4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Muda.

internet skraćenica od enlgeskog "in my oppinion".
Ima i IMHO - in my honest oppinion.

Sposobnost okretanja glave do krajnje granice, kako bi se viđela pozadina kakve dobre ribe.

Toma Nikolić, od kada je počeo da nosi skupa odela.

Синтагма настала у маниру некада популарне дечје игре "Покварени телефони" (или Gluvi telefoni), с тим што овде нису у питању деца, него нека матора коњина/кобила која се вероватно представља као "угледни истраживачки новинар", а читаво умеће истраживачког новинарства јој се своди на то да уме да покупи текст са интернета, изведе copy/paste и пропусти текст на енглеском кроз неки преводилачки програм (такође са интернета). Потпише, објави у новинама, добије хонорар, и тако до новог текста.
Наравно, подразумева се и непознавање сопственог језика и оног са кога "преводи".

Slovo o kvalitetu kožne jakne koji se ne može nazvati pohvalnim.

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Ono sto ce vas za razliku od Tome File, sigurno osloboditi zatvora.

Za razliku od drvne ili metalne industrije gde je obrada nezaobilazna faza proizvodnje, u muzičkoj industriji je obrada krajnje nepopularna i uglavnom neželjena faza među iole normalnim poklonicima muzike, ali zadnjih godina izgleda jedini pravac nemaštovitih izvođača. Više se niko ne seća kad se pojavila neka originalna stvar, samo iskaču hiljadite verzije Elvisovih hitova, Bitlsa itd, a kao nus pojava pojavljuju se čak i 'tribute' bendovi koji se afirmišu i reklamiraju upravo time što nemaju nijednu svoju pesmu.
Gde god se okreneš, svud neki copy/paste...

Начин да цијеле Вуканалије прочитам без да научим ћирилицу јер сам лијен...

Pripovedačka vremenska odrednica asocirana bivstvovanjem heroja toga doba.

Uporište slobodnih radikala i rodno mesto Miralema Sulejmanija. Dva dana jahanja od/do Beograda. Nepravedno omalovaženo od strane urbanog građanstva, posebno mlađih naraštaja. Zbog svog ’’Iza sedam mora, iza sedam gora’’ položaja nosi nadimak Batunga sa naznakama promene imena u ’’oklen siti’’ usled poplave došljaka sa izraženim ’’Ej ,đe si’’ karakteristikama. Stekla svetsku slavu posle hapšenja Radovana Karadžića kome je bus na liniji 73 (Batajnica – NBG) trebalo da posluži kao sredstvo za beg od tajnih agenata i lovaca na glave.

U davna vremena kada su knjige bile retkost, a štamparije nisu bile izmišljene postojala su mesta gde su se knjige prepisivale. Jedno od tih mesta je bilo i Resavska škola u manastiru Manasiji.
I dan danas postoje sledbenici Resavske škole i zovu se loši đaci. Oni ako ne prepišu pismeni zadatak skoro pod obavezno dobiju keca.
I u drugim sferama života se Resavska škola održala.Naročito na internetu. Po forumima na neku temu se mogu naći potpuno isti odgovori do u slovo. Takvi sledbenici Resavske škole se sada nazivaju učenici copy-paste škole.

Svetle i jasne, nasmejane.
Pogledas u njih, ako ti dozvoli, jer nosi velike crne naocare, i odmah te ogreje sunce, iako je do tog trenutka padala kisa.
Zasija iz njenih plavih ociju.
Ti se zbunis, ali samo na kratko.
Hoces da joj kazes nesto divno, nesto sto takve oci zasluzuju, ali ne mozes se setiti niceg vrednog.
I ona to kao da oseca, osmehuje se ocima boje mora, boje koju si video samo na plazi Trsteno, tamo 91-ve godine kad si kao klinac obisao celu crnogorsku obalu, peske.
Nastavite prazni razgovor, taj rad, to je skroz okej, o cemu pricamo.
I cekas sledeci trenutak, u kom te ponovo ogreje sunce u kisnom danu.
Ali ne pricas joj o tome. Ne umes da izgovoris nista sto bi takve oci zasluzile.
Ne umes ni da napises. A hteo bi.

1. Nesrećnik o čijem je seksualnom posustajanju brujala priča na svim radio stanicama Jugoslavije te 1980. godine, zaslugom Gorana Bregovića. Pitam se samo, kako li je uspeo da potrefi koje je to jutro kada treba uhvatiti busiju pred prozorom sobe g-đe Petrović i voajerisati. (Čudesno jutro u krevetu g-dje Petrović, album: Doživjeti stotu, 1980.)

2. Vladika Petar Petrović, Episkop gornjokarlovački. (1774-1784)

3. Radivoje "Rade" Tomov Petrović , alijas Petar Petrović Njegoš, Vladika crnogorski i prvi značajan pisac s područja Crne Gore. (1813-1851)

Uzvik koji se obicno javlja kada skinete neki torrent sa nekog privatnog trekera i kada pokusate da ga otpakujete winrar pocne da vam prijavljuje greske i da vas obavestava da je arhiva sjebana.
Nista ne moze toliko da frustrira kao film koji hocete da pogledate ,a ne mozete da ga otpakujete jer je arhiva sjebana.Problem nije tako strasan ako na sajtu postoji rar fix arhiva,tj deo arhive koji je sjeban i koji mozete da zamenite prostim copy-pasteom,ali to nije uvek slucaj....

Potpuno ugaziti protivnika, demolirati. Surovo demonstrirati silu i razliku u kasti. Maksimalno, bez opuštanja, bez samilosti, ne rizikujući Davidovu kamenčugu među rogove, objasniti kako stoje stvari, ko kosi a ko vodu nosi.

Pesma koja govori o Jugoslovenskim ratovima '90ih godina proslog veka.Lirika je mracna,nasilna i brutalna,ali ako se tekst pazljivo cita/slusa,mozete naslutiti i sarkazam.Ali glavna tema ove pesme je cinjenica da smo mi ljudi jednostavno... nasilna,ubilacka gomila.Bratoubilacki rat '90ih godina (DA BRATOUBILACKI,SVI MI,SA PROSTORA BIVSE JUGE,BILO DA SMO SRBI,HRVATI,BOSANCI,CRNOGORCI,MAKEDONCI ILI SLOVENCI SMO U SUSTINI BRACA,ISTA KRV,ISTI NAROD,PA U PICKU MATERINU GOVORIMO I ISTI JEZIK,SA RAZLIKAMA KOJE SU TOLIKO MIZERNE I MALE DA JE TO JEDNOSTAVNO...nemam reci da opisem koliko je to glupo.)ostavio je traga na svima,traga u mentalitetu i nacionalnoj svesti svih nas,a lirika govori o...zavisi iz kog ugla gledate,ako ste Srbin,govori o Hrvatima i Bosancima,ako ste Bosanac, o Hrvatima i Srbima,a ako ste Hrvat o Srbima i Bosancima,pa ajde molim vas kazite ko je u pravu,BTW naleteo sam na toliko skladiste jebenog nacionalistickog spama na YT da je to neverovatno,zasto moramo da se glozimo,vredjamo i podizemo tenzije kad bi nam svima bilo mnogo bolje da se jednostavno,izmirimo,ne zaboravimo istoriju,nego da ucimo iz nje i budemo ... ljudi.