Tragedija pretvorena u beskonačan i besraman rijeliti. O ratu u Ukrajini pričaju šatro eksperti, političari, gutači vatre, žene sa bradom, i svako ko se ikako pojavi na televiziji. Rat u Ukrajini prodaje televizore, prašak za veš, uloške, Rubinov Vinjak i Afričku šljivu...
Sve može da se uvali uz priče o imaginarnim ofanzivama ili kontraofanzivama, zločinima i mrtvim ljudima, o kojima ni gosti ni gledaoci pojma nemaju. Samo da je emisija zanimljiva i da postoji po neko "sa svake strane", da raja koja prati taj rijeliti ima za koga da navija, i da gleda reklame.
- Po stoti put, naša zemlja mora da uvede sankcije agresorskom režimu u Rusiji i time izbegne posledice po nas, a i da se svrstamo uz ostale normalne zemlje!
- A to što su ti isti i nas bombardovali i uvodili nam sankcije i otimaju nam Kosovo, to ništa, a?!
(Primerak Srbende ispred malog ekrana u siledžijki i razrogačenih očiju): Uh, što mi nisi bliži sad ovde, zubima bi te klao! Sve ti je dobro reko, đubre prodano! Ženo, dodaj mi još jednu Vinjak Kolu i zatvaraj vrata da vas ne slušam, pratim ovde pametne stvari!
Sveta mantra i laž nad lažima koju poput brbljive are besomučno u etar puštaju svakojaki baroni i barončići Minhauzeni.
Iako su vešti manipulatori, sposobni da u deliću stotinke promene tok priče ili izostave manje bitnu laž, sam kostur priče uglavnom je sledeći:
Veče nad gradom. Pada neka sitna, dozlaboga sumorna kiša. Moje odabrano društvo i ja se sklanjamo u jedan bar (pab, ređe fićka...). Ostavljamo kišobrane, sedamo za sto u uglu i raskomoćujemo se, razbacujući šešire, ešarpe i kapute na i oko stola. Mračna atmosfera, prigušena svetla. Dim. (da, OVO je kostur priče, što tebe čitaoče ne treba da čudi jer su pripadnici baronske sekte obdareni blagoglagoljivošću). Nismo stigli da naručimo ni prvu turu (ja uvek crno vino, plebs moj ljušti maćato), kada spazih - NJU. Sedi za stolom u društvu prijateljica, ispija neki kao besana noć zavodljiv koktel čiji naziv se i dalje ne usuđujem izgovoriti. Drugarke čavrljaju k'o guske (što i jesu), ali ona svojim srnećim okama gleda pravo u - MENE (a u koga bi drugog msm stvarno). Mačujemo se pogledima sve dok ona stidljivo ne obori svoj ('El osećate kako se izdrkava nad vama slušaocima?), i tako u jednakim vremenskim razmacima. K'o mačka i miš bla bla igra se sa kosom bla bla čekam povod. Kad ono - ne radi joj upaljač (Ma nije nego!). Ustajem i sa svojih metardevedespet koji moju pojavu čine još impozantnijom, prilazim i njenoj pljugi prinosim plamen...
REZ! STOJ! E neš ga majci rodžače! Pa dobro, svi znamo kuda ova priča vodi. Kraj je uvek isti: glavni protagonista jebe (a mi mu ga još i podućkamo slušajući ove boranije).
Cela farsa, po običaju, ima old skul noir prizvuk - grad, kiša, on mlad i lep, ona mlada i pogađate - lepa. Mesto dešavanja: bar. Svira neki džez, nikako turbo seljanija, ne. Jedine promenljive u celoj priči su detalji na relaciji šta - kako. Najčešća varijanta je ova iz naslova (baron preuzima inicijativu, sigurica), alternativa je da mu ona priđe i priupita ga za vatru (Vamp ženska, arhetip), dok je bekap plan za one najmanje sumnjičave slušaoce dobro, staro ''prosuo sam joj piće'' (igra na kartu smotanosti). Jedno je sigurno: za koju god lažu da se odluči, taj tera svoje.
- Da pogodim: i onda je mrmot zavio čokoladu u foliju?
- Ne, tebreks, otišli smo do mene i...
- Igrali se ćorave bake, jasno.
- Što jedeš govna?!
