Gej i emotivni hipster sa dve godine radnog staža u šopu za kompjuterom. Sušta suprotnost prosečnom proždrljivom liku i njegovom svadbarskom meniju na kojem je glavno jelo prasetina sa jabukom. Ne jede luk i ne pije pivo, on je mešavina Milana Stankovića i Kebe šmekera, a uzrok isfeminiziranosti jeste to što mu lopata i ašov nisu dati na vreme, jer on je taj, on ne prlja svoje svilene ručice i tera kosicu u stranicu.

Odatle verovatno potiče pojam Stameni.

Znao je on pošteno da igra, ali je ipak bio školski primer one stare ''Lopta možda i prodje, ali igrač ne''. Životinja od 2 metra i nekih 100+ kila mišića, ko bi mu se zamerio na terenu, prolazio bi kao hipster koji se izležava u centru moš pita pred Raining blood. Kažu da je Čak Noris jedno od njegovih muda, drugo je možda Bata Živojinović. Da je životinja, bio bi.. Ček', on i jeste životinja.

Dodatak jelima. Ne kao luk, vegeta ili začin faking ce, koji ide svugdje i miješa se sa svim i svačim, više kao šafran koji ionako dobro jelo pretvara u savršenstvo.

Jel realno da si ogranicen toliko, gledam te sta pises blamiras se maks kao neki glas razuma iz podsvjesti a zapravo si hipster najobicniji.

Zmaj ti objasnjava najlogicniju stvar ti ne kontas jes eto moraju uvijek iskakati padobranci, pa ako dobije naređenje od drzave kopat ce kanale hladno bez da se zapitaju jel nam to uloga.

Pratim vas iz tame i ne vjerujem koliko ste glupi pojedinci, bukvalno ovi srbi iz bosne na vuki razbijaju predrasude, pametniji su jedno 23,7 puta od ovih Davida, Bombasa, Manijaka i kuraca palaca

Poznate i kao emo pantofle i tihotapke, ili skraćeno emovice. Ime su dobile po istoimenoj sublukturi koja je među prvim počela da praktikuje nošenje kućne obuće po gradu, najčešće urbanim mestima, koja su rezervisana za kul ljude poput njih. Uglavnom imaju dezen šahovnice, a poželjne su i lobanje sa srculencadima okolo (mada posle 19. godine i hipsteri to prerastu, barem srculencad). Emovice ne nose samo emosi, nose ih i hipsteri i drugi preurbani ljudi iz filološke gimnazije. Dodatni modni detalji su: fotoaparat, RayBan naočare za sunce (ali obavezno sa ramom u nekoj od boja duge, a može i svim), arafatka i ajpod (nipošto običan socijalni mp3, iako je kriza) sa što većim sluškama.

Pravi mainstream (kolotečina) modernog doba. Osoba koja uvek i po svaku cena ima tendenciju da se razlikuje od široke narodne mase ispunjene dogmatskim verovanjem.
Ova osoba bojkotuje svaku osobu, predmet, pojavu i tendenciju za koju zna da neko drugi ceni, poštuje ili joj teži. U modernoj sociologiji postoji poistovećivanje s terminom -hipster, ali svi antikomercijalistički pokreti u svetu s gnušanjem odbijaju takvo poređenje.
Moderni antikomercijalista je prvi počeo da glada "South Park", ali je prestao kada je video ko ga sve gleda, prvi je imao Wayfarer-ke, koje je, naravno, prestao nositi, prvi je slušao "Sex pistols", i pre svih gledao "Paklenu pomorandžu".
S toga, ono što se da zaključiti je da moderni antikomercijalista, u stvari, i nema više razloga da živi.

Nekada je bio samo odevni predmet, koji se nosio u zimskim mesecima, radi zaštite od hladnoće.

