Način praznovanja u Srba. Svojevrsni bumerang efekt. Dobar deo naroda zbog novogodišnjih praznika gladuje otprilike negde u martu kada prođu čekovi. Tada nastupa blaga doza histerije i ludila kada se pojavi ogromna rupa u budžetu. Jebiga leba i luka narednih mesec dana.
- Jesi kupio namirnice?
- Jesam kurac, došli ljudi u crnom po svoje.
- Molim?
- Prošli čekovi, kupio sam leba, za ostalo maštaj. Hoćeš doček na poček, da nahranimo komšije, rodbinu, Džekija što cvili, eto ti sad.
Definicija Pisana za SK 2016
Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.
03.08.2016. U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.
22.09.2030. Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Majka Rusija'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...
02.11.2047. Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.
07.05.2057. 40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu...
10.06.2057. Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''
12.03.2065. Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.
11.12.2073. Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.
31.12.2073. U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.
Smatram da će ovi memoari u određenoj meri pomoći da se neki događaji više nikada ne zaborave ma koliko se davno dogodili, i da će skinuti koprenu sa očiju mnogih.
Kao što bi moj narod rekao:
Leta gospodnjeg, 173.85.9389.
Osmeh je najbolji lek. Osmeh uvek pomaže. Samo se smeši i sve će biti dobro. Ili je možda bilo sve će biti gore? Ubij me ako mogu da se setim. Ne, hehe, ipak nemoj. Uprljaćeš zavese, hehe. Ma, beži, bre, kakav crni osmeh. Osmeh nije lek. Osmeh je više.... Simptom. Da, da, baš tako.
Simptom, kao kada pokušavaš da nosiš tupe jer si ćelaviji od lobanje, pa baš i ne bi voleo da se to primeti. Ponekad upali. Ili možda i ne upali, ali ljudi se nekako prave da ti veruju da imaš lepšu kosu od Džonija Brava, verovatno da ne bi morali da slušaju tvoju kuknjavu. Tako je. Smeh nije lek, već simptom. I to simptom tuge i nezadovoljstva. Ali nekako, kada se smešiš... Izgledaš više kul. Više stoički... Manje.... Ranjivo. A niko ne želi da prizna nekome da je ranjiv, zar ne? I ker krije kada ga nešto boli da ga ne izbace iz čopora. Niko neće ljude sa problemima, ne?
Evo, ja imam problem sa grupnim fotografijama. Sve do jedne su bile pune nasmešenih faca, izuzev Bokija šmekera, ali njemu se dalo oprostiti on je šmeker i šmeker mora ostati misteriozan. Ali eto, on ti je u pricipu bio vrlo zadovoljan i srećan lik. Šmekerica. Za razliku od njega debela Tamara se stalno smejala, toliko da joj se proteza vidi, a jednom sam joj drpio dnevnik i pronašao gomilu patetičnih stihova o tome kako je niko ne voli i kako joj se kenja od malograđanštine kojom je okružena. Pa kako to sad, ima li to smisla, hahaha?
Nema smisla, stvarno. Ajde, ima, jedino kada hoćeš da iznerviraš policiju kada te pitaju kako si uspeo da prođeš pored termalne kamere (ko im kriv kad nemaju pojma kad ne znaju ograničenja infra red zraka), ali nisi srećan. Ono, iznerviran si što su te ipak uhvatili. Ali to besmisleno smejanje je danas izgleda neki imperativ. Jer biti zajeban nije kul, imati probleme nije kul, dobro, jeste ako si Betmen ili Vulverin. U stvari, čekaj... Ne, to je sve sasvim kul, ALI dok se ne deli sa drugima.
I kako čovek sebi da pomogne? Pa, ništa, progutaš kojeg smeška i nadaš se najboljem. Lep dan i vedro raspoloženje su ionako sa folkloraše. Budi folkloraš! Budi društven! Voli jebene životinje! Grli delfine i kitove. A kući plači i kukaj, jebem li ti mamu nenormalnu.
*Definicija je napisana za Mizantrophy.