- Znam kako se završava ova pričica: ujutru je već otišla u žurbi dok si ti spavao snom pravednika, al' je zaboravila brus koji i dalje čuvaš kao trofej. Moram palim sad, reci joj da je pozdravljam... A da, ne možeš jer si ''slučajno'' obrisao njen broj. Ili ima muža pa ne želi više da te vidi. Ili, sirotica, ne postoji. U svakom slučaju, pozdravi kući.----------------------------------------- SK 2o!6 ------------------------------------------
Aludiranje na logički nastavak skupa (ne)potrebnih nabrajanja koje se verbalno štancaju radi budženja scene ili spike.
-Izvolite šefe zvali ste me.
-Sedi tu.
-Jel ste pročitali ovo što sam pisao?
-Zato te i zovem. Čoveče, jel si pisao ti nekad za novine? Znači šta stalno ponavljam, kad pišeš moraš da ubaciš, ekskluzivno, foto, video, Luna Đogani, malo daj taj rokenrol to klikće intelektualna sirotinja.
-Ali ja pišem horoskop.
-Ti kao da si pao sa Marsa a ne zoveš se Bruno.
-----------------------------------------
-A ček, ček, šta ako krenem da čitam Frojda, Junga, Ajsler Kurta i taj rokenrol?
-I dalje češ biti debilčina, Pajkiću.
Neee, nikako. Dok ne dođete kod nas, onda prijatelju si pod našim sedlom ima da te jašemo kao Zelenka.
- I tako vam pričam, plata je lepa, malo se radi. Mislim da ste vi, gospođice Marija, najbolji kandidat za to radno mesto.
- Da, meni se zaista sviđ...
- Uh, izvinite me na trenutak. (poziva sekretaricu) Jelena, ajde majke ti, za jedno deset minuta spremi se, znači halter, visoke štikle i obavezno sredi nokte, znaš kako volim da mi ga šašoljiš tako. Ajde, brzo!
-Š-šta je to bilo?
-Pa ja kao direktor firme jebem sve živo ovde.
-Molim?
-Molim?
Zovem se Ivan, imam 28 godina.
Da, ja sam jak i rijetko karakteran čovjek. Takvih danas nećeš sresti mnogo na ulici - rekoh joj. Volim sebe, uživam u životu i mogu se pohvaliti da sam srećan. I slobodan. Bez okova sredine i jebenih predrasuda o drugima i o sebi. Zar i o sebi možeš imati predrasude?- pitala me je začuđeno. Naravno da možeš, sigurno sam joj odbrusio.
Imam sve što poželim u životu. Kuću, kola, apsolvent sam na Pravnom fakultetu, ako Bog da imaću uskoro i posao. Sve, skladan i uređen život. Samo nekako mi fali topla ženska ruka, da me zagrije u zimskim noćima. Treba mi neko s kim ću se probuditi ujutro, radostan i pun poleta. Dosta mi je više ovih bezveznih šema i neobaveznih viđanja, neiskrenih poruka i potrošenih noći.
Ih, ja sam ti baš romantičan. Ni sam ne znam koliko puta sam plakao dok sam gledao tužne filmove. Ne znam, pogode me, odmah zamislim da sam na njihovom mjestu. Jako mrzim što je tabu da muškarci plaču. Pa šta, i mi imamo emocije zar ne. Recimo, ja kad čujem Balaševića, meni suze gotovo odmah kreću na oči. Sva ona sjeta, naboj emocija i besprijekorna snaga izraza. I ne znam šta ljudi imaju protiv Sergeja Ćetkovića i takvih. Čovjek samo izvlači najdublja osjećanja i sebe. To je danas, draga moja, najteže.
Ma svašta slušam, osim ovih novokomponovanih, Seke, Mije ili kako već. Ja sam ti u tom nekom eks-ju rok fazonu, znaš, sviram i gitaru. Nekada sam svirao i harmoniku i sintisajzer, pošto su me moji upisali tamo. Htjeli su da sviram narodnjake, ali se nisam dao, hehe. Daaa, slušam i pank i metal i još štošta.
I da. Nastavi da pričaš o svom propalom životu, nedosanjanim snovima i o tome kako si ti eksperimentalni dokaz Marfijevog zakona. Slušaću te. Šta ću, volim da slušam ljude i svi mi kažu da znam. Znaš li ti da je Dostojevski čitav svoj život proveo u slušanju ljudi? Da, baš zato je i napisao sva ta kapitalna dijela. Naravno da sam pročitao mnogo knjiga Dostojevskog. Čuj, ne djelujem ti kao neko ko ga čita - kao ljutnuh se.