Danas je mnogo više od toga - Sredstvo za raspoznavanje:

1. Navijača - kako profesionalaca, tako i amatera.

2. Hipstera - kako onih profesionalnih, tako i onih u pokušaju.

Seoski hipster. On do obližnje radnje ide u original FILE papučama, ne u kaljačama kao ostatak mesta. Ispred nje ne pije zidarsko ili Frutelu već isključivo Nectar jabuku jer podstiče razvoj svojih kolega voćara. Svi ostali oru sa Belorusom, IMT-om ili Džondirom, ali ne i on. On se vozi u kineskom YTO. Svoje kere praši protiv buva i vodi na sterilizaciju. Pored subote, uvodi i utorak kao dan za kupanje. Tera ženu da brije noge i pazuh. Pravi žitelj, ako ne grada, onda bar predgrađa koji se zadenuo u ruralnoj sredini. Zbog toga je često predmet podsmeha svojih suseda.

Žena od roma.

Radnički mašna, tašna i kišobran. Jednodelni odevni predmet, jedan od simbola socijalizma. Nekada, ako si bio kombinezon, to nije bila mala stvar. U tebi su se slikali vodeći državni političari. U tebi je baja mogao da se prošeta ulicom, znojan i crn od kolomasti, a sojke bi samo sevale iza ograda i uzdisale. Zbog tebe, ne njega, jer ti si taj koji kaže da on zarađuje, privređuje i stvara kapital. Garantuješ da je on siguran čovek, sposoban da obezbedi letovanje na Jadranu jednom u dve godine, povremene ćevape kod Muje i kolače i bozu u Karpatima.
Danas si srećan i ako te obuče neki polupeder, hipster, koji će u tebi da trtomudi o vremenu kada još nije bio ni u planu i šta je i kako tada trebalo činiti, jer sada je svakako prekasno. Verovatno i jeste, kada na tebi nije ostalo ni k od kolomasti, već posuđen karmin neke kvazi gotičarke što ga simulira.

Neslavna titula koja se prišiva za rever ultra-luzerima, asocijalnim likovima, mizantropima i raznim hipster-pacijentima. Asocijacija na ovaj pojam se ogleda u jadniku na nekoj mega-žurci koji bi želeo da se stopi sa masom, ali mu to zbog njegove nesposobnosti, trapavosti ili razlike u odnosu na druge, nikako ne polazi za rukom.
Pošto nume da igra, ne sme da priđe ribama, da ždere i loče jer misli da će ispasti seljak, on će većinu večeri provesti na jednoj stolici uz mix-pult, razgledajući diskove muzičkih izvođača, povremeno ustajući sa te iste stolice da sebi uspe negazirani sok. Ostatak ekipe ga povremeno potapše po ramenu ili pozove da igraju, na šta im on samo namigne i kategorički odmahne glavom.
Tako mu uglavnom prođe celo veče, na svakoj žurci na koju je pozvan.
Jednostavno... hteo bi a ne zna kako...

Stara pozajmljenica iz nemačkog jezika.
Pošto je krajem 19. i početkom 20. veka trend korišćenja iskvarenog nemačkog u Vojvodini dostigao vrhunac, tako je i ovaj naziv pored gomile ostalih nastao.

Hundsfrajlom su obično bile podrugljivo prozivane od strane seoskih žena i tračara gospođe koje poseduju psa odabrane rase kao saputnika i ljubimca.
Pošto je uporedo sa trendom korišćenja iskvarenog nemačkog (tzv. "nemeckog") u Vojvodini rastao i trend posedovanja psa kao nerazdvojnog saputnika kod zapadno-evropskih dama, moralo je doći i do prihvatanja takvog trenda i kod naših dama.

Podrugljiv nadimak su dobijale zbog svog hipsterskog ponašanja koje nije godilo oku tadašnje seoske zatucane publike.

Još uvek se taj podrugljiv naziv zadržao u govoru vojvođana pa nije za začuditi se kada ga dobije neka svojeglava hipsterka sa minijaturnim psom na povodcu koga vuče za sobom dok je komšiluk gleda kako preskače lokve od blata po putu.

Malo stariji sleng za čmeljavog iksana, rahitičara. Kleta hipsterčina ne po odabiru, neg' po rođenju. Ćalovina sklepana iz levog jajeta užeglom spermuštinom albanskog nadničara, a othranjena sisom ganferke sa pijace Arizona. Gura kocku u krug i radi pod DOS-om. Kad ga vide ljudi, misle snima se skrivena kamera.