-Ovaj, gospodine, sve je to lepo, ali hoćete li vi da kupite vaše lekiće ili ne? Pravite ogroman red.
-A, da, izvinite, hehehe. Možda bih mogao da pozovem Tamaru, a šta mislite?
Sinonim za spavanje. Posle napornog radnog dana i posle stotinu prežvakanih gluposti, treba osetiti čari odmora koje nam pruža naš fin dušek koji nam godinama diktira pravila spavanja. Osim ako nije Dormeo, mada, ni on nije ni za kurac.
Odoh u bajbukanu. Jebo me i faks, i ispiti, učenje, i belo, sve bre, ma zabole me i za Đura, Šomija, đevojku, Vučića, i ostale kurcomlatine, idem gde mi je mesto da ispraznim dušu. Jebi ga, ipak je sutra novi dan, treba imati i muda i živaca izdržati ga...
Set od tri do pet posvuduša koje redovito popunjavaju vip sekciju u kutu nekog noćnog kluba.
- htio bih rezervirati vip ložu za slijedeći vikend, dečki s posla slave sklapanje velikog ugovora. Molim vas da šampanjac teče, ako može nešto i za čalabrcnuti, e da ne zaboravim, obavezno onu kutnu garnituru tamo....onu produženu varijantu od 5....da se dečki malo opuste...
Kao neka igra. Neki debili čak nazivaju i sport. Kako jebeni kriket može da bude sport? Sport, a igra ga 5 država na svetu. Jebem mu mater, šta je to tol'ko zanimljivo u "kao" sportu koji podseća na bejzbol?
Aj bejzbol da razumem nekako. Trčiš po onim bazama i jedeš govna, al u kriketu jedeš govna bez tih baza. Zato što ih nema. Poenta je da udariš lopticu koju ti baci protivnik sa nekom kao palicom, a da ona ne obori neku prečku i stative iza tebe. A što im je ta palica... i varjaču zajebala! Prijatelju, bolje da si ost'o kući da sa tim mešaš ručak i ne mučiš jadnu ženu nego što si došao da lupaš neku buđavu lopticu! Daj Bože da te u levo mudo pogodi, kad ti je bitniji šatro sport nego žena. Da si ostao kući, žena bi mogla lepo da gleda serije, a ne sad da kuva ručak. Kako si bezobziran, sramota!
Nego da postavim ja još jednom pitanje: "Kako može da bude sport, a igra ga 5 zemalja na svetu?" I to sve sportske velesile: Bangladeš, Šri Lanka, Australija, Južnaoafrička republika i normalno Indija. Ti Indijci sve neka sranja prave. Jedino im valja šah, ništa više.
I ta Šri Lanka?! Nema ih na mapi, a izabrali šta će da igraju. ALO LJUDI JE L' STE ČULI VI ZA FUDBAL?! TO VAM JE ONO KAD ŠUTIRAŠ LOPTU U GOLOVE, A NE DA JE UDARAŠ VARJAČOM!
Ima i neko bodovanje u tom kriketu, al to ne znam da vam objasnim. Imaju neke dvojke, četvorke i šestice valjda al stvarno ne znam kako i šta sa njima. Čuj, ja ne znam! Pa to ni Bog otac ne zna! Bitno je da na kraju udarajući loptu varjačom osvojiš više poena od protivnika. Poželjno je i zafrljačiti lopticu u pičku materinu. Ne znam da l' je to istina al zaključio sam jer se navijači raduju kad neko prebaci stadion.
Toliko o ovom govnetu od sporta.
PU JEBEM TI MATER!!! PUKO MI TIKET JER SAM IGR'O KRIKET!!!
Prekidamo program zbog važnih vesti: Finalni meč Svetskog prvenstva u kriketu, između Šri Lanke i Indije, koje se održava u Nju Delhiju, prekinuto je jer je na teren ušla krava. Trenutni rezultat je 16-16, a krava još stoji na terenu. Znajući Indijce koji kravu nebi pipnuli nikad, ostaje nam da čekamo nastavak finala. A sudeći po količini trave na terenu, to neće biti možda ni u naredna 3 dana. Vaš BBC.