Naravno da ću ja platiti. Neee, nema govora, ja plaćam. Možemo malo na kej, da prošetamo. Dunav je najljepši u ovo doba godine, zar ne? Imaš slobodnu gajbu? A ne, ne bih na prvom sastanku da idemo kod tebe, nisam takav momak. Možda bih i mogao, ionako nemam ništa pametnije da radim.
Još jedan šugav dan. Tmurno je. Jebeno nebo kao da hoće da se popiša po meni. Nisam položio nijedan od tri preostala ispita, a koliko sam učio nikada i neću. Ćale mi je zabranio auto, ukinuo pare, skoro me izbacio iz stana. Zbog svega prethodno navedenog, i Biljana, iz priče iznad, me je ostavila.
Zovem se Ivan, imam 28 godina. Od svega čime me je život obasuo ostao mi je go kurac. I jedna lovačka priča, za naivne. Samo, taj naivni sam, između ostalih, i ja.
Definicija je pisana za LOVAČKE PRIČE.
Spust. Argument, postupak nakon kog sledi drastično utihnuće i povlačenje dotičnog sagovornika.
Timpan: Vidi malu Hornu kako se samo skockala.
Fagot: Pih! Kako prejeftin kombo. Nikada nisam gotivio taj tip lakih riba.
Bas: Koji ti je bre? Vrh je!
Timpan: Pa kad je feget onaj klasični. Šta drugo očekivati? Oduvek se ložio na kitaru i okarinu, hehehe!
Bas: E je l' istina što se priča da si onomad odradio flautu klarinetu...
Fagot: Prostačine!
Njegov glas je najbolji lijek za konstipaciju (po narodnom: zatvor), i istovremeno najčešći izazivač depresije ukoliko je neko predugo bio izložen toj milozvučnoj pojavi... Susreće se po pravilu u sportskim događajima i prenosima, te utiče toliko pozitivno (na minus prvu), da se mijenja interesovanje za sportove. Tako npr, svi sada hoće da se bave onim što on ne prenosi na TV. Glavni je zamajac razvoja boćanja, kriketa i bacanja kamena s ramena, iz gore navedenog razloga! Ono što se zna, ali se ne spominje, on je glavni krivac što se nismo plasirali na SP, jer su igrači bili opterećeni šta li će da lupeta sada onaj Englez u prenosu, da nije slučajno:
-pričao sa gastroenterologom vezano za polipe na dvanaestopalačnom crijevu;
-sa ženom o navici da briše malog o zavjesu;
-otkrio da ima čukljeve,
-otkrio da je plagirao doktorat na Megatrendu,
-otkrio da mu je komšija plagirao doktorat na Megatrendu,
-otkrio da mu je ministar unutrašnjih poslova plagirao doktorat na Megatrendu,
i još mnogo čega drugoga, što ima da se otkrije...
Herkul Poaro sportskih prenosa, sportsko-antropološki forenzičar i, što bi se reklo prostije, idač na onu stvar.
Jedan je Aca Englez! (A i to je nekako mnogo!)
*Pokrenut salvom pozitivnog mišljenja na principu "koga mrzim, 'nači, toga ne volim" na Velikoj nagradi čovjekoljublja, a bez ambicija da se takmičim sa najboljim slengašima našeg podneblja, nisam mogao da ne primijetim, čak da se iznenadim, da nije spomenut Aca koji voli da se pravi Englez, najpodesniji lik za hejt između 0 i 360 stepeni istočne, zapadne i sjevero-južne geografske široke dužine! Osjećaj pravde, a i sažaljenje, da se on ne bi osjećao zapostavljenim, natjera me da priložim ovaj tekst!
Najava da će neko prespojiti u lobanji, ko Miša Tumbas kada dobije poriv da zavitla sa tribine kurčinom u punom Pioniru. Uskakanje u komu, suptilnu isto koliko i rečnik Željka Obradovića na tajm autu kad njegovi igrači nešto debelo zaseru.
Upozorenje mozgu da se spremi za oštećenja iz razloga...Ma ko jebe razloge. Kao da je nekome potreban razlog da se napije.
- Znači, rešili smo. Idemo kod Jasne i Sanje da se ogrebemo malo, ako bog da.
- Za boga ne znam, ali njih dve sigurno neće biti problem. I ružniji od nas su ih kresnuli, a ja sam vala dobro zagoreo.
