Мантра флегматика.
Достизање зен стања смирености захваљујући потпуном болу у курцу за све што те окружује. Ментална и душевна нирвана.

Agilni, ali samo ukoliko ne uradi ono što se očekuje od njega.

Ofutio. Ojeb'o. Ošurio. Opr'o. Objasnio.

Bez obzira što od žene ne smeš da purnjaš u stanu, jerbo je u "Gloriji" pročitala da duvanski dim utiče nepovoljno na kožu lica, pop sme! Kad dođe da ti svešta vodicu on, sem što ti poprska nov LCD od šurnajes inča zbog kojeg si tri metara dana jeo koske i kačamak, on dimi gde je tebi zabranjeno! On KADI!

Kako idiotluk u prekoatlantskim zemljama severno od Meksika stalno napreduje, za očekivati je bilo da se nešto ovakvo desi. Mlada neiživljena klinčadija je konačno našla opravdanje za sva sranja koja naprave, krenuvši od razbijenog suđa, preko pojedene kašike cimeta, pa sve do iskakanja iz aviona sa ruksakom sa knjigama umjesto sa padobranom. Pod franšizom "Jednom se živi" mnogi mladi idioti pokušavaju da se dokažu u nekom boljem i lepšem svjetlu. Ipak, svet su sagradili veliki ljudi poput Legolasa i Betmena (prema istraživanju naučnika iz Masačusetsa), red je da se pokaže da svako može da gađa lukom i strelom a da ne izbije oko/ slomi nos/ otkine uvo, i da sanatorijumi širom Država ipak nemaju tolike kapacitete kakve su mislili da imaju. Neki od ovih gorepomenutih i prežive batinanje ili samopovređivanje koje sledi nakon što kažu to "YOLO", pa se kasnije kunu da neće to opet uraditi sve dok nadbubrežne žlezde ne počnu opet da rade dok se padobran jednom ne otvori, a sanduk zatvori i prekrije zemljom. Šta li je Tesla mislio kad im je otišao tamo? Tad sigurno nije bilo nikoga ko bi došao k njemu i rekao "Hej, mister Tesla, ja lizala kablove od napon, jedna život!". No, evolucija se pobrinula da takvi postoje u daljoj budućnosti, kao i da opstanu oni koji imaju bar gram zdravog razuma da ne izgovore ova 4 slova zajedno.

A sve u svemu, nije to tako loše. Idiota sve manje, Ameri možda postanu sofisticiraniji, povedu neki rat s razlogom koji nije ono što pogoni sve od dvotočkaša do osamnaestotočkaša, izmisle nešto korisno svetu. Do tad, valjda će se to sve malo pročistiti. Ko zna, možda je sve to zavera nekog Masona ili Iluminata, tek da se društvo malo uzdigne sa moralnog, etičkog i ko zna kog još dna na kojem stoji više prethodnih leta. Ipak, jedan je život, red je da bude proživljen kako treba.

