Individualni osećaj i klasifikacija koja svakom čoveku koji živi u iole gradskoj celini dođe u nekom trenutku života, nezavisno da li je zaista siromah ili ne. Dolazi kao nepozvan gost, tiho, perfidno, jednostavno. To je onaj momenat kad ti je sve preko glave, a opet ti fali baš sve.
Ne možeš više da istrpiš gužvu u saobraćaju, išao gradskim prevozom ili autom.
Ne možeš više da istrpiš govno od šefa, niti iritantne zaposlene koji uvek nešto traže i kukaju ako si ti šef.
Ne možeš više da slušaš dnevnu politiku, ali ni da prestaneš da je pratiš, misliš da ćeš biti neobavešten.
Ne možeš više da gledaš iste ulice, kafiće, restorane, klubove, iste ljude u njima, iste reklame koje ti vrište u facu, a opet te ne napušta onaj tupi osećaj da si, eto, ipak deo tog kruga besmisla.
To je osećaj kad si istovremeno zaglavljen i sa sve manje šansi da se iščupaš, ali i kad ti ponos i dalje šapuće da nisi izgubio sve. Samo što se sada sve to oseća kao farsa.
Usled uzastopne pojave nekoliko kotrljajućih R, u glavi slušaoca može se javiti misao da se govornik zagrcnuo.
Na jednom seoskom gazdinstvu u unutrašnjosti Srbije, gost na ručku je Francuz. Francuz: Je suis tRes heuReux de vous RencontReR.
Domaćin: Ženo, daj 'vamo vode, udavi se čo'ek!
Jedan od kafanskih mitova koji se tumači kao vapaj usled hronične nejebice. Kao što majka plače nad mrtvim sinom jedincem, tako i naš boem roni suze nad suhom godinom dok cepka jelena s znojave boce.
Konobarica: Skidaš etiketu, znaš šta to znači?
Gost podiže oči i upire u nju pseći pogled: A bi li vi mogli pomoći?
Konobarica: Hahahaha Mile, jesi šmeker. Sa' će tebi Goca da donese još koju flašu, pa ti cepkaj.
Ovo je jedan od natpisa ,kojim srpski domaćin pokušava da sačuva svoju imovinu od lopova.Očaj koji se može primetiti je toliki,da on više lopova ne želi da plaši policijom,zatvorom,pa čak ni vatrenim oružjem,već mu obećava da će mu presuditi nožem,kao da kolje prase!
Devedesetih godina,poznavao sam tipa koji je radio kao uterivač dugova i to jako uspešan.Posto smo se poznavali još iz osnovne škole,mogao sam sa njim da pričam,onako kako drugi nisu smeli...Jednom prilikom sam ga pitao da mi objasni kako on radi svoj posao.Pošto smo se suviše dobro znali,nije pokušavao da me laže i u priči mi je spomenuo ,da mu je najdraži rekvizit koji koristi u poslu,mesarski nož sa oštricom od jedno 30 cm.,jer ljudi su oguglali na vatreno oružje,ali kada im pokaže toliku nožekanju i zapreti sa njome,dugove jako brzo izmiruju...Tvrdio mi je da se ljudi više plaše noža ,nego pištolja!
Čovek koji je u isto vreme voditelj i gost u svojoj emisiji. Odlično znanje košarke pridodato neskrivenim simpatisanjem Partizana i omalovažavanjem ostalih klubova.
Kada Partizan gubi, brani igrače u fazonu da je to tek sklopljen tim od kojeg su mnogi nerealno mnogo toga očekivali. Kada pobeđuje onda priča kako ovaj tim ima velike šanse za F4 i kako je to božanska ekipa napravljena da pomrsi račune bogatima. Kao što je rekao jedan bivši političar, fali mu još samo dres da obuče.
Nova Zvezda iz Železnika - šta reći više, sem da funkcioneri i igrači samo zbog tog naziva ne dolaze kod njega u emisiju.
Radnički - Ako dovoljno ne pratiš košarku, a gledaš njegovu emisiju, stekao bi utisak da Muta Nikolić igra pleja, centra, krilo...
Hemofarm - retko kad ga spominje, u istom slučaju kao i sa Radničkim, stekao bi se utisak da je to neka hrvatska ekipa.
Takođe postoji verovanje da, ako bi neka od poslednje 3 navedene ekipe uzela titulu Partizanu, ne daj bože nova Zvezda iz Železnika,da bi dotična osoba izvela harikiri ili neko religiozno vešanje pred televizijskim auditorijumom.
Primer 1
Gledalac: Dobro veče Tegi, jel si video kako Partizan igra? Jedva čekam da naguzimo proklete, nedojebane, raspale, mrtve, smrdljive, usrane cigane u derbiju da im pokažemo i nabijemo komplekse!
Tegeltija: Ova premoćna, legendarna i veoma voljena ekipa, videli ste Grobare kako navijaju, pevali smo prošlu utakmicu kao jedan, plašim se, pokazaće Crvenoj Zvezdi BEOGRAD gde joj je mesto, mislim da će biti -40.
Primer 2
Gledalac: Tegi ne sviđa mi se kako vodiš emisiju, oćeš li izbaciti mrtvi Partizan iz usta više, smučio si se nama koji volimo druge ek... (prekid veze)
Tegeltija: Nema vređanja drugih, imate druge kanale, nije vam ovo FARMA!
Primer 3
Gledalac: Tegi, šta misliš o reprezentaciji?
Tegeltija: Ova reprezentacija sa bivšim trenerom Partizana, Dudom Ivkovićem i sa igračima koji su, većinom igrali u Partizanu...
Neizostavna rečenica na početku svakog razgovora izmedju deep throat edition voditelja i gosta, koji imamo priliku da slušamo i gledamo na malim ekranima. Poenta jeste da je ta rečenica toliko izmorila kao i oni što je izgovaraju, usput želeći da ostave utisak domišljato edukovano metroseksualne osobe. E, pa ku**c! Niste u pravu.
Ali, valjda će se uskoro desiti da se voditelji počnu ispaljivati i da razgovor započne ovako:
Voditelj: Dobar dan, dobrodosao...
Gost: Bolje vas našao...
Voditelj: Ma, bolje ti ušao...
Opciona mogućnost na Vukajliji da drugi autori, registrovani članovi kao i tvoji klonovi iznesu svoje reakcije na neku tvoju definiciju.
Koliko će neka definicija biti propraćena komentarima drugih, zavisi od brojnih faktora, ponekad se razvije prava debata, a ponekad nema ni jednog komentara.
Hahaha još jedna u nizu genijalnih! Nego... joj, imam tremu, znaš, ja se skroz ložim na tvoj intelekt... Dugo sam kao gost dolazila i svršavala čitajući tvoje definicije... napokon skupih hrabrosti da ti se obratim...
Viski.
Kad nema šljive dobra je i glazgovača.
Gost: Konobar, dajder mi bokalče šljive.
K: Nema. Samo viski nam je ostao.
G: Daj i to sranje. Može i glazgovača da posluži.
Jedna od retko nezanimljivih emisija zabavnog tipa. Domaćin emisije je Lepi Džoni ( čitaj: Nikola Đuričko ), kome je plaćeno da se glupira i da svojom duhovitošču oraspoloži gledaoce što mu, naravno, ne uspeva. I da, na kraju sezone u svojoj emisiji dobija nagradu za životno delo. Inače, emisija je takođe poznata po muzičkom antitalentu gostiju i anonimnosti istih ( čuo sam za goste, ali govorim u smislu da prosečno informisan čoven nije čuo za njih ).
Lepi Džoni : Naš večerašnji gost je.........Ivon Jafali !!!!!! Ćao, Ivon!
Ivon: Ćao, Džoni.
Džoni:Znamo ko si, ali se ipak za svaki slučaj predstavi našim gledaocima.