- Nije ni čudo, s obzirom da obe liče na Homera Simpsona, samo sa malo više kose.
- A šta ćemo posle?
- Posle? Posle, devet piva minimum da ubijem svako sećanje na predstojeći grozni događaj. Nadam se da ćemo tu lobotomiju uspešno odraditi, kompletno restartovati sistem i nastaviti kao da se nikad ništa nije dogodilo.
Dok se Amerikanci, Nemci i ostala intelektualna sirotinja šatro edukuju za životnog trenera i idu na predavanja, seminare, u Srbiji se to postaje najčešće samim rođenjem ili učestalim ispijanjem alkoholnog napitka uz prisustvo minimum dve individue koje su odavno prevazišle nivo trenera i postali selektori za tipa, život i tenis.
Nakon ispijenog određenog broja časova, budući životni trener uz blagoslov svojih mentora kreće u raspravu sa random mučenikom koji se ni kriv ni dužan upleo u konverzaciju iako je samo pitao "Staje li ovde 23-ka?". Ukoliko je dijalog bio uspešan, mladi stručnjak polaže svoju trenersku zakletvu nad knjigom "Uvek mi je neko drugi kriv, zato sam tu gde jesam", čime zvanično postaje životni trener i dobija licencu za prosipanje pameti svakom organizmu koji daje znake života. Do titule selektora se dolazi brzinom koja je obrnuto proporcijonalna količini zanemarenih ličnih problema.
Sa druge strane, beda američka mora da sluša kompilaciju video klipova motivacionih govora propisane po ISO standardu koji donosi konzorcijum na čelu sa Nikom Vujičićem svake prestupne godine. Tek tad mogu da smaraju ljude po Kanzasu dok ih ne rokne neki Huan Migel nakon čega kreću demonstracije "Life coach lives matter". Ovde se igra desetodimenzijonalni šah, dok oni ubacuju trougao u rupu kvadratnog oblika.
- Halo, ma puče veza malo pre, elem, pričao sam juče sa njim i kažem mu sranje ti je posao čoveče, mala kinta, beda. Skapiraj da se rastojanje između tvojih snova i realnosti zove akcija. Da, da upravo to, ako ostaneš statičan i čekaš da uspeh dođe do tebe sigurno se neće dogoditi, život ti je kao...
- Izvini?
- Čekaj sekund, izvoli.
- Daj mi molim te jedan laki strajk flou široki.
- Hoćeš i čips na akciji je.
- Ne hvala vodim računa o zdravlju.
- To ti je 270. Halo, e, si tu?
Petak je veče, izašao si iz druge u deset i petnaest, jer ti je šef puštao neki klip dok si ti njemu pokušavao da kažeš "samo tetki lek da odnesem", jer čekaju te ortaci na Omladinskom, pa idete do Tramvaja na neki rok, pa na ko zna kakvu muziku u KST.
U busu si pojeo snikers i popio onu crvenu vodu sa elektrolitima jer to je kao nešto mnogo dobro pa ćeš sad da napraviš podlogu za badvajzera.
Na omladinskom popiješ tri crna nikšićka.
U tramvaju popiješ pola piva jer ti drugu polovinu isprosipao basista kad si probao da odeš do klonje.
U KST-u ti sipaju nešto u zatvorenu limenku i od 4 ribe koje ste skontali tebi najdeblja zapadne.
U dva sata i 25 minuta pogledaš na sat po poslednji put.
U 5 ujutru se budiš na okretnici dvajestrojke u Karaburmi Dva, na stanici, oko tebe je zombi apokalipsa, u ušima i dalje zvuci onog instrumenta sličnog bendžu iz indijske pesme od Pandžabija Mundian tu Bačke, prilazi ti lik i traži cigaru, a imaš osećaj da je minus četrdeset šest.
U sedam i 20 se onesvešćuješ u momentu kad ti je glava bila 11 cm iznad jastuka.
- Debilu što se ne javljaš petnaest puta sam te zvao
- Probudio sam se sad škk.
- Ma ništa, reko da vidim dal si dobro, nestao si sinoć, hvala za one pare, vratiću ti posle petnaestog, spasio si me. Ajd čujemo se keva me nešto smara.Otvaraš novčanik, vidiš 70 dinara.
Zatvaraš novčanik.
