Napustiti ustaljene norme, krenuti od nule, tražiti odgovore, pa opet doći na početak. Doći na isto, ali ovaj put znati znanje i razumeti, a ne ponavljati k'o papagaj ono što je servirano, jer se tako valja. Steći pamet, a pritom ne biti ziceraš.

Ja ti pričam jedno, a ti se praviš blesav.
Skretanje pažnje sagovorniku koji pokušava da prikrije neku činjenicu tako što će uporno pričati o nečem drugom.

Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.

Način na koji kriminalci dolaze do većih para. Bućkaju sve dok ne prizovu nekog naivnog soma koji će se upecati na njihov štap, i ucenom ga terati da odradi neke posliće za njih.

Izraz nastao pecaroškom metodom bućkanja vode radi privlačenja somova sa dubine radi lakšeg ulova.

Pošalica koja najčeće ide na račun automehaničara koji se zadrži na jednom delu automobila i nikako da ga popravi a stalno nešto čeprka.

U svetu postoji jedno carstvooo,
u njemu caruje drugarstvooo...

Da. Balavište. Tu gde smo i ja, i ti, i svi koje poznaješ, poslednji put ostavili svoju nevinost i bezbrigu na čuvanje jednoj brkatoj dvojnici Vere Matović i drugoj znatno manje maljavoj ali zato na mleko mirišljavoj...:usrkava baricu koja je pošla na usta, nastavlja:...vaspitačici u dečijem dnevnom boravku, imena nekog palog borca za vreme NOB-a. E, barem smo se tada Švabama tako dobrano najebali milosne majčice da su za vjek vjekova zapamtili kakve je tvrdoće srBska gargija, OPAAA!!! Ili ruska, hehe...

Al' nisam slagao sam' za to, rođače, da ti budem sasvim iskren. Nisam ti ja iš'o ni u to tvoje balavo zabavište, jebiga, nisam, a hteo sam, nije da nisam, nego - eto. Za taj luksuz, naime, moji nikad nisu imali para...al' su zato imali babu. I to onu praaavu, oriđinale zajebanu i zavetno-komunističku, koja je umela i dispeče i dumesi a, bogami, i distuče ako bi joj se previsoko popeo na kurac (pokojni deda ju je zvao "ministarka", a i on baš nije bio decxko, ako me razumeš).

I tako, dok su druge decxake i dewojcxice njihovi roditelji svako jutro vodili u zabavište, moja mlađa sestra i ja bismo ostajali zbabom u ZBABAVIŠTU, našem ličnom dnevnom boravku sa pitaj kurac koliko obroka (to se kod babe nikad nije znalo lololo) i gomilom sitnih, malih "zadataka" između igre koje smo oboje sa takvom vojničkom predanošću ispunjavali da me trnci prođu kad se setim. Dodaj nož, donesi luka iz špajza, pospider malo brašna po tepsiji, umuti jaje...više smo mi tu štete no koristi pravili ali eeej, bre, bakuta nam dala zadatak, nema zezanja, op, cup, nalevo krug pa trk na izvršenje! E, tako je to bilo u vrtiću kod "Moje Babe", bratac, kapiram da me je to na neki način i oblikovalo na čoveka kakvim sam danas a nisam neka beograđanska vancaga, popijem tu i tamo vikendom, belo isključivo kacam pod velik stres.

Zato - eto vam vaša balavišta i vaše sisate vaspitačice, vaše spavanje posle ručka i vaše vaške, ja za to vreme bio zdrav, jeo uštipke svako malo i pravio ordenje od krompira za moju babu. I jopet bi, da mogu...

Metaforičan način da se isteraju sve nepoželjne persone iz užeg vidokruga i da se obeleži teritorija kada iste krenu da se nećkaju i busaju.

