnije bude ukusnije mnogo, a i sirutka je prirodnija od ovih fabričkih koncentrata, a i konji sa rogovima treba da te vuku, jer idu godine, kosti su teže, ima tebe dragi moj đede... nemoj da se ljutiš.
Šalim se naravno, pravo da ti kažem, boli me ona stvar za tvoje stanje, ali moram da budem iskren ja sam ceo život verovao i verujem u tebe,
Čak šta više, drugari su mi pričali da su te prizivali tako što su se držali za uši i skakali na jednoj nozi u poderanim čarapama na peti, to sam pokušao i nije se desilo ništa što su rekli...
Ali ja sam i dalje verovao u tebe, onda sam pitao roditelje da li postojiš i pustili su mi film na onoj kutiji što zaglupljuje ljude...ali ja sam i dalje verovao u tebe...
Ono što želim da mi doneseš ove godine su džordanke, ne ćerke od Majkla Džordana, nego njegove patike, iste kao njegove samo moj broj.
Ako toliko možeš da mi učiniš, da znam kako se krste vernici u tebe tako bih se prekrstio sada u ovom momentu dok gledam kroz prozor u pun mesec, čekajući da proleti kometa.
E ako mogu još nešto da te zamolim, da mi doneseš i štampač, ne mora biti u boji, samo neka ima tonera, da mogu ovo da ti odštampam jer inače ni ti nećeš ovo pročitati, a ni ja neću da dobijem toliko željene džordanke.
Uglavnom poštare Željko, ako budeš čitao ovo, znaj bez obzira koliko si pijan, ne dostaviš li, reći ću ocu da mi jebeš majku svakog četvrtka dok je on na poslu..
I Dragi deda mraze, ovo ću dostaviti prvo roditeljima u 2 primerka, a onda ću ti poslati i mejl, jer je poštar Željko mnogo jači od mog tate, tata izvini. tata volim te, kupi mi Džordanke jer drugačije neću moći da podnesem tvoj i mamin razvod.
Vaš sin Đuro :)
Zivotni standard srednje klase u svetu. Velika riba jede malu. Nesposobnost politicara zemalja 3 sveta,odnosno nesposobnost politicara bilo koje manje drzave. Da li bismo trebali da prosperiramo od pogodnosti danasnjeg sistema u svetu? Zasto smo onda isfrustirani i iscrpljeni? Izraz "ekonomska ekspanzija" sugerise na nesto pozeljno i dobro,ali jednostavno znaci da trebamo da trosimo vise novca. Medjutim trosenje ne znaci da ce nam se zivot pokrenuti na bolje. Trositi vise novca jedino hrani ceo ekonomski sistem,koji je baziran na kupoprodaji. Ukoliko nema strujanja novca, nastaje kriza. Ako mi ne kupujemo, proizvodjaci ostaju bez posla. Ljudi ne kupuju kuce, automobile,ves masine... Ceo sistem pada.
Nama ne treba toliko stvari koliko proizvodjaci proizvode,ali njima mnogo znaci nasa potreba za njima. Zasto u nasim supermaketima mozemo da biramo da kupimo 60 razlicitih vrsta toalet papira kada sluze istoj svrsi? Potraznja je cudo koje pokrece motore ekonomske ekspanzije. U svetskoj ekonomiji ne postoji dovoljno,vec samo hronicna ceznja za necimo novim,za nesto vise. To je glad koja se ne moze zasititi.
Toliko je samo ludosti u svetu po ovom pitanju. Da li ste znali da jedna Americka kompanija proizvodi brzu hranu(povisava krvni pritisak i goji nenormalno), lekove protiv visokog pritiska i lekove za skidanje kilograma!? Banke pokusavaju da me nagovore da kod njih dignem kredit i da se zaduzim,dok me sa druge strane zasipaju sa raznim katalozima robe kako bi taj isti novac potrosio. Kako je moguce da mi u Srbiji mozemo da kupimo jagode iz Ekvadora i Kenije kada u ove zemlje ne mogu da prehrane svoje stanovnisto kamoli tudje!? To je zbog novca,koji im je nophodan da bi te drzave mogle da izmire svoje dugove i kredite. Banke zapadnih zemalja se bogate na zaduzivanjima zemalja treceg sveta.
Zlo potrosackog drustva je u tome sto nas cini nesvesnim prema posledicama nasih dela. Mi kupujemo garderobu koju proizvote savremeni robovi koji rade za neku bednu crkavicu. Pravimo svakodnevno brdo otpada. Jedemo hranu koja je bezukusna,i pravi se pomocu hemikalija koje opet zagadjuju svet oko nas. I jos mnogo toga... I kako izaci iz zacaranog kruga? - Tesko. Nas najveci problem je u tome sto ne znamo sta da uradimo po tom pitanju. Ne znam da li cemo uspeti da se odupremo ovom zlom sistemu. Jedno sigurno zanm,dobro biti nece...
Suptilan način da u sportskom maniru odbijete ekstremno visoku devojku.