Spuštaš glavu nazad u jastuk i kuneš sudbu svoju.Naravoučenije:
Nikad ne pij crvenu vodu sa elektrolitima zajedno sa snikersom, ko zna šta može da ti se desi. I uvek jedi nešto pred izlazak.
Neizostavni deo časa likovne kulture.
Iritantno pitanje koje će naterati nastavnika da u toku časa pređe isti broj kilometara koliko i Roberto Karlos pretrči za jedno poluvreme, pa sve to puta šest časova dnevno - jednako maraton.
- Nastavniče, dođite da vidite da li mi je dobro ovo.
- Iliću, ne flomasterima, rekli smo voden...
- Nastavniče, a moje?
- Gde si ti video zeleno sunce?
- Nastavniče, je l' mi dobro?
- Odlično, Milenkovićeva. Deco, evo vidite kako treba da izgleda vaš rad. Pa šta je ovo? Milenkovićeva, na prvom času likovne kulture smo učili da se crta na hrapavoj strani lista, a ne na glatkoj! Vadi novi list!
- Nastavniče, meni nije dobro.
- Daj da vidim.
- BLAAAAAAARGH
Bolest od koje u Srbiji obolevaju ljudi, a umire stoka.
- Zdravo, Šaronja! Šta ti je šta si se snuždio, što ne paseš, vidi kako lepa trava jutros!
- Ma pusti me, Rudonja, nešto mi Šarulja nije dobro. Krenula joj neka pena na usta, samo posrće, tetura, prestala i mleko da daje...
- Uh... Da je ne daj Bože nije besna lisica ujela?
- Ma jok. Rekla ona moja gazdarica Mileva komšinici da je njen paradajz bolji... Ova ustala besna i otišla kući, video sam je kako pored štale triput pljuje i nešto mrndža. I to je to.
- Eh, živote naš marvinski...
- Ehhhh...Definicija pisana za takmičenje http://vukajlija.com/forum/teme/68329-svi-putevi-vode-u-pakao-blesavo-takmicenje
Trećerazredni podrig kmetovski nastrojenog ljaljana kome su šanse da se omrsi manje od neutrinovog neutrina. Samoubilačka misija u razmeri 1:1, nalik onoj koja tangira geja što istrčavši pred Delije i(li) Grobare uzvikne: "Primam ga u čokolino, kažem to sad i ne brinem jer me ne brani 20 'iljada policajaca, hihihi".
Ziljavština na relaciji "mozak muvaroša (hehe, k'o Mađar neki) - plasiranje zabezeknutoj ribi koja bukvalno ne veruje šta se događa" dok podizanjem obrva pokušavaš doliti ulje na vatru, bez da ti opari to malo dostojanstva koje, bajdvej, konvergira nuli. Fora analogna onoj staroj "Je l'-te-bolelo-kad-si-pala-iz-raja...", pa još i ...anđele? Samo fali "Hej, super si izgledala u Baywatch-u" i možeš komotno da prizoveš kišu bez dodola. Tajfajzen.
Suicid počinje rendom ispaljivanjem pešes reči iz naslova od strane nekog neproduhovljenog čobanina (Milisav; prim.prev.), izmiksovanih ne manje različitim sintagmama, tipa: Ja sam Milisav/Štono kažu "Bili se jebala sa mnom?"/Imam dobru DNK strukturu (ne mora striktno tim redosledom). Završava se početnom rečju iz ovog dragog nam paragrafa, jelte.
Sve bi te preživare sa uber seljačkim prizvukom muvanja trebalo pobiti, ako mene pitate.
- Dobra ona mala tamo. Mogu da pokušam, a?
- 'Nači, brate, koju ćeš foru upotrebiti da joj priđeš?
- Ono sa DNK strukturom. Što?
- PA TEBE TREBA UBITI, ŠČUO?!?!
- Imaš nešto bolje?
- Pajsad, treba ti neki laganini pristup... Priđeš i kažeš: "Ja možda nisam najzgodniji ovde, ali sam jedini koji priča s tobom"..........................................................................................
A brat Gugl kaže:
● Nadam se da znaš pružiti prvu pomoć jer si mi oduzela dah!
● Platio bih ti piće, ali bio bih ljubomoran na cašu...pa neću!