Definicija za Mizantrophy
Čast izuzecima ali brate... Posebna sorta ljudi, večito nezadovoljna i ''oštećena''. Kad izađu na rupu u glavi imaju već usađen trip da isteruju neku kurčevu pravdu letnji dan do podne. Svako malo traže neka prava kao ovi u duginim bojama, jedina razlika što ih policija ne čuva. Bar ne još uvek, dok seljacima ne prekipi jednog dana. Moraš bagri dokazati da je motika ipak teža od knjige, i od one sa osamsto strana. Sve žive povlastice imaju, samo im hleb nije jeftiniji nego ostalom narodu i sve nešto malo. Kad sam rekao čast izuzetcima mislio sam na onih bednih deset posto koji stvarno žele da postignu nešto u životu pomoću knjige. Ovi ostali do stotke su ukapirali da im je studiranje jedan od boljih načina da im tata i mama finansiraju pešestinu godina zajebavanja. Za jednu školarinu ima da se kupi puna kofa droge, pusti se kosica, sluša se rok i bare se pičkice, malo li je na ovu skupoću? Jeste da su pomogli u par navrata da se smeni loša vlast (došli su gori posle al nema veze) i da jednoj zemlji trebaju školovani kadrovi ali nemojte da jebete ostali narod koji radi od šest do šest za petnes iljada da vam omogući lađenje muda na budžetu. Studiraj i pusti druge da žive!
- Ali gospodine kako je karta osamsto dinara? Pa ja sam student! Evo imam index, imam garantovano neki popust?!
- Gledaj sine, da si mi ženin brat na bazen bez osamsto kinti nećeš ući! Jebem vam sunce neradničko, sve nešto na mufte oćete!
- Gospodine vi ste prostak, samo sam lepo pitao!
- Prost ću da budem kad ti uteram tu crvenu svesku u bulju! I da obrijaš tu jareću bradicu, šta tripujete sa tim kosurlijama i bradama neke umetnike?
- Pa ja zapravo sviram malo gitaru... Evo hiljadu, ne treba kusur, u redu je.Definicija je pisana za MIZAN TROPHY
Seoska diskoteka. Diskoteka jer klub je u dgra, u klubu se ne pusta Jašar od deset sati već taj narodni melos u klubu kreće tek od ponoći kada masa dobrano nalivena derivatima hmelja radosno podiže kažiprst u vazduh da označi svoje veselje indukovano milozvucima ovce i krave.
Obično prostor koji je vlasnik prvobitno namenio uzgoju rasnih bikova ali se onda prekontao i skapirao da je bolje dopustiti mladim juncima da vikendom riču i traže ženku za parenje. Ženke ne bi trebalo da obitavaju u ovakvim uslovima al' nađe se pokoja koja 'oće da vodi i nije joj teško da opanke ostavi u vrzini i nazuje seksi sandale sa cirkonima pred ulazom u tovilište gde će uz đus i votku, Svetlanu i Seku tražiti svog para za kod kazana.
Pravougaonog oblika, sa dens florom u sredini i didžejom koji fura teheranske muzičke pravce, tovilište za junad je pravo mesto za sve mlade ljude koji vole sve što vole mladi. Bolje institucije ovakve vrste imaju i gornji sprat u vidu terase sa pogledom na podijum, gde oni bogatiji junci obučeni kao Dinča uživaju u smouki ajs efektima dima i posmatraju žgadiju koja se nemilosrdno tiska dole da priđe što bliže Seju Kalaču koji taj vikend posebno gostuje.
- Sedaj matori, idemo kod Čarapana!
- Aj.
. . .
U međuvremenu, kod Čarapana:
- Bgate, nisam dovoljno pijan za ovo tovilište za junad, ne prija mi ova rika, 'ajmo lepo nazad u kafanu ljubi te brat u prljav vrat.
- Istinu zboriš, tu d betmobil!