Дефиниција писана за турнир Пачија школа
  

Питате ме како сам провео летњи распуст? Па за мене бар знате, наставнице...
Добро, знам да је тема иста за све, али ако сам као и сви зашто сам само ја морао да долазим у августу и изигравам кретена пред комисијом и вашим препланулим телом?
ПИТАМ ЗАШТО!?
Каква бламажа. Чиме сам то заслужио? Зар у силним порукама које сам вам слао током целе године нисте нашли бар зрнце писмености довољно за прелазну оцену? Зар нисте схватили колико ми се свиђате и да сам у стању да урадим све за нас? А био сам спреман да престанем да вас пратим, знам да то није пристојно, нисте одмах морали да обавештавате моје родитеље. Мислио сам да вам моја пажња нешто значи. Има свакаквих манијака, знате и сами, ишао сам иза вас да будем сигуран да сте безбедно стигли кући.
А како сте ви провели летњи распуст, Ивана?
На Закинтосу, јел? Направили сте и мали базен у дворишту, мало кичаст за мој укус, али довољан да не морате да идете и на море. Бацање пара ако мене питате. Боље да сте поправили онај прозорчић помоћне просторије на јужној страни ваше дивне куће. Чак и кад је затворен довољно је да шрафцигером мало задигнете крило, отвара се без проблема. Могао је неко да вам се ушуња у кућу док се ви безбрижно сунчате на плажи. Разумем да људи желе да се одморе од телевизије, друштвених мрежа и политичких дешавања, али лап-топ бар не заузима превише места, могли сте да га понесете. Ту су ваши приватни подаци, слике, снимци, може свако да отвори, погледа и шта онда? Ту су и сва ваша ћаскања преко Скајпа, све шифре које користите, све поруке које сте послали или примили. Бадава ви обришете поруке, ако вам је неко претходно убацио програм ки-логер који све бележи, као црна кутија, свако словце које сте откуцали. А то је могао да учини било ко, доносили сте пар пута исти лап-топ у школу и остављали га у наставничком кабинету, чак и када је кабинет био празан.
Питам се зашто се обрисали све поруке које сте размењивали са наставником музичког ако вам је ''толико било лепо'' на Перућцу, и како оно већ рекосте ''симфонија за сва чула''? Обрисали сте и слике које вам је слао? Лепо сте испали, није требало да их бришете. Нисте се много обазирали на то што није било спасиоца на месту где смо се ми, ученици, купали? Ваши и Бахови актови су много битнији од наших живота, јел тако?
И шта сад Ивана, испада да само ја имам слике, љубавне поруке, мини клип из туш кабине, а вас двоје сте све обрисали? За Баха додуше нисам сигуран, мада вам је обећао, лепо је написао тамо да је два пута проверио и потврдио вам да је очистио Рисајкл бин.
Штета би било не поделити материјал са вашим мужем, рецимо? Шта кажете на то? И њега сте у неку руку изневерили, не само мене.
Ја ћу вам опростити ако ми овог пута дате четворку, а за остало ћемо се договорити после часа.

Mitološka ptica za koju se veruje da donosi sreću. Veoma je retka - smatra se da jezdi nebom od postanka Sveta i da će, sa suzom u oku, doleteti najplemenitijem od nas kada sedam anđela zasvira u sedam truba da najavi dolazak Sudnjeg dana.

Kako izgleda? To niko ne zna. Neke proste i zlonamerne duše tvrde da ima kljun kao u tukana i krešti poput drekavca. Od takvih hulja i vuče poreklo ona stara: ''Od Kagana sto kajgana''. Uprkos tome, većina (doduše podjednako nepouzdanih izvora) se slaže da je izuzetno vešt i brz letač, a da su joj repna pera duga dovoljno da obmotaju svet tri puta. Jedan alhemičar muslimanskog sveta tvrdio je da je video pticu Kagan u snu, i da je imala boju pera kakva ne postoji na ovome svetu. Videvši potpuno novu boju, nepoznatu ljudskome oku, probudio se slep i do kraja svog kratkog života tvrdio da je u slepilu sreća.

Opšte je poznato da se Kagan javlja vrednim i radnim, upornim ljudima. Majke su uspavljivale svoju nejač rečima: Doletela ti ptica Kagan / donela ti radost, sreću / život tvoj nek' ima smisla / ima l' majka želju veću?
Takođe, poznato je i to da onaj ko vidi ovu pticu mora ćutati o njenom postojanju, inače ništa od sreće. Iz toga se zaključuje da su autori svih prethodno navedenih izvora ili bezočni lažovi ili veoma nesrećni ljudi.

Popularna je u slovenskim narodnim pesmama i mitovima, naročito kod Rusa.
Nekadašnji teoretičari zavere (danas svirači kurca, prim.aut.) tvrde kako Dostojevski svom uspehu u svetu pisane reči može da zahvali Kaganu. On kroz svoja dela u više navrata indirektno provlači motiv ove volšebne ptice; na taj način joj odaje počast ali ne i njeno postojanje. Pa ipak, ova i slična trabunjanja rezidenata ustanove László Lazarev ne mogu se uzeti za ozbiljno.
Mali kuriozitet - Hazarski vladari su nosili titulu Kagan, možda nazvanoj upravo po ovoj ptici. Kakva veza postoji između njih, nije znano. Verovatno je sujeverje: pokušaj da se nazivom podstakne sreća i prosperitetna vladavina.

Bilo kako bilo, Kagan doleće samo onima čista srca, koji su se klonili đavola na raskršću i čijim proplancima duše galopira ljubav. Može se zaključiti: sreća se zaslužuje a ne dobija. Ko živi da je nađe umire ne našavši je; ko je ne traži, sama mu doleti.

Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.

Nauka u službi građana.

Izložbeni prostor rezervisan za svetske premijere najnovijih dostignuća na polju tehnologije materijala, do kog, potpuno nepoznatim tokovima, iz svetskih naučnih centara, tajnih vojnih laboratorija, svemirskih i nuklearnih programa, stižu revolucionarno nova tehnološka čuda u vidu nevidljivih mastila, ljigavih osmokrakih čudovišta koja se, poput ptičijeg govneta sporo i kotrljavo spuštaju niz svaku vertikalnu površinu na koju se bace, samo što za razliku od govneta ne ostavljaju trag (mada podjednako smrde), podvodnih plastelina koji se van vode pretvaraju u pesak, loptica-skočica ekstremne elastičnosti, automobilčića sa sposobnošću vožnje po vertikalnoj površini, samočistećih fleka, samosklapajućih stolnjaka, samooštrećih noževa, samopunećih baterija... Mona Liza u reklami za uloške, Ferari sa taksi-tablom, Robert de Niro u "Srećnim ljudima"...

Štand na kom ulogu zgodnih promoterki glumi proćelavi ciga sa gilipterkom povrnutom iznad dlakavog stomaka a njegovi musavi pomoćnici kroz narod demonstriraju najnoviji „pametni“ polimer sa sposobnošću pamćenja oblika, domišljato spakovan u oblik paradajza koji, kad se zakuca u zemlju i raspline u ogavnu crvenu mrlju, na vaše oči i na opčinjeno divljenje okupljenih osnovaca od sedam do sedamdeset sedam godina, ponovo narasta u drhturavu povrćku.

Tu, između tezge sa džemom od sibirske brusnice, prirodnim preparatom za potenciju „Skočko“, livadskim medom od kukuruznog skroba i „Rtanjskim čajem“ nabranim u nepokošenoj livadi kraj autoputa, gde se stalo da se piša, sa jedne strane, i, na pocepanom šatorskom krilu improvizovanog prodajnog salona istrošenih baterija, zarđalih ventila, neispravnih budilnika,levih cipela i VHS pornića sa druge strane, smestila se mala prodavnica tajni, ali onih naučnih i vojnih, na kojoj izvesni Jamezdin, prodaje veštačko govno sa ugrađenim LED diodama i tako krčmi decenijski trud studenta generacije koji je maštao kako će svoju novu taktilno-senzitivnu semistabilnu plastičnu smesu skupo prodati NASI kao termo-oplatu za novi svemirski program, a zatim tako zarađene pare potrošiti na skupa kola, skupe hotele, skupe kurve i mnogo jeftinog piva i zalečiti žal za godinama mladosti potrošenim u laboratoriji. Jer, složićete se, mnogo je dobra fora podmetnuti veštačko govno koje sija nastavniku, devojčici iz klupe ispred ili babi na nedeljnom ručku, a Cigani i onako lete u nebo bez raketa.

Mučeničko traženje razloga za sunovrat omiljenog nam sajta i Kaizenova reakcija na iste.

Čovek koji, ako je aktivan na Vukajliji, i pažljivo pamti i beleži definicije, komentare, postove na forumu, četovanje, promene avatara, i nikova, može da stvori poprilično sadržajnu bazu podataka o stalnim i povremenim članovima Vukajlije. Do pojedinih podataka dolazi čistom logikom, na bazi pretpostavki, predrasuda i ostalih subjektivnih metoda.
Doduše nameće se pitanje čemu sve to?

Rukobludnik, drkadžija. Ne preza od ženskaća ali je realan: ako mu ne ide, baca se na soliranje. To mu bar neće pobeći, za razliku od devojaka kojima se udvarao.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Izraz za krajnji stepen nelagodnosti. Jeza gora od miksa škripe krede po suvoj školskoj tabli i cepanja stiropora ispod sveže skraćenih noktiju.

