Pokeraski sleng za menjanje cetiri karte.

Bolje da ne počinjemo da pijemo jer ako počnemo ići ćemo kući sutra.

Limit koji postoji kod Boga u njegovom pokušaju da nekome pomogne. Ko ispuni kvotu ili ignoriše pomoć, ispušio je.

Teška misterija.

Kažemo onome ko je sklon sve neuspehe, u nekim slučajevima i uspehe, prepisati sreći, odnosno nesreći koja se na njega namerila, k'o pijanac na konobaricu sa velikim sisama.

Glavni razlog zbog koga više nećete jesti parizer od genetski modifikovane ćuretine kupljene na pijačnoj tezgi, kome je rok trajanja prošao u transportu iz Mađarske u Srbiju.

Odgovor ortacima na prozivku zašto muvaš samo ružne ribe, a sa lepima nećeš ni da pričaš.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Verovatno najiritantnija stvar u svetu sedme umetnosti još otkako su braća Limije u svojoj radionici u Lionu napravili prvi kinematograf i potom istim snimili prvi video zapis na kojem njih dvojica izlaze iz te jebene radionice u kojoj su ga jebeno napravili. Najgluplja stvar koja je mogla pasti na pamet reditelju još otkako je Zdravko Šotra prvi put ugledao jebenog Ivana Bosiljčića na BAS-ovoj stanici i pomislio: ''Hmm...Ovaj mladić izgleda talentovano.''. Crvena marama za sve ljubitelje kvalitetnih i originalnih filmskih ostvarenja kojih, nažalost, ima sve manje i manje. Da. Govorim o stupidnoj i neverovatno doslednoj pojavi GLUPE SMRTI u američkim mejnstrim filmovima. I dok čekamo taj konačni obračun između glavnog plavokosog protagoniste i grozomornog serijskog ubice/teroriste/čudovišta/kurca-palca koji - naravno - ugrožava mir i blagostanje divnog američkog društva, bilans onih koji su završili kao kolateralna šteta pomenutog duela polako se penje ka svojoj uobičajenoj prosečnoj cifri. Jer, neko mora da umre. Neki crnja, glupa devojka, par Kineza, naivni inspektor Irac, vernik sa kapicom. I to je u redu. Sve kapiram. Al' da negativci skupljaju fragove na tako jadan način...E, to je već previše! Šta? Neka mokra kuravela je izašla iz TV-a i ide prema tebi? Pa, ustani, krv ti jebem da ti jebem, i beži! Sigurno neće da te poljubi, debilčino jedna! Vampir te sater'o u ćošak i dig'o ruke prema tebi? Rokni ga u jaja, pizda mu materina, i 'vataj maglu! Jebena Godzila ruši jebeni Njujork a ti baš seo da pojedeš burek s' mesom? Ne bleni k'o da je prvi put vidiš ( garant će snimiti nastavak ) nego pakuj burek i paljba! Šta? Ne piše u scenariju? Ne dâ reditelj? More, nataknem i tebe i scenariste i reditelja i producente i snimatelje i ostatak filmske ekipe na neomašćeni kolac pa da svi lepo kolektivno klizite u svoju smrt, dragi moji drugovi umetnici! Za Anđu, pak, čuvam nešto malo ozbiljnije...

Verovali ili ne, zvanični srpski izraz za web browser. :((
Ja ne verujem, neka me neko brzo ispravi.
Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%B1_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Svakodnevna rečenica današnjih profesora zbog naglog porasta broja religioznih ljudi kad treba da se dobiju neke ocene. Njihova najbolja (i jedina) fora i ultimativno sredstvo za ubijanje morala pobožnog nam učenika. Kad to čuješ, znaj da si u govnima do grla.

Druga runda razgovora koja sledi odmah nakon predloga njenog dečka da vam pojasni neke stvari u četri oka

Đoku. Ne kapiram to žensko nepriznavanje činjenice da su oba pola neverna, nagonima animirana hrpa primata. Ne, kad vi to radite, vi to radite sa puno emocija, u krevetu posutom laticama ruža sa baldahinima koji mirišu na lipe, spojeni u strastveni erotski tango dok se u pozadini čuje Luj Armstrong. Dok mi to radimo u prljavoj klonji nekog motela sa dupetom dotične u lavabou,sa prljavim gaćama unaokolo, spojeni u preperevku koju je osmislio sam Nečastivi.

Odgovor čoveka koji je prdnuo, na konstataciju pušača da je nekulturna svinja.

Izraz kojim se opisuje čovek rdja nad rdjama. Čovek za koga ne važi čak ni ono "o pokojniku sve najlepše"...
Ovim izrazom se metaforično opisuje da je on toliko loš i pokvaren čovek da će njegovom sahranom, biti zatrovana i zemlja i izvori vode u njoj...

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.

Fraza kojom profesor istorije vešto izbegava svaku studentsku zamerku na eventualne netačne činjenice u njegovim predavanjima.

Stan koji obično prvo čuješ na ulazu u zgradu, osetiš kad se popneš na sprat i vidiš tek kad dodješ do vrata. Higijena je iz njega izbegla, a stvari se dovedu u red kada gazda dolazi po kiriju, i delimično kada se nešto privodi. Jednom rečju, zreo je za svaku postojeću inspekciju.

Kuhinja je u takvom stanju da vas je i mister Muskolo prokleo, osveživač joj odavno ne pomaže, a javlja se ideja da sudove bacite i kupite druge. Frižider je progovorio. Kreveti su nenamešteni, knjige i papiri su svuda razbacani, fotelja nije u funkciji od silnog veša koji je na njoj, zavese su požutele, a u kupatilo komotno možete da zatvarate čudovišta da malo i ona osete strah.
Tepih polako postaje jednobojan, paučina može da posluži kao mreža za odbojku, na ormanima prstom možeš da ispišeš "Obriši me", ostavu ne otvaraš da ti nešto ne bi palo na glavu, a veš će se odneti na pranje kada se konačno utvrdi na koga je došao red da ga odvuče do perionice (pregovori su počeli pre dve nedelje, i njihovo okončanje se ne očekuje dok se ne ostane bez čistih gaća i čarapa).
Stan se uvek sredjuje odredjenim danom, sutra, a jedino dobro u svoj toj priči je što uvek pred slučajnim gostima možeš da okriviš ovu dvojicu..