Некадашњи румунски фудбалер познат по томе да комплетну каријеру повео у клубовима из приморских градова. Рођен је у Констанци, где је и почео каријеру играјући за Фарул. Потом је играо у Бугарској: у Варни за Черно Море, у Бургасу за Черноморец, у Грчкој за Кавалу и Керкиру, у Турској за Анталију, а каријеру је завршио у Будви, где се трајно настанио после играња за Могрен.

Познат је по томе да највећи део времена проводи Словенској плажи, где је често и његов ортак и некадашњи саиграч из Могрена, Накиту Минајаши. Такође се може срести и на плажама у Паралији, Кушадасију, Несебару, Анталији, али и у родној Констанци, где на његов шарм лако падају све оне које су жељне врелих летњих авантура: од тек напупелих девојчурака које су први пут дошле саме на море без родитеља до распуштеница, али и удовица. Велики је љубитељ манелеа и наших народњака, највише Милета Китића и Бобана Рајовића. Бивше девојке су му Сајси Галома и Пица Којама.

Detaljan zapis teranja kod mačaka, kad im se zbog stalnih vremenskih promena usred leta pojavi mesec februar.

Isprdak domaće muzičke estrade. Delić slagalice pijanstva i kiča. 21 godina „karijere" i ostala je zapamćena kao luda svađalica sa Farme i Velikog brata, žena koja je izmenjala sve imidže od Gale Kerber fazona do mama-zašto-me-šišaš-na-jebenu-šerpu frizure i, nemojmo se lagati, nijedan joj nije stajao.

Možda je baš Vaše dupe imalo "čast" da dođe u kontakt sa njenom slikom iz Kurira i sličnih tabloida iz kojih ne izbija. S godinama, umesto broja hitova (čikam vas da se setite nekog!) raste njen ego. Ah, da, ona je pevačica u pokušaju. U prokleto lošem pokušaju.

Prevremeni klimaks na dve noge (PKNDN), gospođica KadaĆeteShvatitiDaSamNajbolja, kao klinka se divila Maji Odžaklijevskoj i jednom dobila priliku da joj to lično saopšti. Nakon toga, ova ju je uputila na prave ljude, koji su isprva pokušali da ubede javnost da Maja ume da peva, ali kada su videli da i Saša Popović pravi bolne grimase pri njenim "umetničkim nastupima" usledio je plan B. Pustiti gospođicu da se blamira: minut-dva posmatranja njenih razgovora i shvatićete da vaši neprijatelji i nisu tako loši.

Pa, dobro bre, Odžaklijevska, razumem ja i da ti je imenjakinja i da ti je ego post'o uhranjen ko čika Ivica kom se PKNDN divi, veze i srpska posla, ali što si baš ti morala da zabiješ ekser u sanduk domaće estrade? Nemoj lagati da te je ovo oduševilo. Jednostavno, nemoj.

Ako se o nečijoj psihi može zaključiti po fizičkom izgledu, PKNDN je pravi primer. Susret s njenim iskolačenim očima izaziva brzo skretanje pogleda a zatim beg u najbliži zaklon i iščekivanje da te dotična spizdi tanjirom, sa velikom verovatnoćom da se to zaista i desi.
Zubi donje vilice razilaze se u dve grupe, u očajničkom pokušaju da prekinu da sudeluju u pištanju koje ovo stvorenje ispušta. Njeno pevanje nagoni na hitnu prst-u-uvo intervenciju, kad već razbijanje uređaja, ili nje same nije etički.

Nakon što ju je i velikobratovski šljam okarakteris'o kao ludaču, ponovo je pokušala da zapeva i to ni pet ni šest nego Gloriju Gejnor i Vitni Hjuston. A oni plaćenici oko nje 'oće da svisnu od muke, a moraju da aplaudiraju. Pa je posle lako biti Grandovac. I na Beosongu je popila šut kartu. Tada se razočarala u namešteno takmičenje jer njeno Veličanstvo PKNDN nije prošlo dalje.

