Oznaka na kineskoj bateriji.
-Jesi kupio baterije... Ovaj sat je još deda poklonio ocu, dva ždrebca koja se propinju, poput njegovih šampionskih konja... Sad ćemo ga oživeti i da oživimo sećanje na našeg dedu.
-Da... samo što se tiče baterija, onih 300 dinara što si mi dao za alkalne...znaš svratio do kladže, reko aj da odigram kino, one dedine loto brojeve, kad smo već u tom fazonu... i za 10 min. sam se sveo na 50 din. Jedino što sam mogao je da odem do Kineza, evo - HUATIAN... piše super quality.
-Jebi se, al daj ubacuj ne mogu više da čekam. Vidiš zaustavio se na 21:20 i 30 sec., baš kada je deda preminuo. I... ubacio - krećemo - 21:20 i 31... 32... 58... e jebiga!
Ovo pitaju psihijatri , ako je odgovor potvrdan onda sa vama nešto nije u redu (pokazala je praksa) a na doktoru je da utvrdi tačno šta nije u redu. Budimo realni "normalni " ljudi nemaju potrebu da pišu pesme, za to je potrebno specifično stanje uma.
- Ime?
- Željko
- Na šta se žališ?
- Ne mogu da spavam
- Objasni malo , zašto ne možeš da spavaš
- Pa legnem ja ali mi se vrte po glavi razne gluposti
- Kao na primer
- Pa svašta mi pada na pamet
- Jel pišeš ti pesme?
- Šta jel pišem? Osvojio sam drugo mesto u Beogradu na takmičenju.
- Stvarno?
- Da, ajde da čujete pesmu
- Mislim da nema potrebe
- Doktorka insistiram, pesma je istorijskaTrojanski rat
Nekad je bio trojanski rat
konjskih kopita čuo se bat
taj rat je bio zbog jedne žene
zbog jedne žene, lepe Jelene
Grčki vojnici u konja staše
trojanske vojnike poklašeKraj
- E pa Željko, jesi poneo ti pidžamu, ako nisi reci nekome nek ti donese
- Zašto doktorka?
- Ostaješ ovde neko vreme
Glumci u novijim filmovima Emira Kusturice. Ne prođe 2 minuta a da neko od glumaca ne propadne kroz krov pravo na neku babu u krevetu, ispadne iz aviona u đubre, udari ga auto a on odleti u kokošinjac, oklizne se na bananu, vidi medveda i padne... Sad se postavlja pitanje da li je Nemanja Kusturica hteo da pomogne ljudima sa poremećenim centrom za ravnotežu pa ih angažovao da glume ili je nedostatak humora u svojima filmovima odlučio da nadoknadi najjeftinijim mogućim skečevima i letećim Ciganima.
Novi film Emira Kusturice 'Leteća kuća'. Miki Manojlović je Ciga negativac koji juri matore Cigane, vadi im zlatne zube koje preko kuma Grge prodaje u Italiji. Pored toga on se bavi i belim robljem i hoće da proda mladu Ciganku Britnispirs,verenicu glavnog junaka Maradone. Posle raznih peripetija i ciganske pucnjave Mikija Manojlovića udara mečka Božana i baca ga u kravlju balegu gde on upropasti svoje novo odelo i kaže samo 'Ijaoooo!'. Maradona i Britnispirs se na kraju uzimaju i na svadbi je puno ljudi iz Cigan-male, kokošaka, gusaka i 2 konja a Miki Manojlović gleda svadbu uvijen u gips kroz prozor svoje sobe i jede se. Maradona i Britnispirs na kraju lete iznad Marinkove bare i smeju se svojim osmesima koji podsećaju na seljačke plotove.
Rečenica za vađenje iz jedne od najneprijatnijih situacija, kad se neko rasprdi sa svojim problemima... Zvuči slađe sa prefiksima tipa: ‚‚Da se nosite u kur*c i ti i tvoj ispit!", ‚‚Popuš*te mi i ti tvoj dečko!", ‚‚Nabijem ti račun za struju u rč"...
Janko: ...tako da će ćale da mi ostane na aparatima kao biljka. Više nema mogućnosti da se probudi...
Marko: Tebra, kako može devojka da bude brža od konja? Znači ne znam gde je ljudima mozak...
Janko: Dobro bre Mare! Mani se sa bajkama iz osnovne! Treba mu plaćam bolničke troškove sad dok je živ...