Rođeni nelord: kaparisali su mu jednom Moldavku. Jes' da je nije jeb'o, al' je zato hteo da se ljubi s njom uz pesmu MC Janka i da s njom raspali u 5 maraka tablića do 101. Ni to mu nije pošlo za rukom. Drugi, i poslednji, put probao da umoči, ali rava pobegla čim se izuo. Jebajga, ne da mu se ni pomoću trikova.

Ne moze se reci da je hipster, opet nije ni konzervativac, umereni avanturista ga ne oslikava dovoljno. Ne. Sućula žudi za nečim novim, neotkrivenim, zaboravljenim, neistraženim a posebno nedostupnim.
On ne bira lakši ili teži put, on bira onaj alternativni - uz kurac.

On zdušno prati skandinavske fudbalske lige, bodreći danske klubove, jer oni najmanje pažnje dobijaju. Ali ne najbolji tim, jok. On bira tim iz jebene najsevernije pokrajine, klub koji je u sredini tabele, za koga i lokalce zabole kurac, tipa Mitjeland.

Narodnjaci ga smaraju, kao i haus, rok, pop, dens. Festivali, koncerti, čak i klubovi i kafane neguju tu masu koja njemu, jednostavno, ne odgovara. Jedini priznat provod je vikendica na Savi, sa 6 drugara u najtrve verziji rejva poznatoj čovečanstvu.

Travu ne puši, jer je pokvarena na ulici, ko zna sta unosi u pluća. On se vari lakom za cipele, ali ne onim za kanadjanke, jer ga svi imaju.

Sućula sam šije svoju odeću, učlanjen je u stranku "opozicija",za badnji dan kući donese bagrem, traži pare za gorivo, ne pije tursku kafu, i nikako, ali nikako ne jede burek.
Ali štapić sa mesom cepa.

Godina neka tipa 2006-ta, bilo koja iz tog reda godina ocvale tranzicije: jun mesec, skončala je i ta školska godina u tvojoj školici musavoj od čipikaoa i prosute frutele, male kompaktne i žute kao sunce nad Sutomorem za koje si spremao džeparac prkoseći iskušenju albuma Mančester junajteda, onog u kom su Vidića skrajnuli na zadnju stranicu sa O’ Šeom i pomoćnim osobljem stadiona, jebem li im proju…

Kad ono prc. Tvoji su već cepnuli broj sa bandere - Škola stranih jezika “BOŽIDAR ADŽIJA” i investirali u budućnost u brižnom naletu grčenja i ćamanja, da ne budeš ništak i nitkov sutra, da budeš kozmopolita, da se edukuješ, obrazuješ zaradiš i onda nek ti dupe vidi puta koliko ti srce ište. Šatro.

Sutra si postao/la/lo samovlasno lice, sui iuris građanin, domaćin, hipster ili derpe, i možda svojom voljom i svojim džepom juriš kojekude kurseve jave i cececea, ali ta žega, taj hlorin gas buđavih zidova proizvoljne prostorije u Železniku, do kog si se klackao tričetvrt sata radi TEČAJA (ne kursa), će ti ostati urezbareni u pamet.

Zato je, uostalom, ovaj termin prognan iz upotrebe.

Tako hipsteri, vegani i ostali džabalebaroši zovu jednu jabuku i dva tri keksa.

Iritantna vrsta čiji pripadnici u poslednje vreme niču kao pečurke posle kiše. Raspoznaju se po šarenim dugačkim čarapama, foto-aparatima oko vrata, majicama sa nekim apstraktnim asdffdjgze (ne znam kako to uopšte da imenujem)...