Helsinki, Finska. Diskoteka "Colder standard". Par minuta posle jedan. Vesna Čitakovic, kapiten odbojkaške reprezentacije Srbije, vidno je razdragana posle pobede svoje ekipe nad selekcijom Finske u kojoj je učestvovala sa respektabilnih 17 poena i 4 bloka. Par stolova od nje se nalazi Tom Kruz, holivudski šmeker od metar ipo. Došao je u posetu visokom sajentološkom svešteniku, anonimnom finskom režiseru, koji ga je pozvao na pivo. Vesna odlučije da pridje holuvudskom sektašu, teturavim hodu odlazi do Toma, pogleda ga sa visine i reče:
-'de si, lepi, je l' može još jedan vopsić, Teta Vesna časti?
Tom se probudi iz meditacije i odgovori:
-Uvaaau! Humanoidna delta! Da l' bi mogla da zakucaš preko mene?!
-Kako to misliš, Tome?
-Pa znaš, bre, kao Danilović preko Sabonisa, sećaš se?
-Baš si vickast, Tome. Sećam se, ali mislim da ne bih mogla. Nego 'ajmo do wc-a da mi poližeš pičku, tako, stojeći to bi' mogla. 'oćeš, a?
Priloška odredba za špicarojku.
Fudbalski termin koji se obično upotrebljava u ruralnijim sredinama gde vezaru mogu da ubiju drvenom ambalažom za jabuke ukoliko mu, BAR U JEDNOJ SEKUNDI, padne na pamet da vrati loptu i zadnju liniju ili golmanu, pu, pu, daleko bilo. Najlakše i jedino ispravno rešenje jeste samo napred, što dalje od sopstvenog gola.
Četvrtak, 21. avgust 2014. 21:04
Partizan : Nefči...Svlačionica Partizana, negde u poluvremenu...
Marko Nikolić: O, jebem mu mater! Vulićeviću, sine, pa kakve su ono lopte?! Pa zar da te vukljam iz Novog Sada k'o Nikolica Prikolicu, da vidiš glavni grad, a ti onako ispadaš.
Miroslav Vulićević: Pa nisam...
Marko Nikolić: Šta nisi?! Rizičniji si mi od Brašnjavog i Stankovića zajedno. Šta mrsiš, koji moj? Nabodi je na prs' ka tribini po izboru pa nek' je Kimi traži do ujutru, inače će sve da nas iznabada glavom, zajedno sa Darkom Gruborom.
Brašanac: Treneru, mogu da pitam nešto?
Marko Nikolić: Pitaj Brašnjavi.
Brašanac: Ne hrane me dovoljno loptama ovi iz zadnje linije. Gladan sam.
Marko Nikolić: Ma jedi govna.
Valjevske lokalne novine. Štampaju se već 65 godina, a u međuvremenu su postale najčitanije lokalne novine u Srbije. Postale su poznate po kletvi ''Dabog da izašao u Napredu!'' Ali, idemo redom.
Kao što već primećujete, sam naziv deluje prilično optimistično, dok je surova realnost potpuno dugačija. Valjevo je prema poslednjim istraživanjima grad sa najlošijim standardom i najnepovoljnijim uslovima za život. To nikako ne sprečava mlade da pune kafane i ispijaju galone valjevskog piva u mnogobrojnim kafanama. To sve, naravno dok ne odu na fakultet, posle dođu jednom mesečno, vide matore, razvale se u gradu, ujutru kukaju kako provod nije ni za uporediti sa Beogradom, pa se vraćaju u isti. Nizak standard ne sprečava ni gradonačelika (nije ni bitno kojeg, svi su isti) da odlazi na skijanje u Austriju i održava skupe koktele svoje stranke u Domu kulture. Opravdanja naravno ima: podaci zavoda za statistiku su zla namera protiv jadnika i sirotana iz DS-a (nije ni bitna partija). Ovi iz statističkog mora da su se onda baš namerili na Valjevce... Ma samo Napred.
Elem, same novine imaju 32 strane. Ako ste kupili pre 10 godina jedan broj novina, nema potrebe da kupujete novi. Vesti od 1. do 20. strane su iste: privatizacija kompanije, gašenje kompanije, štrajk radnika zbog gašenja kompanije, nelegalna imovina, zakasnela reakcija vlasti, premeštene investicije, Valjevo van državnih planova, podmićivanje lekara, putevi očajni, građani još očajniji, nevreme, potop... Napred Valjevo.
E, sad ide specijal i ono zbog čega novine kupuju uglavnom stariji građani grada i okoline - čitulje. Na celih 9 strana mogu saznati kako i gde su ima bivši drugovi iz odeljenja, vojske, bivše kolege, ljubavnici, suparnici, gazde, komšije, prijatelji, neprijatelji, daleka rodbina... Ovaj deo novina se jedini menja iz nedelje u nedelju. Ovaj deo novina uvek biva pažljivo pročitan i pregledan. Ponekad pomislim da ga čitaju toliko pažljivo ne bi li konačno videli sebe u njima. A i poslovica sa početka teksta se upravo odnosi na ovaj deo novina. Uglavnom razočarani, listaju Napred.
Sport. Na cele 2-3 strane, u zavisnosti od broja čitulja tokom te nedelje i (ne)uspeha sportista. Budućnost i Vujić voda među poslednjima u ligi. Uspeh karatista, poluuspeh rukometaša i odbojkaša. Košarkaši standardno dobri. Šahisti opet prvaci države. Eto i svetle tačke. Šah mat na kraju. Napred šahisti. Nazad svi mi ostali.