I dan danas zamalo zaplačem kad se setim te nepravde. Što su je pustili pred kamere da sramoti naš narod. M'rš kravo jedna!

Čisto prodavanje magle. Kondenzovane, doduše, ali svejedno magle. I to bukvalno!

Elem, neko se setio da izvesnu količinu vode zapakuje u komad plastike cilindričnog oblika, nalepi etiketu sa nazivom svoje firme na isti i tako profitira. Jebote, čak ni marksističke revolucije nisu unele tolike promene na tržište kao ova ideja. Krajnje neverovatno, složićete se.

Naravno, ma koliko prostom svetu ovo delovalo kao bacanje para, uvek postoji malograđanština koja će da poveruje u istinitost priloženog u reklamama za ove proizvode.
Naime, obično neka prepička džogira u uskim helankama a zatim otvara flašicu iz koje pije 2-3 gutljaja, nakon čega možemo videti kako njeni krvni sudovi i mišići doživljavaju ekstazu ali baš svi mišići, pa čak i najsitniji, savijači prstiju.
Metabolizam se ubrzava a devojka je spremna da sa osmehom na licu istrči još jednu turu polumaratona.
Hidrira čak i ispucalu kožu na petama i oporavlja slamastu kosu kojoj daje bujan, prirodan volumen i čisti metabolizam i od vlaške magije.

Ali jebi ga, ipak je to voda sa savršenim odnosom kalcijuma i magnezijuma. Dva prema jedan, ako me sećanje služi.

Ako započnete dan ovim obogaćenim vodama, ceo dan ćete biti sveži, odmorni i spremni čak za suočavanje sa nadrndanim tastom koji bi vam najradije jebao mater jer mu blejite na gajbi. Savršene za sve one koji brinu o sebi i svom zdravlju.

Da ne bude da prodaju najobičniju vodi, setili su se da je obogate aromama. Tako na primer, ako pijete onu sa ukusom breskve koja ima miris razblažene pišaće, bljutav ukus teraće vas da povraćate ali morate stisnuti zube! Pravi lek mora imati gorak ukus.

Ne mogu odoleti a ne postaviti sledeće retoričko pitanje.
Zar nije logičnije kupiti pivo ili sok umesto ustajale vode u ambalaži pseudo-futurističkog dizajna koja je potpuno razgradiva, doduše kroz nekih 1,5 miliona godina? Zasigurno jeste ali nema bez ekologije u Evropu.

Uostalom, zašto jednostavno ne otići do kuhinje i nalipati se vode ko kamila gotovo za dž? NE! To je ipak flaširana voda! Ona leči sidu... al zamalo.

По дефиницији, легионари представљају вежбу која подразумева чучањ, па позиционирање у склек, враћење у чучањ и рипање увис након тога.

Међутим, сећам се периода из основне кад нас је наставник физичког за свако учињено срање кажњавао легионарима. А они су се разликовали од горе поменуте дефиниције. То је био јебени триатлон вежби издржљивости. Свето тројство:

• склекови
• трбушњаци
• чучњеви

Фазон је био следећи. Један чучањ, један склек па један трбушњак. Затим све исто, само по два. И тако се цепа до десет, а потом у рикверц до један. Након ове терапије мислим да нисам знао где сам коња вез'о. А још 14 година немам, нејак к'о старлетина апстиненција од курца.

JEDAN Srebrne laste forsiraju kraul kroz grmlje.
DVA Grmlje miševima pruža darove neba i krave. NEEEEEE...
TRII Jabuka pali bokal. JABUKO ZAŠTO PALIŠ BOKAL BEZ SVEĆE?
ČETRI Kako je lepo bditi nad skramom.
IZGUBLJENIIIIII
IMA NAS JOŠ
Dočekaćemo razvjenje tame. I svetlo će lastama podariti zrno.
Šatori mi pričali o tome.

Pištolj za letovanje.

Čovek kome je cilj da usađuje svoje mišljenje drugima u glavu, po svaku cenu.

Obavezno labilna ličnost, koja ima neviđenu energiju da to čini unedogled, kako bi time što ima iluziju da tada stvara svoje istomišljenike, nekako legalizovao i uvrstio u pozitivne osobine svoju ličnu budalaštinu i patetiku.

