Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
Najava jamba sa stilom.
Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!
Direktor: Izvinite što kasnim. Okupio sam vas na ovom sastanku kako bi vam najavio... bla, bla... situacija je teška... truć, bla.... ekonomska kriza... nepovoljan ambijent za privređivanje... (15 minuta kasnije) ... i zbog svega toga i na preporuku Njegovog Veličanstva PEVE-a odlučio sam se na kresanje plate za 10%. Svima. Od portira, do direktora, tojes' - mene.
Računovođa (šapatom): E, referentu, gledaj sad ovo. Portir Boro u epizodi "Minimalac". Boro... šššš... Boro!
Portir Boro: Šta je, koji moj, šta me budiš, sad sam iz noćne, a znaš da volim da kuntam dok ovaj tupi.
Računovođa: Diša dijeli povišice, proziva te, a ti spavaš!
Portir Boro: GOSN DIREKTORE, MOREL MENI DVAJES POSTO?
Direktor: MORE, BORO, NIE PROBLEM! Sjedi i nemoj da se dereš.
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Prema igrici "GTA - San Andreas" - mnogo slabašna sorta. Grančice. Za razliku od prizora koji se mogu sresti u Srbiji, u kojima bandera skoro prepolovi neko auto u slučaju udesa, u gorepomenutoj igrici stvari stoje drugačije. Ako je igrate po prvi put, ako izgubite kontrolu nad autom i udar u banderu je neizbežan, očekujete da će se vaše auto mnogo oštetiti i da će vas bandera odbiti nekoliko desetina metara od tačke udara, kao što smo i navikli. Ali, neočekivano, pokosićete banderu i nećete narušiti ništa drugo do estetskog ugleda auta... Ako ste iskusniji igrač, najveća poslastica u bežanju policiji. Stvar možete ponoviti i sa jačim motorom. Ista stvar i sa semaforima.
Kragujevac 2011. Tri brata se voze u autu koji im je poklonio otac. Jedan osamnestogodišnjak koji je tek položio vozački i dva sedamnestgodišnjaka koji jedva čekaju svoju priliku. Primer predstavlja bukvalizovanu frazu: "Nekada deci niste morali da napišete >>ne pokušavajte ovo kod kuće<<"
...
Rale(vozi Mečku): "Divi kožno sedište, modernizujemo se bato."
Mićo(na suvozačevom mestu, izbacio glavu kroz prozor): "E bato vidi onu banderu kako je tanka, kladim se da možeš da je pokosiš kao onaj Karlo iz San Andreasa bato"
Žika: Ne bre! Šta radiš to....
*Bum*Tras*Urlik*
Rale(u jednoj polovini auta): "Batoo .. kukuuu.. Novi auto, ubiće nas ćale."
Mićo: *muk*....
Dva dečaka na severu Filadelfije vise na Fejsbuku i gugluju vesti iz sveta na poznatim Američkim sajtovima.
A: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
B(deveti put udara u banderu njegovom igračkom-džipom pokušavajući ne znam ni ja šta.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.
-Šćepakadabra: Joj matori vidi šro sam uzo nove kope, Neke Mercurial, k'o Kristijano ima da pokidam! Ti samo šalji lopte u prostor a za ostalo ću se ja postarati.
-Sale kapiten: Ok. Aj sad pali...
I GOOOOOOL!!! Marko Šćepović!!!
-Vidi molim te ovog Šćepovića vezaru, iz pet stopostotnih šansi on je dao jedan go i sad se busa u grudi ko da je oslobodio Beograd.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Konstantin: Aj dotu pičko! Kupio sam novu Blizard tastaturu pravljenu specijalno za dotu, devet somića, al kida! Znači sad mi nema ravnog!
Stefan: Aj pešovanu.
FIRST BLOOD!!!
-Konstantin: leave the game.-
Stefan: Ha-ha. Mali iskompleksirani nub-liver.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Joj nemam ni za cigare...
-Ma pusti sad to nego da ti pričam što sam kupila platinasti vibrator. Sa-vr-šen-stvo! Misli znam da je glupo, ipak ti nemaš ni za has a ja se ovde rasipam, al' šta ću...
-Ma opušteno. Mene moj Dragan jebe! OPAAA!
Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.
-Pink: Našu televiziju sa najgledanijim rijaliti šouovima u kojima se uvek pojaljuje najveća zvezda Srbije, ako ne i šire, Boki 13, je pratilo čak 83% gradjana Srbije što pokazuje da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-RTS: Uz naše televizije u protekloj godini je bilo čak 79% gradjana Srbije, mahom šlogiranih penzionera koji nisu stigli da promene kanal na svom telezoru, tako da smo mi najgledanija televiyija u Srbiji.
-B92: Našu televiziju je pomno pratilo 500 miliona nepijavljenih Kineza + članovi Al Kaide koji zajedno čine čak 87% gradjana Srbije, što jasno pokazuje da da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-Prva: Naše duhovite emislije su pratili svi nezapošleni ljudi u Srbiji, zajedno sa autorima sa web stranice vukajlija koje se nadaju da će još jedna od njihovih fora biti exploatisana, čime smo pokazali koliko je naša televizija originalna i koliko se razlikuje od drugih televizija. Rezultati ankete su sledeći 99% gradjana prati našu televiziju, a odmah za njom slede ostale televizije sa mizernim procentom gledanosti.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.
RADIKALKA
Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...
VUKOVKA
Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.
G17 + PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