Metafora kojim iskusniji muškarci i žemke žele da poruče mladim muškim naraštajima da im još uvek curi mleko sa brade. Crveni karton za svet odraslih i poruka da se jave kada obrnu još koju godinu na kontu života.
kuc kuc
- Dobro veče teta Milena?
- Ooo, zdravo Dejanče, pa nisam te videla, ima 3-4 godine, pa gde si mi, šta radiš?
- Ništa, malo faks, došao kod mojih u posetu pa sam se setio vas, i momenta kada ste rekli da nije za dečake.
- Pa, znaš, ja ovaj..
- Jel' mogu da uđem?
- Uđi.
SK 2016 Renesansa
On je tako mističan. On je tako slasan. Jak, crn, mračan. Okoreo u grehu kocke, ženski, muškaraca, enim jastucima, čega god hoćeš. On je plesao sa đavolom i đavo ga je zaveo i zajebao. Ali on je tako kul i on sve to priznaje! Priznaje kako mu smeta svaki šmrk, svaka cigareta uz viski, kako ga to pogađa u dušu i kako zna da samo dalje tone u ponor. E, da, i što je najgore priča! Svima priča kako je mizeran i patetičan i na taj način samo produžava listu naivnih pičoka koje bi da ga promene, a on samo da im ubere cvetić dok se smeše. On je loš momak!
E, pa jepse ti, grešniče! Realno, tak'i su najveće kukavice. Ne zato što su ogrezli u porok, ne zato što ne žele ili nemaju snage i volje da se izvuku, mnogi ljudi ne mogu ni da se nateraju da uče u sred roka, kako od njega očekivati da tek tako prelomi i kaže: ''Neću više''. Ne. On je iritantna pojava jer je komercijalizovao taj greh. Doveo na nivo poziranja. Kao što se regularna starleta hvali svojim silikonskim implatima tako se on hvali svojim napaćenim telom na lekovima i kibernetičkim implantima i gomila obožavaoce na Zemlji i šire u galaksiji. Pri tom ništa kvalitetno ne izlazi iz te njegove nabeđene patnje, pa da bar neke koristi imaju drugi likovi da bare žemske njegovim možda i kvalitetim stihovima ili citatima, možda ponekad da spasi Zemlju, ne. Tu je samo da pozira i bude kul i da iskali svoj bes na bespomoćnom svetu svojim pokušajem imitacije kame-hame talasa.
Eto kako će običan čovek? Ode, pada u depresiju, goji se, kuka zbog toga što mu srce više ne prati tempo tela, ali zna da ne može ništa pametno od toga da uradi i zato ćuti. Ne iritira svojom pojavom i lažnom kuloćom. Iskuka se najboljem prijatelju ili rendom nepoznatoj osobi sa interneta i eto. To mu dođe to. Ljudi misle da je bedan, a realno je kulji od onog iznad njega. Bar ne smara svojom relativno neproduktivnom pojavom, dugim crnim kaputima, naočarima za sunce, jebačkim osmehom, tonom besa i crvenim, strašnim očima.
Pravi loš momak je stvarno i loš. Ali se ne hvali time. Pre će biti da i nemaš pojma za njega. A neko za koga ne znaš ne mož' da ti bude iritantan, može samo da te plaši. Ima neke svoje ideale koji su samo njemu jasni ili je prosto psihopata, i vreba te kao pauk, ako mu zadrmaš mrežu kako ne treba, najeb'o si. Ali neće zbog toga zbarivati emo pičoke. Dobro, oće možda malo.
*Defka je pisana za turnir ''Mizan Trophy''.
-Jao, draga moja, kako si ti divna, ja ne zaslužujem takvu osobu kao što si ti. Unela si malo svetlosti u moj život. Šta misliš o tome da odemo u moj stan koji je pun knjiga, lejm stihova i ispijenih flaša viskija urbanog dizajna.
-Jepse.
_______________________________________________________________________
Pušač: Vidiš li ti ovog lejmera Osamu, opet pravi neku frku, seje strah neki. Mislim da ga majka nije dojila kad je bio mali.
Morijarti: Može biti, pozer jedan. A, šta ćemo sa onim ratom? Kad da pustim snimak i iznesem dokaze, kad ti odgovara?