Način na koji posmatram komšijinu ženu.
Eno je, opet je zaboravila da spusti roletne. Prozor je blago odškrinut, vetar na mahove dune.
Tek toliko da zavesa zatreperi. A i ja sa njom.
Danas je bio radni dan u polju. Jeste nedelja, ali drugi je kalendar kod nas seljaka. Ona jedra i snažna, ne kao ove gradske mršavice. Svaki snop koji zahvati, mene je prolazila lagana jeza. Komšijino voće. Zato je i slađe. Posmatrao sam je danas.
Posmatram je i sada. Svlači polako znojnu majicu "Za Milutina Krstajića i uspešan evropski Kosjerić", polako se naziru znojem orošene grudi. Nema onu žensku, čipkastu potkošilju, već Rajinu (muž joj) siledžijku. Široka je, kao i Raja, uostalom. Polako hvata donji porub, a meni se oči žare, obrazi gore. Povlači je na gore i ja se lagano stresem.
Tek toliko da zavesa zatreperi.
Jer, ušao je Raja. Video me i viknuo "Milomire, jebaću ti mater sad, meni si našao u ženino poštenje da udaraš". Raja udara jako, a brat mu je seoski sudija. Neće biti zadrške.
Neke predmete u kući možda i ne primećujete, ali neki verovatno imaju kultni status i sentimentalnu vrednost, i ne bi ih dali, sve da vam nude nove i bolje verzije istih. Jednostavno, kao da su postala živa bića, i vi ih tako tretirate. Postali su, ni manje ni više, nego članovi porodice.
Za primer, moj daljinski.
Razbio se o patos bar 100x za ovih 10-ak godina koliko je sa mnom u sobi. Kroz sve te bitke izgubio je samo jedno dugme, ali sam mu našao novo. Slomljen mu je bio predajnik za signal, ali sam ga zalemio. Nema ni jedan šaraf u sebi i kad padne raspe se na atome, ali ga samo sklopim i više ni ne proveravam radi li, samo nastavim da ga koristim jer jednostavno znam, on je neuništiv. Na iste 4 baterije radi već, jebeš mi sve, makar jedno dve godine, dugme mu više ne svetli i ne pokazuje da rade, ali on fura svoju igru. Jedina sprava koja me nikada nije izneverila, i sumnjam da će ikada. Onaj koji postavlja standard za sve te mašine po kući, onaj koji je meni od predmeta postao prijatelj, moj daljinski.
Svaka čast pevaljkama, političarima, stilistima, novinarima, starletama i ostaloj bagri belosveckoj al fudbaleri su fudbaleri, realno. Uostalom, nikada nisam video da je neka machkitza tigritza izjavila "biću žena šlager pevača" ili da nackli koji još nije zamenio jurenje lopte pičkom ima alijas "Andrej MikiMećava Rudić"...
Najpoznatiji fudbaleri, o našem srpskom mikrokosmosu pričamo, dolaze iz redova naša dva najpoznatija, najtrofejnija, najzaduženija, najdržavnija..,.ma sve NAJ kluba pa je tako i njihov meč magnet za sve poluproizvode džet seta da se pojave na tribini ili loži ili da u danima pre Derbija daju neku navijaćko-miriteljsku-blagošlihtajućo-transfer izjavu kako će bodriti svoj klub al se nadaju da će na tribinama biti mirno. Da li treba da napomenem da je deda Sloba semenkar navijačima poznatiji od ovih telećih glava? Al dobro, kada su mogli toliki članovi uprava da se grebu i bogate na račun klubova mogu i ovi selebritiji, ipak su Zvezda i Partizan državne firme a što je državno i Bogu je drago...
U samom centru sveopštog vašara i ludila koje ovaj događaj od nacionalnog značaja prati je grupa potpuno netalentovanih, neškolovanih, preplaćenih modernih gladijatora. Klasičnih seljačina koji su došli do para bez previše truda što ih lansira u sam zenit poštovanih osoba i ikona mladih. Nenad Milijaš, kako to gordo zvuči? Lola Smiljanić, prototip modernog sportiste. Nemojte me zajebavati, jedini autoritet koji imate je kada zovete promoterku splava da vam ostavi separe...
Igra je odavno izgubila draž i postala merenje snage i izdžljivosti. Al u normalnim ligama čije klubove ne izbacuju zbog finansijskog fer pleja iz evropskih takmičenja niti ih na silu guraju u prvu ligu jer su predstavnici nacionalnih manjina. Ovi "naši" deluju kao ekipa veterana sa izmoždenim facama i ispijenim telesinama koje isparavaju na balantajms u 16-om minutu prvog poluvremena, čitavih pola sata pošto su obećali 110 posto svojih mogućnosti. Zato to nadoknađuju nedostatkom tehnike i smislom za taktiku jedne cigle. Tužno je videti da im standard postavljaju reciklirani crnci sa falsifikovanim pasošima koji su prvi semafor videli na surčinskom aerodromu i potpisuju se iksom.
