Kad umesto hejta nekome koga ne gotiviš na Vukajliji daš pluseve na sve definicije (u roku od dva minuta) kako bi se isti RAZOČARAO kada mu se ti glasovi kasnije obrišu kao lajkovanje!
Pogledaj temu :
http://vukajlija.com/forum/teme/6551?strana=9#post_285770
Jedan od roditeljskih izraza za uređaje poput TV-a i računara.
:Vukajlija forum čitav dan i čitavu noć, ćale ulazi u sobu i dernja se:
Ćale: Jebotipasmater, šta si nakačila na taj računar k'o pijan na plot?!
Ja: Ćale nemoj da mi gušiš kreativnost, kad te lepo molim.
Ćale: Šta da ti radim?!
Ja: Pusti me bre, čitam ovu temu o Panteli, prejaka je, 'oćeš da vidiš?
Ćale: Šupičkumaterinu bre! Gasi tu kantu više, pregoreće! M'rš na spavanje!
Božićne muzičke stolice.
Prvo se umesi testo pa se zapeče u rerni i na kraju se uz Oče naš česnica vrti u krug. Kad se molitva završi pristupa se procesu otkidanja parčića iste u cilju da se ne ostane praznih ruku. Svakako samo je jedan "pobednik", onaj koji izvuče paru, ali i svi ostali, bilo da su pronašli dren, zrno kukuruza ili pšenice su srećni. Naravno uvek ima i onih koji su ostali bez ičega ali ih božićni duh ohrabruje rečima, "nije ovo poslednji Božić" i "budi srećan kad su i tvoji najbliži srećni".
Božić je porodični praznik gde su crne misli i nesreća najstrože zabranjeni.
Budite srećni i volite se.
Prođe još jedno leto, obliveno znojem, teško i vrelije od gnezda Nečastivog. Nemilosrdno sunce je spalilo polja, ostavivši nam nešto malo da prezimimo. Kao kakav razbojnik i hajduk se posle požara sakrilo iza tmurnih jesenjih oblaka, ostavivši prirodu da polako vene bez njegovih zraka.
Nozdrve je još uvek parao miris baruta, bile su željne mirisa slobode posle tolikih godina čamljenja u senci rata. Čeznule su za mirisom pečenog krompira na žaru ispod kazana, za svežinom jesenjih jutara ispunjenih mirisom jabuka koje leže u travi, okupane rosom i dugo očekivanom kišom. Rekao bi čovek da su sve brige prošle, krećemo ispočetka i uživaćemo u blagostanjima nakon što smo tuđina proterali iz otadžbine. Uvek se znalo, jednog zlog gospodara menja još gori. Tako nam se svuda razmileše razni komesari, proleteri i drugovi, izašli iz mišjih rupa pa od sebe prave bogove, a onog jedinog zaboravili i govore protiv njega. Secikese i kockari, šverceri i prevaranti, sad gospoda iako ne vole tako da se zovu, ali jednakiji od ostalih. Prave sebi novu državu, kroje je po svojoj meri, iskorišćavajući narod. Samo traže, daj, daj, daj! Brata sam dao, zbog jednog tog druga oslobodioca je stao uza zid pred švapsku pušku. Za njim ostade mlada nevesta koja umre ubrzo nakon što mu na svet donese sina. Detetu je sad četvrta godina. On je sve što imam.
Iznosio sam poslednju kotaricu kukuruza na tavan kad se začuo zvuk vozila dok se sa mukom penje uz krivudavi seoski put. Dečak se igrao kamenčićima na sred avlije dok je oko njega trčkaralo štene koje smo našli napušteno, pored puta. Oba bez oca i majke, uživali su u detinjstvu, nesvesni čovečjih muka i teškog života. Osetih hladne kapi iz olovnih oblaka na koži dok je kamion skretao u moju avliju. Tri čoveka izađoše, glatko obrijani i u dugim ruskim kaputima razgledaše dvorište.
- Ti si Milovan? - javi se jedan, komesar.
- Ja.
- Lepa ti je avlija, Milovane. Bogata.
- Neki smo radili.
- A je li? Vele mi da si ti najbolji domaćin ovde?
- Ne znam, narod priča svašta.
- Šta priča?
- Priča došlo nam veće zlo od Švaba. Al' narod ti je to, nikad mu ne valja ništa...
- Ne valja, Milovane. Ne valja kad mu zemlju pališ i pljačkaš, ne valja kad je oslobodiš i krvlju natopiš. Nego, Milovane. Vidim tebi dobro rodila njiva.
- Ma kakvi, suša sve uništila.
- I drugima je, pa su opet dali državi.
- Ti si mene oslobodio švapskih okova da me glad dokusuri?! Mnogo ste mi vi dobri i plemeniti, oslobodioci. Ne dam.