Marko: A kaži mi samo: kako može Sunce da se ženi devojkom?
Janko: Šef još hoće da zatvori firmu, nisam dobio platu 3 meseca...
Marko: Boli me bre levo mudo i za doktore, i za sestre, i za tvoju rodbinu... Ponabijam vas na Cvetka u paketu sa platom, šefom i ćaletovom komom! Izaš'o sam da se provedem... Idi kod Opre pa mrvi o problemima!
Unapred smišljena i izrežirana akcija ili događaj koji služi da bi se do nekog cilja došlo indirektnim putem.
Doduše, onoga ko režira tu predstavu uglavnom i nije briga da li će se videti kako je to režirano, već to radi samo da bi imao kakvo-takvo opravdanje za lošu stvar koju će počiniti ili jednostavno uživa da stvari radi na taj način.
- Vidi onog lika što stoji tamo. Kako mi ide na kurac.
- Onaj lik tamo? Pa ono, normalan momak, što ti smeta?
- Pa eto tako. Smeta mi. Ajde da pošaljemo malog Branislava da udari u njega, padne dole i onda mu kaže šta se guraš bre, pa mi uletimo, jer kao dira klinca i prebijemo ga k’o konja a?
- Čemu ta predstava? I što bi ga tukli uopšte?
- Pa eto tako, da se zna ko je glavni u kraju. Taman da pokažemo kako bez obzira što neki od nas nisu tu, mi i dalje ovde vladamo.
- Pa ajde.
.
.
.
- AAAAA što si me gurnuo?
- Daj bre mali beži bre, šta se dereš k’o žena nisam te ni pipnuo.
- Khm....jel ima neki problem ovde? Što diraš klinca?
- Ma udario u mene klinac i pao dole.
- Nije, nije. Udario me je i nazvao me ženom.
- Nazvao si ga ženom. Saćemo mi tebe da pošaljemo u urgentni jedno tri dana, pa ćeš da vidiš da li ćeš sledeći put da nazivaš nekoga ženom.
Katastrofalno ružno izgleda, ali iz nekog razloga mnogi se tome dive i često su voljni da daju debele pare za to!
Po Pablu Pikasu, španskom slikaru koji je karijeru počeo slikanjem fotorealistčnih ulja na platnu, da bi kasnije krenuo sa mazanjem ružnih i haotičnih groteski sa nosem na vr' glave, 5 uva i tri oka na portretu na nivou prosečnog petogodišnjaka. Ali mnogi se nekako tom grdobijom oduševili, raspričali se da je to lepo i stavili ogromne sume novca na te mazarije... Nama, običnim smrtnicima neshvatljivo za te rugobe koje izgledaju kao da ih uplašeno dete namazalo za 5 minuta na času likovnog kako ne bi dobilo (ili bar zaslužilo) keca iz likovnog kod učiteljice vrede toliko novca, ali jbg...
- Sine, Šone ti se opet muva oko ribe!
- Bate, lepo sam mu rek'o! Sad kad ga nađem i propustim kroz šake, ima da izgleda k'o da ga Pikaso oslikao!
..............................................................
- Pogle' ti ovaj ružni tok...
- A šta da ti kažem... Ja mislio posle aleksinačkog klozeta neće biti ničeg da to nadmaši, ali brate... Ovi ga osušili!
- Dal je "Ne ljuti se, čoveče" ili konjički skok k'o u šahu kad prelaziš, a zbog nekih konja koji svoj posao ne znaju...
- Neeeeee... Ja mislim da je tu minijaturu oslikao Pikaso! Uostalom, to platili 250.000 evra... Mora da je Pikaso...
Emotivna dijareja. Patetično stanje mentalnog svrša. Psihički ekvivalent lirici Elitnih Odreda.
- Šta si najlepše uradio za svoju devojku?
- Voleo je više od svih!
- Brate... to je gej.
- Molim?
- Brate, to je toliko fegetski, da bih ja sa dvometarskim dildom u bulji, jašući belog konja u venčanici i pevajući vaj em si fakin ej, bio manje gej od toga.
- Brate, to je ljubav, ti to ne razumeš, to su em...
- GEJ!
- A daj, ne zajebavaj se, pa ja nju v...
- GEEEEEEEEEEEEEEEEEEJ.
