Najveći neprijatelj sklapanju brakova u Srbiji.

Ove navijacke grupe bodre tim u poslednjoj ligi ,imena za svoje grupe uglavnom uzimaju iz svoje okoline pa se ovakve grupe zovu "Ratari", "Alasi" "Braca ludaci lebac ti jebem","Stocari" i tome slicno.Kao i sve ostale grupe i one imaju svoje pesme kojima pomazu timu .Ove pesme su najcesce prerade navijackih pesama iz visih liga. "Tuzno je biti navijac Poljoprivrednika ,sedeti kuci i raniti bika, pa posle slusati po kraju kako FK Mokra bara vase momke na terenu kara" Uz ovako kreativan tekst mora da ide i bubanj.Bubnjar je po obicaju propali seoski muzicar pa do svog petog piva ,bez obzira sta navijaci pevaju, svira mars na drinu a posle petog samo povremeno osine u bubanj, cisto da bi se javio da je tu. Zastavu nemaju, zato sto je blagajnik sve pare koje su skupljali proneveri na singl.Na gostovanja se putuje klubskim tamicem. Samo najvatrenijima je dozvoljeno da idu , to jest onima koji su najbrzi i uspeju da uskoce u tamic dok jos ima mesta u prikolici.Novi clanovi ,kao kod svih navijackih grupa prvo treba da se dokazu.Da bi to postigli moraju dva puta u toku utakmice da opsuju protivnicke igrace.Omiljena zanimacije ovakvih drupa je vitlanje sudije po terenu .Svaku utakmicu se tradicionalno juri sudija bez obzira na ishod utakmice i njegovo sudjenje.Moze da svira i tri penala za domaci tim, navijaci ce i dalje pokuasvati da ga lincuju zato sto nije svirao korner. Najneustrasiviji zahvat ovakvih grupa je lupanje ulucnih bandera,svrljanje po okolnoj posti i slicno.A da niko ne sme da se zaze sa njima pokazuje situacija kada je par njih prebilo dezurnog alkoholicara ispred prodavnice zato sto je rekao da Joca Pizon nema pojma. Tim dogadjajem se jako dice i prepricavaju ga svuda po selu .Kada se razbesne na upravu (to se uglavnom,sasvim slicajno ,desava kada neko od velkikih klubova iz prve lige ima problema sa upravom)napiju se na terenu i razbacaju flase svuda unaokolo, doduse to rade i kada nisu besni ali sa malo manje energicnosti.

Smrad gradskog prevoza njega ne dotiče, jer on ima lanenu šulju pastelnih boja i mesečnu kartu.

Čita poslednji bestseler na svom "Kindlu" upakovanom u futrolu sa logoom Nacionalne geografije, a drugom se rukom drži za gornju šipku, pošto stoji, jer maločas je ustao bakici. Pritom ne steže biceps, a nije gej, ej?!?

Ponosito ističe to što je rođeni Beograđanin... Šta, kao nije? Pa Veliki Crljeni su deo Lazarevca, a Lazarevac je beogradska opština. Velikocrljenske dečije dane je provodio uz MTV, slušajući Madonu i Džeksona, za razliku od njegovih vršnjaka, koji su igrali fudbal po ceo dan. Nije mu dala mama da igra fudbal često, da ne isprlja bermude. Ako bi ga i pustila da igra, morao je da nosi široki "Michigen state" duks, pa čak i leti. Posle pet minuta već, dotrčavala je na teren, zavlačila mu je ruku za vrat i procenila da se brzo znoji i nije za sport.

Danas, nakon završenog nekog fakulteta menadžmenta, uz par diploma sa privatnih škola korporativnih komunikacija, jedan je od retkih muških kolega korporativnih devojčica, te sa njima deli poslovni prostor. Ni sa jednom nikada nije imao nešto više, jer nisu ista liga. Drugim rečima, ne jebe ih.

Zna dva akorda na džitri, ali dovoljno da na sedeljkama dame luče sokove, ukoliko već pre toga nisu svršile, jer svaku po korporativnim navikama oslovljava sa "draga". Ni njih ne jebe. Nema završnicu. Zato uhvati sebe kako ponekad blene u starije gospođe dok biraju krastavce u Maksiju.