- To ti je zak...
- Ma jebo te zakon, marš mi iz avlije!
- Nemoj, Milovane, nemoj da nam se zameraš. Nemoj to...
Brzim pokretom iz futrole zablista cev revolvera i padoh licem u blato. Crna se zemlja pomeša sa crvenim. Dete plače na kiši. Zlatan lipin list pade pored mene. Jesen, sve umire.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Sinonim za neobaveštenog čoveka kome je usled propuštene šanse zbog nečeg ostalo samo da prducka...prašinu. Onako u prazno i neizvesno; da poput povetarca samo dodirne glavno stablo koje donosi uspeh.
Zadovoljan što život čine male stvari, nedovoljno motivisan za krupan zalogaj, nekako statična figura koja obavlja zadatu funkciju dok prati sled događaja. I ćuti. I čeka. I prdi jebenu prašinčinu.
Jedan sasvim običan dan. Razgovor koji vode osrednji Vukajlijaš i njegov mozak.
V: Daj, šta danas da izbacim? Presušio sam k'o ribnjak kod babe u selu.
M: Idi malo na forum, kretenu. Možda ti sine.
V: E mogao bih na forum, nisam skor bio.
M: Šta sve ovde ima? Vidi, takmičarski kutak?
V: Kakav, bre, kutak? Šta je ovo? Mizantrophy?
M: E, kretenu, da nisi neobavešten sad bi se takmičio! Zato ćuti k'o pička i prdi prašinu!
Turska kafo, bez šećera slatka
Tebe želi muška Vukajlija
O teb’ sanja ovde svaka patka
Protego se buljuk drkažija
Sam se pitam, u svom srcu često
Ko te melje, ko te srče noću
No to krijem izuzetno vešto
Došlo vreme ne mogu što ‘oću
Sad sam mator, ja što popi popi
U nov život ostaje mi nada
Tursku kafu piću u Jevropi
No će biti banovana tada
Ja bi tebe espreso otreso!
Tvoje malene šake stežu malj, ili sekiru. Stojiš na blatnjavoj, krvavoj podlozi koja se puši od vrele vode koja ju je prelivala do malopre. Oči u oči s tom nakazom od 220 kilograma. Ona razjapljuje čeljusti, vrišti u tebe. Možeš gotovo da osetiš njen dah na svom licu. Očnjake joj obliva krv koja se sliva s njuške u koju je duboko usečena sajla.
Odjednom čuješ:
-Udari sine, udari je najjače što možeš. Baš tu, po sred čela!
-Ne plaši se kumiću, biće lakše iz godine u godinu...
-Hajde sinovac, stegni muda. Moraš da postaneš ČOVEK!
Čovek rekoše. Zar se tako postaje čovek? Zabijajući malj u lobanju papkara. Možda je utihnuće vriske i tup zvuk pucanja lobanje inauguracija novog člana ljudske zajednice. Možda je gusta i tamna krv koja lije iz grkljana da bi se skašila u bari pored, lubrikant koji će potpomoći kretanje mladog čoveka kroz okrutni život. U svakom slučaj, povici mog oca, strica i kuma bili su gori od vriske te odurne životinje. Bili su nadmeni, bili su meni neshvatljivi, bili su GORDI.
Bilo kako bilo, zvanično sam "čovek" od svoje desete godine. Sada sam i student, odlazim na glasanje, učestvujem u žučnim raspravama na mnogim slavljima širom sela. Moje mišljenje se uvažava, naročito od strane oca, kuma i strica. Ali opet, pre neki dan su mi pretukli druga, dok sam to posmatrao. Nisam ništa učinio, plašio sam se. Video sam devojku koja je dobila napad epilepsije, baš pored mene, na ulici. Nije bilo nikog u blizini, osim mene. Obišao sam je i nastavio svojim putem. Plašio sam se, ili mi možda nije bilo ni stalo do toga. Baba mi se razbolela, često pita za mene, kad ću doći. Nisam je obišao više od godinu dana, plašio sam se blizine bolesti, očaja i nadolazeće smrti. Umrla je pre neki dan, kažu pitala je za mene neposredno pre toga.
Da, ja sam ČOVEK. U punom sjaju svih pratećih karakteristika. Plašljivac, loš prijatelj, loš unuk. Nadmeni član društva koji misli da je nešto naročito samo zato što je masakrirao svoju kobasicu i kremenadlu kad mu je bilo deset godina. Možda će jednom "čovek" biti nešto više od toga. Ideal vredan dosezanja. Cipela vredna nazuvanja. Do tada, ostajmo gordi i UDRI PO SRED ČELA!
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
Lik u društvu koji ima najviše potkožnih bubuljica u predelu slepoočnice.
-Dobar dan, poslao me nastavnica geografije po kredu!