- Aj' stani na sek...
- GEEEEEEJ. GEJ, GEJ, GEJ.
- ...
- Više gej od Boška Jakovljevića kog trpa Lea Kiš strep on-om.
- Brate.
- Više gej od Vjerice Radete koja taslači Rušku Jakić, dok joj Isidora Bjelica odrađuje fisting.
- Čoveče.
- Više gej od mene.
- Molim?
- Brate, gej sam.
- Š...
- Volim te, brate.
- Slušaj, znam da imamo kul prijateljstvo, ali...
- Karaj me.
- Brate, koji ti je kurac?
- Taslači me, nabij mi ga!
- ...
- VIDIŠ, Više gej i od ovoga, mamu ti emotivnu nabijem. Ajmo na pivo.
Pojava koja je naročito izražena u 21. veku.Prate je mnoge cool jebi sve ide tebi stvari ali i negativne posledice.
Deca se radjaju sa procesorom umesto mozga, sa stolicom na točkiće umesto nogu.
Moderni izrazi sve više zbunjuju bake i deke koji su u njihovo vreme igrali "žmire" pa se slučajno zaljulja koje seno iza kuće.
Prof. istorije: Dobro Staniću vidi se da ništa nisi učio daj nam reci bar sta je to Trojanski konj?!
Stanić: Jeste ozbiljni?
Prof. : Da!
Stanić: pa to je kompletna aplikacija, koja omogućava laku kontrolu računara od strane drugog juzera, preko interneta.
Prof. : Vrlo impresivno, recimo da si dobio jednog konja u dnevnik.Baba: Sine jel vidiš da čukaš to u mraku?
Lik:Vidim, baba, vidim!
Baba: A kako ti vidiš sine, ja ne vidim da čitam Politiku u mraku.
Lik: Baba ovo nije Politika, ovo je monitor, koji svetli.
Baba: A kako svetli, dje mu je sijalica?
Lik: Vidi vako: platforma monitora je sastavljena od mnogobrojnih piksela, a pikseli su sastavljeni od 3 glavne boje, rade na principu promene polarizacije svetlosti pomoću tekućih kristala koji su pod određenim naponom. Jel sad jasno?!
Da li ste čuli za prolećno spremanje? Nisam ni ja. To jest dok mi ga žena nije spomenula nekoliko puta... zapravo više od nekoliko puta. To je organizovana radna akcija koja se obavlja jednom godišnje u kojoj je vrhovno upravno telo Žena. Ona svojim prirodnim instinktom oseti da je vreme da probudi mužjaka iz zimskog sna i uposli ga da svoju jazbinu, tj. topli dom, očiste od naslaga ćađi i prašine nakupljene od višemesečnog loženja.
Neiskusni se često zateknu u čudu i sa negodovanjem mumlaju u znak protesta, traže izgovore da negde šmugnu i nerado se hvataju za usisivač. Oni pak iskusniji će ovo prepoznati kao idealnu priliku da konačno urade nešto korisno, a da korisno ne podrazumeva klađenje i dobitak na kladionici.
Dobro je što se ovo spremanje obavlja kod kuće pa niko od ortaka ne može da vas vidi dok se pentrate na stolicu dok kačite zavesu ili dok ribate patos. E to bi bilo krajnje neugodno za ultra mužjaka kakav svako od nas teži da bude jer, naravno, nikome ne imponuje nadimak „Papuča“.
Tada je pravi čas da do izražaja dođe ona duboko sakrivena sirova muškost, kada treba prevazići sve predrasude i ponosno zgrabiti zoger i ucakliti podove. Da, da... ucakliti nego šta, da se sve blista, što bi rekla moja draga bucka.
U svakom slučaju, treba imati na umu da je Žena u ovom periodu naročito usredsređena na vas kao muškarca jer je muž taj koji treba da zapne, gura i pomera nameštaj i to ne samo tokom seksa. Treba pomeriti ormane, premestiti fotelje I trosede i odneti tepihe na pranje i uz sve to ispratiti ženine instrukcije kojim redosledom obaviti sve gore navedeno.
