Kada stavite u svoju kosrist ono što vam je majka priroda dala. Dovoljno je da ih prepoznate i na pravom mestu u pravo vreme upotrebite. Ne morate imati oči arabijske lepotice iz bajki, niti stas jednog grčkog boga kako bi našli utilitarnu svrhu svojih atributa. Bitna je taktičnost.

Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.

Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."

Posledica nekog nenadanog dobitka manje ili veće svote novca.

Izraz za autobus koji putuje svake prestupne godine iz Pinosave za Lešće!

-od polaska u vrtić, pa do 6. godine- gomila dece je oko nas, ne razmišljamo mnogo, bitno je da nismo sami, svi kopamo nos, jedemo kuglice sa itisona i srećni smo.
-od 6. godine do 11. godine- sličan period kao i prethodni i isti broj ljudi je oko nas, umesto kopanja nosa nova zanimacija nam je jurcanje u različitim oblicima.
-od 11. do 15. počinjemo da se druzimo sa desetak ljudi, nije bitno kakvi su oni. U tom peridou počinje raslojavanje,to jest ko će biti vozač gsp-a, a ko doktor. Pušonje obično završe kao vozači ili pijanci.
-od 15. do 19.- ovo je već zajebaniji period, shvataš da neko može biti dosadan, u ovom periodu počinješ da razmišljaš o neprijatnoj tišini kad si sam sa nekim, tu otpdane par ljudi, nastavljaš da se družiš samo sa onima koji idu u tvoju školu ili koje si upoznao u srednjoj. Žene ulaze u priču takođe, prva ozbiljna veza, iskuliraš ortake i tad opada broj prijatelja.
-od 19. do 25.- Nemaš dodirnih tačaka sa onima iz osnovne, možda sa dvoje najviše, iz društva neko i pukne, osami se čovek, neko se oženi, brine o porodici.
-od 25. do 40. - Ostaju ljudi koji će ti biti kumovi i kućni prijatelji, dvoje troje plus njihove žene.
- od 40. do 60. - isto kao i prethodni, samo jedan umre iznenada, izlaziš na slave, rodjendane dece, odete na bilijar jednom u par meseci.
- od 60. pa do smrti - vraćaš se u stadium vrtića, blejiš sa bilo kim tvojih godina ko dolazi u park, cepaš šah, boćaš se. Umiru kućni prijatelji i kumovi ili ti umreš.

Haos.

Sklonost da u datom trenutku barem malo okreneš situaciju u svoju korist.

Ispaljivaci, mozete ih naci svuda oko sebe. Kada se dogovara neko opijanje ili poseta neke rupe od kluba uvek ce sa odusevljenjem pristati da krenu sa vama. Ali kada dodje do toga pet minuta pre nego sto trebate da se nadjete slucajno se desi nesto nepredvidjeno.

Ja: E Mileva jel si za neko opijanje u subotu?
Mileva: Puuuu jos pitas, naravno da jesam pa kad sam te ja izneverila. Nego sta planiras, gde cemo da idemo?
Ja:Pa ne znam do kada mozes da ostanes, mislila sam ako mozes celo vece da idemo da se zapijemo pa na neku svirku, nesto.
Mileva: Ma mocicu ja celo vece opusteno, nego koji je to datum?
Ja:Paaa, deveti.
Mileva: Aha ok super nemam nista tada imam tek 16-og.
Ja:E super ajde cujemo se onda u suboru da se dogovorimo.
Mileva: Ajde moze, jedva cekam.
SUBOTA 17h.....
Tu Tu Tu Tu
Ja:E gde si sta radis?
Mileva: Evo nista na kompu nesto.
Ja: Ja te samo zovem da potvrdim za veceras.
Mileva: Vazi se, ajde budi na mojoj stanici u 9.
Ja: Ajde, vidimo se onda u 9.
Mileva: Ajde, jaaaao jedva cekam.
20:45 Ulazim u gsp i krecem ka mestu dogovora. Kad ono zvoni telefon.
Ja: E sta je bilo?
Mileva: Jao brate izvini stvarno, ne mogu veceras da izadjem. Dok sam se tusirala zgazila sam sapun, ispala iz kade i zavukla mi se noga pod ves masinu i sada ne mogu da hodam. Izvini stvarno.
Ja: Ok nema veze,cujemo se neki drugi dan.
Mileva: Izvini stvarno.

