Vučić : Dobro momci, okupite se sada. Ajmo, ajmo! Digni guzicu sa trave Mihajlovićka i donesi momcima vode. Ne držim te da sediš već da vodu nosiš. I dižeš noge.
Dačić : Treneru, treneru!
Vučić : Šta je Ivice? Ajde reci više u pičku materinu.
Dačić : Jel startujem u prvih jedanaest ove nedelje?
Vučić : Videćemo. Ako Toma ne ispeče rakiju ovog vikenda, Koštunica se opet ne izgubi na putu do stadiona a Mlađi ne zariba Fiat i možda ako budemo te kurčeve sreće da Čeda ne presauga do utakmice, ja te ubacujem 100%. Ajde sad odalji se malo, osećaš se.
Mrka : Koja nam je taktika za utakmicu u nedelju?
Vučić : E ovako. Nastavilo se prvenstvo konačno. Igramo kao Real. Znači, Ivice ipak ne igraš ove nedelje kako god da okreneš. Jebi ga.
Rasim : Zar ne igramo kao Bajern?
Vučić : Jok bre. Zar ne gledaš tv? Real je sad in. Ali zadržaćemo i ovaj put tiki – taka od onda kad smo igrali kao Barsa.
Velja : Jel to ono sa šakom što ima pa lopta ide ...
Vučić : Jeste Veljo. To je ono sa loptom i dodavanjem što rade igrači kad igraju fudbal.
Stefanović : Treneru, boli me već glava od ove teške priče. Ima li kakva skripta da ja to kasnije izučim? Ne moram ja ni na teren da izlazim, samo se ono pojavim i tu sam fol. Šara-laža, taj fazon.
Vučić : Kakva skripta crni Stefanoviću? Nije ti ovo Megatrend gde možeš pasti samo sa stolice. Ako se ne uozbiljiš ubacujem Ivicu umesto tebe. Nego, gde sam stao? Rezerve su : Dinkić, Koštunica, Đilas i Jovanović. Neka ih, nek se lade za sada. Možda za 4 godine zaigraju u prvoj postavi. Videćemo još.
Tasovac : Jesmo li našli golmana?
Vučić : Nismo još. Situacija je vanredna tako da je Velja leteći, ko i do sad.
Gašić : Koji je moj posao?
Vučić : Braco, ti si stub odbrane ovog kluba. Tu nema dileme.
Gašić : Ime gazda reci, ime. Ko će majčino mleko da propišti?
Vučić : Ma odkud znam, lomi špica. Još i o tome da brinem? Na šesnaest ga guraj a van lomi noge. Veljo, to važi i za tebe i za Mrku. Srednji red ostaje : Verbić, Rasim, Tasovac, Antić, Udovičić. I ti Vanja, ovaj put nema ti igrati u spido gaćama. Ne mogu ja kazne plaćati svaku utakmicu, ko da nemam pametnija posla.
Udovičić : Pa oću li kao budala igrati u šorcu? Zna se brate, spido gaće. Samo seljoberi idu na bazen u šorcu. Mislim, fudbal je ali princip je isti. A i u šorcu mi se ne vidi guta.
Vučić : Jao! Ivice, ti menjaš Vanju ove nedelje. A sad napad. Momci, slušajte me dobro. Svaka lopta da ide na Lazara ili Krku.
Antić : Krka umro. Biće sad prvog četr'est dana.
Vučić : Ništa onda. Valja meni igrati ove nedelje. Daj vamo bubamaru da vam pokažem koji fazon.

Obaveštenje za navijače FK Partizan
Poštovani, utakmice vašeg omiljenog kluba od sledeće nedelje možete pratiti na stadionu FK Jedinstvo Morović, na pomoćnom terenu. Pod uslovom da ga imaju i da se voda povukla.