I tako dok brišete podebeli sloj prašine sa ekrana TV-a i kontate da mu je kontrast sada tri puta bolji, Žena će vas držati na oku i posmatrati sa koliko muževnosti obavljate dodeljene vam zadatke. Nije dovoljno samo na brzinu premandati krpom već uložiti malo truda preko „one stvari“ i uraditi posao valjano. Za profi obrisane pločice, oribanu kadu i čiste podove bićete ocenjeni najvišom ocenom i u njenim očima će vaš trud biti neprocenjiv. Bićete onaj princ koji je sjahao s belog konja, dohvatio sunđer i oribao joj kupatilo. Žena će umeti da ceni vaš trud jer razume da sve ovo ipak radite samo zbog nje… to mora da je ljubav.
Perfekcionista epskih razmera. Neće k'o sav normalan svet da ga briše jučerašnjim Kurirom, nego što kažu sve po Jus-u. On i kad komšinku zovne na kafu, izbaci je čim je popije, nebitno što je komšinka tek počela da se skida...
Neša: Zoki brate gde si sto godina? Jedva nađoh tvoj broj, kako je?
Zoki: Evo ništa dirinčim, radim prekovremeno, ne stižem, nego reci šta treba? Ne verujem da zoveš badava?!
Neša: Ne pitaj me ništa, stisla me muka...Bili prošli vikend u selu, znaš kako je, posečili, malo popili, a mene đavo nagovori da poteram konja iz plićaka, i čim izađoh kolima, nahvataše me da duvam, pa sam mislio ti...
Zoki: Koje? Da ti vidim za kaznu? A nemoj ti mene, ne mogu, znaš da...
Neša: Šta znaš? A onomad kad sam te branio što si onu omladinku opštio u njivi? To ništa? Nego daj da rešavamo ovo ko ljudi, znamo se sto godina! 'ajde vodim te Kod Birbija na pečenje!
Eh, letnji raspust. Kalendarska jebena dva meseca traju k'o sudijska nadoknada u hokeju. Vreme leti pred očima, i imam utisak da trčim iz dana u dan, trčim u sledeću nedelju, sve više se približavajući mračnoj učionici sa gomilom ulizica, šlihtara, dupeuvlaka i kurvinih sinova, a sve pod rukovodstvom odrtih profesora koji za minut kenjanja na času budu plaćeni više nego terorista u Americi. Ali, zašto, zašto svaki letnji raspust mora imati kraj? Zašto kad mnoge stvari nemaju kraj, na primer uzastopni niz poraza reprezentacije San Marina.
Letnji raspust nisam proveo na nekoj luksuznoj destinaciji, tipa Grčke, a ni na jeftinoj tipa Zlatibora, a ni na siromašno-jeftino-priuštivoj tipa Sokobanje. Letnji raspust sam proveo berući višnje na plantaži kako bih skrpio kojeg soma za nove gilje, jer su stare dotrajale od preteranog vucaranja po svim kafančugama i prostorijama po kojima ide svet kao ja. A usput se i jebalo. Jebali su me u zdrav mozak, k'o kauboj konja. I ja sam jebao. Jebao sam majku i Miloševiću, i Koštunici, i svima. I nedužnima, i dužnima. Letnji raspust? Kita lastina. Niđe veze. I dobih par 'iljada, al ne ode za gilje, već ćaletu za šećer, jer pravi rakiju. Brdo šećera i gomila novca samo za šećer. A rakija, jedva prešla 19 gradi. Voda, voda. Ne mo'š se ni opiti k'o čovek. I šta mi ostaje? Malo zidaj, malo stolariši, malo rintaj, čisto da preživiš. A, bogme i po onoj vrućinetini trebaš se snaći. Jeb'o leto, ma jeb'o i život. Kad god otvorim novčanik, samo lična karta, a i nju bih prod'o kad bi neko hteo da kupi, al koji će mu kurac i moja ična karta? Koji će i meni? Koji će mi kurac i novčanik, kad sam poslednji put pare stavio u njega onda kad sam ih stavio i prvi put. I to ono što je ošlo za šećer, za radžu. Bližio se kraj avgusta, a ja još uvek drk'o. Ne mo'š ništa ni jebati, sve ošle na more. Ostala mi samo seoska jebulja Biljana, ali ona mi više nije privlačna. Videla je više kurčeva nego regrutna komisija. Mada kontam da treba i da joj platim, al odakle mi. Pa kad će kraj jebenog avgusta, hoću u školu. Tamo mogu da jebem, ali legalno, i da budem plaćen, k'o najbolji jebač u školi. Jebem ti i vrućinu, i komarce i sve u kurac, i ove muve mrtve što mi stalno idu na kurac...i na ruke. Jeb'o leto.