I svaki prođe isto: puno očekivanja, nimalo dobrog fudbala, dosta svađa i prigovora sudiji(hvala kurcu da se pojavio Mažić pa im je makar ovo uskratio), pokoji incident na terenu i par komada više na tribinama, malo ratova saopštenja i nagađanja koji će biti d čouzen van koji istrčavaju na teren i velika, nezamašćena, dlakava kurčina svima nama koji smo čekali, nadali se, navijali i nervirali se.
Sve bi ja vas u rudnik ili na njivu, kaka kurac ljudska prava! Jebete bre pošten narod kome je leba i igara dosta da budu mirni. Gde je igra, pitam ja vas? Za leba ću se snaći već nekako kao i milioni ostalih ali igru ste nam oduzeli... Budala sam. Zaluđena budala kojoj ne smeta što mi naplaćuju RTS pretplatu i što cena goriva skače a akcize na cigare udaraju u plafon ali kad vidim kako se vucarate po terenu i nabijate loptu na palac dođe mi da vas zadavim žicom. Rđavom, ako ima.
Muška osoba koja se čini malko gejastom, kao da ima više estrogena nego testosterona.
Ime mu je gejasto, ili uniseks.
Nije dukatlija, ni metros, nego eto - kosa mu po difoltu miriše na lavandu, navija za Barsu i brije se samo kad je slava, i to čisto onako, da ne zaboravi gde mu stoji brijač.
Sedi dok piša.
-Alo bre Vanja, pa de si ti jebemusve?
-Ma mani bre, flinstonizovao mi se auto, morao sam da šlepam do ovamo. Stao jedan brka sa Čkaljinom kapicom i pivskim stomakom, rasni kamiondžija iz devedestih, ponudio da me preveze, i kad smo stigli, tražio da mu platim u naturi. U životu se nisam tolko usro...
-Pa normalno kad imaš testosterona kolko i Eva Ras na snimanju "Parade"! Enivej, ja ne mogu da verujem kakav si ti Joko Ono jebote, pola ekipe je otišlo jer nemaju živaca da te čekaju, kažu da je lepša igra bez tebe jer više navijaš nego što igraš fudbal!
-Jebiga brate, nisam ja kriv što vi igrate više američki nego evropski fudbal. Imaš jedan otvoren šut, ali plaćaš taksi do terenčeta, imam osećaj da nam se Palmoliki kamiondžija približava dok pričamo i da hoće romansu sa mnom..
Ono što 'oće da padne na pamet kad kreneš malo da razmišljaš... Radio si sve po dobronamernim savetima roditelja, rodbine, trenutnog trenda zapošljavanja i predviđanja kursa evra. Završio si dobar faks, od onih gde mož' čak i bez veze da se zaposliš, imaš platu koja pokriva prosečnu potrošačku korpu, al' još imaš i za ponešto. Naš'o si ženu, koja je obavezno lepša polovina u vezi, stižu i deca, nisi od onih š'o su žigosani kao sami, naglas ih sažaljevaju a potajno im zavide, a i ti sami sebi naglas zavide, a potajno se sažaljevaju... Ne bi trebalo da nisi srećan. Onda skontaš da je sreća relativan pojam. Sreća koju živiš je nekakva sreća koja se plasira po televiziji, svakom romanu od hiljadu strana što su pisali dokoni Rusi kad nisu smeli da promole trepavice od minusa ili neke engleske usedelice uz čaj sa mlekom dok je prolazio lokalni lord na konju. Brate, i ljudi furaju jedno te istu stvar, ma ne dvesto godina, već hiljadu godina nameću iste standarde za sreću. Ajd' ovih sedamdes' posto što nisu srećni, ali kažu sebi to tako mora, oni su još normalni, ali šta sa onima što stvarno krenu da traže sreću? Ko je tu lud, a ko pametan, to se ne zna. Možda čovek i treba stalno da bude nezadovoljan, da smo bili zadovoljni onim što imamo, ne bi se ni spuštali sa drveta.
-Mama, tata, ja bih stvarno voleo da se bavim hortikulturom.
-More, mali, da si završio elektrotehniku, vukovac, grdosija, atleta, tu da mi se petlja sa cvećem kao oni što paradiraju na televiziji. Da se brukam pred komšijama.
______________________________________________________________________-Tata, ja bih stvarno voleo da budem dželat. Video si kako imam laku ruku, poštedeo bih muka sve one kojima zapadnem ja kao početnik. Pa odrubio bih glavu u jednom potezu. Vežbam svaki dan, evo, vidi, napravio sam i novi model sekire, tako da i ako, ne dao dobri Bog da neki novajlija omaši, da i oni sa volovskim vratom budu mrtvi, pre drugog sečenja.
-Ćuti i potkivaj konje kao tvoj deda i pradeda i svi ostali. Neće meni sin da bude neki hipster sa kapuljačom.
______________________________________________________________________
-Heraldijo, jebaću ti oca reptilskog! Zmajevi i ljudi se ne druže! Nisi ti tamo neki kineski lung bez krila, nisi ti kao ona pernata ptičurina amfider pa da se družiš sa ljudima i da ih opismenjuješ i čuvaš blaga! Ti si jebeni Evropski zmaj! DRACO OCCIDENTALIS MAGNUS, bre! Da te više nikad nisam videla da im pomažeš oko kopanja!