A svira. Realno, svi sviraju. Verovatno jedina nacionalna manjina, fala Bogu sa većim pravima od ostalih, i najvećim procentom muzičkih znalaca. Čim se rodi dobije trubu da vežba, da ne kažem podjebava komšiju pod prozorom. A napuni tri, četiri godine, eto ti njega ispred opštine. I već bezobrazan Sunce ti ne jebem. Pa stani jebote, ’de ćeš! Jok najbolje, ti ih pravi, ja ću da i’ ’ranim. Ne mere tako!!!

Koji će mu klinac sedmoro dece! Ne može ni sebe da odhrani, a pravi toliku decu! Sednem u restoran eto ti njega, uze kesicu sa šećerom i blene umene dok mu ne dam pare. A ja ne dam! Iz inata! Dok god ljudi daju, oni će da prose! Pa da sednem i ja pored tebe, kad vam tako dobro ide! Na šta to liči! Idem u banku da platim račune, znojim se u redu, čekam, eto ti ciganke preko reda, socijalnu pomoć diže! Od moji’ para što uplatim porez! A koji ona porez plaća? I još piša po meni, dok nas 30 stoji u redu. A neš kume! I sme da traži opet pare od mene, da udelim, čim izađem iz Pošte. Misli, imam garant siće od kusura!

A ne mrzim ja cigane. Nisam ja rasista. Čak sam se i slikao sa crncem! Al ciganisanje ne podnosim! Ajde što se on ponižava, ponižava mene! Sedi prosi, boli me klinac, al nemoj me ščepati za ruku i kleti kad te molim! Sreće ti! jelte cigani uvek imaju sreće
A razvili su biznis majku mu. Izjutra peru kola na semaforu, mrljnu dvaput i iskaju pare. Kako Sunce izadje, eto jedna polovina uz zid, uglavnom ona starija, po rangu dužnosti viša, a druga ide redom od ljudi i kukumavči. Popodne se grebu po nekim fensi restoranima, po kojima im žao da ih izdevetaju po gujici što smetaju gostima, i uveče opet truba uruke. Čim vidiš 10 – 12 trubača, znaj odma’. Dobre si sreće ako četvorica sviraju, ostali se vrte u krug i traže da im staviš na trubu po koju paru. Pa da sviraš pa i da ti dam!

Siroma’, beda, kaže ova moja. Jest’, ko što si i ti siroma. Nego neće da uči, ’oće da džepari, i lenčari, to je problem. Do dvaeste se uda, do dvaespete već ima četvoro dece. Snaći će se, a i ako se ne snađe, skupiće za Beč. A tamo, ima jedno sto, sto pedeset rođaka, lako će ga uvesti u biznis. Ja u Italiji, sakri’ se ispod streje, ciganka dođe prosi od nas. Ortak promrmlja meni nešto na srpskom, eto ti nje, „sine, udeli babi“, pa ’de treba da idem, u atomskom skloništu bi me našli! I opet ispadnem smešan, jer svi koji me znaju znaju da imam averziju prema „dotičnima“, a njima smešno.

Омогућава комуникацију смртника са нереалним, неухватљивим, неретко и опасним бићима кроз отварање портала.

Partizan.
Ko šta radi - on se brije. I to duboko ispod kože.

Pucanje Principa.

Ugostiteljski objekat kafanskog tipa sa gratis uslugom peglanja. Hardkor masovnjak: ne zna se ko bije a ko plaća, ko koga pegla a ko baca peglu. Uđeš na vrata, izađeš kroz prozor. Pod je popio više krvi i srče nego neke barske mukice alkohola za života.

Јефтин покушај да се интернет саговорнику узврати истом мером - да се поменути изнервира. Значење је отприлике ово: Не свиђа ми се твоје сугестивно питање/инсинуација/суптилно попрцкивање, али пошто има утемељење у чињеницама, јебем ти матер лајаву, послужићу се лошим сарказмом да покушам да сакријем своју нервозу.

Најчешће се среће код празноглавих тинејџерки и блиских групација, али се показало да су ретки имуни на ову дечју болест.

Narodna mudrost u formi jebačke konstatacije, te savet ostavljenom ucveljenom liku da od tugovanja nema selameta, već da se što pre ponovo umoči. Mantra, klin se klinom ubija.

Depresivni alkoholičar to tumači malo drugačije, pa tako naručuje sledeću čašicu iako je prethodno zacrtao da će ''samo jednu'', a tinejdž gej pak koristi kao opravdanje za vaćarenje sa ortakom.