Naočare bez dioptrije, sa debelim crnim okvirom nosi, da bi istakle njegov intelekt, a i ona devojka iz "Hleb i Kifle" mu je rekla da mu čuče savršeno. Ni nju nije jeb'o. Ima dečka. Mesar.

Tumara kroz život trošeći svoje Lacoste gilje koje je najpre video na bilbordu, čvrsto verujući da je srećan i iznad sveta, postajući i sam žrtva sterilnog života, kakav najverovatnije kroz svoj marketinški sektor neke multinacionalne kompanije i promoviše.

Koliko lepo, toliko i usrano, i uglavnom se zavrsi neslavno, jer te pare zuljaju u dzepu poput kamena u patici, a gde se mogu potrositi nego na istom mestu, ili na izlazak u kafanu, a posto je u pitanju sreda....

Provodimo sve više vremena zajedno, i upoznajemo se sve bolje : gradimo medjusobno poverenje, on mi otkriva sve više njegovih mogućnosti, a ja mu pokazujem kako izgledam, govorim mu šta volim a šta ne, kako se osećam i da li sam usamljen (fb). Nikada me nije izneverio, a priča mi i pokazuje mnogo toga : nekada je bio crno beli, vremenom je učio da govori, a danas ima i boju, govori u više jezika, i sve ih prevodi kako bih ga razumeo. Nikad me ne kritikuje ako ja to ne želim - prebacimo kanal na vedrije teme, i opet smo srećni.
Od njega sam naučio toliko toga, zna neverovatne stvari o ljudima i životinjama, planetama i davnim vremenima, i toliko su zanimljive i lepe, da ne mogu da se nateram da spavam.
Sa njim mogu da igram fudbal i kada je napolju kiša, drugari, ja i naš prijatelj kockasti ekran, i tada nam ne treba niko više.
On se druži sa mnogim ljudima, i svakog dana uči sve više i više. Čoveče! kad se samo setim koliko vremena sam izgubio čitajući knjige! A mogao sam da odem na youtube i gledam šta rade pravi, živi ljudi. Mogu da vidim kako padaju, kako se igraju i smeju, prave gluposti ili bilo šta drugo, i sve to sa mojim prijateljem monitorom.

On mi uvek kaže šta želim da čujem i šta želim da znam, ne traži mi da mu kupujem poklone, da se tuširam i brijem, ne budi me dok spavam i ne traži mi mane. Prihvatili smo jedan drugog takve kakvi jesmo.
Moji prijatelji i devojka kažu da sa njim provodim previše vremena, ali ja mislim da su malo ljubomorni.
Neki ljudi čak tvrde kako će zbog nas propasti ljudi i svet, ali šta ja tu mogu? Ako drugi ljudi počnu nešto da preduzimaju, onda ću i ja. Gladne dece će u Africi biti uvek, i to se ne može promeniti. Uostalom - zašto lupati glavu oko takvih stvari? Čemu? Sinoć je bila liga šampiona, odoh da pitam mog kockastog vernog prijatelja kakve su bile utakmice. Ja sam zaspao, ali on je gledao umesto mene.

Specifično psiho-fizičko stanje koje se može objasniti samo, jedino i isključivo ovom frazom
(stoga nisam želeo da stavljam * umesto slova svesno rizikujući da definicija bude uklonjena)
Praceno je gubitkom interesovanja za izlaske, muvanje, alkohol, hranu, život pa čak i fudbal.
Najčešće se javlja posle jednostranog raskida veze.

Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.

Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....

Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.

Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.

Znači isto što i kraj je kad sudija svira kraj.
Odnosi se na kraj filma i momenat kada sa dna ekrana počnu da kuljaju imena glumaca, montažera, momaka za bureke..., što je jedini siguran znak da se film završio i da niko nikoga neće opet ščepati za nogu.

Jedina zajednička tačka ove dvojice je njihov IQ, međusobno se ne podnose i prije će se desiti da Katolici i Protestanti u Belfastu igraju zagrljeni užičko kolo nego da se ova dvojica sprijatelje.

Na našem Hem. Jedan od čestih sufiksa u nazivima engleskih fudbalskih klubova. Kada se prevede na srpski dobija sasvim drugu dimenziju i postaje "Šunka". Tako dolazimo do toga da je na primer Oldham - Stara šunka, Fulham - Cela šunka itd.