-Pogled koji kroz naočari debelog, šarenog okvira baca hejt na sve što je mejnstrim.
-Stil(?) oblačenja: Ideš ulicom, i taman kad pomisliš da si dobio epileptični napad, kažeš: "Dobro je, to je bio samo hipster", jer njihov "ne-mejnstrim" "autfit" koji su "provalili" na nekom "hepeningu" dok su "čilovali" uz muziku ima više boja od šuškavaca Kristijana Golubovića i Ivana Ivanovića - Đusa zajedno.
-Iz njima razumljivog "hibrid engleskog i srpskog" jezika (jer, ou maj gad, tradicionalni srpski jezik je taako autdejt...) izdvaja se jedna reč: "MEJNSTRIM". Sama pomisao na tu reč me dovodi do "mini srčanog udara", kao kada slučajno preskočiš jedan stepenik na stepeništu.
-Sami sebi stvaraju paradoks, jer postaje mejnstrim da više ne budeš mejnstrim.
-Kreću se po sajtovima tipa "deviantart", i sl., i međusobno se dive fotografijama koje su skroz beskorisne, bez ikakvog stila, ili bilo čega, ali normalan način fotografisanja je skroz isfuran, tako je mejnstrim, da moramo da fotografišemo čika Mileta kako u prljavom kombinezonu, sa šrafcigerom u rukama popravlja Aleko 2141, dok je aparat fokusiran na bilbord koji promoviše hranu za mačke.

Tip osobe koja nemož' da se ugoji. Za razliku od anoreksičara koji svesno teži građi infuzionog stalka u cilju praćanja modnih-gej-hipster-ziljavih trendova, ektomorf, ovom ne tako prijatnom za uvo kovanicom, optužuje genetiku, višu silu i zlu sudbinu za izgled olinjalog ruskog hrta.

Sama reč zvuči kao spoj sluzavog crvolikog organizma blatnjavih močvara slabo istraženih krajeva etiopljanskih prašuma i krezavog junaka nordijske mitologije koga je pregazio kamion Transformersa.
Stiče se utisak da neko slično duguljasto biće obitava u stomaku ektomorfa i otima mu svu hranu koju unese.

Ali on nije kriv. Trudi se da unese što više gradivnih materija u sebe iako zna da ima genetiku bugarskog protočnog bojlera prošvercovanog za vreme hiperinflacije u raspalom stojadinu. Računa unete kalorije na telefonu u gradskom prevozu kada autobus stane i kada ne mora da se drži obema rukama za šipku i pridržava čašicom kolena za istu da ga inercija ne odbaci na drugi kraj harmonike.
Uneto dovoljno, ali kućna vaga to ne potvrđuje.
Normalni ljudi se goje i svinje od brze hrane i gaziranih pića dok ektomorfu kiselina iz koka kole razjeda organizam, a lepinja pljeskavice se samo skotrlja do analnog otvora.

Ektomorf je, na žalost, beznadežan slučaj.

Riječ toliko duboka da i najnemejnstrimniji hipsteri izbjegavaju njenu upotrebu, osim u trenucima velike alkoholisanosti i taktike zbunjivanja običnog plebsa sa tri razreda srednje škole.

Rečenica koju otac izgovara sa dozom sete, razočaranosti i besa. Ćale rmbači ceo život, napokon dobije neki godišnji odmor, a kući ima šta da vidi.
Sin koji je do nedavno sa njim na njivu iš'o sada je počeo da sluša onog malog pedera, kako li se zvaše? Ko ga jebe nije sad bitno. U sred leta nosi neke kapetine i naočare. Umalo ćaleta šlog da opali kad je video kol'ke su , pomislio da mu sin ne vidi dobro.Umesto da traži kintu da izvede đevojku na piće, on bi da kupi neki šareni šal. Osušio se, nestalo mu je rumenilo iz obraza.

A nije starom preldžiji jasno kako se i zašto to desilo. Kad god je im'o vremena na pecanje ga je vodio, pa znao je kuronja mali da zabaci blinker dva puta veći od sebe.
Osam mu je godina bilo kad je vazdušnom puškom skin'o goluba sa komšijinog drveta.
Jeste komšija malo jeo govna zbog toga, aj ko ga jebe, zna moj sin u šta sme, a u šta ne sme da puca.

Pa đe sam pogrešio pička ti materina?