:Izdrkaj, biće ti lakše!:
Narodna mudrost u formi spuštajuće replike nadrkanom sagovorniku, zasnovana na uzročno-posledičnoj vezi između hronične nejebice i frustrirajućeg stanja dotičnog, te savet da i masturbacija ima korisnih efekata. Jer kao što reče Gile: IDJS!
- Pazi mali, niko ti nije kriv, mesto što pljuješ druge i što bi se svima najebao keve, opusti se malo! Evo za početak pljuni u šaku, hehehe!
- Ma jebaću ti sad...
Autohtoni izraz južnjaka koji dobližava stepen čuđenja i zabezeknutosti subjekta, te vizuelno karakteristični zjap usana i ispalu vilicu.
Gradira nivo iznenađenja skoro kao i superlativ, aludirajući na nesrećnog Zdravka iz legende* što osta unezveren da čkilji nad praznom zdelom, okle mu ukraše taj omiljeni produkt čvaraka.
- Šta si bre zinuo k'o Zdravko za spržu?
- Auuu... kakvu sam sisu sad vid'o, nevera!
- Mala Marina, a? Sretoh je upravo... Uf! Oliz'o bih je k'o Rumenka.
- Ma ne to... Onaj Acko difovac, džogira... al' se on napravio.
- More mrš u kurac pederčino!
Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.
"...a kako će orošavanje vagine uticati na buduće Suzanine seksualne odnose - ostaje da se vidi."
"A za koga će Sergej potpisati u ovom prelaznom roku - ostaje da se vidi."
"...a da li ćemo hranu izvoziti, uvoziti ili ćemo gladovati - ostaje da se vidi."
Izraz kojim se koristi balavurdija po chat-ovima & forumima kada pokušavaju nekoga da ubede u ono što oni misle, a ne shvataju da time idu rogom u rog jedan drugom...
Lokalni forum, topic o igricama...
- "Strategije su zakon... Warcraft RULES... :D :joy:"
- "Maaaaatori, ne verujem da još neko igra Warcraft :weird: - get a life... Probaj GENERALS da vidiš šta je strategija... :clapclap: :))
- Generals??? Get a life ti... Znaš ti kad sam ja prešao WC1, sad ja aktuena dvojka..." :wacko: :P
Ravna. Daskara. Besisnica, kako je sramota nije. Opis za biće kojoj u krštenici piše da je žensko, ali nema ni dupeta ni siseta da to i dokaže.
- Ćao, Baršunasti, mogli bismo malo...
- Molim?
- Pa znaš...
- Ali ravna si kao EKG zombija, da nisi neki androgeni model?
- Misliš da li sam... a ne, ne, nisam. Vidi.
- Okej onda, volim ja i ključnu kost.
Anglo-Saksonska verzija Vukajlije.
Njihov rečnik slenga je osnovan 1999. godine i do sad imaju nešto manje od 4 miliona definicija.
E sad, istina da je osnivač Vukajlije, kaizen, maznuo ideju od njih, ali je uspeo da napravi nešto bolje od njihovog.
Kod njih svako može da glasa. Ne moraš ni da se registruješ da bi glasao.
Pisanje definicije na njihovom sajtu je veoma glupo. Primer je obavezan, obavezno je i dodavanje tagova, moraš da im daš svoj e-mail svaki put kad napišeš definiciju. A definicija, pre nego što zvanično bude dodata na sajt, mora da prođe kroz proces pregleda što može da potraje danima. I tek kad dobiješ dovoljno palčeva na gore od moderatora sajta, tek tad može da se definicija zvanično doda.
Ovoliko maltretiranje nije potrebno na Vukajliji. Odmah se ubaci nakon što se pošalje, a ako krši uslove korišćenja onda se obriše i gotovo. Tako je jednostavno kod nas.
Sledeća stvar: urbandictionary nema nikakav forum, pa se ideje za razvitak sajta šalju preko mejla. A odgovoriće ti kad na vrbi rodi grožđe.