Lopta upućena u pravom trenutku u prazan prostor u cilju proigravanja saigrača. Precizan pas koji prolazi netaknut od strane protivničkih igrača i koji stvara šansu za pogodak (gol ili koš, svejedno).

Kletva kad te neko zajebe onako poštenski za sve pare a dugo te navlačio. Tipa besplatne dojave na fb , ah kako samo klinci ubiraju pare , a mi koji smatramo za sebe da smo inteligentna nacija bivamo prevareni i padamo na te fore , a sramota i reći bilo kome da te klinja preveslao za par somića dinara ali šta da se radi sve dok je ovaca neće falit vune.

Sjajna komparacija kojom želimo da dočaramo jedan dugačav vremenski interval.

Odlika velikih ljudi. Nastojanje da ispoštuješ svoj životni izbor i ostaneš njemu dosledan.

Multifunkcionalni izraz koristan u različitim situacijama kada od osobe B tražimo da nam učini uslugu ili pomogne oko nečega.

Jedna od smornih 'igara' koje smo bili prinuđeni da se igramo u osnovnoj školi (ne zaboravimo, meni uvek jezoviti, dan-noć). Poznat koncept: posednu se sva deca u niz, zatim prvi đak u nizu susedu šapne prvo što mu padne na pamet, onda on ono što je čuo prenese sledećem i tako dalje, sve do kraja niza kada poslednji đak naglas kaže reč koju je čuo, i koja najčešće nema blage veze sa početno rečju; onda se učiteljica nasmeje, pa se svi smejemo jer nam je, jel' te, ludo zabavno (a i da se učiteljica ne smeje sama, svašta će ljudi da pomisle). Naravno, uvek je tu dežurni zajebant koji namerno, negde na pola niza, ubaci nešto skroz bezveze sa ciljem da igru učini duhovitom (treba li reći da to jednostavno nije imalo svrhe), a mi sve vreme prosto čujemo lopte zaključane u ormaru kako plaču za nama.
U govoru se ovaj izraz upotrebljava kada imamo utisak da neki ljudi u najmanju ruku šapuću dok pričaju međusobno, a velika je verovatnoća da su zaista i gluvi.

Izraz koji se koristi za štrebera ili bilo kog statora na žurci. Takođe ima primenu za svakoga ko se zaledi u nekoj situaciji jer nema pojma kako je tu dospeo i šta treba da radi. Njih je Bog predvideo za druge stvari.

Mindža, pička, vagina.
Na jugu - ekstremno dobra ženska, ali ekstremno dobra u svakom pogledu.

Radni naziv definicije:''Idiotizam Srpske vlade''
Godina: 2005.
Krajnje vreme je bilo da se Yugo, koji se već 25 godina proizvodi (sa neznatnim izmenama)zameni.Stanje u državi je katastrofalno, para nema ni za penzije, a kamo li za razvoj novog automobila u Zastavi. Mudraci srpske vlade su došli na ideju da kupe licencu Fabrike Italianskih Automobila Torino, za njihov mali, jeftini, gradski auto Punto2.
*Punto2 je nastao još 1999. kao naslednik uspešnog modela. Godine 2003. je restilizovan kako bi pratio nove trendove u dizajnu, ali je tehnika u njemu ostala ista.

I dogovor beše postignut.Srpska vlada je FIAT-u plaćala licencu za Punto, i određeni procenat za svaku proizvedenu jedinicu ovog automobila, uz obećanje da će se on jednog dana proizvoditi u Kragujevcu.Italijanska fabrika je nastavila da proizvodi Punto2 , samo je sada nosio bedž Z10, i prodavao se na srpskom tržištu, a za svoje potrebe FIAT je izbacio potpuno novi model Grande Punto.

Godina: 2007
Bliži se vreme izbora. Vlada je u krizi, jer tokom svog mandata nije ništa uradila, i svesna je svog kraja.Država je u još većoj krizi.Ministar za prevare smišlja genijalan plan, platiće 400 miliona evra FIAT-u da ''kupi'' Zastavu, i u njoj nastavi da proizvodi i ovaj put i prodaje(bez carine) isti onaj Punto2 pod imenom Punto Clasic, a koji je do juče FIAT prodavao Srpskoj vladi kao Z10. Još veća ironija je, što je ovaj manevar iskorišćen u svrhu predizborne kampanje, i osigurao istoj Vladi novih 4 god. lagodnog života, nerada, i bespravnog bogaćenja.Nemojte da se varate da je FIAT uložio 700 miliona evra u ovaj projekat, 700 miliona evra je iznos kojim FIAT prebija dug Zastave za neisplaćena dugovanja za licencu Z10, jer se ona nije isplaćivala. Vlada koja je dosada pomenuti auto prodavala samostalno kao Z10 se odriče tog prava i profita!! u korist FIAT-a za nadoknadu od 300 evra po jedinici.