1. Recimo mala varos kao u Srbiji. Imamo glavnog lika kafedziju (Renea) Radeta koga cela varos poznaje i moli za usluge. Pravi srpski domacin covek iako mu domacinstvo vodi zena (Edit) Evica i koju vara sa konobaricama plus tu je njena tasta (Madam Fani)Radosava. Sve u svemu tipicna srpska kuca u kojoj zive tri generacije.
2. Nemci koji poznaju Radeta. Naravno da ce okupator ici na mesta sa renomeom. I eto ih tu kod kafedzije. Pukovnik i njegov pomocnik kapetan koji koriste usluge radetovih konobarica (Irena i Marija) u zamenu za to nas kafedzija dobija benificije prilikom snabdevanja. Naravno tu je jedan domaci Nemac ili hrvatski domobran (Ivica) koji se lozi na kafedziju i sekretarica Helga. Nemacki general koji dolazi u posetu cisto da se zabavi proveri stanje. Oni su sad nasli neku zlatnu ikonu iz jednog manastira ili neku drugu rimsku dragocenost.
3. Dekica slican lekleru (Lale) koji je prosao svasta i preziveo svasta. Zna sve sto mu se kaze i uvek se hvali kako je to dobro uradio, a niko ga ne sisa ni 2%. dekica je preziveo bombardovanje Beograda iz autobusa firme Krstic! (to sam ja Lekler)
4. Pokreti otpora. Kao i u seriji i u Srbiji imamo dva pokreta otpora.
U nacionalistickom imamo zene sa bradama (cetnici) i zene sa staljinistickim brkovima (partizani)
5. Slupani britanci koji su pali i koje cuva kafedzija, a ni rec srpskog ne znaju da beknu plus njihov tajni agent koji je od srpskog naucio samo psovke ostalo jedva zna da pravilno izgovori.
6. Gestapovac iliti Her Flik. Osoba koju se svi plase, a niko ne zna zasto jer je prilicno smotan. njega je licno poslao Himler da nadje relikviju zajdeno sa svojim malim pomocnikom koji je bolji od njega ali ga nipodostava stalno.
7. Italijani koji se ponasaju kao na odmoru. Jedu sladoled, muvaju zenske i piju vino, a kada je pucnjava njih nema nigde.
8. Pogrebnik. Trenutno najbogatiji covek u selu jer mu posao bas ide. Jedini preziveli od Topalovica. Stalno izaziva na dvoboj! (Laki)

Beograd, 2012.

Pičkousti Aca - Šefe, šta ćemo? Znate, ja bih da budem gradonačelnik. Prošlo put je malo falilo pa su me ispalili ...
Toma Grobar - I ja bih da budem premijer pa ne ide!
Aca - Zar niste rekli da biste da budete predsednik?
Toma - Otom potom. Sad je ovo aktuelno!
Jorgovanka - Hajde stvarno uradite nešto, da preuzmem već jednom državnu kasu! Čekam dvadeset godina, prvo u radikalima pa sad ovde ... hoću da vodim finansije!
Aca - U koje se razumeš k'o Marica u kriv kurac!
Toma - Smirite se, idemo polako! Da vidimo sa kim bi mogli. Imamo 45% sa Veljom, fali nam jako malo da napravimo većinu.
Aca - Niko neće sa nama. Demokrate dogovaraju sa radikalima.
Jorgovanka - A da pozovemo mi demokrate i lepo se ponudimo?
Toma - Jes' pa da mi Tadić otme mesto premijera! Nema šanse!
Jorgovanka - Da zovemo onda radikale?
Toma - Nikako! Da me Pop-Lazićka ubije što sam onomad pričao da diže noge predamnom ... ne mogu sa njom, jedva smo se razveli, mislim profesionalno. A i plašim se da ne počnu da me kunu ...
Aca - A da probate preko Šešeljeve porodice, ipak ste im kum?
Toma - Ne vredi!
Aca - A Dačić?
Toma - Taj nas je prošli put zajebao, više ne pregovaram sa njim! Mali je zajebaniji nego što je svojevremeno bio Sloba. Probao je Velja da zove Mrkonjića ali se ovaj ne javlja.
Jorgovanka - A Koštunica?
Toma - Taj ni ne zna da su bili izbori.
Aca - Čeda?
Toma - Pitao sam. Spominje neke zmajeve i nekih trista čuda ali neće!
Jorgovanka - Ljajić i Ugljanin?
Toma - Hoće ali neće zajedno. Ili jedan ili drugi a odvojeno nam ne znače, nije dovoljno. Mađari hoće ali opet nije dovoljno. Čanka ne smem ni da pozovem.
Jorgovanka - Jebiga!
Aca - Tomo, šta da ti kažem ... nećeš vladati! Jedino da opet pravimo novu stranku, još se nismo oprobali kao socijalisti i levičari ...

Kladionica "Mocart". Danas isto kao i juče. Matori Zoki je došao samo da pročita "Žurnal", Aca Gvardiola da na 20 dinara napravi milionče, srednjoškolac Boban da ukrade listu i ja da proverim rezultate od sinoć.

-Je l' zna neko šta je uradio Milan sinoć?
-1:1, bila neka luda završnica, ni Radoš Bajić je ne bi onako izrežirao (javlja se matori Zoki)
-Super, igrao sam iks. A šta bilo Steaua:Čelzi?
-Nemoj da mi veruješ, mislim da je pobedio Čelzi, 3:0, 4:0.
-Pa, tri ili četiri, jebogaotac?
-Mislim 3:0, ali nemoj da mi veruješ.
-Zajebavaš, došao mi tiket. Igrao sam 0:3 tačan rezultat. Daj, Sanja, proveri šta je uradio Čelzi sinoć? (srećan sam kao da mi je Ceca dala ime i prezime)
-0:4
Okrećem se prema Zokiju, gledam ga kao da mi je donirao levi bubreg sa sve kamenom.
-PUŠI KURAC, ZORANE.
.....................................
URS izbačeni iz Vlade. Dačić predlaže da se rad nastavi bez Dinkića koji mora da se odrekne i privrede i finansija.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE

:blic: :blic: :blic: (sevaju fotoaparati kao čelo Šabana Šaulića)
-Gospodine Dinkiću, šta je ovo? Iz dvojke u keca. Hoćete li nam reći šta se izdogađalo u razgovoru između Vas i ministra policije?
-Pa, nudili su mi da budem potpredsednik Vlade zadužen za investicije i da preuzmem ministarstvo saobraćaja i turizma.
-I Vi niste uzeli?
-Pošto je dogovor o rekonstrukciji Vlade završen u podne, Vučko i Dačke su mi pokazali prstom ka izlaznim vratima i rekli mi da na miru mogu pogledati emisiju "Tačno u podne".
-Je l' znate da ta emisija počinje u 15h, uprkos svom nazivu?
-Znači, razgovor o rekonstrukciji se toliko odužio?
-Upravo tako.
-Nemojte da mi verujete, ali bih smeo da se zakunem da je bilo podne.
-PA I NE VERUJEM TI, MAME TI GA LAŽLJIVE, ZATO MORAM DA NAVATAM DAČIĆA.
...............................
-Brate, kakva ti je ta nova defka?
-Nemoj da mi veruješ, ali mislim da joj popularne ne ginu.

Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.

Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.

Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…

Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.

Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.

Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.

Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.

Jedna Zapadnoevropska prestonica, ovih dana, žurka na vrhuncu...

Keti (animir dama, čuvenog restorana sa 12 zvezdica), Coa i Debeli (mangaši ovdašnji), te Suzi (skroz sporedna likuša, bukvalno) i Snejk (šibicar i lerdi, lice sa poternice).

Keti "animira" klijentelu, trudi se da nikog ne zapostavi.

Snejk : - Aljo, gospodža, kad ću ja doći na red?
Keti : - Odmah, my dear... stižem...
Debeli : - A ja? A ja?!?
Suzi : - Evo, ja ću se pobrunuti za tebe (osmeh, trep, trep...)
Debeli : - Jes' pa da mi naplatiš duplo, plus PDV-e? Znamo se. Čibe tamo!
Snejk : - Odjebi Debeli! Ko je ovo pljatio? Tresi ovu što si doveo.
Suzi : - Marš seljačine, zar sa damom tako? Coa, srce šta ti kažeš? " Pogodi žicu Ge zagolicaj mi sve..." ( uvija se u ritmu Breninog hita i trepće)
Coa : - Drugi put, računaj kao da jesam. KHM! KHM!
Keti : - Reci Coa? Nešto si 'teo?
Coa : - Mislim da treba da se bolje organizujemo, ovako više ne ide. Nastavite li ovako, napuštam žurku!
Ivica : - Daj Coa, koji ti je, ne zateži. Jesmo rekli, pristajemo na sve za opšte dobro? Divi kako ja? ( spekuje Snejka po maljavom turu i vuče lajnu sa istog)
Coa : - Sasji debeli!
Debeli : - Nek' ti ...
Coa : - Šta's kaz'o ? O'š d'odem , da te ostavim samog ovde, ko govno na kiši?
Debeli : - Mojne se odma tišlju. Evo, neću više keve mi.
Keti : - Dečaci, dečaci.. mnogo ste nevaljali, sa'će tetka Keti da vam nađe tačku 14... Zatvorite oči i opustitie se... Debeli, ne viri!
Coa : - Isteraću te napolje, jebeš mi sve!
Debeli : - Nemoj! Evo, ne virim ( čvrsto žmuri )! Hi, hi, hi...
Suzi : - Jedva čekam, jao, baš sam se uzbudila.
Coa : - Alo bre, indijanci! Tišina bre ili se vrećate šakape ćiku!
Snejk : - Ja prvi!
Debeli : - Ko prvi, govno mrvi... hi, hi, hi...
Coa : - Debeli, ti plaćaš ovu ekskurziju, ovo ti je drugi žuti!
Debeli : - Jebo me jezik, kad je brži od pameti...
Keti : - Jeste li spremni? Krećemo!

Seansa završena, došlo vreme plaćanju.

Keti : - Nadam se da ste uživali, dođite nam opet...
Debeli : - Bilo je vrhunski, kapa dole. Evropa, bre. Ovakav kupleraj, nema dole kod nas. Nešto slično pokušala Suzi sa ekipom da napravi, ali se sjebu svaki put kad dođe do podele keša.
Keti : - Balkan draga moja, Balkan madmozel... Šta reći.
Snejk : - Koljko para, toljko muzike.
Debeli : - E, pa da se pozdravimo i palimo.
Coa : - KHM! KHM! Da platiš, šta sam ti ja kaz'o?
Keti : - Bucko, nevaljalče... zaboravio si (namig)?
Debeli : - Gde da potpišem?

- U današnjoj epizodi ekipa sa Mitbastersa sa Diskaveri čenela je rešila da razotkrije da li ovakvo mišljenje ima bilo kakvih osnova i odlučila da svoj eksperiment izvede u Srbiji(ne mešati sa Sibirom). Danas ćemo posetiti prestižni srpski koledž, koji oni zovu ETF i na kome, po tvrdnjama naših domaćina studiraju veoma inteligentni ljudi. Izabraćemo nasumično nekog od studenata. Hej, hej vi gospodine!

Obratiše se voditelji neuglednom mladiću sa masnom kosom, ćoroskopima i babinim džemperom. Blago pogrbljen momak u ranim dvadesetim, nosi neke knjižurine ispod miške

- Ko, je l' ja?

- Vi, vi!

- Kako se zovete?

- Dragan Guzičić! (prepoznao voditelje iz emisije pa se kezi kao mladoženja pred prvu bračnu noć, ko zna, možda izađe na televizor i napokon pojebe nešto)

- Okej, Dragan. Da li ste voljni da učestvujete u našem eksperimentu?

- Da, vrlo rado!!!

- Okej, pa da počnemo sa pripremama.

Sledeća scena je u nekoj kafani. Dragan sedi za stolom, ispred njega flaša rakija i piksla na kariranom stolnjaku punom rupa. Sa strane stoje Džejmi, Adam, ona crvenokosa riba i onaj Kinez, svi nasmejani i uzbuđeni pred eksperiment.

- Okej, počećemo sa nekim pesmama KISS- a, i kako koja pesma odmiče Dragan će srknuti po gutljaj rakije.

Eksperiment počinje, KISS gruva sa zvučnika, Dragan srknuo rakiju i sedi mirno. Polako se prelazi na Metaliku, neka dugačka pesma u pičku materinu, Draganu poznata ali se ipak vidi da ga je smorila jer nije za ovu priliku. Prošlo je veće pola sata i vidi se umor na Draganovom licu jer Menson, Kredl of filt i neki Finci koji su pevali o silovanju creva ubijene device nisu izazvali nikakav efekat a i Dragan je popio već tri čašice, što je za njega mnogo pa je zaspao za stolom... Mitbastersi kao popišani, uvek vesela ekipa izgleda kao da je pošla na sahranu i počinju da se pakuje.

- Nažalost, dragi gledaoci, izgleda da je ovaj mit bez ikakvih osnova.

U trenutku dok je Džejmi ovo izgovorio u kafani je došlo do predaje smene pa je konobar mahinalno uključio lokalni radio sa kojeg je počela da gruva melodije svima već poznate pesme.

I onda se dogodilo nešto čudno. Dragan, koji je do sada spavao iznenada skače kao oparen i počinje da puca prstima i uživa. Mistbastersi, koji su upravo krenuli, okreću se kao jedan i spuštaju kofere na zemlju, prilaze Draganu kao suncem ozareni i uživaju sa njim . Adam prilazi konobaru i traži od njega da ne menja stanicu. Sa krajem prve pesme stiže i sledeća , prašte gitare, peva brat Šmrkas i vidno euforični Dragan počinje da skače po kafani i razbija čaše. Raspoložena ekipa se smeje jer je napokon nastupila dobra atmosfera. Piči muzika dalje a na Draganovom licu se vide suze, počinje da lupa pesnicama o sto uz reči 'kurvo'. Džejmi pokušava da ga malo primiri ali mu Dragan otima beretku nazivajući ga 'pičkom engleskom'. Ekipa je uvidela da je vrag odneo šalu ali već je za sve kasno jer je Toma Zdravković putem radio prijemnika zaposeo Draganovu dušu. Nekada povučeni i mirni Dragan sada cepa haljine sa crvenokose Kari, sevnuše sise i obrijana đana. Adam i Džejmi probaše da ga zaustave da oplodi Kari ali je prvi dobio polomljenu flašu u stomak a drugi vašarsku fintu preko džigerice. Kinez naravno pobegao. Pička. Ostali članovi ekipe se razbežali kud koji dok na udarnim vestima ide direktan prenos Draganovog divljanja. Javili i da mu se baba šlogirala kada je čula šta je uradio. Za nepunih pola sata su kafanu opkolili specijalci ali ih je Dragan rasterao ražnjem i umalo Ivicu Dačića nabio na isti, ali ga je spaslo to što je za dlaku ušao u blindirani Audi te naš hrabri ministar odbrane pobeže u pičku lepu materinu. Na kraju je vojska uletela tenkom u kafanu i petsto vojnika je nekako uspelo da veže Dragana nakon što je naneo teške telesne povrede pedesetorici njihovih kolega. Kari je na kraju završila u sigurnoj kući Žena u crnom. Ovaj nemili događaj je izazvao burnu reakciju svih svetskih medija ali i državnih zvaničnika.

TIME: Srpska muzika iz pakla(na naslovnoj Satana, Rade Lacković, Aca Lukas i Toma Zdravković).

Kurir: Jeбao engлeцku noviнarkу u дuпе усrеd kaфane уjeo је за sиsу i tуko noвiнarи Mythbusters.

Blic: Ministar Dačić besan jer je prekinut usred tamanjenja pečenog vola i Jagodinske ružice zajedno sa Mrkonjićem na svečanom otvaranju puta za Jovin prnjavor. Pomahnitali student ga umalo nabio na ražanj.

Вечерње новости: Жарко Обрадовић: Сад морамо да повећамо школарине за 500%!

Политика: Драганове комшије у неверици. Сви за њега кажу да је био миран и повучен младић и узоран студент са свим десеткама. Увек се јављао комшијама.

Dragi Deda Mraze:

Znam da je ovo bila teška godina, Deda Mraze, i zato se neću ljutiti ako mi ne doneseš poklone. Razumem situaciju, tata mi je objasnio da si zbog svetske ekonomske krize morao da otpustiš vilenjake i da ti irvasi već danima štrajkuju glađu, preteći da će izneti u javnost nekakve podatke o nabavci paketića mimo tendera, i da će te čika Ivica sigurno uhapsiti u okviru razbijanja novogodišnje mafije kročiš li na tlo Srbije.