Lik koji bi da bude neki kurac iako to u potpunosti nije. Moguće da bar približno dobro vrši (i svrši) funkciju, da čak ima i nekih svojih draži, trudi se i upinje iz petnih (ili drugih) žila, ali jednostavno to nije to.
- Dobro veče, dragi gledaoci. Naš večerašnji gost, gospodin Pajtić, predsednik DS...
- I premijer!
- Molim? Otkud pa ON ovde?!
- JA sam i premijer.
- Ah... Da, ali ne prave, već vlade u senci koju ste sami...
- JA SAM I PREMIJEEEEER!
Fudbalski Trener,redovno se pojavljuje u emiisjama Dejana Anđusa(Kada nema drugih kandidata za goste on je obavezno prvi pik).Stvorio je Abubakara,izmislio Dragana Stojkovića-Piksija,Ramba Petkovića i Dejana Savićevića.
Stalno govori o tome kako je trenirao Crvenu Zvezdu za 10 maraka u vreme sankcija i osvojio jedan kup koji je za njega važniji od same titule KEŠ.Džajića zove Đajić,i tvrdi da je on umesto njega upao na to mesto treće Zvezdine Zvezde jer je on baš tada zapatio problem na pršljenu L5S1 na kičmi.
Počinje emisija Dejana Anđusa
Anđus:Kratak uvod u emisiju...
Anđus:Naš večerašnji gost je Milan Živadinović!Dobro Veče!
Živadinović:Dobro Veče!
Kamera zumira dotičnog a ispod njegovog imena
režija ispisuje njegovu titulu ''TRENERSKI BARD''
Zamućena vrela voda koja izgleda kao da je crnac oprao jaja u njoj.
Poseduje izuzetna laksativna svojstva.
Ni miris ni ukus.
Servira se u svim restoranima na železničkim stanicama,pod šatrama sa živom muzikom,seoskim i lokalnim kafanama.Jer se u gore navedinim lokalima retko konzumira kafa ili ne daj bože čaj,sokove ne drže da se ne kvare,već isključivo alkohol.
Kada se kelner smiluje da je skuva,dobijete šoljicu čemera sa akvom komunale.
Prekoran pogled ide gratis!Da vam više ne padne na pamet da u dotičnom bircuzu poručite isto.
Gost:-Kelner,alo kelner!
Kelner:-Polako šta se dereš,stižem.Reci?
G:-Ako može jedan duži espreso sa ....
K:-Ne može!
G:-Zašto?
K:-Nemamo aparat za espreso kafu!
G:-Onda tursku sa ....
K:-Ne može,sa turcima smo ratovali pet vekova.Iz patriotskih razloga ne držimo tursku kafu.
G:-Jel može jedna domaća kafa,molim Vas?
K:-Ajde poruči nešto normalno.Imamo lepe rakije,vinjaka,konjaka,pivo kakvo oćeš.lav i jelen,vino crno,belo.....
G:-Ja bih da popijem kafu,ako je ikako moguće,molim Vas.
K:-Skuvaću ti je sad,zato što si prvi put kod nas.Oćeš li nešto drugo dok ne dođe kafa?
G:-Ne,molim vas samo kafu.
Posle pola sata,gost dobija bledunjavu vrelu vodu,u kojoj kao da je neki crnac opro muda.NAkon ispijanja inkrimisane tečnosti dobija grčeve u stomaku,praćene glavoboljom i prolivom.
Više mu nije palo na pamet da prođe tom stranom ulice.
Varijacija na "Od jedne ti ništa neće biti!". Koristi se u situacijama kada neko uporno odbija da popije a u toku je neka od masovnih porodično-rodbinskih manifestacija (Slava, svadba, sa'rana, ispraćaj, rođenje deteta, krštenje, dečiji rođendan...). U takvim situacijama naš narod smatra prigodnom tradicijom (praktično bontonom) nazdravljanje alkoholnim pićem.
Domaćin: "Ajde, mali, drmni i ti jednu!"
Gost: "Jao, čika Milisave, ja bih ali ne smem, pijem antibiotike, a i došao sam kolima..."