Jesam ja to na početku želeo da leto večno traje? Ma mrš u kurac i leto i sve, i raspust. Škola je zakon. I školske fufe. I njihove sise. 'Oću školu. Jebote.
-Vid' smrdljivog profesora što smara o sociologiji, jebala ga sociologija, ni da mu je iz oka izašla. Šta sad, treba da znam ko je Ogist Kont?. On kao zna ko sam ja. Zna kurac. Jeb'o te i on i socijalna fizika da te jeb'la i sve. Ma puši ga. Kad će letnji raspuuuuust???
Defka pisana za Pačiju školu.
Naziv koji su koristili naši babe i đedovi za staru stvar jako lošeg kvaliteta. Krntija.
Napisao si hešćiju od defke decxko!
:na selu:
-Radašine!
-Oj, Milojka!
-Doš'o ti je Ratomir sa onom njegovom hešćijom od konja. Hoće da mu ga potkuješ.
-Kuku mene! Zašta da potkiva ono govno od konj kaće d'umre za 2 dana.:servis bicikala:
-Imaš li pojma gdje da navatam onoga Bora?
-Što? Štaće ti? Da te nije pokr'o?
-Ma jok! Ostavio mi ovu hešćiju od bicikla :pokazuje na biciklo koje je u poluraspadu: da mu zarpim gume i ne pojavljuje se ima mjesec dana. Nemam ja prostor od 1000 kvadrata majka mu stara .
-Au! Da sam na tvom mjestu je mu ne bi ni radio ovo. Pa vidiš li ti to! Sad si mu zakrpio gume, a utra će doći daa šteluješ mjenjače,pa da šteluješ kočnice...
-Pa naravno da hoće kad ga je platio 150 maraka. Nema ništa bez minimum 290 prijatelju.
Najvažnija stvar na svetu. Važnija čak i od odlaska na tu istu svadbu. Srbi su, jelte, vazda bili ponositi ljudi, i kakva god da je situacija, doneće ti na svadbu isto ono što i si i ti njima doneo...nekad potpuno isto, neotpakovano, ako im se poklon nije svideo.
Ćale: Sine, nemoj da se brukamo, moramo da kupimo Ambasador ćebe u darove, za svadbu kod komšije, nemoj posle da pričaju, kako su oni nama doneli Ambasadora, a mi njima neko jorganče, Dormeo, kakva mi je to firma, to Kinezi prave garant...
Ja: Ali ćale, slušaš li ti mene, gde sad da ti nađem ćebe, jeb'lo te ono...još me je ovo skuplje ispalo, pa fabrika je bre zatvorena, ima dva'es godina!
Ćale: Sve je to u redu, ali mi bez ćebeta na svadbu ne idemo...
Ja: :popizdeo, penjem se na tavan, i tražim starog Ambasadora:
Evo ti ćebe, jebalo te ćebe, a ja odo' kod ortaka, teramo konja iz plićaka, ne čekaj me, neću skoro!
Verujem da se ove reci koriste sve cesce za vreme ove krize...Cesto prodajemo stoku i zivinu kinezima, jer nas ova kriza upropasti...ni za 'ranu nemamo...
Milojko prodaje konja ('em je mali, 'em krezav, ziljav, itd) Lui-ju preko interneta...
Milojko: E Lui vidi ga kaki' je, ki' upisan...ima sve zube, jake noge, jak ko bik, itd...
Lui: Aj dobro, dolazim u Srbiju da pazarim...jel moze 350 jura?
Milojko: Ih bre, pa jesmo braca il nismo...naravno da moze...
Posle par dana, doso Lui u Srbiju kod Milojka...al konj 'em nema sve zube, 'em mrsav, krzljav sav, i Bog zna sta jos...
Lui: Idi bre, sto sam uopste i dolazio! Ovaki' u Kini koliko 'oces...
Milojko(daj sta das): Ajde kolko nudis?
Lui: 35 jura...i to je puno...
Milojko: Ajde vodi ga za Kinu...
Milojko(konju): E moj Jabucilo, da te ne zna, skupo bi te platio...al ovako...slaba vajda...
I tako prodade Milojko konjica u Kinu, da crnci ko japanac...