● Dođi da živiš u mom srcu, nećeš morati da plaćaš stanarinu.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Glagol nastao po brazilskom fudbaleru koji preterano reaguje nakon duela sa protivničkim igračima, pokušavajući da svojim teatralnim padanjem i kotrljanjem po terenu prevari i sudiju ali i široku narodnu masu. Glagol se može koristiti u situaciji kada neko svojim ponašanjem pokušava da nasamari prisutne i da ih ubedi da je ta reakcija iskrena. Simulirati. Folirati.
- Mala, vidi, ti bi da imaš dečka a da ostaneš nevina. To tako ne ide.
- Znam, al' meni je lepo sa tobom i dok se samo držimo za ruke. A i sad me opet boli glava, hihi.
- Nejmarisanje neću da trpim. Skidaj se ili ćao.
. . . . .
- Pazi ovu što kuka a znam da joj je drago.
- Pst, baba, mojne da mi nejmariš tu. Ja da sam hteo da neko plače na sa'rani unajmio bih narikače!
Premudri zaključak na odbijanje prihvatanja realne situacije, krivice i uporno traženje raznoraznih kompromisa koji će tu krivicu anulirati.
Recimo upravo kao što matorci traže klinke koje se još nisu raskupusale ne bi li bar još jednom čuli vrisku zadovoljstva tokom penetracije.
-Gde ti je onaj mali?
-Pusti ga u pičku materinu, otvorio svoj servis na Sajmištu i eno ga krpi auspuhe.
-Pa dobro, lepo je on to radio...
-Jeste, ali samo je to lepo radio, i toliko se kurčio da je najbolji čovek za jebene auspuhe da niko nije ni primetio da nije ni za šta drugo. Jebote Isus tražiće mu neko da promeni alternator, ovaj ima da raznese kola sa sve trafo-stanicom.
-A štaš, što labavijeg kurca to tešnje pičke.
Kad krampača umisli da je vrh pička i baš ultra-kul zajebana. Njen fotošoper vredi svakog dinara, jer je napravi skoro pa jebljivu, ali samo skoro. Kome se digne na ovo, ni ovce mu nisu strane. Međutim, njena austrougarska vilica nije problem, već njeno ponašanje. Tako da ova spodoba preti, postrojava, pokazuje pizdu na izvolte... i tako svaki dan. I još je plaćena za to.
Najgore je što su ovakve protuve postale normalna stvar na televiziji, kao da su stvarno voditelji, a ne ološ sa dna kace koji je uticaj dobio hoblanjem SPS gedora. I onda to vide prosečne žene, majke, kraljice i misle da se treba ponašati tako, jer to rade jake i samostalne žene. Ne, dušo, Jovana Jeremić je nakaza i jebem iz dna duše mater na kućnom pragu onome ko je drži na televiziji.
A kopiranje njenog ponašanja nije dugoročno dobra investicija.
...a za sebe kaže da je "seljančica iz Ljiga počela da vlada medijskom scenom Srbije"
- Ej, ne mogu danas na nokte, nešto me glava boli, a i imam posla.
- Šta je bilo dušo?
- Onaj moj konj došao sinoć s posla mrtav umoran i teo da jede, a ja usred Instagrama, gutam životne pouke Jovane Jeremić.
- I...?
- Ja mu rekla da nije oženio sluškinju nego ženu-zmaja, jaku, samostalnu i moćnu. Ako mu je do jela nek mu mama kuva, a ja odo na koktele s kolegama s posla.
- Bravo dušo, neka si. Kako je podneo?
- Ošamario me onom zidarskom šapom, životinja raspala, još mi zvoni u ušima. Čujemo se posle, mesim neke kiflice, pečem meso i krompir i kuvam supu. Saće brzo s posla, a bude nervozan kad je gladan.
Nedostaješ mi.
Nedostaješ i više nego što možeš da zamisliš. Nedostaje mi tvoje milo lice, sunce mog života. I tvoja kosa, da se zaplete u mojim rukama kao muva u paukovu mrežu. Nedostaje mi svaki tvoj zagrljaj, kao hiljadu plišanih medvjedića mekan. Svaki tvoj poljubac u noći, kada me košmari probude. A takvih noći je bilo dosta, i nije ti smetalo da sa mnom ponekad probdiš budna, dok ne zaspim. Ti si ta koja me umiruje. Sam tvoj dodir učini više nego bilo koji bensedin. Ti si moj vjetar u jedrima. Ti me pokrećeš. Ti si moj izvor i bez tebe nema rijeke kojom plovim. Samo suvo korito, suva zemlja ispucala na suncu. Bez tebe, ne postojim. Ne tečem. Ne idem nigdje. Dani prolaze bez mene. Ne izlazim iz našeg stana. Da, našeg stana, koji mi se čini kao kartonska kutija, mali i fragilan. Muziku više ne slušam. Svaka pjesma je bila naša... Ma čitav svijet je bio naš! Imali smo sve što smo zamislili. Imali smo jedno drugo...