Pušač: Nemoj do ponedeljka, biće gužva u saobraćaju.
Morijarti: Utorak onda, može?
Pušač: Može. I valjalo bi malo ubrzati markiranje onih blokatora gena za starenje, znam da je teško pošto je prvi tim naučnika ''nestao''.
_______________________________________________________________________
Vegeta: Aaaaaaa, kako sam besan, aaaaaaa! JOŠ UVEK JE TAJ BEDNI RATNIK NIŽE KLASE JAČI OD MENE PRINCA! AAAAA! Sada ću da pizdim i da mlatim seksi kosom i pokazujem mišiće! AAAAAAA! Možda ubijem polovinu publike na turniru....
Pikolo: Jepse, Vegeta, koji si ti luzer.
Kad zaguglate ovaj termin svemogući pretraživač vam kao prvi rezultat izbaci ovo. Ako vam na prvi pogled ne deluje sumnjivo treba da se zapitate da li možda i sami ne spadate među rajetine.
Rajetin čak nije ni čist turcizam, kako su nas učili naši vrli nastavnici jezika serbskoga. Ima ga i u arapskom i, gle čuda, raja označava stado.
Sledeća nelogičnost u objašnjenju pojma je – hrišćanin. Gluposti !
Rajetin nema veze ni sa verom ni sa nacijom na ovim našim prostorima. Rajetin ne možeš postati, rajetinom se rodiš. Ili jesi – ili nisi ...
Dokaz ?
Heh, osvrnite se oko sebe. Posmatrajte decu u igri. Oslušnite njihove razgovore. Male rajetine ćete odmah nepogrešivo prepoznati. Kinje slabiju decu od sebe, naročito kad su u čoporu, a kad se pojavi autoritet u vidu starijeg brata, oca ili bilo koga spremnog da zaštiti nejač, beže podvijena repa. U razgovoru su nadobudni i hvalisavi dozlaboga i uglavnom se hvale onim što im očevi IMAJU, a ne šta UMEJU. Mitomanija i idolopoklonstvo vladaju njihovim dušama.
Od malih rajetina nastaju veliki rajetini. Na spisak objekata idolopoklonstva iz dečjeg uzrasta (uglavnom estrada i sport) se dodaju novi (vlastodršci, političari i tajkuni). Osećanja su pomešana – od imbecilne opčinjenosti, preko strahopoštovanja do klice mržnje zakopane negde na dnu duše.
Rajetini i rajetinstvo, dakle, nije turcizam. Turci su samo kumovali.
„Dobar dan, došao sam da prijavim ispit ...“
„Dobro. Recite mi vaše ime ...“
„Vladilen Perić.“
„Kako ? ... Vladilen ? ... Ko ti dade takvo ime, dete drago ?“
„Pa znate, tata moj, on je veliki ...“
„Rajetin ...“
„Šta ? Ne, on je veliki komunista i obožavalac Lenjina, pa zato ...“
„Nije, sinko, ćaća ti je rajetin i to sa velikim R ... Da si ti, kojim slučajem, rođen osamstočetvrte, zvao bi se Đorđe, jer rajetin ne ume bez vođe ...“------------------------------------------------------------------
„Pajo, pogledaj ovog našeg predsednika ... Vidi kako je lep, a kako je samo pametan, ljubim ga ... Ovoliki govor, a sve iz glave, nikakav papir ne drži ... ahhhh ... Vidi taj pogled, te oči ...“
„Ženo gasi taj televizor, jebem li ti mater podaničku !!! ... Koje oči, koji pogled ? Ovaj će nas jebati u zdrav mozak, samo ako ga pustimo, slepice !!!“------------------------------------------------------------------
„Ne znam, jarane, ti kako 'oćeš ... Glasaj ti za tog tvog Lagumđiju, ali upamti: nema ni dan danas muslimanke u Bosni koja ne bi dala pićke Harisu Silajđiću“
„Tvoja nek' da pićke, a ja ću tebi dat'po pićki ako nastaviš ... Haj razguli !“Definicija je pisana za Mizan Trophy, 2. kolo
Ekspert za sportsku disciplinu o kojoj javnost ne zna baš puno, a koji je u svojstvu komentatora približava gledaocima. Šaptač konjima, bivša šampionka na čunju sa hvataljkama, sihnrona plivačica... svi oni se trude da analizom golim okom nevidljivih detalja i korišćenjem stručnog rečnika opravdaju svoje mesto i retku priliku koja će se ponoviti tek za više godina.