Одмар’о Марко од дугог пута,
Залег’о под ‘ладовину крушке,
Кад се поломи нешто кроз крошњу,
Те уз јак бљесак ошину к’о гром.
‘Тице рашћера, стресе сво лишће,
Лист сав отресе, гране запали,
Грање спали, опрљи му брке.

Протреса главом Краљевић Марко,
Пита се да ли није од вина.
Испред њега појави се чо’ек
И обрати му се звонким гласом:
“Жив ми био побратиме Марко,
Долазим у миру, не желим зло,
Зато уплашен немој бити ти;
Мене је послала Млада Вила
Из времена што ће тек да дође
Да ти зборим о оном што ће бит’:
Ево теби овај чудан сандук,
Ни мене нико учио није.
Шта год о’ш да знаш сједеш за њега
И прстима ти куцкаш по овом;
Немој само са Равиојлом да
Читав дан изгубиш четујући.”

На све то му Марко одговара:
“Тако је мени лани уз вино
Говорила Јевросима мајка:
-О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко четовања,
Ништа доброг донијет’ ти неће.”

„Чекај, кочи, Краљевићу Марко,
Не причам ти за то четовање;
Уосталом, да не дужим пуно,
Све ћеш моћи сазнати од других
Што ће доћи одма’ иза мене.

„Ко ће доћи одма’ иза тебе
И што ти дође раније од њих?“,

„Дођо’ раније да правим спрдњу
С јунацима што требају стић’.
Намјенски зато обрија’ браду,
Обрија’ браду, зализа’ брке;
Сад ће тешко моћи препознати
Да нисам прави Краљевић Марко;
Дај још твој огртач да огрнем
И ту сабљу да турим за појас,
А ти стани иза оног ‘раста
И гледај како изводим шегу.“

Не прође дуго како то рече,
Кад иду стварно један за другим:
„Приђи, приђи, Оче Гаврентије...“
„...Горштаче са Романије стрме...“
„...црни ‘тићу Усеине Болте...“
„Дал то грми ил’ се земља тресе,
ил’ ми то Квејк корача у сусрет?“
„...млад делија Расни...Џоноване...“
„...гуслар Фендер и драги нам Чеги...“
„...дођи Стевчо, не сметаш ми...Деки...“
"...Касно Џони на Косово стиже,
пред зору написао је пјесму..."
„...запјевај нам Клацковићу Раде...“
„... браћа Шнајдери, комада девет...“
„...љути Псето осамдесет осам...“
„...Зелен Лукче, из грма изађи...“
„...Валдемару, не бери сад гљиве.“

Тако лажни Марко зајеба све,
А прави, не могавши издурат’,
Пишну себ’ у чизму од смијеха.

Najčešćemo ih prepoznati što pišu nevezano i sa čestom upotrebom caps-locka.

Ja mislim jedina stvar koja mi usere novogodišnje praznike. Ma šta bre mislim, jedina sigurno. Al ne usere u smislu pokvari, već bukvalno, kenja mi se od toga. I opet je za to kriv glupi RTS.

Dobro malo smaraju i reklame za seriju i film "Montevideo Bog te video", al šta ja znam, pre ću gledati kako Tirke i Moša pikaju fucu sa košarkaškom loptom, nego da gledam kako ovi sviraju kurcu. Dal me ložiš da neko može da ostavi to da mu trešti na TV-u i pritom mirno sedi u fotelji, pijući čaj i čekajući ponoć? Kurac! Da mi platiš ne bi to gled'o! (ustvari zavisi od sume)

Elem, da se vratim na temu. I kad zadržiš na 20 sekundi pogled na RTS-u u to doba možeš svašta da vidiš. Neki tamo šatro muzičari sviraju kao da učestvuju u lirskoj borbi. Čuju se raznorazni zvukovi truba, klarineta i ostalih limenih gvožđurija. Dirigent, obično neki sed tip, mlatara onom palicom kao da im zavodi red. A oni ga malo sutra slušaju. Sviraju svako svoje, pa to nije ni za kurac. Da bar malo znaju, možda bih ih gledao i malo duže.