Heraldija je pomagala oko kopanja mnogo puta, bila je srećna, dok je nisu ubili banditi u potrazi za njenim blagom. Seljaci su je sahranili uz sve počasti.
Loše, braćala, loše. Čim ti se krenu obraćati ovim terminom ili ga nedajbože počneš sam koristiti, znaj da nije dobro. Život ti postaje gomila govana, sa tendencijom da bude gori.
- Imam drugaricu za tebe, Jovana se zove. Pravo je slatka, a i dobra u duši, rekla sam joj da je vodiš u bioskop i na večeru.
- Nemoj leba ti, zadnji put kad si mi slatku drugaricu dovela, poginuo sam sto jevreja...
- Cicijo!
- ...u mekdonaldsu jebenom! Radnici pitali jel dečji rođendan. Mene blam, ona nije ni veštačkom obrvom pomerila.
- U odnosu na ono lešće koje inače jebeš, Jovana je premija, skote.
- Premija od kolko kila?
- Osamdeset u vrh glave, kunem se. Bez kostiju.
‐------------------------------------------------------------------
- Kojim dobrom, sine? Nisam te videla otkad je Sloba pao.
- Vratih se, majčice, domu svome. Prokleta je Norveška i zlato što sja. Šta je visok životni standard, besplatno školovanje i tries dana plaćenog godišnjeg u odnosu na ljubav i powerslavlje kojima me maika Srbija greje svaki dan. Kasnim na večeru jer sam ljubio svaku stopu ove svete zemlje otkad sam izašao iz aviona.
- Dakle, deportovali te, sine?
- Jesu, majčice. Imaš li možda cigaretu?
Relativno nov pojam u Srbiji. Za vreme Miloševića, bilo je jasno koji mediji su na kojoj strani: državne medijske kuće su bile na Miloševićevoj strani, baš kao i one privatne stanice u vlasništvu režimu bliskih ljudi; dok su one stanice u vlasništvu ljudi bliskih opoziciji emitovali opozicione vesti.
Međutim, sa promenom režima 2000. godine, najpre su se svi priklonili novim vlastima, a potom je doneto više zakona o političkoj korektnosti i informativnoj neutralnosti. Međutim, kako u prirodi Srba nije biti neutralan, došlo je do slobodnog tumačenja ovog pravila. Pored obaveze da se prenese tačna vest, na kraju se ona često dopuni "nezavisnim" istraživanjem određene medijske kuće, kojom se glavna vest- diskredituje.
RTS
"Evropski komesar...jasno je istakao kako Srbija neće moći da pristupi Evropskoj uniji dok ne prizna nezavisnost Kosova, a ukoliko zemlja ne postane član EU, njeni građani neće moći da žive bolje, istakao je komesar""Komentarišući ovu vest, ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, je istakao kako Srbija nikada neće preći crvenu liniju i priznati Kosovo, iako EU ostaje glavni cilj".
"Samo ove godine, nezaposlenost u EU je skočila na rekordnih 12%, saznaje RTS, što je čak 4% više nego u Srbiji".
B92
"Dragan Marković Palma i Dragan Đilas još jednom su istakli kako lično ne podržavaju Gej paradu, ali da se ne protive njenom održavanju, ukoliko to ne podrazumeva njihovo angažovanje"."Dragan Đilas je odbio da komentariše činjenicu da mu je visoka plata".
"Dragan Marković-Palma je odbio da komentariše činjenicu da je istovremeno i poslanik i gradonačelnik Jagodine".
STB
"Danas se u Beogradu urušio deo mosta Gazela"
"Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, najavio je da će već za mesec dana otpočeti radovi na rekonstrukciji Gazele (da se nije urušio deo, zna se kad bi ga otvorili...)
Razlog letnjih okupljanja, raznih festivala na kojima ljudi piju, duvaju i jedu dok se ne šlogiraju. Naravno, njima to nije na prvom mestu već su tu da bi razmenili iskustva sa strancima o nastavnom programu kvantne fizike na Farskim ostrvima ili pak prodiskutovali o rodu kukuruza u Portugalu, koji je ove godine znatno manji nego prošle... Ili bar tako kažu organizatori ovih skupova.
- Ja, kao ponosni organizator ovog festivala, imam tu čast da kažem da smo se ove godine okupili u znatno višem broju nego prošle.
- U čemu je značaj ovog festivala, osim što se u toku njega pijanci teturaju ulicama grada, posle njega Urgentni bude krcat a komunalno narednih nedelju dana ne može da očisti haos?
- Pa prvenstveno zbog širenja tolerancije, dobrosusedskih odnesa sa mladima koji žive u državama u okruženju a i onih koji su nam malo dalje i kojih je sve više, pretežno zbog toga što kod njih ne mogu tako jeftino da piju i žderu dok ne dobiju proliv. Ja, naravno nemam neku veliku korist od toga već ovo radim da bih spajao mlade a i nemate pojma kakva je muka prebrojavati novac posle ovoga...
- Baš lepo, pa to je pravi evropski duh! Imate li još nešto da poručite?