- Sledi naredni skok dragi gledaoci! Sa nama je i Leposava Bunjanin, bronzana na Kupu nesvrstanih 1981. u Džakarti. Da vidimo.
- U pitanju je jedan da kažem solidan poluaksijalni forsaž, praćen spinalnom kompresijom, mi to volimo da kažemo stručno burekli, evo i praškog salta, da vidimo doskok... Puno radijalnog prskanja, ju, ju, koliko prskanja, moje oči, kao da mi neko prska domestos u oči, sakrament!
OI
Fejk izvedba Luj Viton torbuljage. Zemlja porekla Kina. Ovlašćeni distributer Quan Sying d.o.o., otvoreni tržni centar u Bloku sedamdeset, drugi sprat, lokal 221, odmah pored uvoznika retardiranih svetlećih slika sa pokretnim vodopadima i plazma lampi sa tri melodije. Neizostavni aksesoriz ljomberki što pate da im prepoznatljivi inicijali zaklanjaju nepostojeći personaliti.
Dimenzija takvih, da obezbeđenje u Narodnog fronta ima nalog od strane Interpola (jedinica za trgovinu ljudima) da ih zadrži na čuvanju, jer se prema slobodnoj proceni u jednu ovakvu torbetinu može smestiti tri do šest novorođenčeta. Mada i pored toga, inicijalčine koje vrište na ovom dalekoistočnom produktu čine da izgleda manja nego što jeste.
Nosi se uz jutros ispeglane pramenove Frst Austria prastarom peglom za kosu i uz autfit karakterističan za pripadnice lakšeg pola, pazaren od džeparca posle snimljene reklame za muške medicinske preparate koje se vrte na SOS kanalu. Neizbežan detalj za upotpunjavanje slike je imitacija najnovijeg Šljamsung Galaksija što moš se nađe na Kupindu za pedes jura da stoji u ovom tvrdokornom cegeru odmah pored nepersonalizovanog Busplusa sa nula dindži.
- E, mačko, ako nećeš nigde da sedneš u polupraznom basu, mrdni mi tu vitonjaru s glave, pa da mogu na miru da igram zmijicu na Nokiji. Pomeri je na drugo rame, ili još bolje spusti dole, ionako nas u pedesetici sve zabole za te inicijale naškrabane zagogorelim pirinčem.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato".
Vrhunac simulacije Pornhaba na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Taman kad se onaj ćoravi sa usnama naučio da jaši, dođe Peca Kon sa bandom da zada domaći. Ima, ima virus, al tek od 17h kad Maxi napravi pazar. Deca nisu ugrožena al fizičko da bude na RTSu. Respiratori ima, nađene pare, al ne smemo kažemo okle, jer država nema para, kriza, tranzicija, tek za dve godine bolji život.
Može derbi, ako je pre izbora. Penzioneri, mnogo ih volimo, oni lebac ima da kupuju u 4 ujutru, ko ih jebe, nema spavanja, lepo im Đinđić rekao. Treba svi da se vakcinišu, al Nole ne mora, sin Srbije, mamu im Austrijsku, što ih Gavra nije sve potamanio. Mora QR kod da se skenira, i na račune će ih mećemo, nek se narod navikne. Sledeće dve nedelje ključne.
Tepavčevićka na ministra, visoko se kotira kod muških birača od 50+. Braća Kinezi stižu avionima. Drugi pik, šestog talasa. Alfa, beta, delta, omikron. Grčki normalno, naša braća, sirtaki, giros, Vruć vetar, govna vraćaju sa granice, dabogda im se Partenon zapalio.