Takođe u taj raštimovani orkestar može da zaluta i neka pičoka koja obično svira violinu. Tad gledam po 2 minuta. Sviraju Mocarta, Štrausa, Betovena, Šopena i ostale kompozitore s' perikama. Nekad odsviraju i rukoveti od Mokranjca, al to samo kad se sete.
I glupom RTS-u još i nije dosta što smaraju raju tom muzikom već i šurnaest puta prikazuju reklame i najave te svirke. Nek se nose u tri lepe!

MOLIM TE BOŽE, NEK POTRAJE FARMA DO NOVE GODINE, DA BABA NE BI SLUŠALA OVE DEBILE! CIGANINE, DOĐI DA MI SVIRAŠ, DAĆU TI KOL'KO GOD DA 'OĆEŠ, SAMO DA SE OTARASIM OVIH KVAZI MUZIKANATA!

Ma šta ja kenjam, ugasim RTS i gotova priča!

Jeb'o sam vam majku danas! Vi ćete mene da jebete i da šetkate tamo-ovmao? Jebem li vam dete detinje! Koji su to fazoni, koje su to fore? Zar vi mislite da je ovaj narod sisao vesla, da će da ćuti kao zalivena lala? Kurac će da ćuti! Dosta je bilo iživljavanja nad sirotinjom rajom, dosta je bilo gulpiranja, kidanja živaca! Hoćemo sovja prava, hoćemo da budemo poštovani, tertirani kao ljudska bića! Pun nam je andrak svega, žuč je prelila čašu odavno. Sada ćemo vam se najebati svega po spisku, od početka pa do kraja, pa kud' puklo da puklo!

Прагматични принципи потпуне посвећености проналажењу потенцијално прихватљивих персона представљају привлачење пажње. Привлачилац пажње потпуно проницљиво проналази потенцијално пријатне персоне па презентује примамљиве приче постајући примус постовања. Привлачилац пажње пречесто представља препотентну персону па притом причом привлачи пажњу потенцијалних примача/примачица/паљевина. Потом пречесто прибегава потирању пређашњег приповедања правдајући пређашње писање потребом призивања перманентног постовања.

冷你如此瘋狂
你一定要翻譯這個定義. 我真不明白.
去未處理! 並做一些生活中有用的!
而這些中國有句話之間的空間, 但寫整個句子連接起來. 一切.
錢這個壞谷歌翻譯.

Crnac, poreklom iz geta, koji nikada nije učestvovao u kriminalnim radnjama.

DMT
Beše dobra godina ta 1999. Beše KURAC! Ginulo se. Nek se ginulo, meni je odgovaralo što je bilo šverca, pa se lako dolazilo do Mardže. Ja uživao.

Sedim na krovu. Puca na sve strane. Duvam.
Hej ti!
Okrećem se levo. Desno. Nigde nikog.
Hej ti! Da, da, ti!
Gore. Mesec. Prelivao se od plave do crvene. Kao vrtlog.
Ajde kod mene. Zajedno da gledamo paćenike imam dobru stvar. Ovako nešto još nisi probo...
Evo me, okrugli brate! Dolazim.

Pustinja. Neke gomile. Kakav tobogan, jebomatersvoju. A tek što ima plamaaar i to uperen ka bratu sa neba. Nisam peder, al ovo se moralo pipnuti. Čvrst i ladan ko podvarak od juče iz frižidera, a meni toplo. Moj konjić. Jednorog. Đihaaa! Hoćemo zajedno da letimoooo!!
Različiti dugmići. Koje stisnuti, pičko jedna?! Ovo što beži. Drž’gaaaaa!
Svršš! Opaaa! Idemo na Mesec! Idemo na Mesec!
Vatromet u čast dočeka. Veliki. Nebo gori. Plamti. Čovek to još nije video.

Sutradan na vestima: Srbi Slave, neki Dani Zoltan oborio okupatorskog bombardera F117 A, poznatiji kao „Nevidljivi“.