Na njihov čet svako može da dođe i obično bude oko 50 ljudi, što je stvarno glupo jer onda tu jebe lud zbunjenog i niko ne prati nikoga i svako lupa gluposti.
Imaju i neki blog... ali to nije važno. Njihovi komentari na definicije su slični kao oni na YouTube-u. Ako se neko ne slaže sa definicijom, jebava mu sve po spisku preko komentara.
A najbolja stvar od svih je da nema liste članova i popularnosti. Glasa se, uglavnom, bezveze. i tim glasanjem su kao najpopularniji izrazi izašle reči poput "fuck", "shit" i slične.
Definicije na Vukajliji su mnogo bolje i kvalitetnije nego na urbandictionary-ju. Na Vukajliji se možeš nasmejati nekoj definiciji, a na UD-ju nemožeš jer su sve dosadne.
I ono što najviše nedostaje na urbandictionary-ju je prijateljstvo. Prijateljstvo koje je na Vukajliji vrlo rašireno i svi članovi Vukajlije se lepo druže.
I zato: Vukajlija pwns Urbandictionary.
Hmmm... kad ne bi bili tako urbani, možda bi taj njihov rečnik bio kvalitetniji...
Jedan od najpoznatijih japanskih štopera. Godinama je bio član Nagoje, gde je bio stub odbrane, koji je Nagoji doneo tri šampionske titule. Među prvima je uvideo važnost odbrane u kojoj japanska reprezentacija nije bila poznata. Zato je rasterao kamikaze iz odbrane, koji su pokušavali klizećim startovima da polome svoje i noge svojih protivnika. Krenuo je u agresivnu kampanju za bolju odbranu, i sam bio član reprezentacije čitavih deset godina. Ostao je zapamćen po duelu sa Đenarom Gatuzom u prijateljskom meču sa Italijom, kada je šutnuo prgavog italijana i zaradio crveni karton, da bi se po izlasku iz igre potukao sa Materacijem, na opšte oduševljenje Zinedina Zidana, koji ga je doveo da igra za Real. U Realu je ostavio dubok trag, pre svega na terenu, gde su morali da krpe isti posle svakog njegovog starta. Izbačen je iz prvog tima Reala i stavljen na transfer listu, pošto je pojebao devojku Kristijana Ronalda, i doveo do pada u igri ovog fudbalera. Na konferenciji za štampu je izjavio da svi mogu da ga povuku za kurac, i da mu je uzor Velimir Ilić. Ostavio je fudbal i časno se oprostio od reprezentacije u meču protiv Hrvatske, u kojem je pljunuo Šimunića i tako stekao veliku popularnost u Srbiji.
Posle penzionisanja radio je sa mlađim selekcijama Nagoje, propio se i prokockao sav novac koji je stekao.
Umro je u 45-oj godini života od infarkta. Lekarima koji su pokušavali da ga spasu je rekao da ga duvaju, što je bio poziv da mu daju kiseonika. Na žalost lekari su ga pogrešno shvatili.
- E sine, legla prva plata mogao bi da se otvoriš tati za akumulator?
- I mami za novu šerpu?
- I meni za novi plejstejšen?
- Sve sam popio krvopije jedne, duvajte ga!!!Definicija pisana za takmičenje Divi Gavajo definicija
E, baš smo stoka. Jebote, pa zar si našao na stepeništu moje zgrade, otpatku ljudske vrste, da doživiš ovakvo prosvećenje? I to si se israo na današnji dan, kada sam se ovako lepo obrijao, u oba pravca žiletom, s izbrijavanjem, pa sada smrad tvog govneta sa trećeg stepenika štipa jače od ćaletovog afteršejva.
Uostalom, zašto se uopšte brijemo na današnji dan? Kao da je neka svečana stvar u pitanju. Isto sranje, možda i veće nas čeka i sutra... oh, evo lepog prizora, da zaboravim na ono govno. Ide komšinica, sveže isfenirana, šlic do dupeta... Stani bre, nije lepo da se šunjam i gledam:
- Dobar dan, komšinice, baš ste se picnuli danas, u nedelju u podne...
