Bitka za stabla cera i ostalih drva za ogrev koju oduvek vode šumari i oni koji odluče da pokradu državnu ili privatnu šumu. Odvija se svakog leta.

Blickrig. Nešto veoma kratko, završeno munjevito pre nego što je i počelo. Što kaže prijatelj Mitar iz Dubiča: "Samo fik i gotovo".

Tri su razloga:
1) Mečevi traju samo tri minuta - duže traju evrovizijska pesma, jedenje čorbe i podizanje para sa bankomata zajedno;

2) Takmičenje se završilo za jedno prepodne a ti Filipe Filipoviću se jebi tamo dvaes dana da bi k'o čovek otišao u zasluženu penziju;

3) Jedina OI do daljnjeg gde je bio zastupljen - izabrali Japanci, ali zato su ga Francuzi mrtvi izbacili za Pariz 2024. a ubacili brejkdens (?!) šatro da bi zainteresovali omladinu kojoj generalno daj telefon, punjač, šteker i mirna Bačka.

Klasična džukela sa medijskom pažnjom. Mešanac, pas lutalica koji je sprečen da ujeda decu po parku. Bukvalno sprečena, sekirom. Ajde, nismo Turci ok, uspavaj kera i idemo dalje ali ne. Od kera je napravljen Nik Vujičić koji je uzjahao sve novine i Tv stanice i čije lečenje košta kao deset invalidskih kolica ili nešto manje proteza ruke ili noge za ljude.
Lično samo poznavao jednom Dobermana, Evropski šampion čija cena je prelazila pedeser hiljada evra, parenje sa njim je bilo skuplje od Golfa petice, novog. Otrovao ga je komšija kome smeta lavež pošto živi blizu odgajivačnice. Mislite da se policija udostojila da izađe bar na uviđaj? Novine da napišu pasus o tome? Ništa pd toga. A njegov život je budimo realni bio daleko cenjeniji od gore pomenute keruše.
Cigani, da ne kažem Romi su preko petsto raznih Mila poklali, drali i kuvali da im sterilišu zube, kasnije sa tim lobanjama sami sebe ujedali za listove noge da bi od grada naplatili osiguranje. Višemilionske štete. Ali tada su se ganjali Ganferi, udarili su na budžet jbg, nikog nije boleo kurac za poklane kerove čiji je broj daleko veći nego što se zna. Kad malo bolje razmislim hvala i tim Romima, sprečili su veliki broj napada i širenje besnila. Silovana devojčica, nema veze keruša Mili su odsečene šape. Ubijeno trinest ljudi iz automatske puške, koga boli kurac, keruša Mila je dobila proteze i našla svog novog vlasnika.
Osućeni da živimo u Srbiji gde je ljudski život najmanje vredan, moramo se pomiriti sa tim da će svako malo biti klan neki ker čim krenemo da mislimo o tome da nemamo pare ili da su nam uzeli Kosovo. Ili mrtav ker ili će Đoković pobediti na nekom turniru. Mada nema ni razlike.

Fensi zapremina. Obavezno manja od 0,5 l.

Oralna stimulacija posrnulog mačora.

Ostati živ nakon redovnih potresa u Srbiji.

Doprineo dbudu Dregonsi u World Cup-u. Ses'o Crnje, prod'li ih sudci. Doš'o Ercegovini, suze bebeće. Ritrn tu Ingleze, žešći bol u ćuni.

Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.

Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.

Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...

Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!

Osoba lišena kreativnosti, lepršavosti i tog vica u igri. Nesvesna sopstvene različitosti, ukoliko krene u napad, osoba biva klasičan kasapin, ali ako ličnu mentalnu klauzulu na vreme osvesti pomera se na mesto u odbrani sa unikatnim zadatkom -da kvari tuđu razigranost, ali na lep način.

Potpuno, jelte, nerasistička opservacija ovdašnjih posmatrača olimpijskih igara (jer prosečan Srbin samo tada prati atletiku), gde se sa nipodištavanjem kometariše uspeh takmičara sa, opet nerasistički - Crnog kontinenta.

Srpska verzija Deda Mraza. Za razliku od njega Božić Bata nosi litru rakije za domaćina i određenu količinu zlata izmerenu u staroslovenskoj meri za težinu, popularnim kitama, usled čega je potisnut u drugi plan, zbog zakona Evropske Unije o javnom izražavanju, poglavlje 423.

Ne volim miševe, plašim ih se, jebeš mu mater, nikad ne znaš šta će da urade, mali, brzi, vamo tamo, KRK eto ti ih zavrat očas posla. Kapiram da bi se tad komirao. Osim njih u suštini volim sve životinjske jedinke, ipak su i to Božiji rabovi, sa jednim izuzetkom. Kulturalnom tvorevinom dvadeset prvog veka, preuzete mahom sa zapada, a to su Fifike. Osećanja su mi pomešana i mislim da mi se odbojnost prema malim sićušnim stvorenjima projektovala direktno preko gazda dotične sorte. Šta su Fifike? Fifke su male,male,male, male slatke kuce koje svoj životni vek, dok ih ne zatrpaju negde u Milovoj bari, provedu u naručju ili torbi medijskih ličnosti, obično starleta. Paris Hilton, časna sestra Kardašijan, Zvezda Granda, nekak'a na ulici, sve nose po jednu Fifiku, ili dve, kol'ko ko mož da zavati. E PA PIČKA MU MATERINA!!! Nisu dovoljni silikonski implanti u sisama i guscama i gospodar prstenova što voza u Osmici, nego moraju i jebene male tute da vire iz novog Luj Vija, jer je to jebeno moderno! NADUVATE MI SE KURCA! Metabolizam im je verovatno kao kod činčila pa su Armani i Guči puni minijaturnih govana. Nema veze, važno je da Paparaco uslika. MRŠ!

Ноблес пичкица.

Realno, šta drugo pomisliti kada sa svjim ortacima baneš na neku žurezu sa ciljem da se ponapijate kao majke i da navhatate neke cupike, a ono umesto kombinacije MTV dronfulj-golotinje i harema upadnete na tombola veče doma penzionera gde dominiraju dede, a babe su okretne kao gospođa Božen u invalidskim kolicima.

Ne, stvarno, ništa nije gori atak na potenciju kao nedostatak nabubrelih mlečnih žlezda koje samo što ne iskoče prilikom igranja i uvijanja uz najnovije hitove Siti rekordsa. Ono, "čke beogracke zonfa" i te munje. Znaš, staneš za šank, naručiš vinjau, koks, zapališ Sobranje, nalaktiš se i polako izbacuješ dim i šmekaš neku malu, nadajući se da ima ličnu kartu umesto đačke knjižice i da joj ne treba puno pića da se napije. Ali, nema, barte, ništa od toga - ovde bi i Mis Albanije bila premija, makar i neobrijana, samo da je slobodna i da 'oće da da čke. Ovako ne smeš ni da počešaš tuksona ako te zasvrbi, da ne pomisle ortaci da si feget.

Slogan proizvođača lutaka na naduvavanje.

Liči, podseća.

I tata je, sine.

Lik koji obeduje u skupštinskom restoranu.

Situacija u kojoj se nalazi čovjek čija majka umire u toku praznika.

Profesionalni prateći nastupač na bini Eurosonga u okviru srpske delegacije, a u slobodno vreme glumica i TV lice na RTS-u. Ribetina koja je napumpala usne da bi se manje primećivalo da joj nos vuče udesno, ali i dalje ribetina. Zbog nje se svako muško, što staro što mlado, barem jednom u životu prijavilo za Slagalicu jer šanse da upoznaš Kristinu time rastu na 33%.