Onaj dan kada si otišla... Taj dan sam i ja otišao. Od tada me više nema. Gubim se kao odraz u vodi uzburkanoj. Od mene je ostala samo ljuštura, samo kosti i meso koje se drže na okupu, bez ikakvog smisla, tek, eto, da postoje. Nećeš se vratiti. To me izjeda. Boli svako jutro kad otvorim oči, jer znam da te više nema u mom životu. Svaki pokret bilo kog mišića je naporan, čak i treptaj da ovlažim oči usahle od suza. Košmari i dalje izjedaju moju noć, a tebe nema da jednim dodirom svojih usana smiriš sve orkane i tornada u mojoj glavi. Tutnje po mojoj glavi svaki dan. Nekad ne spavam i po par dana... Umoran sam, ne želim da idem dalje... A znam, moram da živim, moram da nastavim sam. Tako bi ti htjela... Tako bi ti htjela...
- Pokreni se Milane! Nije ona jedina! Ajde, izađi iz stana, danas Sveti Trifun, idemo kod Radovana na slavu.
- Idite bez mene, ja... imam druga posla...
- Opet ideš njoj?
- Kako znaš?
- Nisi bio već mjesec dana, prošao sam juče kraj nje, a cvijeće je bilo isto ono koje si onomad ostavio.
- Da... Cvijeće... Trebalo bi ga zamijeniti novim... Ponijeću i kosu, da raskosim malo.
- Kosili su juče, nemaš potrebe. Čisto je... I oko njenog spomenika.
- Dobro. Odoh, znaš da nije voljela kašnjenje. Čućemo se...
Zaglaviti, stegnuti, uštinuti, obično neki deo tela. Izraz se najčešće koristi kad strada nervatura kičme ili karlice, ali nije pravilo.
Moram nekom da se izjadam
-Ledeni: Zadnjih par sati osjećam bol među nogama a niko me skorije nije šutnuo u jaja pa sam se sad usro pošteno. Odvući ću se sjutra do doktora ali mi se čini da me to neće učiniti manje prestravljenim.
-Radijacija: Ledeni prespavaj ti to, ako i ujutru žiga onda se zabrini, ovako jok, samo si uklještio jaja.
-Bruce: Ma ne sekiraj se, to se posle par dana osuši i onda više nemaš brige.
Muška balerina. Očigledno, zar ne? Opet, pomalo čudno složićete se...
Dobro, jeste da živimo u vremenu u kojem se podstiču te neke ravnopravnosti polova, seksualne slobode i ti kurci, i obzirom na to ne treba da nas čudi kada u teretani vidimo žene grubog glasa, na steroidima kako u ogledalu posmatraju svoje tricepse ili gomilu muškaraca ogrnutih u zastave sa bojama duge kako ponosno paradiraju ulicama, jer oni su, jelte, jednaki sa ostalima. Ali dobro, sve se to kol'ko tol'ko da shvatiti. Takvo ponašanje možemo pripisati pomodarstvu ili bolesti ili nekom hibridu ovo dvoje, ali da se on, tatina princezica, na sceni uvija kao skupa kurva tokom snošaja, sav ponosan... Iskreno, meni to malo teže ide.
Umetnost, rekli bi evropejci. Pa jebo te, kakva je to umetnost kada izrazito mršav, malte ne anoreksičan tip, uvučen u 2 broja manje bele helanke na čijoj se prednjoj strani jasno ocrtavaju jaja i kobaja, skakuće po pozornici?! Kakva je to jebena umetnost kada lik obučen u triko sa cirkonima i sa više preparata u kosi čak i od Travolte u "Briljantinu", demonstrira svoju razgibanost izvodeći špagu ispred gomile ljudi među kojima ima maloletne dece?! Lakše mi je razumeti konceptualnu umetnost XXI veka od toga, pa čak i slušati hvalospeve hipsterki sa krizom srednjih godina o istoj.