- Pa valjda je takav red na današnji dan?
- Ah, vi isto u vrtić, znači? Haj'te vi samo, ja ću polako...
I eto, meni glupo što se brijem, a ova se isfenirala, našminkala i skockala. Možda je čak i u solarijum išla, kao da se, izvinite na mom francuskom, za neku jebačinu spremila. Doduše, ishod je sličan, a navika je da se trudimo da smo najlepši na početku duže veze. Tačnije četvorogodišnje, ako ova od danas potraje koliko je ustavom predviđeno.
Par koraka dalje, tu je i Boća, lokalni džankić. U svom je prirodnom okruženju, u prcilištu za golubove između dve zgrade. Pre dvadeset godina je blejao na istom mestu. Kao da je ovde vreme stalo. Mahnuću mu samo, ne mogu da sad slušam kako mu treba sto kinti za neku varijantu.
Eno ga i mali Raca Šonja... mada je danas opštinski funkcioner, ide u skupocenom odelu u istom smeru. Eh, dok smo kao klinci još uvek svi drkali na Branku Šovrlić, taj je bio debilčić kojem smo lupali čvrge kod koša jer smo bili superiorniji u svakom pogledu. A vidi ga sad. Žuri nekud, izgleda gde i svi ostali.
Oh, gle čuda, još jedno govno! Ovaj put kučeće i to nasred terena za basket. Pa ženo, valjda je normalno da za svojim kučetom počistiš, jesi li čula za neku odgovornost? Uvek u sebi mislim kako bi im ljubazno rekao "pička vam materina, pokupite kaku vašeg kuce", ali odćutim, kao pičkica. Možda bih sada, u danu za promene, mogao promeniti praksu:
- Izvinite, gospođo, ali na tom terenu se deca igraju.
- Puši kurac.
A i ja se pravim pametan. Mada sećam se te žene, rekla mi je kao klincu svojevremeno sa svog prozora, krijući se iza roletne, da nisam normalan što sam napolju dok traje pomračenje Sunca i da bi trebalo da odem kući i zaključam vrata. To su ti ljudi, oni rade to.
Najzad sam stigao na odredište, pripade mi muka od jedne petominutne šetnje. Makar nije velika gužva i izgleda da brzo ide. Nije ni čudo, znaju ljudi šta rade, pa se ne zadržavaju puno čitajući. Hmm, a ovamo su kao neopredeljeni. I ko me sad tipka po ramenu? Ah, lokalni uspešni privrednik Stanko...:
- O, Stanko, zdravo, ne videh te odavno.
- Ma tu sam ja, vamo tamo, kamioni avioni, kurve i koks, znaš kako je?
- Razume se da znam...
- Šta ima kod tebe?
- Sjeban sam nešto, mislim kako smo nazadni kao društvo, bahati, netolerantni, kaskamo za svetom...
- To stoji, batice, stoji... e, ček, okreni se napred, stala je trudnjača na kraj reda, pravi se da je ne vidiš.
- A?!?
- Da bre, ko će sad da je propušta kad smo sledeći.
Da li je stvarno to rekao? Ne, ja ne mogu ovo. Nema nama spasa... a ovom krezubom sa UV lampom ne mogu ni dobar dan da kažem. Evo vama, gospođo, lepo lična karta, a tebi, mala, da naprskaš prst i hvala za hemijsku. Hvala vam na uviđavnosti da skupa ne progovorimo nijednu reč. E sad da vidimo... ma šta da vidimo! Kao da ovde još uvek može išta da se uradi, najbolje je da zaokružim prve na spisku, isto mi se hvata. Da makar opet probaju da obezbede još jednu 1999, al' da bude efikasnija ovaj put.
- Kečap, pavlaka, zelena i jako malo luka stavi... hej, mašiš pljeku, gde si se zagledao tako?
- Ma posmatram ovu dileju što je parkirao Bembaru na dva parking mesta i to invalidska.