On ima kola, on ima moć. Zašto bi stao nekom nebitnom pešaku, zgaziće ga.
Pešak da je pametan neće prelaziti ulicu kada on vozi. Šta ima veze što je na pešačkom? Ko ga jebe. To li se gleda? Važi zakon jačega.
Ta individua kada je za volanom stvara sliku o sebi da je Fanđo. Najbolji vozač u Srbiji, a i jebač, ta dva idu zajedno, zar ne. Elem, pešak, šta je to? To nije učesnik u saobraćaju, već podanik koji treba da se sagne na kolena i da se pokloni ovom nekrinusanom imperatoru makadama.
Ideš pešačkim, kulturna osoba ti stane, ti kreneš, zjuuuuuuuu. Na sred pešačkog protutnjava on pored tebe trubeći na sav glas, a simultano ti pokazujući i kurac, tj. srednji prst, i psujući ti sve živo, jer si jelte, prekršio pravilo da nisi na ulici kada i on. Stojiš u čudu, zahvaljuješ se Bogu, ili čemu već što ti mamlaz nenormalni nije odradio satatataru na nožnim prstima.
Kada ekselencija ide peške, stvari se menjaju, pravila igre su prilagodljiva zar ne? Jedan je imperator i neprikosnoveni vladar makadama, stoga, on može preći ulicu gde hoće, kada hoće. Pa i na autoputu. A ti si dužan da mu staneš i logično, prostreš crveni tepih po kome će preći. Ako to ne uradiš, dobićeš salvu psovki i jebanja žive i mrtve familije, po spisku.
Definicija je napisana za Mizantrofy.
Trenutak kada devojka, inače ružna k'o sam đavo, prostom metamorfozom, prouzrokovanom nadasve prevelikom količinom alkohola u krvi, dobije obličje anđela, zaradi jednog malog anđelka u stomaku, a ti postaneš otac, sa sedamn'es'! Kakve bre pepeljuge, kakve pičke materine!
Jebene devedesete, a sa njima i jebeni turbo folk. Pardon, turbo Džihad folk. Neki su se još i hvalili što je atraktivna prerada turske muzike, a moj đedo da ih čuje u grobu bi gusle zasvir'o. Uz to bi se i prevrno dva tri puta, kako bi rekli naši stari. N'o, što veli moja baba, Zorka: „ Druga su to vremena bila“.
Druga i bolja nano moja. Sad se jebe ko skim stigne a ti jedan kurac, dvoje dece, pa izgradila si život i njima i sebi. Al' to sad možeš o onaj isti da okačiš. Da batalim ja tebe i đeda pa da počnem malo da pljujem po ovoj današnjoj gamadi.. Dakle...
Jebo majku, sad pustiš dete, od tlinaest godina, u grad, a ono proguta ekser. Pa jebem li mu seme nekresano, da mu jebem baš! Neće on odvesti đevojku na sok il' sladoled, ma kak'i. To zguta ekserčinu, pa na žurku i tuc-tuc. Ne bre prc, nego baš tuc-tuc. Ivan Gavrilović, Džej, Seka Aleksić, Aca Šmrkas i te zajebancije. Posle se samo hvale kako je bilo do jaja. A možda se ni ne sećaju.
Auu.. Kad sam već spomenuo đevojke, a to još veća gamad. To bre nosi tange ko čarape i cuclu, majci joj ga nabijem. Steraju one amerike na majice, utegnu buljsona da svi vide, nose brus tri broja veći, jer sisa NEMA! Namerno to rade, namerno. Zato što joj imponuje kad je momci gledaju. Jel joj imponuje? IMPONUJE JOJ!!!
E sad su malko poodrasli, pa se đeca i uozbiljila. Al' kurčeva je to rabota prijatelju moj. KURČEVA. Znaš, sad su oni zreliji, pa upisali neke škole da pobegnu u bolju sredinu. Znaš, smorio je onaj lanac đe se prodaje droga, sad se ide tamo gde se pravi. U one iste jebene Amerike, Njemačke, da bar odu u Kolumbiju pa da znaju što su otišli tamo.. N'o, otom - potom.
Sad muškarac, sa dve's i kusur, turi friz k'o hitler - nešto modernije naravno - al' zaliže se ko kulturni fašista, božemeprosti. Turi onaj Latiničn V na sred srede, obrije ćebence i utegne bulju ko ne daj Bože homić da je. Mada i ne bi me čudilo. To posle bude neki stilista, modni kreator, jebeliga i pedikir, manikir. Evo pitam ja vas.. Od čeka on živi? Od čega kupi kiselu vodu? Je l' ima čvaraka i slanine? Ima bre moj kurac, 'ebemliga u dupe isfeminzirano, o božemeprosti,.. pu, pu, pu.. Pomjeri se s' mesta...
A ženke!? A pa prijatelju to više nisu đevojke. Pre bih rek'o da su lutke na naduvavanje. Hoću reći, jebaćeš ih, ako ih dobro naduvaš silikonima, manikirima, pedikirima, i koje kakvim pičkim materinama. Koštaće te ko Svetog Petra kajgana, a mo'š za Vajferta uzeti normalnu lutku pa jebati... Isti kurac. N'o.. One 'oće da se istaknu svojom plastikom, da budu go go igračice il' neke kurčeve pjevaljke koje će da pevaju pod šatorom: „ Što na kafu zoveš mene, kad je nemaš samlevene“, ili pak... „ Tražio si sina, dobio si ćer, ljutiš se na mene, kažeš nije fer.“ Ma da se č'oek tri put' prekrsti...
Sve to kurčev belaj.. Da se ja što god pitam, sve bi to završilo na neomašćen dudov kolac. Pa na sred Terazija da vise, sa sve amerikama, lakovanim cipelicama, i koje kakvim kurčevaima, majke im ga one nji'ove isfeminizirane.
Definicija napisana za Mizantrophy.
Šta god da si hteo - nećeš.
Reč koja se koristi kada ne razumemo namere inferiorne žgadije koja bi komentariše, posteriše, ne daj bože moderiše ili pak kojim slučajem da jebe.
Ol in van, što b' se reklo. Šalješ ga da meša malter, dok ga skidaš s kurca. Tolika moć da u tom trenutku i imam dečka možeš da izgovoriš sa tolikom dozom testosterona da bi u momentu naterao Valtera da ti odradi blajv, Cecu i Pamelu da izvedu striptiz uz lezbo vajb, Čarli Šina da postane gej, dok Ron Džeremi sve to nemo posmatra iz ugla, jer ne može da jebe. Ni Jérémy Malherbe ne bi bio u mogućnosti da dojavi nekome šta se upravo desilo.
- Daj plus, pozlatila ti se ruka kojom drkaš tu megalomansku pandansku svetinju kojom deflorišeš mlade plodne emo cave.
- Nećeš.
Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...
Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.
Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.
Loš, da gori ne može biti.
Čitati glasom Milomira Marića.
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
To može da bude Lepa Brena, koja ponovo šutira vazduh uz Mile voli disko. Može biti i običan deda, koji i nakon trideset godina prepričava kako je spasio davljenika, i svi su ga slavili, mada je ona tabla sa pohvalom davno zarasla u mahovinu. To su ljudi čijih je pet minuta isteklo baš u trenutku kad su pomislili da su besmrtni. Slava udari u glavu. Statistika je čudo, od šest milijardi ljudi, ti živiš u jebenoj zabludi da si otkrovenje veka? Čudo neviđeno? Nisi. Milion je usijanih glava koji isto tako misle da su posebni. I ako spasiš život nekome, to je gest vredan divljenja, ali zar stvarno očekuješ da će ti se ljudi klanjati do kraja života? Ne, zaboraviće te, ko što zaborave i kad direktor spava učenicu, a kakav je to šok bio! Dosadićeš im. Ali to je prirodan proces i nije razlog da se naločeš ili završiš predoziran. Vrhunac licemerja ljudi, čiji su duševni problemi počeli kada im niko nije tražio autogram, jesu „motivacioni govori“. Tajson, zvuči poznato? Sirovinčina, kriminalac sa vanserijskim talentom. Ali, višak Y hromozoma odneo je pobedu i protivnikovu ušnu školjku. Onda postade sjeban alkoholičar. Lokao je danima, noćima. Da dan traje duže i tad bi lokao. Zatim je izašao u javnost sa pričom da je potpuno nov čovek, izlečen od svih pošasti. Ima toga i kod nas. Aca Lukas, Čeda i dalje broji zmajeve doduše, ali... Jednog dana ipak olakšaš dušu i priznaš celom svetu kako ti poslednji hepatocit jetre umire, jer sve vreme ločeš kao sumanut, ali ti si borac! Hrabar! Ti ćeš drugima da budeš motivacija? U čemu, ostroga ti? Ljudi ne jedu danima da bi prehranili šta su izrodili, pa se ne pretvore u hodajuću smrt. Nudiš mi knjigu sa svojim pobedničkim mislima! Možda je pročitam. Sutra. Ili nakon sabranih dela Sanje Marinković.
To što te je slava raspalila po tintari i što nisi bio u stanju da se boriš sa parama u kojima si se kupao, izaziva opaki bol u donjoj polovini mog tela. Nisi centar univerzuma i nastavi da živiš normalnim životom, možda skapiraš da je život jednako dobar i kad si Bog za svoju porodicu.
Definicija napisana za MizanTrophy.