- Vutru više ne nabavljajte kod Simketa jer nas je prošle godine zajebao i umesto avganistanca nam doneo neku krdžu sa babinog imanja. Eno Buksne tamo sa kapuljačom, on je naš oficijalni diler, pa se obratite njemu. E da, ima i nekog muzičkog programa gore na bini.
Promašena tema prilikom bilo kog vida pisane ili usmene komunikacije.
Može svakome da se desi.
Može svugde da se desi.
Ukratko: Zaluta čovek.
Razgovor za posao:
- Recite mi nešto o sebi
- Pa šta da kažem? Ja sam evropski čo’ek svetskih svatanja. Volim da popijem pokoju, ali umereno. Ne bijem ženu, osim ako ne zasluži. Sve u granicama normale. Retko se potučem, ali samo kad puno pijem. Ili kad me neko iznervira.------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena kritikuje muža:
- Samo da ti kažem
- Šta da mi kažeš? Svaki put kad hoću da ti kažem nešto ovako važno, ti promeniš temu! To me stvarno nervira.
- Ok, ženo, reći ćeš mi - pustiću te, ali ovo je stvarno bitno. Jeste da je offtopic, ali moram da ti kažem
- Šta je toliko bitno?
- Mislim da ti nešto gori u kuhinji
- Šta? Joj, jebem ti - ručak!! Pa što ne reče ranije!
- Pa nisam smeo da menjam temu------------------------------------------------------------------------------------------------
Čitulja:
Dragi rođaci, obaveštavam vas da je umrla naša Mara.
Sahrana će biti u petak na Novom groblju.
Prodajem Yugo 45, ko nov, ima zimske gume i nov komplet za prvu pomoć.
Prodajem i tanjiraču, očuvana, 6 sezona tanjirano njome.------------------------------------------------------------------------------------------------
Primeri iz popunjenih formulara:
Bračno stanje: Nezgodno
Završena škola: Jedva, dvaput ponavljo
Seksualna orijentacija: Normalan
Pokorna rečenica korištena od strane slabe osobe. Označava uspeh i nadmoć onoga zbog kojeg se izgovara.
Lord: Batler! Baaatleeer!
Batler: Da, milorde. Kako vam mogu pomoći?
Lord: Da li je moguće da nema leda?! Kako ovako da živim?!
Batler: Nabavljač nije stigao, postoje tehnički problemi...
Lord: Ne želim da čujem! Ja ne mogu da pijem ovaj šampanjac na sobnoj tempreaturi! Zaboravljaš da radiš za mene, ja te hranim. Bolje ti je da tako i ostane!
Batler: Maaa, nagruvam ti sasušena muda, pičko nesposobna. Nemoj da uzmem tu bocu i saspem ti je u čmar! Bez mene bi crko, ljudska izdrkotino!
Lord: Izvini, zaista nisam mislio...neće se ponoviti!==========
Ešton: Ooo, gospodine Tadiću, čemu ova čast vaše posete?
Tadić: Ćuti, frigidna ženo! Nisam došao ovde da čavrljam. Kanim da upotrebim ova muda...i više vam ne dozvoljavam da se tako igrate sa mnom, ni sa mojim narodom. Želim da mi osposobite da čitav Balkan pokorim!
...(tišina)
Ešton: Molim?!
Tadić: Hehehe...ovaj...šalio sam se...hehe...da...izvinite, evropski gospodari...
Neće se ponoviti (ljubi ruke)!
Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.
Grčka: po prvi put osvojila nešto značajno (EURO '04 u fudbalu, evropsko '05 u košarci). Nekoliko godina kasnije, drma je najveća kriza u istoriji. Država na ivici bankrota.
Španija: konačno hara svetskim fudbalom i košarkom. Čeka je grčki scenario za godinu-dve.
Italija: nakon dužeg vremena, osvojila mondijal ('06). Inter konačno pokorio Evropu. Kalčo polako vraća stari sjaj. Reprezentacija najzad ima igru i lako se kvalifikovala za EURO. Kriza kuca na vrata.
SAD: 2010. Drim tim, nakon duže pauze, povratio svetsku dominaciju. Godinu dana kasnije, zemlja na ivici bankrota.
Argentina: 1999.-2002. pogodila je najveća ekonomska kriza u istoriji, od koje se još oporavlja. Osvojila na Olimpijadi '04 zlato u košarci i fudbalu.
Nemačka: poslednja titula - EURO '96. Jedina evropska zemlja koja odoleva krizi.
Brazil: čeka titulu prvaka sveta u fudbalu od 2002. godine. Reprezentacija u gorem stanju nego ikada. Zemlja izrasta u ekonomsku super-silu.
Švedska, Norveška: više ih zanima skijanje. Najjači standard u Evropi.
I naravno, kako da zaboravim - Srbija, zemlja tenisa.
Japanski specijalitet od ribe koji se uvuk'o u jelovnik pojedinih sveštenih lica. Zna se i kojih.
Mečke, bemvei, pasati sad ima svaki pop, đakon... nije više fora. Ovo je prelazak na sledeći level podjebavanja. Post. Treba poprckivati malo komšijsku parohiju, valja se.