Deda iz ćoška (iskusno se pri'vatio ušiju i repa od praseta): "More, drmni bre jednu ljutu, će te u'vati meze!"
Izjava razočaranog oca koji je poslao sina jedinca da studira u BG, a mali završio u neko "homo-loše" društvo.
20.septembar.2009.
Mesto dešavanja jug Srbije selo X, nadmorska visina 'iljadarka. Kod Stojadina i Stojanke došli su gosti na ručak.Stojadin: Stojanke dok sipuješ rakijicu daj obrni na neki naš kanal ovaj televizor, majke mu ga!
Stojanka: (Prebacuje kanal na RTS 1)
Stojadin: Gosti, mezite ovija beli bubrezi, ovoj sam ja štrojio, al toj nije ništa, kad moj sin jedinac Milorad, koj studira za doktora veterinara u Beograd. Kad on uštroji vepra, pa on mu izvadi četri bela bubrega.
(U tom trenutku na TV ekranu ide direktno uključenje sa parade ponosa)
gost: Eee, plogedaj onog na TV, onog u roze, obučen ko balerina!!!
gost: A bre, da mi izvinete ovaj baletan isti vaš sin jedinac Milorad.
Stojadin: Jaoj, on je povuko sve na ujaci!(i pritom je spomenuo ceo spisak familije sa majkine strane)
Stojadin: Daj mi pušku Stojanke da ubijem džukelu, on će me bruka! Šta sam doživeo da mi sin zeta u kuću dovede!
Ima li leka protiv bola-osim ženidbe i poroka?
Bio sam seoski sudija, koji je pao pod lukavstvo jedne tako blage devojke da mi nije preostalo ništa drugo, nego da me zatvore u obor sa životinjama, umesto da mi poveravaju duše ljudi, da otkrivam njihove tajne i istražujem njihovu nesavršenost.
Moja ličnost... Ja sam zgrada podignuta na tekućoj vodi i dvorac izgrađen na pesku.
A prividna nevinost jedne devojke mi je to pokazala.
Više mi ništa nije sveto, ne poštujem nikoga i ne gledam ozbiljno na bilo šta, osim na jedno, misao! Nisam prijatan sagovornik... ne umem da razgovaram sa ljudima.
Osećam se kao u priči o reci ludila. Svi su pili iz nje i svi su ludi. Gubim veru u istinu i razum, kao objektivno utvrdljive kategorije.
Ima li svetlo razuma ikakve vrednosti sred kraljevstva ludih? Jesam li lud, ako ne izaberem ludilo? Razum, dakle, nalaže da se priđe ludilu?! Kakva je onda razlika između razuma i ludila?
Ovamo čašu rečne vode!!
Ponovo sam sudija. Samoživi administrativni moćnik, bahat i gramziv. Arhitekta jačeg temelja i žaba koja može i na kopnu i u vodi. Sa mislima samujem i obećao sam im malo pažnje svakog dana, iako su nezvani gost.
Šta me tera da pišem dnevnik svog života? Činim li to stoga što živim srećno? Ne. Ko je srećan, taj ne opisuje svoj život, dosta mu je što ga proživljava.
Stanje u kome se običan građanin iznenadi provalama estradnih likova. Očekuje da se za sve ove godine savladao njihov repertoar neukosti, prostakluka, bahatosti i vulgarnosti.
-Reci mi: da li si bi u Parizu? Je l' si bio u Luvru?
- Ma da. Redovno održavam koncerte za naše. Protrčao sam kroz Luvr i video Mona Lizu. Mnogo je mala.-Najbezvezniji način na koji si potrošio lovu?
- Kupio sam kadu, platio 28000e i napravio poplavu. Kasnije sam nastavio da se tuširam u kabini.
(voditeljka: S. Marinković; gost: A.Lukas)
Konzumiranje vina ili nekog sličnog alkoholnog pića u meri reda veličine flaše, ali na specijalan način, tako da ne ostanete neprimećeni. Osnovni alat je kibla puna leda sa dodatkom prskalice, ređe mini vatromet.