Al' jebiga, ima onih koji umetnikom smatraju svakoga ko ume da uživa, a sudeći po njegovom savršenom licu bez jedne jedine bore i koži glatkoj poput bebine guze, baletanu u toj disciplini ravnog nema. On uživa dok izvodi jelenov skok u "Labudovom Jezeru.". Prosto se topi u nastojanju da bude maksimalno graciozan i tehnički savšen čak i u najtežim komadima. On ne vidi široki auditorijum umetnički obrEzovanih buržuja koji ga posmatraju kroz svoje gigantske podbradke. Ne, on samo vidi scenu... Scenu po kojoj pleše na vrhovima prstiju u roze baletankama i skakuće kao Super Mario po oblacima (doduše malo elegantnije). On je lak i nečujan... kao da ne dodiruje tlo baletske sale. U završnom trenutku on pruža svoju izdepiliranu ručicu naviše, kao Adam Bogu u onoj sceni oslikanoj na kupoli Sikstinske kapele i potom izvija gornji deo tela kako to labud čini sa svojim vratom i nežno se spušta ka parketu, gde ostaje par sekundi dok se ne navuče zavesa. Da čovek povrati, a onda još jednom kad izađe napolje.
Eh, bilo bi divno kad bi njegov pederluk ostao zaključan iza vrata sale u kojoj nastupa. Jebi ga... I van scene ponaša se slično. Previše flafičasto... previše čak i za pedera. On bre nije ni dostojan da bude nazvan pederom! On je obični gej! Hoda mirno i usporeno, a vrhovima prstiju kao da opipava da li ispred njega ima tlo. Gracioznim pokretima ruku kod posmatrača pravi dilemu da li on grli vazduh ili vazduh zapravo grli njega. Realno, to je jedino sa čim i može da se grli. On je sav nekako... mekan, nežan. I takvi troše kiseonik naše planete... Bruka! Da je ga Putin malo pošalje u Sibir…
On nije od onih koji će u subotu veče, nakon naporne radne nedelje otići sa društvom da obrne koju turu točenog i na taj način utopi svoje probleme. Ne, on će radije ostati da sluša koncert neke slavne filharmonije i duhovno se uzdiže. On neće ići krajem leta da cepa drva u rudnoj grudi nego će trenirati za svoj sledeći nastup pod reflektorima baletske sale.
On će celog života biti samo to... baletan. Čovek nesposoban da bude išta drugo do maksimalno feminiziranog muškarca, kome samo fail da čučne dok piša da postane žena.
Decxko, odseci tuki, i baci ga kučićima, samo nemoj da brukaš više muški rod!
Definicija napisana za MizanTrophy.
- Tatice, hteo bih da te pitam nešto?
- Reci, sine.
- Hoćeš li da me upišeš na balet, voleo bih da budem baletan?
- Bolje da si mi lupio šamar nego što si to pitao! Pa zar ti unuk Solunca da ideš da plešeš...?!
- Ali, tata...
- Nemoj ti meni "ali"! Neću dozvoliti da ti se deda prevrće u grobu dok ti izvodiš neke piruete tamo! Saću da zovem kuma da te primi na boks, da ti isteraju te sulude ideje iz glave!----
- Dragi, šta to gledaš?
- Tekmu. Igramo protiv Zelenortskih ostrva, kvalifikacije...
- Daj, bre, kako možeš da gledaš te baletane kako se valjaju čim ih pipneš? Bolje mi pusti da gledam Turke, sulejman će da zaprosi Hurem...
- Na kom je to kanalu?
Pogrdan naziv za grobare, kako one koji zaista rade na groblju tako i za navijače Partizana kojima taj nadimak dodeljuju oni koji navijaju za Crvenu Zvezdu.
XYZ forum, tema neka navijačka...:
David 2001 CZBG: Alo bre lopatari!!! Šta koji ku#ac pričate, kojih 5 titula uzastopnih, jel znate kad smo mi 91 osvojili u Bariju Ligu Šampiona!? Je#o vas Tole, da vas je#o!!!! Nemoj da vam dođem tamo! A miševi ćutimo, a!???
COA99PORNO MAFIA : Ajde klinac ne seri, koji bre Bari, bio pre sto godina! I nemoj da prozivaš, ne znaš koliko sam jak, idem u teretanu svaki dan zato ćuti dok nisam došao tamo da te prebijem! Brate, 2001 si godište, stariji sam od tebe i zato mrš j#bo te Lukić!