Jer narod ne zna istinu. A ni nevidljivi avioni ne znaju istinu.

Letnji raspust je bio nešto čemu sam se radovao. Kao dobrom učeniku, koji je svoju egzistenciju osigurao na vreme, on je počinjao još početkom juna. To je možda bio i najbolji deo. Dve - tri nedelje bezbrižnog zajebavanja u školi, bez ikakvih obaveza, osim sprdanja sa drugarima i naslađivanja nad hordom krvopija koji pokušavaju da poprave ocene.

Kad se školska godina i zvanično završila, svo to zezanje se samo prenelo na ulicu. Kao pripadnik ganeracija, kojim kompjuteri još nisu uzeli danak u detinjstvu i prave kičme, kuća je služila samo za spavanje i punjenje stomaka.
Igrale su se razne igre, ali ulični fudbal je bio naj popularniji. Svaka ulica je imala svoj tim, svoj teren, vodonoše, debelog golmana i kapitena. Naš kapiten Ciki nije bio baš tehnički nadaren, čak se može reći da je imao dve desne noge, bio je levak, ali je bio i najjači u ekipi i njegova je bila lopta. Bio je kapiten sve dok nam se nije pridružio Kimi, koji mu je skinuo traku.

Po završetku osmog razreda, uspešno sam upisao srednju školu. Moji su me častili prvim odlaskom na more, ali džeparac sam morao da zaradim sam. Matori mi sredio šljaku sa majstorima. Prvi put sam osetio leptiriće u stomaku kad mi je šef izbrojao 50 € na kraju nedelje. Lep osećaj...
To je postala praksa svakog leta i svaki put bi kupio sebi nešto korisno a bilo je dovoljno i za izlazak, garderobu i poroke. Nastavilo se tako i u studentskim danima, samo što letnji raspust na fakultetima fiktivno ne postoji. Danju radiš da bi imao da platiš stan i račune a noću učiš i spremaš ispite koje nisi uspeo da položiš zbog premale količine krvi u alkoholu tokom cele godine.

Za zadnja tri leta i nema se šta puno reći. Dobro je ćale govorio leta 2010-te, da će mi to biti poslednje bezbrižno leto u životu. U dobrom delu sve se to i obistinilo, ali vremenom sam uspeo da položim predmet pod nazivom Bol u kurcu i ne stresiram se previše oko obaveza, što je možda i ključ uspeha. Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujem. Valjda je to normalan tok života...

Kupidonov retardirani mlađi brat koji je ukro i prodo bratovljevu strelu preko Limunda.

Prva nagrada koja će se, kako izgleda, od skora dodeljivati na internet sajtovima proznog tipa, izmedju ostalog i na ovom. Naime, došlo se do zaključka da postoje tendencije da ova nagrada uskoro počne da se uručuje zaježljivim i zaslužnim autorima na polju kulture i humora.

Odbor će činiti starosedeći i starostojeći, oprobani i dokazani članovi. Mnogi ovu nagradu priželjkuju i tvrde da na nju polažu svako pravo, pozivajući se na vreme utrošeno na voljeni sajt, kao i na minuli rad za koji veruju da je od izuzetne, kako obrazovne tako i zabavne vrednosti, jer su u njega uložili intelekt, smisao za humor, odricanje, krv i znoj.

No, najveći problem predstavlja kritična masa koja na vešte načine nastoji da sebi prigrabi ovaj trofej. Bojim se da će pojedini autori, od čijeg ponašanja i stavova mi se najiskrenije kenja, uskoro zatražiti svoju zvezdu na sajtu, kao što slavni imaju po jednu svoju na bulevaru u holivudu. Odeš na forum, definicije ili čet, i na sredini ekrana ti se nenapadna, obrazuje zvezda sa imenom autora. Ovakvi hranitelji duha koji nam darivaju kvalitetno mišljenje i humor naš nasušni, bi naravno bili povlašteni i zaštićeni.

Božićni moto vlasnika supermarketa koji rade tokom praznika.