Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Tačno i doslovno značenje ove reči autoru ove definicije nije poznato, ali mu je poznato da su tako devedesetih na naš jezik prevodili englesku reč ''asshole'', obilato korišćenu u nekim američkim filmovima. Ako pratimo tu analogiju, reč sroljo bi trebalo da bude sinonim za šupak. Sa druge strane, ako uzmemo u obzir koren reči, drugi mogući prevod te reči je ''seronja''. U svakom slučaju, ova odavno zaboravljena reč, verovatno hrvatskog porekla, služi najčešće da se uvredi i demorališe protivnik prilikom pičnjaže u akcionim filmovima.

Izraz koji moži da se primeni se primeni na više vidova spoljašljeg izgleda neke devojke.
Kad je prvi u pitanju, aludira se na ružnoću iste, facijalne deformacije. Njena ružnoća je toliko velika, uočljiva i nesvakidašnja, da nije uopšte čudno da se trljala plutonijom pod mišku što je rezultiralo nečim što možemo nazvati "Božji smisao za humor".
Drugi je stanje odeće koju nosi, u smislu odrpanost, umazanost iste. Ponekad može biti toliko ekstremna, da čo'ek pomisli da je dotična cavulja ispuzala iz ruševina nastalih od eksplozije. Kad je prosjaci vide takvu na ulici, krenu da joj nude kintu i ustupaju mesto 'de žickaju kintu.
Ponekad, u ekstremnim slučajevima, može da se desi da se ova dva vida obogaljenosti poklope. E, to je onda već nešto, malo ređa pojava. Ne preporučuje se gledanje u takve ribe, postoji ogromna šansa da dobiješ neku očnu bolest ili čak da oslepiš. Havarija na kub.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Kako, bolan, ne znaš koji? To ti je rođak, od tetke Savke, pa njene sestre Smilje od čo'eka iz prvog braka, onog Mitra Rabadžije sin. Ne znaš Savku? Sram te bilo, ne poznaješ fameliju. Znaš li onda Boška Siminog? I on je bio sa njim te večeri. Kako - koji Boško? Pa, kako će biti da ne znaš njega, on se stalno družio sa sestrom od tetke one plave kasirke iz Savkine prodavnice. K'o da su se malo i družili više nego što treba. Viđ'o si ih po selu sigurno. Au, pa reče ti da ne znaš Savku. Šta kažeš?!? Nije bitno? Kako, bolan, nije bitno? Bitno je za priču, ja ti je nikako ne mogu ispričati, dok ne znam da si zamislio Boška u toj situvaciji, neće ti biti smješno k'o što je meni bilo. Ja i Savo umal' nismo pišnuli u gaće kad smo gledali. E, čuj, koji Savo...

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Ruralac.

Onaj oblik individue kome možeš da odrediš stanište na prvu sintagmu koju izusti. Ne mora da bude loš čo'ek, ali ne treba ni da ga pitaš da li mu je urlanje bika ili pesma pevca jutarnji alarm, pošto je to aksiom.

Stilistu posuđuje od Bate Kan Kana Bogdamudušuprosti. Kožna jakna uz donji deo trenerke koju kiti jedna od kineskih šaljivih zajebancija tipa file, abidas i slično dodatno uverava posmatrača u geografsko poreklo pojedinca kojem se već ranije čudio zbog pijačnih patika sa vodenim đonom leptejebo. Ruljo otklanja svaku sumnju u svoj identitet kad prilikom kretanja iz kafane u kojoj je marno dve velike pive seda u golfa, askonu ili kadeta suzu sportaka istovremeno uključujući radio Džunglu iz Teslića.

Od škole ima neki zanat koji podrazumeva šrafciger i rolcangle, a bogami i štemajzl. U poslednje vreme zna da bude čest stanovnik kladionica ganjajući prelaz sa višom kvotom - sanja da sebi kupi novu kožnu šoferku pošto je stara dotrajala. Kao pojava je bezopasan, ali se mora voditi računa da ne pređe u kategoriju seljačina pošto onda pomoći, osim malja i automacke, nema.

Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Izraz koji se upotrebljava za pripadnike gej zajednice, najčešće one isfeminizirane. Može se čuti i u obliku peško.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

To je stvar koja finansijski uništava velike kompanije lcd televizora i plazmi (Samsung, sony, panasonic itd...) jer niko neće da kupi ove MODERNE televizore.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

Karakterna osobina.
Smarač koji je usavršio svoju tehniku davljenja i doveo je do nivoa umjetnosti.

Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Predstavlja srpsko-hrvatsku modifikaciju engleskog jezika, koja je nastala kao rezultat dejstvovanja određenih struktura koje su uvidele da nije "in" pisati samo na maternjem jeziku, koji je isto modifikovan u odnosu na izvorni. Veoma je čest na socijalnim mrežama, naročito ako neko na svom profilu ima bar jednog stranca, bili da je on Turčin, Englez, Rus ili lažni profil.
Najčešće ide nakon rečenice (statusa) koji je na maternjem jeziku, i to s ciljem da se nekom Ahmedu Abdulahu objasni trenutni status uma, srca ili rektalnog trakta.
Odiše velikim brojem novih reči i fraza, te može predstavljati novi izazov za filologe sa ovih prostora.

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Mačo men. On jebe. Jede četvrtinu sa sirom u pola vekne hleba, bez jogurta. Alfa i omega jedne zajednice. Cure ljušte karfiol na samu pomisao rokenrole, i to sa takvim intenzitetom, da kad prsne, to preliva ko Gang u doba monsuna. Kad on pamprči svetla sijaju u ritmu nabadanja, dok se malter topi. Retki su oni koji mogu poneti titulu prave rokenrole, za to nije potreban dobar izgled ili IQ Stivena Hokinga, već je potrebno ono nešto ili što bi rekli francuzi "je ne sais quoi". Cigarica u polu otvorenim ustima da upotpuni utisak. Ne poznaje fraze poput "bedara mi" ili "glupo mi je ", jer zna da taj koga može da uvredi svojim postupkom sutra neće na slavu da mu dođe. Čovek koji će da obrne krug, ako već nije.

Veoma rasprostranjena sorta čo'jeka čiji je životni cilj ispijanje piva ispred zadruge i pišanje uz ogradu bogatog seljaka koji ga je otpustio s njegovog posla čišćenja štale i tovljenja 20 bikova, jerbo je svojevremeno potajno krao po tri litre mlijeka od kojeg mu je žena pravila domaći sir kako bi imao dobro meze.
Ima tri razreda osnovne škole i knjige od četvtrog, voli da dobro pojede i popije, a naročito da posjedi ispred kazana sa svojim drugovima lolama i bekrijama, kada u zanosu emocija triput izljubi svakog od njih i počne da baljezga o tome kako je život kurva. Jedino što je u životu stekao je loš glas o njemu. On nije jedan od onih kojemu će seljanke da prinose žrtvu u vidu pogače i rujnog vina kako bi oženio njihovu kćer jedinicu, niti onaj kojemu će jedan iole imućniji čovjek ponuditi posao. Ne, gdje se on pojavi, tu trava ne niče. On je propao u životu. Dno.