Kao posebna potreba služi se tri do šest limenki red bula, a ponekad i neko jeftino energetsko piće.
U restoranima je varijanta bez prskalica i zove se usluga za vino.
Česta pojava koju možete videti u ugostiteljskim objektima, prvobitno nastala u restoranima, kasnije se proširila po splavovima i diskotekama, ređe se pojavljuje u kafićima.
Stoji kao posebna stavka u meniju, ili sitno napisana slova pri dnu tako da ne vidite cenu, ili nadrkano podebljana slova bez cene..
-Šardone 3.000 din.
-Roze 3.000 din.
-Vranac 4.000 din.
-Radovanović (bilo koje) 6.000 din.
-USLUGA ZA VINO (čitaj izdrkavanje) 9.000 din.
Kelner: Izvolite. Želite li da poručite?
Gost: Donesi mi bre deset ćevapčića za malog, ženo 'oćeš tebi isto? Dvajes! Ja ću teleću glavu ispod sača, tri šopske.. Šta? Nema veze sine, poješće tajo.. Ovo su mi prijatelji, njima dva mešana.. tri, tri, neće se baci.. da vide kako se krka kad prijatelj vodi u kafanu!
Kelner: Dobro. Želite li nešto za piće?
Gost: Jok, ti želiš. Dve kole za decu, a nama ovo neko vino što piše sa izdrkavanjem za četri osobe!
-Izvolite.
-Mićo, daj nam dve flaše skivija i jedan monet..
-Moe?
-Ma to sam bre mislijo, ti ćeš mene ispravljaš majke ti ga kelnerske.. ali sa izdrkavanjem za četri osobe! Da vide ove cave ko je bre došo na splav!
U očima naših prapredaka iz doba plemenskih zajednica je to bio jack pot, stvar koju nalazi jedan u milion lovaca. Stvar koja je, na duži vremenski period, obezbjedjivala njegovoj porodici hranu, odjeću, samim tim i opstanak, a njemu period lagodnog života, bez izlaganja hladnoći, kiši, snijegu kao i borbe sa divljim zvijerima. Pored materijalne koristi, postojala je i ona društvena. Naprasno je postao najbolji drug i omiljeni gost svih u plemenu, koji uvijek donosi na poklon mamutovsku šniclu ili rebra. Lokalni vrač bi ga nazivao ,, Onaj koga bogovi vole".
Ali, tada se govorilo ,,nema mesa bez koplja" (jer još nisu znali za ´leb i motiku) pa je taj iznenenadni dobitak vrlo brzo postajao izvor nesreće i bola. U boljem slučaju su vukovi, sabljozubi tigrovi i njima slične karakondžule, privučene samrtnom rikom mamuta i mirisom krvi koju je lovac pustio plijenu, napadale (ne)sretnika i, ili ga osakatile ili ga ubile i time i njegovu porodicu osudile na sporu smrt od gladi i zime. U gorem, mamut je možda umirao od antraksa, ebole ili neke gadne boleščine, pa bi se celo pleme zarazilo i nestalo.
Danas je isto, samo je mamut postao milion ili par miliona strane valute dobijenih u igrama na sreću ili kao nasljedstvo.
Reći svima u oči šta iskreno misliš, ali niko te ne čuje.
Ili se prave gluvi, ili im đavolja nečitoća savesti pokazuje najkraći put za bekstvo
od suočavanja.
- Opljačko si državu!
- Izvini na trenutak, stiže mi važan gost.
- Ostavila si me zbog onog kretena koji...
- Izvini na trenutak, zvoni mi telefon.
Potomak dva vrana gavrana.
- Kuku, sine! Bežimo u podrum, ponovo bombarduju Ameri!
- Deda, šta ti je? Idi, spavaj, nije ti dobro.
- Aaaa! I te kako mi je dobro! Al' uskoro neće biti. Lazanski je specijalni gost Dnevnika.