Punto se na našem tržištu prodaje kao domaći proizvod(sastavljen kompletno od italijanskih delova u Kragujevcu) po ceni od 6990 evra, sa uračunatim PDV-om, bez carine jer delovi koji stižu u Kragujevac se tretiraju kao poluproizvodi i nepodležu carinjenju.

Konkurencija:
Rumunska fabrika Dacia, izbacuje na tržište potpuno novi model Sandero, koji se sa uračunatom carinom i PDV-om kod nas prodaje za 6990 evra!!!

Godina: 2009
Mi proizvodimo automobil tehnički star 10 godina, koji smo doskora kupovali*čitaj preprodavali; i prodajemo bez carine po istoj ceni, po kojoj rumuni(kojima smo se dojuče podsmevali) prodaju nov, tehnički mnogo bolji, veći, sigurniji automobil.

Primer plastično prenesen na poljoprivredu: Imamo njivu i gajili bi paradajz al' nemamo seme.Kupimo od komšije gotov paradajz i na pijaci ga prodajemo kao da smo ga mi gajili.A onda komšiji platimo da dođe na našu njivu da gaji isti taj paradajz, ali ga sad on i prodaje tj. uzima našu zaradu. Bitno je da se po selu priča da mi pravimo paradajz.

Zaključak:
Naš razvojni put vodi samo u još veća govna.

Duga crna kosa k'o iz kotla punog ključale masti izvađena, crna prljava majica sa slikom nekog sačuvajmebože džibera, poderane pantalone i neke čizme jebemliga, zovu ih po ženskom hrvatskom imenu Martina, ma nek idu tri pičke materine.
Crtaju neko veliko A u krugu, okreću krstove naopako, drogiraju se, muški se šminkaju ispod očiju, ženskinje se šišaju na ćelavo, a sve to nešto žgoljavo smotano, mračno, ružno, strašno. Viču da su drugačiji i pametniji od drugih, nazivaju ostale seljacima, a muški dugokosci ekser u brašno ne znaju da zabodu, dok ženski pripadnici misle da se oklagijom razvijaju fotografski filmovi.

I dok otac i majka čitaju u kući očenaše prislužujući zadnji dinar za spas deteta, ono se sve više odaje đavoljoj raboti, te u krivudavim putevima kokainskih noći gleda da neđe zaradi sidu ili neki drugi hepatitis. Spas mu dolazi prekasno, obično onda kad panduracija odbije bubrege zbog napada na trafiku izazvanog halucinacijama zbog opojnih droga kad im se učini zmaj od trafike ili robokap.

Kupaju se redovno - jednom godišnje. Smrde na kilometar. A sve to rade zbog jebene muzike. Slušaju neke pume, kuguare, pantere jebem liga. Neće da čuju krštenu muziku, pa da ko sav normalan svet, odvrnu Sinana ili Jašara uz mezetluk i piće, a ne da uključe neko krkljanje - nije ni čudo da pomišljaju na samoubistvo i seku vene. Kasi čuo da je neko odvrn'o Šabana i seko vene?

I dok im tako mladost prolazi u crnini i tmini, dok izvrću naopako krstove na grobu pokojnog solunca, dok na novoj fasadi u ranim jutarnjim časovima sa telom punim opijata i kojekakvih drugih nekrštenih supstanci iscrtavaju A u krugu, mozak im se izokreće u totalnu glupoću, i od nekada finog deteta koje je u vrtiću dobilo prvu nagradu za najbolju recitaciju majci za osmi mart, postaje garavi filadendron nesposoban da se suoči sa stvarnošću života bežeći u beskrajna prostranstva drogom i drogeraškom muzikom izazvanog ništavila obavijenog crnom masnom kosom, poderanim pantalonama i naslagam prljavštine usled višednevnog nekupanja.

VRATITE DOMAĆINSTVO U ŠKOLE I REDOVNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA!