Obraćanje fiktivnom Beogradu iz reklame Simfonijskog orkestra na RTS-U. Ova nazovi nadrealna reklama koja se ruga seljačko-turbofolkerskom delu življa, sadrži jednu dublju poruku i značenje, a to je da autor iste ima smisla za sprdanje koliko i moja malenkost za Vilerove goblene. Ličnosti koje se pojavljuju u reklami su pozajmljene sa Bitef-a iz 1971. , jer su, pretpostavljam, tada tako izgledale avangardne kreature u konceptualnim predstavama. Tu je neki turbanlija u drečavim gaćama džokerastih usana kojeg bi 90% ljudi poslali u konc-logor, te neki dizelaši i fufetine, ali me najviše zapanjuje pojava rokera sa maskom Džina Simonsa iz KISS-a, jerbo je i on kulov, iako predstavlja dijametralno suprotnu subkulturu. Bojan Suđić kao Zoro koji svojim maestralnim dirigovanjem na kraju reklame konvertuje Kulovgrad u Beograd? Ma jeb'o Banderasa! Elem, ono što najviše intimidira populaciju Srbije jeste sinanoliko zavijanje turbanlije kao dokaz amaterske i konceptualno-kretensko-iritantne reklame. Bolje da su unajmili samog Sinana za 200 evra.

За оне који уопште знају који је ово спорт, нешто најдосадније што је људски мозак измислио. Играју га 4 играча са оба тима, са каменим куглама којима се гађају по леду. Називају га ''игром за интелектуалце'', јер само ''интелектуалци'' могу да буду довољно јаки да се гађају камењем у слободно време и за то је потребно икључити мозак.

Srbi. Šta god da se jebeno desi - mi šetamo.

Prcamo se u guzu - daj da šetamo.

Ne volimo ove što se prcaju u guzu - daj da šetamo.

Roknu nam premijera - Daj opet da šetamo.

Male plate - Šetamo bre!

Navijačko ubijanje - Šetamo.

Oteto Kosovo - Šetamo (a malo i trčimo, msm kad pokrademo izloge)

Al zato smo i dobri u svim sportovima. Od svih tih šetnji smo nabili kondiciju

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.

Pogrdan (kako i sama zvučnost ukazuje) naziv za osobu ženskog pola, uglavnom ružnog lika/velike glave i svakako ružne krupne glomazne 'narodske' građe, popularne među duhovno i socijalno niskim staležom tipično otelotvorenim u vidu kamiondžija i ostalih ljudi ruralno-naturalističkog senzibiliteta. Grudi moraju biti velike, ali uglavnom 'vimastog' visećeg oblika, dok su pozadine masivne i smeštene u širokim kukovima. Noge su debele sa izrazito krupnim i širokim butinama i bokovima. Da bi kompenzovale svoju krupnoću, često nose visoke štikle koje pod njihovom masivnošću dovode do stradanja podnih obloga.

Krljendžura svoju besprizornost neretko želi nadoknađivati promiskuitetnim oblačenjem i stilom života, ne bi li se osetila privlačnom i u svojim (ženskim) očima vrednom. Sama aluzija na 'krljanje' u nazivu ukazuje na drugi nivo značenja pojma.

Mnogi likovi, u nameri lične ili promocije nečega u šta se kunu, posegnu za jeftinim trikom i nazovu mrtvi ladni klip koji uploaduju na YouTube tako da ime sadrži nekoliko ključnih reči a koje nemaju veze s mozgom. Tako ukucate nešto a izadje nečija pijanka ili slike s letovanja. Time taj klip ili lična skurnja i zajebancija dobijaju, opet ničim izazvano, mnogo gledanja a taj što je to okačio se usere od slatko.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje

To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.

Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...

to je inace "beef" najcesce se javlja u svetu rap muzike, to je kada odredjeni izvodjac il grupa snimi "diss" pesmu za nekoga gde ga prozivaju, omalovazavaju ili "disrispektuju"(kako se to inace kaze na eng), onda on uzvrati udarac i snimi pesmu gde on njega ili njih diss-uje,e onda zatim se to nasilja sa pesama prosiruje i van studija, pocinju i fizicki sukobi izmedju zavadjenih strana, pucnjave po gradu......uglavnom se zavadjene strane pomire na kraju ali desi se i da nekad neko nastrada u toj surovoj rap "igri"

Vrlo ružna đevojka.

Čak i nakon popijene velike količine alkohola, ružna. Pijan - da, lijepa - jok, još ne.

Kraj, game over, dosta je bilo, dečko sjebao si se. Prvi korak ka zajedničkom životu. Pre nego što i ukapiraš šta se desilo već si sa njom na gajbi sa pedeset godina i troje dece i vraćaš film na ovaj datum kada si ugledao bledo ljubičastu četkicu za zube u svom kupatilu.
Naravno posle četkice će da ostavi par komada donjeg veša čisto da se istušira posle međusobnog izražavanja ljubavi a onda će da traži i policu u kupatilu za svoje mirisne preparate.
Poslednji stadijum pripreme gnezda je fiJoka. Kada bude uzela fiJoku ide putem ciganke i njenog "prag - kuća" sindroma. Kada budeš ukapirao da se riba uselila već je kasno za bilo šta. Pozdravi se sa ekipom, kupi sebi papuče, zaboravi na pijanke i žurke, na duge noći PES - a i CS - a i pomiri se sa činjenicom je to poslednja rupa na svirali.
.
.
.
.
što opet ne znači da je to tako loše
.
.

Rečenica koja se stavlja na kraju komentara na You Tube-u u slučaju da želite da vidite vaš komentar u odeljku sa najviše zelenih palčeva nagore. Nije bitno što ste sve gramatički pravilno napisali i što ni sam amer ne zna dal ste to vi ili njegov komšija, ova rečenica budi ono osećanje kod amerikanaca kojim vas sažaljevaju i daju vam palac nagore ne bi li vam učinili manje mizernim vaš život ne-amerikanca.

Antonim reči "redom" dobijen ubacivanjem negacijskog "n" u sredinu.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Pojava koja nam je prešla u naviku od gledanja mnoštva stranih filmova na našim TV programima, pa ćemo da čitamo i engleske titlove koje je neko postavio na neki naš film, ili kineske titlove, u filmu engleskog govornog područja, iako se u kineski jezik razumijemo ko Mara u kriv kurac.