- Vidi ljombera, stvarno. E, brate, loše su nas bombardovali.
"U to mracno doba vukajlije prvi put su dosli Karamel Severnjaci. Projurili su kroz sve teme foruma huskajuci svoje boemske horde trolova i spemera, otkopali svaku davno umru temu i zamrlu rasravu cija je sadrzina trebala zauvek ostati sakrivena u mracnim dubinama wc solja i krindza #gorca trzan."
Karamel Severnjaci su drevna rasa nekadasnjih legendi vukajlije (uz mrmuna, zmiu i ostala prebolesna imena) koja su dosla iz onog materijalnog i kulturno bogatijeg dela Srbije. Nakon sto su godinama bili skriveni u tmini sauna i svinjaca vratili su se na Forum i tu zatekli nekoliko zakletih clanova Incel bratstva koji su uvek bili tu i koji su cuvali iskru slobode i cistoce Foruma.
Ova stvorenja koja ranije behu obuzdavana mocima silnih Moderatora sada oslobodjeni tih okova kontrole pocese da prave zulum po forumu u vidu loseg manipulisanja i jos losijih mimova. Najveci beef imahu protiv Juga ciji vitezovi palantiri behu Kelt Svicarski i Covek Sa Mnogo Nickova iz Vranja. Nisu bili postedjeni ni borski Setac Smole Barateon, kraljeva Mesnica George Floyd Narezak, nadzornik Galantni Kosovac, Veliki mestar Kurcofil, Mali mestar Mujo, visoki septon Skauz i ostali velikasi Foruma.
Ovi nacrisoidni edipovci sa severa gonjeni sopstvenim kompleksima i nesigurnoscu, nervnim slomovima i zeljama da im se obrisu defke, konstantnim kmecanjem i unutrasnjim nagonima za samoubistvo usled zivota u ravnici, neostvareni pisci, a ipak solidni slikari, samozvani Noletovi blizanci sa mnogo manje para i zuba ucinise zivot na forumu nepodnosljivim.
U toku je Veliki Rat za slobodu, gde su snage dobra odnele nekoliko manjih pobeda (Zuta bitka za linkove) i oslabile snage Karamela koje su izgubile svog adjutanta Dzofrija Cocalija koji je inace proizvod njihove incestoidne veze.
Urbana grupa živčano propalih individua koja cirka lekiće kao mentol bombone. Klasično religijsko udruženje okupljeno oko belih kutija sredstava za uspavljivanje i smirenje raštimovanih živaca. Jednom rečju likovi psihički poprskali. Rivotrilci koji žive na selu, umesto tableta šibaju vopsa kao stimulans, a zvanična seoska dijagnoza im glasi: "Nabačeno mu nešto". Problem nastaje kada baja iz Simine Bare dobije internet pa sazna nove nealkoholne metode lečenja, pritom se ne odričući onih starih, alkoholnih.
-Dećeš tebra, gde žuriš tako?
-Moram do bolnice, Maksa se šlogirao.
-Ne seri, kako jebote.
-Mešao lik deprozepam i vinjau, a rivotril dodavao rekreativno. Kaže keva Stamena, samo se iskrivio na fotelji, mislila imitira one šabane iz Indijskih serija.
-Strašno jbt.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Sretoh ga pre neki dan u prolazu. Prva pomisao mi beše: "Kakav jebeni Bilbo Bagins !!!" Ista šulja, iste lone, isti oker somotni sako sa "modernim" pečevima na laktovima, ista zurka i kljun, isti komando hod i samouvereni pogled matematičkog genija neajnštajnovske provenijencije.
Vizuelni atak na moje ganglije beše prejak i neokorteks mi zabagova, a malo zatim kreira sistem ristor point na početak četvrte godine gimnazije.
Stojim i čitam spisak profana za tu godinu. Skoro sva stara ekipa je tu: Žana Valžana, srpski, Marija Sajlans-deco, engleski, Žika Ratus, bios, Žile Infuzija, fizika, Kaća Crnogaća, hemija ... Nedostajao je samo Gligor Logaritam, matematičar, Bog da mu dušu prosti. A bio dobar čovek. Ko li ga je zamenio, pitao sam se. I onda – paf ! Na dnu liste stajalo je – matematika: prof. Balša P !