Možda bi, kaže, kao i onaj čika Ljubiša, što je nekada bio kriminalac ali je obećao da više neće, pa ga sad država čuva i neguje kao da je deo kulturne baštine, mogao da se nagodiš sa sudijom i dobiješ status svedoka saradnika ako kažeš sve što znaš o ostalih 325 mafija i gde se krije onaj čika što je suviše star da bi ga zvali Mladić, ali šta ja znam o tome, još sam dete…

Samo, nije mi jasno zašto me je tata šljepio preko nosa kada sam ga pitao je l’ i on vilenjak s obzirom na to da je ostao bez posla, a deka irvas jer danima ništa nije jeo zaključan u svečanoj sali fabrike, u koju sam nekada išao na priredbe i po paketiće. Posle je tata hteo da otkupi deku iz bolnice, barem tako mislim, video sam kada je doktoru davao pare, ali nije imao pojma koliko deka vredi, a izgleda da vredi mnogo, čim se doktor drao na tatu: „Zar samo ovoliko!“

Inače, i tata bi se još drao na mene zbog onog pitanja o vilenjacima i irvasu da mama nije pritrčala i gurnula mu u usta neku malu tableticu koja, izgleda, sadrži mnogo sreće u sebi jer se samo smeškaju i gledaju u plafon kad god je popiju, a piju je nekoliko puta dnevno…

Dobro, tata je malo srećniji od mame, on posle tabletice popije i nekoliko čašica rakije – one posebne koju je hteo da otpečati kada upišem studije, ali je pre nekoliko nedelja, posle neke vesti u „Dnevniku“, ipak otvorio, otpio četiri prsta i promrmljao: „Ku. ac ćeš ti moći na fakultet – koj’ bubreg da prodam za školarinu?!“

Kad sam već kod Boga, moram da ti se pohvalim, Deda Mraze, da ove godine prvi put postim i ponosan sam zbog toga! Mama je jedno jutro otvorila frižider, zatvorila ga i rekla: „Postimo!“ Za Božić ću i da se pričestim. Ako ne znaš, to je onaj dan kada jedni govore: „Mlađa dade pet akcija“, a drugi odgovaraju: „Vaistinu dade!“

Tata kaže da bi Hrist još umirao na krstu da je čekao to čudo i svaki put kad vidi tog Mlađu na televiziji pomene mu nekakvih pet majki, mada sam ja bio ubeđen da je majka samo jedna. Možda zato i jeste tako poseban, ko zna?! Ne znam da ti kažem koliko ćemo tačno para dobiti, ali sam siguran da je u pitanju velika lova, čim će nam, osim za dva ručka, ostati i „za kanapče“, što moji kažu. Zato bih te zamolio da ako ikako možeš barem tom čika Mlađi odneseš neki poklončić – vidiš da je najbolje dete od svih!

U stvari, možda je još bolji onaj čika što strašno liči na tebe, ali ga zovu premijer. Deka kaže da je zahvaljujući njemu završio u bolnici i da sad pije šaku lekova za koje mora satima da čeka u redu. Mi ga čak i ne poznajemo, a vidiš koliko je učinio za dedu, kao da su rasli zajedno. Bilo mi je žao kada sam ga sve ove godine slušao kako priča da nikada u životu nije popio lek, valjda je bio toliko siromašan?! Sada, zahvaljujući tom divnom čiki, sve to nadoknađuje punom šakom pilulica u svakojakim bojama. Nego, da ne zaboravim, molim te da i za tog čika premijera spremiš neki poklon, i on ga je i te kako zaslužio! Znam da nije dete, ali se ponaša tako, a valjda se i to računa?!

Meni poklon zaista ne treba, vidiš i sam da sam darivan svakim novim danom života ovde. Ako baš insistiraš, spusti kroz dimnjak nekoliko kutija onih srećnih tableta za mamu i tatu, jer nema veće radosti za dete od roditeljskog osmeha, makar gledali tupo u plafon.

Iskreno, tvoj ja!

10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.

9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.

8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.

7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.

6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.

5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.

4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.

3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.

2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.

1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.