E onda izlazis iz autobusa i hvatas se za telefon i zoves ljude za koje mislis da mozes da im se uvalis. Ili se jednostavno vratis kuci i drndas internet do kasnih sata. Jer imas drugaricu ispaljivacicu.

Izraz kojim se osobi koja preuveličava važnost nekoliko događaja stavlja do znanja da preteruje.

Endemska vrsta koja naseljava vozila gradskog saobraćajnog preduzeća. Još uvek nije pronađena ni slična vrsta van granica divne nam zemlje. Iako predstavnike, ove specifične vrste, odlikuje pozamašno starosno doba, veruje se da ona nikada neće izumreti, naprotiv, živeće dok god je sveta. I duže. One prkose predskazanjima Maja i pijanih Srba. Neki idu toliko daleko, pa se spekuliše da ove babe potiču iz Persije, odakle su prebegle na Balkan, jer je ovde pogodno tlo za jebanje keve drugima.

U bilo kom delu dana i noći se mogu sresti. Osim od 19 i 30 do 20 časova. Tada pune svoje šizofrene baterije, da bi ceo dan mogle da jebu pičkom u mozak po prevozu. Moto im je, nekada se bolje živelo, a najveći neprijatelji su im omladinci nevaspitani.

Obožavaju da se uguraju u prevoz, u toku špica. Mnogo su veće šanse da nalete na neiskusnog junošu, i otresu mu familiju, leb mu jebem krvavi, koji smo mu mi doneli kokajući Švabe viljuškom, tupom, u oko.
Uzrečica im je, može malo ka sredini. Prazno mesto pokreće neopisiv moždani sklop, koji prouzrokuje ogromnu brzinu i snagu Tajsona u najboljim danima. Po kuloarima se priča da su Tesla i Frojd pokušali da otkriju razlog i opišu ponašanje ovih šizofenih, brkatih, kratkonogih bića, ali gej-jevrejsko-gsp-kirbi lobi nije dozvolio da to ugleda svetlost dana.

Ne treba nasedati na njihove provokacije. Uvek im zahteve treba ispunjavati. Kada neko odbije da im ustupi njihovo svetilište, tj mesto, ili zađe u njihovu gravitaciju, dešava se metamorfoza. Fini bakutaner postaje krvožedna aždaja sa svrabom u pički. Pogledom oduzima rasuđivanje omladini, a salvom reči doživotno oštećuje sluh i mozak.

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Pored kladionice u centru predstavlja najveći izvor zarade datog mesta. Iako ne radi 00-24, u toku dana obrne zavidnu količinu novca.

Trafika je obično Bubanj potok tipa, ima šta oćeš.

Ima jednu radnicu koja na posao dolazi prvim jutarnjim, a sa njega odlazi poslednjim dnevnim autobusom, mada nekad odlazi i noćnim, najčešće zbog prekovremenog. U dobrim je odnosima sa vozačima, kartu zbog toga ne otkucava, a koristi to što ovi iz 24 sata ne donose novine, jer im je daleko, pa im tako svakog dana uvaljuje raznorazne Kurire, Informere i ostale gluposti i tako pravi profit.

Zašto trafika posluje dobro, najviše su zaslužni članovi GSP-a koji su pravili red vožnje, ali i vozači koji ga ne poštuju, i tako teraju nedužan narod da novac koji je planirao da sačuva, potroši kupujući kojekakve gluposti ne bi li mu čekanje autobusa brže prošlo.

Što se tiče reda vožnje, busevi idu na 32, 3 minuta, tako da ako ste zakasnili nemate baš mnogo mogućnosti nego da vreme ubijete uz jedan Smoki, pivo, čokoladu ili šta već.

Ljudi tog mesta obično znaju kad busevi idu pa po tome i planiraju kad će napustiti svoje domove i uputiti se ka gradu. Njima se novac ne troši na trafici, ali moćna vozači-trafika mafija ima leka i za to. Autobus krene ranije i opet narod ostaje na stanici i tako prave posao.

Bude dana kada trafika posluje slabije od očekivanog, ali radnica ni u tom slučaju neće ostati praznih džepova. Ima vremena, ima mesto, a ima i sa kim. Mile, vozač koji je dovezao poslednji dnevni bus, vozi i prvi noćni, nema šta da radi, ženu skoro i ne viđa, takav je posao, jebiga, iskoristiće priliku. I jadna radnica, muža slabo viđa, a kod kuće ne može da se kresne na trafici pa onda iskoristi priliku, a taman zaradi koji dinar, čekajući prvi sledeći autobus koji će je odvesti kući.

Česte pojave u Srbiji. Najjačeg intenziteta su uglavnom za vreme izbora, bili oni vanredni, parlamentarni ili predsednički. Ludovanja, kako od strane samih biranika i terorističkih marketinških trikova, tako i nas samih, ima na pretek i svi se izdobijamo k'o majke i provedemo bolje nego za Novu godinu!

Serija zapisa raznih oblika života o fenomenima koji su poznati kao Zemlja i zemljaci.

vojnička komanda, koja zapravo ni ne postoji, ali je stalno koriste nadrkani desetari. ostav znači ponovo/opet uraditi nešto što smo uradili, ali pomenuti drkadžija nije zadovoljan i uglavnom služi za jebanje u mozak...

Malo je stvari u životu koje toliko impliciraju na seks, kao vožnja u gradskom iliti grackom autobusu. Toliko različitih profila ljudi i toliko zanimljivih situacija na jednom mestu, može da obezbedi samo gracki autobus na nekoj dužoj liniji.

I baba im je živela u Beogradu. I deda. I još 12 kolena unazad. Svi su živeli u Beogradu. Oni tu nikada nisu došli. Oni su tu stvoreni i postavljeni rukom Tvorca. Svevišnjeg.
Oni su spomenici kulture. Svaka njihova reč ovaploćuje. Oni su tako čisti. Nisu onaj šljam
iz unutrašnjosti. Oni treba da budu direktori i upravnici, ali, jebiga, došao je taj šljam iz unutrašnjosti, koji je pobegao od motike i kamena, a još hoće i fakultet da završe.
Bogohulnici.
Oni ne slušaju seljačku muziku, ne nose passe garderobu i ne piju seljačka pića. Idu na mitinge, rade projekte, hendluju situacije i pravi su brend Srbije uopšte. Oni piju samo najkvalitetnija vina odabrna vrsnom rukom njihovog somelijea. Dobro, ponekad i pivo. Ali obavezno uvozno. Irsko ili nemačko, dakako.
Njima se ne dopada leskovačka kobaja, samo berlinska, iz ruke sisate konobarice sa Oktoberfesta. Jer oni putuju. Jedu samo svetske specijalitete, jer domaći to nisu. Možda su povraćali pola sata nakon pojedenog skakavca u Sečuanu, ali to je bilo nezaboravno iskustvo i to im je jedno od omiljenih jela.
Oni ne ulaze u tramvaj. Ne, tramvaj je za smrdljive seljake. Ako uđu, to je samo za jednu stanicu, a za to se ne kuca karta. Oni znaju da je GSP pred bankrotom zbog seljačina koje preplavljuju Beograd, a ne placaju dovoljno onu kartu za I i II zonu. Njima smetaju seljaci koji se ne kupaju posle svakog obroka, pa kada prolaze ulicom moraju da začepe svoj beli nos (beo od pudera, dakako) svojom belom maramicom u beloj rukavici. Jedina pozitivna stvar kod sve te žgadije su rumene radodajke koje ne mogu da odole njihovom apolonski izvajanom telu i čistom, beogradskom govoru, pa padaju u trans i dolaze im u postelju, kada nemaju volje da jure čiste, ortodoksne Beograđanke.

Vid zabave, hobi, kojem pribegavaju svi penzioneri stariji od 75 godina koji tada ispunjavaju uslov za besplatnu vožnju GSP-om. Hobi se sastoji u ranom ustajanju (najbolje oko 04.00 jer tada počinje dnevni saobraćaj) i primeni kompleksnog algoritma za izbor željene linije autobusa gde je glavni kriterijum izbora broj ljudi koji tim autobusom ide (što veća gužva to bolje). Hobi otpočinje sedanjem na najprometnije mesto u autobusu na početnoj stanici i neprekidnim vožnjom do poslednje stanice i nazad. Tokom vožnje treba se zabavljati izuzetno glasnim komentarisanjem vremena, politike i istorije a naročito ambicioznima se preporučuje i komentarisanje nečijeg stila oblačenja, ponašanja ili razgovaranja te se i sa nekim posvađati ili najmanje pristupiti žučnoj svađi. Omladinu vređati, starijima od sebe se smejati i nabacivati se svojem godištu suprotnog pola. Ako se tokom vožnje ispostavi da promet ljudi i gužva nisu preveliki otići u centar grada i potražiti adekvatniju liniju. Ako imate sreće da stanica bude puna biti agresivan, gurati se i laktati a sve u svrhe nalaženja najprometnijeg mesta. Ako to ne pomogne i ostanete da stojite, sa nekim se posvađati i uzeti mesto. Ako ni to ne može primenite veštinu Fantomska kostobolja i izmamite mesto. Kada sednete posvađajte se sa nekim da razbijete monotoniju. Posebno obratiti pažnju na kraj dana kada se ljudi vraćaju sa posla jer su tada dodatno nervozni. Gledajte ih popreko, smeškajte se, izvadite zube da ih očistite, dahćite im za vrat i u nos, povremeno nekoga nagazite. Nije na odmet da se što češće pravite gluvi naročito kada vas ljudi nešto pitaju. Tražite da vam stvari ponove nekoliko puta, izvrćite njihove reči na bezobrazluk i vređajte ih što tako pričaju sa starijima. Objasnite im kako se treba ponašati i kako je vama bilo.
U ovom hobiju NIKAD nije na odmet pojesti nekoliko čenova belog luka, lice namazati nekom jeftinom kolonjskom vodom (nije potrebno brijati se) i drmnuti dve, tri "domaće". Za usput, ponesite nekoliko čenova belog luka i neku salamu (najbolje podrigušu) i uživati. Prilikom odlaska kući, posvađati se sa vozačem.

Hijerarhijski organizovana društvena struktura koja se bazira na uzajamnoj zavisnosti jednog sloja od onog drugog. Koncept uočljiv u skoro svakoj grani civilizovanog života a možda najpribližniji pojmu birokratije, kao tipu društvene organizacije. I kao što jedna prava piramida ( vidi pod "Velika Keopsova Piramida u Egiptu"; prim.prev.) svoju višemilenijumsku postojanost duguje isključivo međusobnom podržavanju ogromnih kamenih blokova koje su tu, baj d vej, postavili jebeni Transformersi ( a ko drugi?; prim.prev. ), tako i geometrijsko telo iz naslova zavisi od svog "kamenja" - malih i velikih, bitnih i nebitnih, moćnih i radnih LJUDI koji ga čine stvarnim. U podnožju su, razume se, oni najmanje važni - radnici i radnice, čistači, kuvarice, autori na Vukajliji, običan svet, raja. Njih baš i zabole patka šta se gore dešava pošto će teško koji od njih ikada biti u mogućnosti da se divi velelepnom pogledu sa poslednjeg sprata. To se baš i ne bi moglo reći i za sledeći sloj - Sloj Fantomskih Titula - na kojem za svojim pretežno spojenim stolovima sastanče predsednici sindikata, samoprozvani intelektualci-umetnici i DrMr-ovi sa Megatrenda i sličnih zabavnih škola-parkova za odrasle. Pomenuti su, inače, retko ambiciozna ali, srećom, i intelektualno-mentalno zaostala kopilad pa je nji'ova revolucija već duže vreme na stand by-u. Sprat iznad je rezervisan za prepredena ali i školovana goveda u vidu PR-ova, ličnih savetnika, zamenika direktora, i pedera uopšte. Oni su tu, veoma blizu vrha i pitanje je dana kada će na istom smeniti nekoga od budžovana. Uostalom, to im je sveta građanska dužnost a i glupo je stalno biti drugi, Čaviću. Elem, stigosmo i do sâmog Mon Blana naše piramide vlasti, tzv. "kote 1". I kao i što dolikuje jednoj tako usamljenoj cifri, pomenuti vrh je neobično tesno mesto. Ne "tesno kao dupke pun autobus GSP-a u vreme jutarnjeg špica" već više "tesno kao ogromna direktorska kancelarija sa ličnom sekretaricom i šoferom". Neretko, i telohraniteljem. Mesto rezervisano za direktora, predsednika, magnata-monopoliste, kralja kurca-palca, moderatora - tih savremenih faraona potlačenih i u konformizam prisiljenih širokih narodnih masa, preko kojih gaze svojim crnim, lakovanim cipelama. Ipak, iste su veoma klizave na ljudski gnev, ako me razumete...