Ime je samo po sebi bilo iritirajuće, a pojava me je dotukla.
"Dobar dan svima, ja se zovem Balša P. i ove godine predavaću vam matematiku" zaplovio je njegov više bari nego ton kroz učionicu, izazvavši masovno lučenje vlage kurava iz razreda. Sreća da razredne dukatlije ne mogu da vlaže inače smo komotno mogli šampinjone uzgajati bez puno ulaganja. Razred mi je, inače, bio kalambur svih vrsta i podvrsta meštana, a ja možda jedini cinični kreten, tako da sam ovako nešto i očekivao, ali ipak sledećeg časa je izrekao rečenicu koja mi je pomerila centar za ravnotežu, a kao što će se ispostaviti, i ono što se zove profesionalno opredeljenje.
"Uzmem ja, gospodo, juče, jednu od mojih mnogobrojnih zbirki zadataka da zavirim šta to mladi Belgijanci rade, i nađem ovaj zanimljiv zadatak ..."
"Mladobelgijanci ?!? ... Vau, kako kul ..." – pomislih.
Od tada sam njegove časove provodio u sejf-modu, prepuštajući retikularnoj formaciji da vodi brigu o onome što ljaljani zovu pažnja na času, istovremeno zabavljajući mozak situacionim analizama:
- vozim cisternu ledeno-hladnog Knjaza kroz Saharu i nekako ne primetim nasmrt žednog i iznemoglog Balšu kako kraula kroz pesak ... i jebiga.
-ložim Balšu da se sviđa profesorki geografije, zvanoj leponoga Beti, koja nije brijala noge otkad je Cobi uveo višestranačje u Srbiju, inače deklarisanoj lezbači
-Balša celiva mošti svetog Vasilija, a ja mu zveknem cajper i on upadne u ćivot ... Ne, ne ... to je ne kul.
-gagujem Balšu na maturantskoj ekskurziji da bi prestao da hrče (heh, nemoguća misija – pa ko bi njega vodio na ekskurziju ?!) ...
I tako ...
- Batice, šta ima?
- Ništa, tebreks. Upisao sam faks.
- Elektrotehniku ?
- Ma nee, filološki.
- Što to bre ?
- Zbog mladobelgijanaca.
- ????
- A i nije bilo mesta na sociologiji.
- Koji dakbe, a ?
- Taj stil, matori.Definicija napisana za takmičenje TDZP.
Neobična praksa dela TV auditorijuma da po uključenju u emisiju sa voditeljem razgovara kao da su zajedno čuvali ovce. Karakteristično je samo za pojedine emisije koje pomenuti gledalac prati dugo i ima osećaj da autora odlično poznaje. A zašto i ne bi kada sa njim priča već godinama preko svog prijemnika? Kada dobije svojih pet minuta slave već je kasno. Jer je zaboravio šta je hteo da kaže kada je nekoliko godina ranije prvi put dobio želju da kaže nešto za Dnevnik. Jedino što mu ostaje je da pohvali emisiju i pozdravi većinu gostiju.
- Zdravo, Tegi. Moram da pohvalim ovu tvoju emisiju. Gledam je već godinama. Sad ne znam da li bi se ti složio sa mnom...
(pauza)
- Recite, recite.
- Pa mislim da je Partizan ove godine napravio promašaje kad je dovodio pojačanja, jer oni ne mogu da se uklope u sistem koji mi gajimo godinama... Čuješ li me?
- Da, da samo Vi pričajte. Ja nešto proveravam ovaj forum. (smeh)
- Aha, pa ništa. Eto, samo da pozdravim Grbu legendu. Pratio sam ga kad je igrao u Hali sportova i mislim da je greška što Partizan igra u Areni, jer je Pionir mnogo više akustičan.---------------------------------------------------------------------------------
- Dobro veče, Olja! Javljam se iz kruga dvojke. Pratim Vašu emisiju još od Studija B. Sve pohvale za Vaš izgled. Pozdravljam i goste koje ste pozvali u emisiju. Veliki pozdrav za ovog u kariranoj košulji. Mislim da nam treba više ovakvih ljudi u napaćenoj Srbiji. Ovog što nosi naočare pozdravljam tako-tako, a ovog skroz levo ne pozdravljam. Imam jedno pitanje za ovog skroz levo. Prema nekim istraživanjima naša Vlada je izgubila milijardu evra. E sad mene, Olja, interesuje da mi on kaže gde su te pare nestale! A ja znam gde su nestale! U njihove džepove su otišle! Glasam za predlog broj pet. U pozitivnom smislu.
- Hvala. Samo da Vam kažem da Vas nisam prekinula jedino zbog primera ove definicije.
Vraćanje. Najčešće stvarima kojih smo se davno riješili, navikama koje smo davno ostavili. Kažu da se čovjek uvijek nečemu vraća. Najčešće više puta. K'o lasta u proljeće...
- Vidi Mila, opet ide u kafanu, a sve viče da neće više.
- Ma k'o lasta u proljeće.
iz kafane se čuje:
VRATIJA SE MILEEE, DIIII JE BIJA!
Takmičarska za "Ja u školu idem i dobar sam džak"
Hleba i igara, dabome, za vjek i vjekova. Narod voli igara, voli da gleda kako loptica preskače mrežu i kako Ekrem prca Vendi, ali bogami Srbin voli i dobrog i nadasve kvalitetnog 'leba, što je najvažnije. "Dvaput meri jednom seci" je temelj ideologije ove društvene anomalije, mere predostrožnosti su povećane na maksimum. Jebeš mu mater, ko zna, možda ga nisu ispekli dobro, možda je gnjecav, možda je trošan, bakteriološki neispravan, možda su ugradili čipove u njega da mogu da te prate šta radiš pokući, možda ga neka sekta pravi. Nema veze, uzmi ga ti lepo, promandrljaj ga, uzmi mu dimenzije, vidi dal' se poklapa sa sazveždjem Velikog Medveda, ščepaj ga ko gujcu Amber Rouz. Boli te kurac, imaš pravo, ti to plaćaš pedes' kinti, ko jebe ove iza, izvuci maksimalno iz uloženog novca. A ne, ipak je dobro ispečen? PA ŠTA ONDA DRKAŠ TAJ JEBENI HLEB TIM PIKLJAVIM ĆEVAPIMA TRISATA!?!?!?
S.T.R KNIĆ (nedelja, rano jutro)
Gospodja u godinama, još uvek dobrodržeća, poteže rukom ka pultu sa osnovnom životnom namirnicom, vidi da su malo zagoreli, oblizuje se, zavata prvu veknu, taman da je oproba. OPAAAAA! Oseća stisak za mesnatu ruku jači neko ikad.
-(Kroz zube, crvenih očiju i polako): OSTAAAAV TO, OSTAAV TU VEKNU!!!
-JAO UPOMOĆ, JAOOOO, UBI MEEE!!!Definicija napisana za Mizantropy.
Druga šansa. Prilika za kvalifikaciju u završni deo takmičenja, nakon poraza.
- Vide li Milisava što je smršao, koji li mu je đavo?
- Ma bio na respiratoru sedam dana, ali onaj odozgo ga vratio u repersaž.
- Svestan si da niko u stvarnom razgovoru ne koristi taj izraz, je l' da?
- E, aj napusti primer.
OI
Prevedeno sa nemačkog: Sturm und Drang - oluja i nagon. Ovo je umetniči pravac nastao u četvrtom kvoteru 2. epohe Vukajlije. Odlikuju ga izraženi kultovi: ličnosti, osećanja i prirode.
Intelektualci iz vremena šturmundranga nazivani su divljim ili burnim genijima. Težili su originalnosti, neobuzdanim osećanima i idividualizmu do krajnosti.
Najpoznatije pripadnici šturmundranga, nakon dekreta (tajni naziv dokumenta: petak 13.), bivaju proterivani i otad imaju poštovaoce mlađih naraštaja i infiltriranih okultnih grupacija koje tu i tamo naprave reakciju.
Neki od istaknutijih pripadnika su:
- JTU, Jelena Tihi Ubica, Kir - Jeca "Jebiga, zavisi koja ličnost je u kom trenutku aktivna, mada se i ove 3 mogu podeliti na bar po 6 komada. :)" by Stefan Kostić
- Cara™ veliki prirodnjak i zastupnik Darvinove teorije: jedi ili budi pojeden (sa par gramatičkih izmena).
- Stefan Kostić, koji se zalagao za priznavanje osećanja i emocija u svetu, iako je kasnije prekinuo veze sa ovim pokretom i zasnovao takozvani Kulen klacisizam.
Gorom hodi Vuče Karadžiću,
Gorom hodi Vuče, a ne šuška,
Vodom ide Vuče, a ne pljuska.
Gorom hodi, te se umorio,
Sjede pod bor Karadžiću Vuče,
Te on vadi plajvaz i artiju,
Zapisuje sve u desetercu.
Zapisuje o Kosovskom boju,
Jug Bogdanu, devet Jugovića,
I o silnom Kraljeviću Marku.
Zapisuje, a zlo mu se piše,
Nakav vjetar dunu sa planine,
Odnese mu po gori papire,
sve papire, i od guske pero.
Poče 'sovat Karadžiću Vuče,
Krenuo je od praistorije,
pa on suje do dana današnjeg,
jerbo mu je s papirima silnim,
vjetar uz'o do trijes perpera,
razasu ih po gorici crnoj.
A perpere Vuče namjerio,
namjerio u Cetinjsku štampu
da mu prvu knjigu o'štampaju,
da se ima čime pohvaliti
staroj majci i mnogoj rodbini.
Progovara Vuče Karadžiću:
"O jebem ti do tri mile majke,
i kud dunu kada mi ne trebaš,
i papire kuda sam vadio.
Oj gorice, crnom se nazvala
što li si mi papire uzela."
I osta joj za vijeka ime,
Za vijeka Crna Gora osta.
Ovo piše do Lukac Zeleni,
Takmičarskom defka mu se zove,
jer je đače vazda dobar bio,
i sve škole redovno pohađ'o.
Proces stvaranja rakčine dranjem rakiještine na gorušicu.
http://vukajlija.com/forum/teme/68584-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak
Razbojnici koji su, zahvaljujući tome što su posle propasti srednjovekovne srpske države na ovim prostorima jedino Turci imali nekih dobara vrednih otimanja, boreći se sa istima nezasluženo stekli oreol boraca za slobodu.
- Dobar dan, gospodine. Da pišem pojas?
- Nemam! Go se ne skida! Dokad više bre! Kako vas nije sramota, na putu otimate pare od naroda ko da ste u gori 'ajduci!
- Znači, pišemo i pojas i svetla...
Ultimativni zavodnik, ma šta zavodnik, zavodnik je za njega mala beba, veknica... Jer plodilac ne zavodi, on plodi! On ne razmenjuje sa devojkama brojeve telefona (na žalost mobilnih operatera), jer on odmah prelazi na stvar! On ne prilazi, njemu prilaze! I to grupno, po nekoliko njih! On ne šalje ljubavna pisma, cveće, ne služi se forama nas običnih smrtnika, ne zato što misli da je to patetično, već zato što mu to nije potrebno. Nejebica je njemu nepoznato stanje i kao takvo ne postoji ni kao reč u njegovom izuzetno bogatom rečniku kojim zadivljuje pripadnice ženskog pola.
Kazanova priđe devojci, kaže joj dve-tri reči i njegova je.
Čarli Šin priđe devojci, namigne joj i njegova je.
Rade Lacković i njegova je.