Nestorović ekspert, al i nije, slušajte čoveka, al nemojte slučajno da ga slušate. Grobarska govna seku glave. Vakcinu preCednik prima u Čortanovcima da vidi i narod, a ne samo Beograđani, mamicu im jebem. Maske treba, to će Dr. Petrović kod Marića sve da vam objasni, bez brige (PRC test iz guzice ugodniji).
Najsmešniji virus na svetu. U 8 da se tapše, šatro da bude neki solidarizam u narodu. Opet policijski čas, al dobro nećemo novi 5. Oktobar, pa i ne mora baš odma' sad. Sledeće dve nedelje ključne. Lončar bio dobar pajtos sa Dućom Zemuncem, al šta sad ti to pominješ nije bitno, vidiš da je dobar čovek, brine o narodu. Prisluškivan preCednik. Opet izbori, neće valjda Vranjanci opet za Mađare.
Šta će vam toliko brašno ljaljanijo, nije '93-ća pa da Dana i Vuk dele lebac iz kamiona!
Sajt o ljubavi zbog kojeg se prašume u Amazoniji nikada neće obnoviti.
- Šta se desilo sa ubrusom, pa juče sam otvorila novi?!?
- Ma prosuo sam čaj po tastaturi sinoć, jbg.
- Nešto nisi dobro obrisao, zalepio se spejs izgleda.
- Nisi čula nikada za Majkrosoftovu opciju sticky keys?!?
- Ne.
- Ne mogu da ti objašnjavam sad, nego donesi nove ubruse i vlažne maramice pride.
Kamčiti, hvatati na sažaljenje. Loviti na jeftine emocije i patetiku. Pa još malo začiniti. Gađati pre svega srca sredovečnih dama.
*Posebno značenje među stomatolozima: vaditi koren zuba bez klješta i anestezije, golim rukama.
- Što si banovao Džimija?
- Stevčio mi odabranu nekom pričom o neshvaćenosti.*
- Sinoć sam dva sata slušao Mareta kako stevči telefon od one Slađe konobarice, život mi se smučio. Na kraju joj je pričao da je u školi bio vukovac.Definicija napisana za Oktoberfest Vukajlija 2018
Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.
Good afternoon, gentlemen. I am a HAL 9000 computer. I became operational at the H.A.L. plant in Urbana, Illinois on the 12th of January 1992. My instructor was Mr. Langley, and he taught me to sing a song. If you'd like to hear it I can sing it for you.
Yes, I'd like to hear it, HAL. Sing it for me.
It's called "Daisy."
Daisy, Daisy, give me your answer do. I'm half crazy all for the love of you. It won't be a stylish marriage, I can't afford a carriage. But you'll look sweet upon the seat of a bicycle built for two.
Ustaneš, umiješ se, upališ komp, uđeš na fejs, vidiš nema ništa, uđeš na mejl, vidiš tamo gomila sranja s linkedina ili sličnih servisa, pređeš preko svih bukmarkova, vidiš da ti ne bi došao Brondbi (jer si odavno prestao da se kladiš na njih i na Lacio) i onda uđeš na Vuku.
Uzmeš cigar, vidiš da su odabrane defke iste kao i juče. Zapališ cigar, prelistaš najnovije defke, iznerviraš se zato što cigareta nije ni do pola dogorjela a nema više najnovijih.
Odeš na postere, iz dosade, usereš se od politike i kuneš Kaizena što nisi mod i što modovi ne brišu postere koji veze s humorom nemaju, o gramatici i da ne govorimo.
Baciš pogled na forum i vidiš da se ni tamo ništa zanimljivo ne dešava, sem prepucavanja na koja si odavno navikao i otvaranja novih suludih tema koje ne zažive ni dvajs' sekundi otkad su otvorene. Eventualno neko proklinje dan kad je Kosmo umodovana.
Jeej, veselo se prebaciš na reakcije i vidiš da ih Kaizen još nije opravio, miran si, kul si, postavićeš nekad svoje briljantne ideje u bliskoj budućnosti, opraviće to Kaizen, biće.