Dok se neki zahvaljuju što na trpezi imaju girice, beovice i osliće ovi bezobrazno bogati cepaju suši. Kanadski lososi, kalifornijske lignje, kraljevske krabe su odavno smorile.
Mada, nije ni on kriv što je nekome zapalo sve sirotinja, bogu iza tregera. On ima vlahe, cigane iz Nemačku, a i šmeker je, simpatičan svima, ima harizmu. Dosta monahinja je započelo nov život zbog njega.
... XV vek n. e., Vatikan...
Pop Aksentije: Srećan ti imendan! :cmok: Da mi budeš dobar. :cmok: Da čuvaš Rim od turaka. :cmok: Koja ti ona riba što nosi vino? :cmok:
Papa Oliver, 17th: Hvala, hvala. Sedi ovde pored mene daleki pravoslavni brate... Sestro Liza, sestro Liza, donesi nam rujna vina.
... jedu se plodovi mora...
Pop Aksentije: Mere, mere. Nego, kakvi su ovo specijaliteti, ovo nikad nisam video i jeo.
Papa Oliver, 17th: Ne bih da se podsmevam ali standard, jebiga. Evo, probaj malo ove krabe i frigovane lignje. Ostrige su bruka dobre. A i jako je zdravo.
Pop Aksentije: Je l' ti to imaš, khm, khm, primedbe na moje gostoprimstvo onomad u Singidinum?
Papa Oliver, 17th: Ma, neee, zašto se žestiš.
Pop Aksentije: Khm, khm, osećam da me poprckuješ. Čuo sam da si jeo govna kako te stomak, khm, khm, khm, puuuuuuv, boleo pet dana od dunavske ribe i da si dobio proliv od riblje čorbe. Jebote, daj mi vodu.
Papa Oliver, 17th: Proradili su mi i šuljevi, ako baš hoćeš da znaš. I dalje me svrbi bulja kolko si namerno zaljutio čorbu.
Pop Aksentije: Hehehe. To ti je za ono što si hteo da me otruješ sa fugu ribom. Sad smo kkkkkkkkkkkvit.
Papa Oliver, 17th: 2:1, Akso, 2:1. Straža, odnesite ga u kapelu.
Što se čovjek bolje snađe u inostranstvu, to ga više hvali po Srbiji, i obrnuto.
Primjer 1 (Njemačka, čovjek počeo kao konobar, završio kao glavni nadzornik za proizvodnju u Mercedesu):
- Opa, pa de si ti matori, otišlo se u Švabiju, nema da se javiš starom društvu, a? Koliko nisi bio kući, 5-6 godina?
- Devet, sine, devet. Ma ćuti, ne pitaj, znaš kakav je Nijemac, samo rad, rad, rad, nemam vremena da dišem, a ne da dođem. I ovo sad što sam došao je na jedvite jade.
- A znam, jebiga, pretpostavio sam. Šta ima jebote, šta radiš gore, kako si se snaš'o? Kakav je život, standard, ovo-ono?
- Šta ima, ima svega, pičke, pivo, kobasice, ludnica. Al' da se radi, radi se, jebiga, nije to k'o ovde, lezi ljebu da te jedem, svak' oće pare a da ništa ne radi. Nema to kod Švaba, ako nemaš, radi pa ćeš da imaš, nisu oni stoka k'o i mi. Zapad je to, sve se zna ko šta radi, sve ti je uređeno, nije to banana država k'o Srbija.
- Jebiga, mentalitet je to drugi...
- Ma jašta, Njemačka je Njemačka, pusti ti to...Primjer 2 (Francuska, čovjek otišao, probao, vidio da ne ide, ne uklapa se i vratio se u rodni kraj da cirka pivo ispred dragstora):
- I tako mi pričaš znači, na Zapadu sranje, a?
- Teško sranje, brate. Jebeš ti tu državu gdje moraš da radiš 8 sati dnevno, nema da ranije odeš s posla, pauze strogo određene, ma idi u kurac. Sjeo ja u kafić posle posla, zapalio cigar, izbaciše me kažu zabranjeno pušenje, jeb'o ih Nele Karajlić i đe zapalih. Život brz, prođe ti dan za sekund, ne okreneš se a već uveče gledaš dnevnik i na spavanje, nema tamo k'o ovde, sjedneš pred prodavnicu, uzmeš pivo i kuliraš, nit' te ko smara, nit' te ko tjera, tamo sjeo jednom u park da popijem pivo, privela me murija, kažu alkoholisanje na javnom mjestu. A ljudi, ljudi su tek posebna priča. K'o što reče Bora Čorba, sve Arapi, crnci i Kinezi. Svi trče, svi nervozni, svi te mrko gledaju, poludio sam. Kakav crni Zapad, nema zemlje bez majke Srbije...
- I to što kažeš, bio si, vidio si da ne valja i sad se vratio, cirkaš vops, živiš kod staraca, boli te kurac...
- Taj rad matori, nego, da mi uzmemo još jednu gajbu i aupičkumaterinu?
- Čitaš mi misli sine... Mala! Daj još jednu na recku! Sutra donosim pare...
Gasterbajterska, pokretna Larusova enciklopedija sveznanja. Vratio se u rodni kraj posle godina i godina izučavanja zanata i jebavanja Švabica po Dizeldorfu i dolini Rajne. Svakoga ko dođe u njegov mali otpad spreman je da usluži i posluži nekom sočnom pričom, o tome kako je sa mlađanim Kitićem lumpovao po kafanama do zore, a od zore radio.
Ali, ovaj izgubljeni brat iz porodice Grim je namazan svim duginim bojama. Zbog nekih štofova proteran iz Nemačke, ali pod izgovorom da se uželeo šljive i slanine, prodaje seljanima priče i izvlači im poslednje dinare. Praveći se pritom da zna nešto više od ribanja toaleta po krčmama i prosipajući idilične, ljubičicama i žuborenjem potočićima protkane, priče o zapadu.
- Dobri dan majstore.
- Bog ti pomogao!
- On neće, pa bi mogao ti.
- Šta je bilo?
- Ujebala mi se freza.
- Ih, ma to za mene pičkin dim! Da vidim. Aha. Ok. Dobro. Hm. Gadan problem.
- Jel? Daj pomagaj majstore. Ako ne popravim, žena će me za levo mudo obesi!
- Ma ništa ne brini. Sećam se kada sam ja u Njemačkoj kra...dio, ove stvari sam svakodnevno viđao. I imale ugrađen neki predajnik! Pritisneš dugme ako se popravi, i za 5 minuta, pazi, 5 MINUTA, dođu majstori!
- Ma nemoj?
- Da, da. I donesu ti novu frezu! Mercedes ganc! Neće to nikad u Srbiju da bidne.
- Lele. Nego, oš ti to popraviš?
- Eve, baš mi stigla neka gorenje mašina za veš. Ću skinem deo odatle.
- Sa mašine za veš?
- Ma da. Isti kurac, Nemci, Slovenci! Ružni su i Srbi ih ne vole! Ho ho ho. Malo čekićem ovde, testerom ovde. Hm, dodaj mi taj kamen za kupus. E i njim ovde. Eto. Gotovo. 2000 dinara.
- Je li majstore, kako gotovo kad od freze samo dugmići ostali? Nema ni točkove sve, a ni motor.
- Freza popravljena, ti lopatu u ruke i čisti sneg! To je bre ekološki! Očuvanje životne sredine moj bato! Standard! Jevropa!
Svetica ili kurwa, svetica ili kurwa, Vladimir Tica ili kurva, kurbla ili slepica, kruha ili šerpica, a sve same gluposti, dospeo sam do toga da sam teo da pišem narodnu pesmu Smrt Bogoljuba Gagića u desetercu, mada nije baš u skladu s temom osim možda ako bi nastradao od kurwice neke pokupljene kod Prokuplja bacila bi mu živu sodu u oči, to sad mladi tako rade, ’78. godine.
Mogu samo smisleno reći da se sećam te reči svetica prvi put kad je to Ignjasio ili onaj drugi, David reko Kasandri, odnosno stalno je hvalio da je ona svetica i baš je bio ljigav i njanjav i ako su ga bacili s terase devestotreće i premda sam bio mali veseli mališan Veselin Masleša to me je baš nerviralo: transfer blama pre transfera blama, jebote uporno je nazivaš sveticom a ona obična kalaštura zadojena dorindom, nintendom i orinokom, kuću oće da ti uzne bre, majku onu da ti istera, kralja Milana da utuče Gorčila, e moj slepče kod očiju, a Srbi govna, što bi Era reko, odma masovno drkaše li drkaše na kurwu Kasandru a u isto vreme su uživali u ubistvu prve srpske kraljice posle Kosova svetice Drage Lunjevice koju nožem ubi randu prokelti ciganin, jako učene žene za to vreme.
E to je sistem poremećenih vrednosti u jednom društvu kad je u isto vreme svetica Draga nazvana kurvom a kurwa kasandra sveticom mada muškarac koji kaže ženi svetice treba ga nabiti na kolac na sred Subotice.
Iskreno, ni kralj Aleksandar nije se proslavio sa onim šeri, šeri i lane moje, lane moje, mada možda je i on pričao svetice ovoj, sećam se februar devedes pete, nedelja uveče, obožavanje Genčića u toku, pravi mužjak Genčić i gospodin mada malo zao al za srbijino dobro i kraljevo i onda scena: Draga skida Aci naočare, ljube se, on žmuri a ona kučka ne žmuri, daje nekom iza znake, reditelju Savi Mrmku, i samo uzdišu: lane moje, ah, ah, lane moje, ah, to, to lane jovanoviću ah, ah, to, to lane utačinji sad! I ja povraćam u lavor zelenkast ko Taš tečnost za suđe i kladionica i još čujem Kralja Milana kako kaže:
eh Aleksandre moj ne pravi sebi idola niti kakva lika nemoj kurwama služiti niti ih sveticama nazivati, al ga Aleksandar, u ljubavnom zanosu, na žalost nije mogao čuti.Da nije Aleksandar oženio Kasandru i da joj nije pričao da je svetitza mitza i tića mu detlića i da nije prešao na katoličanstvo špansko i da ga zlotvori ne ubiše gde bi nama kraja bilo sada ne bi nas toliko izginulo u ratovima pa na ovamo standard jedne Slovačke.