Pitanje koje je neizbezno kada opstite sa cuvarima javnog reda i mira... nekada poznatijim kao narodna milicija
Uvalili ste se u guzvu, svaki semafor vas je usralo crveno svetlo, pizdite dobrih 20 minuta, i taman se docepali ravnog dela, na radiju ide nesto opustajuce, vi taman pustili konja na 70 na sat, kad odjednom lizalica iskace pred vas....
(u da ti jebem mater zandarsku, gde si se danas instalirao tu, kad treba ribu na veceru da izvedem)
stajete i otvarate prozor..
Dobar dan.
Dobar dan(ko usrani macak ste)
Vasa dokumenta, molim.
(dajete drugu organu sve potrebne dokumente i cekate dok ih on strucno ne protumaci)
Milane...Znate da ste napravili prekrsaj prekoracenja brzine a pri tome nemate ni zavezan sigurnosni pojas( ovo je izdeklamovao napamet nauceno, jos u prvom srednje se ovo uci)
Znam, znam...
I??! STA CEMO SAD?? (zadovoljno trlja ruku o ruku, pri tome blago okrenuvsi glavu u levu pa u desnu stranu)
Nači kad smo imali neki pauzicu kategorije letnja, iscimamo se ja i kumara Pantela do Monte Karla da se oprobamo na kocki, vrste igre pokerica.
Sigurno da smo se vrh obukli za takvu jednu igru, nači kumara neka sporcka elegancija, ja klasikica, nači odelo brenda Pal Zileri, sat i cipele - tu. Igralo se na jahti prijatelja kategorije šeik, nači Kumara, Stankela, šeik, neki Ruski ologarh i žutać klase japi. Pikamo mi pokericu, sve full, ono malo gubiš, još manje dobijaš al šo se kaže još smo u igri. Posle par čuki vremena ispali Pantela i japi, nači meni bedak kumara puko pa da se opusti zapalio cigar kategorije Kohiba, naš kakva skube dono. Ja neveruem koe karte dolaze šeiku, sve kupi jebem li mu ergelu arabskih konja. Tu ti ja drmnem par skivija vrste dupli i postignem ti tu neku, šo bi mi fudbaleri rekli radnu temperaturu nači triješ šes sa osam, nači oću dosvetim kumaru! U sledećoj ruci ja dobio dva džeka a ova dvojca ništa, čitam ih ko Žonpi priručnik "Fudbal za početnike". Tu oni pokušaju da me oteraju, nači obojica idu moj "ol in" a Pantela se zagrcno tompusom od nevere. Ja naravno, nisam siso stativu, de Stankela da pusti dva džeka. Gurnem i ja sve čipove pa šta mi ovaj gore da. Izađe flop a ono karte iz kategorije nebitne, ja složio poker fejs, ništa da me čitaju. Njih dvojica se kolju rejzuju svo vreme, vrste brda keša. Kad su se poplaćali i izašle poslednje dve karte došlo vreme na pokaz karata. Ja bacim svoj par, nabacim smešak vrste šmekerica, Rus imo par desetki, a šeik ni pet ni šest nego triling osmicama. Kumara i ja nevera nači koi bedak iz kategorije pukli smo. Tu ti mi sjašemo sjahte, pognute glave zapičimo ka Hiltonu metodom brzi hod i krene neko da se dere "Ciaooo, Stankele, ke kozaaa? Tjago Mota ladno! Tu nas on pozove na gajbu vrste dupleks na ćepsaru! Malo se opustili, krene Tjago mota a mi nevera purnja skankaru baja! Tu se prekinuli, sigurno da nas ceo kraj slušo kako se smejemo, vrste koma. Zaboravili na pokericu i pare i sve nači ispričo Stankela Internacionale da znate, ništa da se kockate, samo laganica treninzi, splav, kisela, bičarke i to.
Pod balkonom, jedna varvarska, raščupana glava pade na pesak koji požudno upi buket krvi. Ubrzo za njom pade još jedna, i još jedna...Padaše kao grozdovi. Vrelina dana polako je splasnula i sunce, otežalo i nisko, rasu izdužene senke kula i čempresa po zemlji. Prenut umorom koji ga naglo preplavi Tiberius, otrgnut iz obamrlosti - nalik na sprud što za oseke lagano izranja na površinu vode - ožive, postade svestan vremena i tela što ukočeno počivaše naslonjeno na ogradu, i otupeo i zgadjen rutinom smrti, napusti balkon i nestade za zavesom, u polutami. Ispod, dok su ga vukli, obezglavljeno telo ostavljalo je za sobom tri brazde od kojih jedna beše krvava. Vojnici poravnaše peščano dvorište na čijoj površini dogorevaše poslednje barice večernje svetlosti. Veče donese nešto svežine ali zemlja, isušena večitim letom, jedva da oseti ikakvo olakšanje.
Kasnije, u postelji, Tiberius pokuša da izvede račun - sedamnaest godina...Koliko li je smrti morao videti za sve ovo vreme, smrti nepravičnih i pravičnih, smrti žena, dece, dobrih konja i ljudi? Koliko li je krvi neprijatelja carstva upio pesak što vreo i ravnodušan počiva pod njegovim nogama? I može li toj žedji ikada biti kraja? Oboren dužinom dana i mislima, dok je tonuo u san, primeti nekoliko zvezda gde čine neobičan i tajanstven simbol na nebu. Mir pade na svet.
U pola noći medjutim, obraze stražara dotakoše prvi nagoveštaji ćudljivog vetra sa severa. Krenulo je neosetno; na mah, noć postade čudovišno tiha i dah pustinje nanese nekoliko sićušnih leptira iz udaljene oaze. Ubrzo nebo ostade bez zvezda i, nalik na granitni, neprobojni zid, šapat se pretvori u peščanu oluju.
Ujutro, dok su robinje istresale čaršave i tapiserije i čistile podrume od naslaga peska, izvedoše prvog osudjenika na smrt. Odrubljena glava tupo pade na tle; gore, oslonjen o mermernu ogradu balkona, izmučen umorom i nasiljem pošasti Tiberije posmatraše fontanu i bazen što ih pustinjska prašina pretvori u kaljuge. Divne crvenperke i kineski mulani počivaše podavljeni. Sasvim neprimetno i gotovo bez šuma, pade još jedna glava, mrlja krvi lagano je iščezavala na glatkoj, nezainteresovanoj površini. Tiberije bi zgadjen svim tim peskom. Jednom - pomisli - kad sve ovo prodje, narediću da se preko dvorišta navuče zemlja i posadi trava. Tako će biti bolje.
Francuski izraz (e, baš da ga ne pišem u originalu, na njin jezik, majke im ga romulanske!) koji označava neku vrstu avansne oprosnice. Naime, neki vlastodržac bi ovlastio neku osobu da može učiniti ama baš sve što hoće kako bi zaštitio nacionalne interese ili, još češće, guzicu onoga koji ovo potpisuje. Dakle, šta je nosioc ovoga dokumenta uradio, uradio je jer je morao i u interesu viših ciljeva, ima totalnu amnestiju za sve u tom periodu, unapred. To, a i kad vidiš dokument koji je potpisala vlast lično, dovoljno je.
- More, sad ću da vam sve po spisku oboma!!!
- Polako, čoveče, imam kart blanš za sve što učinim.
- Ko je to potpisao, da vidim... Uh, kralj lično! Pa, ništa, onda gos'n d'Artanjan, hvala Vam što ste me počastvovali time da mi pojebete ženu. Evo, dajem Vam na poklon i svog najboljeg konja, a i par zlatnika pride, čisto da Vam se nađe. A ti, ženo, jesi li bar lepo popušila gospodinu, da me ne brukaš?!
......................................
- Stani, bre, prijatelju! Pa, jurimo te već tri kilometra, ne vidiš rotaciju!
- Izvolite moja dokumenta!
- Auh, to ste Vi, gos'n ministre! Izvinite, nismo Vas poznali inače Vas ne bismo zaustavljali zbog takve sitnice kao što je pet pešaka. Nastavite dalje, imate tamo autobusku stanicu, puna je do vrha. Ako hoćete, da trknemo da ih uvežemo da ne beže. Kvaran narod, neće za državu da se žrtvuju, majku li im njinu!
Koncentrat promiskuiteta. Beverly Hills na srpski način – Brenda Dilana, Dilan Keli, Keli Brendona, Brendon Brendu, Dejvid Stiva... i tako u nedogled, sve dok se maksimalno ne izmiksuju telesne tečnosti na nivou male naseobine. To je praktično ista količina radodavanja kao i u metropoli, samo podeljena na manje kvadratnih kilometara i glavića stanovnika, što zna da deluje zbunjujuće za došljaka, koji je recimo iz te metropole došao kod babe na vikend ili slavu. Sve dok dotični ne uvidi prednost novog lica među već viđenim seoskim življem.
- 'De s', Ljubinka, lepotinjo!? Što si mi se smračila k'o da ti zlatica uzjebala sav krompir? A mala? Tužne oči i tesno jeleče, u 'lebac mu, ko da ne iskoristi situaciju - :zavodljiv namig "the best of Gruža":
- Eve me, Milorade, nemoj da mi staješ na muku. Sad sam bila s' Rala i završili smo zanavek, dabogda mu se seme zatrlo i sva stoka pocrkala, kurvar neopevani!
- Aaaa, znači došlo i do tebe da je sinoć orgijao sa neke tri belosvetske u onu našu diskoteku... Ccc - :ispljun šlajma u travu: – Znaš ti da je Rale oduvek lako padao na te stranjske pičke. Šta li ste se sve uhvatile za njega, ta ne može celo selo na jedan ašov, makar bio i od zlata. Nego, sad kad si slobodna – :baca oči u jeleče: - mogli bi mi malo da se družimo, da ne gubimo vreme...
- Iju, Milorade! Šta ti pada na pamet, pa nisam ja takva...
- Uopšte mi nije palo na pamet da jesi - :iskez oko ušiju: - Ljubinka, budi pametna, iskoristi sad kad možeš, kurcu vreme ide.
- Ma, Milorade, nemoj pogrešno da me s'vatiš, ali selo priča da u vas Sretenovića ašovi baš i nisu tvrdoga kova.
- Ooo, Ljubinkaaaa, kad te budem nateg'o preko obraza sve ću lokne da te ispravim. Ne kudi konja kod jahala nisi! I tvoju su njivu prekopali svi dilberi od Lekine prodavnice na kraju sela do autobuske stanice za Kraljevo na autoputu, pa ja i dalje hoću da skočim u taj tvoj bunar želja.
Pederski sleng za taman.
Nastao je nakon reklame za koka kolu gde neki klipan pametuje kako bi bilo dobro staviti kocu u prazan džep, pa džep neće biti prazan.
Izraz su prihvatili ponajviše Vilenjaci koji ionako ništa ne rade, dokle god ih Vilenjaci sa zapada trpaju lovom i koječime još, pa im džep i nije prazan, a heteroseksualci su taj izraz potpuno odbacili, jer samo izgovaranje te reči skida sa osobe muškog pola pedeset posto muškosti koju je posedovao i to zauvek.
Na sve to užasno je iritantno u zemlji u kojoj pola ljudi nema leba da jede, a još dvadeset pet posto ima samo leba da jede, sugerisati kako je super staviti koka kolu u prazan džep, koja usput košta pedesetak dinara koje negde već od petnaestog u mesecu nema otprilike osamdeset posto ljudi.
Predrag Azdejković: Jao dragi bio sam na letovanju na Jamajci. Platili mi oni iz holandskog gej-lezbo centra.
Boban Stojanović: Jao supiš. Kako je bilo? Je l' si probao specijalitet ostrva, čokoladnu raketu?
Predrag Azdejković: Verovao ili ne uspeo sam dve rakete odjednom da probam i to u isto mesto hihihihihi.
Boban Stojanović: Jaoj mačkice pa kako si izdržao, tu ima kilo mesa svaki, a glavić k'o mačija glava?
Predrag Azdejković: Ma bez problema sam izdržao, dva komada su mi tamanica.
------------------------------------------------------------------------------------------
- I je l' paše taj kabl tu kao što sam rekao?
- Tamanica.
- Molim te izađi iz moje kuće.
------------------------------------------------------------------------------------------
- Izvini jesi ti onaj dečko iz one reklame za koka kolu?
- Jesam. Je l' vam se sviđa?
- Da, da, odlična je, nego vadi sve pare što imaš u džepu odma, da te ne bi izuli k'o konja!
- Evo, evo, nemojte samo da me povredite.
- Opaaa trista jura.
- Trebaju mi te pare ljudi ozbiljno. Sada su mi tek platili za tu reklamu. To su te pare.
- Ma opušteno. Evo ti koca, staviš je u prazan džep i tamanica, mamu li ti jebem baš.