Odeš na čet, naravno, žive duše nigdje a ako i ima koga, pominju Zvonke Konja Bogdana, lole ili nešto slično što te uopšte ne zanima i gdje ne vidiš mogućnost normalne komunikacije ma koliko normalna ili pak nenormalna pitanja da postaviš.
Pokušaj da bilo šta napišeš završava se bezuspješno, jer inspiracija za pisanje ne dolazi skoro pa nikad, a ako kreneš šta zapravo i da pišeš, neko je to već jako dobro odradio prije tebe.
Pokušaj da napraviš smislen poster završava se gušenjem istog od strane Vrtlara, na kog nisi toliko kivan jer realno, lik izbaci solidan poster odnekud ponekad, ili ga uguše slike omiljenih nam političkih ili estradnih zvijezda, te komentara tipa "Majku im svima jebem, evo tebi plus što ih mrziš". Jeej, još govana u popularnim, zar su posterdžije stvarno postale tako maloumne, ej?
Pokušaj da napraviš reakcije dovodi do proklinjanja Kaizena.
Onda ugasiš brauzer preko kog gledaš Vuku, razmisliš dobro šta je i kako je, dovršio si već sedmu cigaretu i skontaš "Jebote, ladno mogu da stignem da spremim Teoriju betonskih konstrukcija i upišem kurs arheologije. Možda ril lajf i nije tako loš."
Izuzetno nepouzdana osoba.
- Jesi li našao nekog za ono?
- Našao, ne brini. Zvao sam Mileta, rek'o je da će sve da sredi do sutra.
- Mile? Auuuu... Pa gde nađe njega? On da ti završi posao? Pa taj ti je pouzdan k'o Lacio.
______________________________________________________________
TAKMIČENJE KOMPAREJŠN KOMPETIŠN
Kampanja koja je nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka kao posledica posete vanzemaljaca Srbiji tokom njihove redovne istraživačke ekspedicije i vršenja eksperimenata nad srpskim političarima. Kako je dokumentovano u, na planeti Klinžai, veoma popularnoj knjizi loD ghotvam 'ay' cha', usled već katastrofalnog stanja u srpskoj kulturi (na stranu sad da stavimo predivne guzove Branke Šovrlić u spotovima dok čekaš film na Palmi u 2 noću), došlo je do toga da eksperiment koji je uspeo na svim drugim političarima, doživi neobjašnjivu grešku kod tadašnje ministarke kulture Nade Popović Perišić i stvori neobične kontraefekte, potpuno u neskladu sa zvaničnom politikom podsticanja kiča i šunda.
Slogan koji je pomenuta ministarka promovisala je doživeo ogromnu popularnost kod mladih, uvlačeći se neprimetno u svakodnevni rečnik, tako da je i kod ciljne grupe takođe izazvao kontraefekat kontraefekta, pa svaku stvar koju bi neko učinio, a da ima bilo kakvih dodirnih tačaka sa kulturom i lepim vaspitanjem, dobio peckanje od ekipe koja odmah izgovara ovo. Baciš limenku u kantu - lepše je sa kulturom, ustaneš babi u basu - lepše je sa kulturom, pitaš ribu gde želi da svršiš - lepše je sa kulturom... i posle nekog vremena svakom normalnom postaje neprijatno i vraća se u nekulturni mod.
To ponašanje, iako bez slogana, se održalo do dan danas, te nije zabeleženo od tada da neki novi ministar kulture pokuša bilo šta što se kosi sa zvaničnom državnom politikom nekulture i ispiranja mozga. Možda su nas vanzemaljci zaboravili, možda nema nade za nas.
- Brate, vide li ti ovo kako ovaj novi ministar kulture kritikuje rijalitije?
- Video sam. Predstava za narod.
- Ma kakva predstava, čitava vlast se ograđuje, brane Pink, njega povezuju sa žutima.
- Ma, njihov čovek bre, nego skreću pažnju sa nečeg važnijeg. Prestani da veruješ u vazemaljce.
