Zašto je tako okrutna?
Zašto ne živimo u snovima, a ne u ovoj truloj prokletoj realnosti?
Ustaneš iz kreveta, ne spremiš ga, odvučeš se do kupatila, sedneš na šolju, i već počinju da ti lupaju o vrata i viču da požuriš. Jer jelte, i njima se sere. Obriješ se, kreneš na posao u svom dotrajalom kadetu, naspeš gorivo sa poslednjom kintom u džepu, da bi na radnom mestu slušao trabunjanje nezadovoljnih korisnika, i nadrkanog šefa. Vratiš se sa posla, otkineš deo hleba i progutaš ga s pasuljem od pre dva dana. Sedneš na kauč, upališ TV i gledaš sednicu vlade. Jebem im ja mamu svima. Posle dnevnika, i par minuta nezrelih rijaliti šouova. Dok ti se ne smuči i TV i cela ta jebena realnost, i svet u kome živiš. Odeš u krevet zamišljen, i istripovan da će nekad, možda biti bolje.
Ne. Neće.
Realnost je previše ustaljena, previše dugo postoji, i svaka promena bi bila samo promena nagore. Tamo gde si, ostaćeš do kraja svog bednog života u okrilju realnosti.
Zašto u američkim filmovima svi žive u belim drvenim kućama, ispred koje je savršeno pokošeno dvorište sa fontanom, i američkom zastavom? To ne postoji brale, ja kupim travu, zasadim je, i korenje raste više nego jebena trava.
Svi proizvodi koji reklamiraju su savršeni, njihova upotreba bi te učinila srećnijim. To nije realnost. Realnost je da jebeni jonizator-ozonizator uvlači duvanski dim, posle nazovi filtracije, iz njega izlazi isti taj duvanski dim, i prašinčina koja se nataložila u uređaju. Uz dormeo jastuk sam ukočen svako jutro, ali srećan sam. Srećan što još nemam zakrečenje pršljenova.
Marš tamo!
Matori, neće biti kao što misliš. Nećeš biti ni astronaut, ni vozač formule, ni pilot. Realnost ti ne dozvoljava. Ali osuđen si da živiš u njoj. Zato je mrzi, i povećaj oblak ogorčenosti iznad naših glava. Možda ako počne kiša ogorčenosti, neko shvati da realnost možemo da promenimo svi. Zajedno.
Možda je malo pesimistično, ali je za MizanTrophy!
Mlađi brat Novaka Đokovića, poznat po tome što... što je mlađi brat Novaka Đokovića. Da, i teniser u pokušaju, što ga ne sprečava da se redovno pojavljuje u medijima.
Lik koji je imao tu sreću ili nesreću da ostane u senci svog uspešnog brata. Jebiga, pokušao je on nešto da mlatara reketom ali ne ide. Puno tu treba još pojesti bezglutenskih obroka da bi se postalo osrednji teniser.
Pozvao ga je par puta Đovak da se malo zajebavaju u dublu, ispali u prvom kolu, nema veze brate bar si video Dubaji. Trčkarao malo po fjučersima i kad je shvatio da mu wikipedia nije ažurirala profil godinu dana, sve batalio i posvetio se tome u čemu je najbolji - biti brat Novaka Đokovića. A i kao što sam kaže, ne vredi ni igrati jer svi žele da pobede Novakovog brata i daju 100% svojih mogućnosti, pa ti meri kurac sa njim.
Definicija napisana za Mizantrophy II.
Ivan Ivanović : Najbolji video nam je poslao Marko Đoković i on je dobio Maserati sat.., normalno brat Novaka Đokovića.
Kopile hejtera i političke korektnosti.
Fino vaspitan, uglađen i krugom prijatelja organizovanih kao petorka Moćnih rendžera, doduše kada bi još mogao da nađe uzbekistanskog transvestita midžeta Sijuksa po majci njegova kolekcija bi bila kompletna. Borac za prava homoseksualaca i homofoba, piči toleranciju tipa "da komšiji čivava bude živa i zdrava" sve u šesnaes'.
Međutim, i dalje mrzi. Možda zbog drugačije etničke pripadnosti, izbora muzike, frizure ili, pak, previše sličnosti s njim samim on mrzi potajno i iz dna duše. Sa fiksnim izrazom lica i repetitivnim jednoličnim smehom on skriva svoja osećanja. Pucketa pucketalo zamišljajući lomljenje kostiju omraženih, sanja kako se iskreno grohotom smeje nad njihovim ne sasvim mrtvim telima koje hasaju izgladnele džukele.
Ali to nije u redu. Jednakost, multikulturalnost, tolerancija, sreća, sreća, radost i slični kurci. Mozak kaže stani, srce zapoveda gazi. Zbog ovog unutrašnjeg konflikta ima grčeve u stomaku i zato njegova kaka nije čvrsta i jaka. Pošto ne može da se isere k'o čovek on razbacuje naokolo svoje brabonjke mudrosti koristeći često floskulu "da svako ima pravo na svoje mišlenje", poput "Izvin'te" posle glasnog podriga. Kad se sve tačkice povežu, kao slagalica u dečijim novinama, može se videti njegovo pravo ogavno lice.
Definicija napisana za Mizantrophy.
Ustadoh jutros rano, jebemliga, izgleda je padala kiša sinoć, sve mi nešto klizi. Kakvog god posla da se u'vatim, a ono ide k'o podmazano. Tako Vam je to kad ste puž. Zna da bude loše samo ako ste nečiji muž, kao ja npr.
Puževi su poznati kao patofne, nemojte da Vas izgled vara. Žena se budi sa doručkom u krevetu dok mi muževi rintamo za oboje. Kažu ljudi: 'lako je vama puževima'. Kurac lako, kažem ja ljudima. Još ako ste profesor istorije kao ja, 'lako' je za vas misaona imenica. Deca sporo uče, slabije usvajaju gradivo, a da bi bilo još gore, kasne na predavanja.
Neki genijalci još uvek uče osnovne stvari. Prvi i Drugi sluzavi rat su kao dva svetska kod Vas ljudi. To treba svako dete puž da zna, za to rušim. Nazovite me okrutnim, ali jednostavno ne dopuštam toliko neznanje. Tu su u prvim redovima ginuli naši preci, ali i izvojevali značajne pobede, poput Bitke na Barici, koja je odjeknula u celom svetu. Protivnik je bio slomljen, a mi smo povratili srce svoje otadžbine, tzv Lužačku puževinu, i da ne nabrajam dalje, verovatno ste upoznati sa našom istorijom.
Zato je ovaj dnevnik posvećen, Vama, Srbima, zbog osobina koje su nam ekvivalentne.. Mnogostradalna povijest, veliki i hrabri junaci i malko sporije reagovanje na spoljašnje tlačenje... To je ono što nas čini ljudima, a Vas puževima u tmini ovozemaljskog života.
http://vukajlija.com/forum/
teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-
dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Greške koje ponekad nastaju slučajno, a redovno se sreću kod slabo pismenih/nepismenih osoba.
Kod izgovora je najučestaliji onaj u primeru.
(msn, irc, forum, sms...)
-Ne moj da se šališ, nezajebavamise!
-*nemoj *ne_zajebava_mi_se
-ijao, pa brzo kuckam.
-...da
Odgovor medicinske sestre na pitanje pacijenta koji doktor ga je izlečio od teške bolesti.
Jelena, dosta sam bio solista, vidim da ti moja mošusna nota stvara mokranjca u gaćama, zato daj da odradimo taj jedan krešendo. Vidim da su ti prošli oni dani, i da više ne čujem tvoj mecosopran. Kad ti deknem dvostruki predudar u tvoju tačku G-dura ima da me moliš da se stalno vraćam na bis.
Stevane, uspori malo tempo, jer počinješ da me izibijaš iz takta. Mislim da ta tvoja mala povisilica neume da odsvira moju simfoniju do kraja, tako da je bolje da se ti držiš svojih rukoveti. Tako da iako sam skinula Šumana dole, ti moj muzički umetniče, večeras nećeš umetati.
Internet bombone za internet pajsere,
Delenje internet pomoci sleduje posle isukanja Internet jatagana po defkama i posterima.
Oridinacija svakodnevno deli internet lekove.
Opaska žene kad vidi muža kako je bez 'leba zabrazdio poveću glavicu crnog luka.
Pisano za takmičenje : Strajizmi
Pitate me da li mrzim sadašnjost Vukajlije, znajte, tako nešto se ne pita.
Kako ne mrzeti skup anonimnih jadnika koji pišu bedne definicije, koje ne zaslužuju ni da se na njih potroše dva bedna dinara da se odštampaju kako bi se njima obrisala guzica posle obilnog sranja, sa kojim se već pomenute definicije mogu uporediti? Kako ne mrzeti te iste anonimne jadnike zato što smatraju da će njihove definicije neko ocenjivati a sami nedeljama nisu pročitali nijednu definiciju? Kako ne mrzeti preljevanje na posterima i davljenje u govnima po reakcijama? Kako ne mrzeti moderatorske kurve, pedere, lopove, licimure, milijardere koji lade jaja i kartaju šaha umesto da septičku jamu isprazne. Kako ne mrzeti besmislene diskusije o tome zašto se divimo Crnoj Gori i tri teme o Titovim blizancima u poslednjim aktivnim temama? Kako ne mrzeti mrtvilo četa?
Kako se ne setiti lepih vremena? Vremena kada su smiješne slike zaista bile smešne, kada se zavodila diktatura po fotografijama vukajlijaša zbog ziljavljenja Sandžak Babe, kada su tinejdžeri proterivani u igre, zato što i zaslužuju da budu tamo zato što su stoka bezrepa. Vremena kada su četom vladale dojke, a forumom koNjkursi na kojima su se pljuvale posterdžije. Vremena kada su definicije morale da imaju određen kvalitet da bi bile na naslovnoj, kada su se strajizmi praštali samo Straji, a ostaloj gamadi brisali. Vremena kada ocene nisu pokazivale doba dana kada je definicija napisana, i raspoloženje gamadi koja se tada zatekla na sajtu, nego njen kvalitet. Vremena kada su se posteri brisali brzinom munje tako da si sekund posle otvaranja postera bacio F5, a onaj lik bi već plakao i vikao da mu ostaviš bendvid na miru. Vremena kada su reakcije postojale samo na Mulucinoj temi. Vremena kada su kradljivci kulenja bili proganjani, a ne postavljani na odgovorne pozicije, i kada nije prošlo tri dana bez kvalitetnog spema foruma ili četa. Kako ne pomisliti na onu Tulumovu „Kad se samo setim kako je nekad sve bilo super dođe mi da umrem sad kad nije ništa super u poređenju sa nekad kad je sve bilo super a sad nije“?
I na kraju, kako ne mrzeti sebe, zato što si upao u kolotečinu sadašnjosti Vukajlije? Kako ne mrzeti sebe što nisi bio prvi koji bi rekao „Ovako više ne ide“, prestao da pljuješ lošu ocenjenost i počeo da redovno čitaš definicije? Kako ne mrzeti sebe što postuješ na temama o baštovanstvu i beskrajnom nizu tema o najglupljim sportskim događajima? Kako ne mrzeti sebe što ti je suviše mrsko da klikneš „Odjava“ nego nastavljaš da obitavaš na tom istom mestu?
Zato ja mrzim sadašnjost ovoga sajta, a očito i sebe samog. Hvala, i m'rš u kurac.
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Uleteo je u atmosferu. Bio je sasvim solidno konstruisan i nije izgoreo, već se zabio 37 metara u duboki pesak proređen zlatnim kamenjem planete Kelgariton Džad.
Anomalija zvana "Vojadžer" bi momentalno primećena od delimično inteligentne, iako daleko ispred nas, vanzemaljske vrste Gerk. Posle detaljne provere da nije neko intergalaktičko oružje, skupiše se Gerci da vide šta je to, i to ne peške, već teleportom. Otvoriše maleni kontejner, a u njemu se nalazio zlatni krug sa nepoznatim simbolima. U početku im nije bilo jasno zašto bi neko slao zlato kroz vascelu vasionu, jer Gerci imadoše zlata u izobilju, čak štaviše, produkt njihovih organa za preradu hrane beše zlato. Dakle, govno! U prvi mah pomisliše da ih neko bombarduje izmetom ali inteligentniji zaključiše da su govna vredna onome ko posla ovaj kontejner i da je to neki vid poruke.
Sastaviše za par sekundi, po njihovom vremenu, mašinu koja govnjavi medij može čitati i posle dešifrovanja krenuše u saznanja o dalekoj planeti Zemlji. Pogledaše fotografije nekih odvratnih mesta gde nema peska kao kod njih, gde je živi svet odvratan i ružan, a da ne kažem koliko nekulturan i bezobrazan. Pa zar je moguće da su na 55 različitih jezika poslali najgore psovke u univerzumu, frekvencije za mučenje i moždane talase čoveka posle puštanja istih? Zašto bi čovek mučio čoveka? Ništa im nije više bilo jasno. Ako su ljudi takvi, onda verovatno ovo zlato kod njih i nije vredno. Sigurno predstavlja govno kao i kod nas.
Odlučiše da nikada nemaju kontakt sa tim takozvanim čovekom i ta reč od tada postane u njihovom jeziku simbol za nešto što do tada nije postojalo, nešto gordo, tužno i zlo.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
SPAS Subotica. Čisto zlo u tečnom stanju. 2u1 - i droza i alkohol. Ova rakija se pila devedesetih za vrijeme rata kad nije bilo ničeg drugog. U opticaju je bila jer se nije imalo. Nekima je trebalo za zaborave, nekima za daće, nekima za slave. Običaj se morao provesti pa makar sa spasovačom. Zamislite - domaćin izbjeglica koji skromno slavi iznosi ovaj užas da počasti komšiluk i ratne drugove. Kataklizma u najavi.
Prva treća: Brisanje kratke memorije brojeva. Prve dvije su počele da djeluju. Svaka sledeća je treća.
Druga treća:Zaboravljaš koja je slava. Nazdravljaš za Boga i sv. Jovana, iako je Mitrovdan.
Treća treća: Znoj. Mnogo znoja. Litre i litre znoja. Zinedin Zidan iz igračkih dana.
Četvrta treća: Leti, leti, pjesmo moja mila. Svi počinju, niko nikog ne sluša. Potpuna kakofonija.
Peta treća: Bekim Fehmiju mod. Čaše lomiš, ruke ti krvave. Kum glođe tanjir.
Šesta treća: Jebeš komšijinu ženu na sred sofre. Ne smeta mu, jer on jebe tvoju.
Sedma treća: Jebeš komšiju jer si umislio da je Severina. Ne smeta mu jer je umislio da je Severina.
Osma treća: Halucinacije.Gosti oko tebe se pretvaraju u čudovišta iz stripa o Dilanu Dogu. Ne možeš da bježiš jer ne možeš da se pokreneš. Ne možeš da urlikneš jer si ostao bez glasa.
Posle devet trećih spasovača se
usereš.
Ne volim zimu. Ruke mi se lede kao da ne primaju krv, na smalaksalu dušu se obavije neka mrena i tugaljivo, sjetno nebo kao da hoće da se sruči na mene. Ne volim ni jesen, šarenoliku i podmuklu. Hladan vjetar odere mi radost sa lica, sloj po sloj...
Ljeto, ah ljeto. Zamiriše probuđena zemlja, nebo se razvije u beskonačnost i probude se najtananiji damri u čovjeku. Završi se škola, razlete se dječji osmjesi svuda po sokacima i podsjete me na ljeta, ona prava ljeta mog djetinjstva. Onda kada sam čuvao bezbrižnost u džepovima prljavih pantalona, iskru slobode u hodu i čitavu jednu vasionu u grudima. Čitav svijet bio je tu, pod nogama, magičan i napravljen samo za mene.
Danas volim ljeto više nego ikada. I u svaku zimu zamišljam ljeto, ispunjeno i čisto, najljepše do sada. Svaki put kada me oduzme tugaljivost i nemirna sjeta, odagnam misli, sanjajući ljeto. Sve će biti ljepše kada me ogrije sunce - govorim sam sebi. I smišljam planove, zamijesim iluzije umornim sinapsama i smirim se. Ih, kada dođe ljeto...
Dođe i ljeto, dovuče se na usijanim kočijama i zagospodari brdima. I ne radim ništa, ne mičem se. Stojim tu, kao ukopan pred svim blagostanjima kojima me obasipa, puštajući da mi najljepša četvrtina mog života prolazi bez cilja. Sakrijem se u sjenke sopstvene bezidejnosti i nerada, ne uživam, ne živim. Ipak, sanjam ona ljeta, dječja i nevina, ispunjavajući svakodnevnicu prašnjavim uspomenama i odsanjanim snovima. Tako, novo ljeto se provuče kraj mene, a da to nisam ni shvatio. Tek onda, kada se prošara nebo i šuma zazlati, shvatam da je najljepše prošlo, i da je još jedan raspust moga života, nepovratno izgubljen.
Takav sam. Moje zime su moje tuge. A ljeto, ma koliko da ga volim, uvijek učinim da besciljno prođe, puštajuću ga da odleti dole, daleko, na jug...
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola".