Gotovo. Završeno je sa kratkim podsećanjem na momački život. Počni redovno da se briješ, zajebi kućnu šetnju u gaćama i češanje muda i obavezno se seti da zatvaraš vrata kupatila kad tamo odeš. Pazi se i kad ti se prdi. Zajebi sve to. Kosidbu odradi.
Još gore, spremi se za sanitarnu inspekciju koju teško da ćeš proći. Prvo, sudovi. Smanji to brdo u sudoperi. A jebi ga, valjda ne zna tačan broj svih tanjira, baci neki, ne moraš valjda baš sve da ih opereš! Tu je i usisavanje. 'Ajde, lenčugo, red je da posle mesec dana i to uradiš koliko god bilo mrsko, ionako si juče psovao kada si nagazio na... Boga pitaj šta ono beše, možda je i vanzemaljskog porekla. Prazni i peri piksle i odsad više ne smeš da čekaš da se do vrha napune. Gle, pa ova piksla postade bela posle pranja?! Kad li smo nju kupili? Prašina, paučina, hitno! Dobar. Kupatilo! Koj, bre, da riba ovo, rokni sonu kiselinu i posle isperi, k'o u vojsci. Eh, da mi je sad malo kaporita i gas-maska! Na kraju samo mazni ovde-onde onim mirišljavim sredstvom i prsni malo osveživač vazduha, arome radi i kamuflaže. Dobro, hodnik može zogerom da se pretrči.
Završni zahvat – da sve bude na svom mestu. Složi novine, a za one za koje nema mesta, u šporet. Razmrdaj sve sa stola, natrpaj odeću po pregradama, gazi kako bi ispresovao da sve stane, bitno je preživeti prvi talas i nalet nezadovoljstva, bar odloži to za neki drugi dan i kupi malo vremena. A dotle smisli nešto da se povadiš i kako da je oraspoložiš.
Sada može mirno da se sedne i uzme vazduh. Sve spremno, valjda neće biti zamerke od vrata. Ma dobro, nije sve tako crno. Nema više jaja na oko, biće nešto kuvano, a i krevet više nije prazan. Hehe, red je oba posta da se prekinu.

Diskretni heroji, oni retki dobri ljudi iz senke koji se ne eksponiraju, za uzvrat nikada nisu tražili puno, na njih nikada nismo obraćali pažnju...A s druge strane isti ti šrafovi industrije izmamljivali su toliko osmeha deci kroz decenije da bi im trebalo uručiti neko ordenje, priznanje ili ih makar poslati negde na more deset dana. Sećam se dobro - nemaština devedesetih, a u opštom haosu i beznadju tvoji se sete da makar u dečiji svet nije teško uneti malo sreće i vedrine : dignu te iz kreveta u utorak ujutro, i dok pokušavaš da shvatiš zbog čega si iznenada morao da poraniš (u školu svakako ne ideš jer nema grejanja), ćale te natera da zažmuriš, i onda ti proverenim potezom kraj uha promućka kinder jaje - i ti ga stegneš oko vrata tako čvrsto, u blaženom neznanju da je koštalo pola zakasnele devalvirane martovske plate, i da si ga dobio jer mleka i ulja nema a hleb se u vašoj kući ionako mesi. Raspakuješ ga na brzinu i proždireš čokoladu, moleći se u sebi da iz onog žutog govneta ispadne neki novi Pink panter ili 1000 delova za autić, vozić...

A ni na kraj pameti ti nije da su te sitne delove izradjivali očevi i majke neke druge dece, neki drugi ljudi čija su imena i životi svedeni na broj i statistiku pod čekićem liberalnog kapitalizma, koji je i njihovu zemlju pretvorio u rezervat jeftine radne snage. I tada kao i sad, ljudi čije priče ne dobijaju 5 minuta televizijskog programa, sedeći u podrumima zemalja bivčeg Sovjetskog saveza ili nekim novostvorenim banana - republikama neobičnih imena na dalekom istoku, sedeli su po 16 sati i pravili delove za Proku pronalazača - ne znajući ko je Proka pronalazač, i miki mausa koji im se odavno zgadio. Jedinu vajdu od svega toga imala su deca istih tih radnika koja su garant kod kuće imala na kilograme raznoraznih plastičnih igračkica koje bi im donosili roditelji, ili bi ih i sami slobodno uzimali kada odu kod svojih na posao pri povratku iz škole.

Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !

Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).

Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.

Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...

Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.

Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.

Gomila debilskih saveta sa TV-a o tome kako da na komplikovan i neefikasan način rešite probleme u kuhinji na koje nailazite.

1. Za prvi rođendan dobija loptu od strica jer je on nekada bio kapiten lokalnog tima
2. U prvim godinama pokazuje interesovanje za fudbal tako da ga ćale upisuje u petliće lokalnog kluba
3. Fudbal mu postane omiljeni deo dana i uživa dok odlazi na trening
4. Na prvim utakmicama matorci u njemu vide potencijal i prebacuju ga u neku bolju školu fudbala
5. Tamo uglavnom napreduje, osvoji po neki turnir i u ćaletovim očima već kreću slike miliona i kuća u Barseloni
6. Eksponencijalno raste njegov igrački kvalitet
7. Srednja se škola upisuje u Bg-u zbog boljih uslova za trening
8. Uglavnom kreće sa OFK Beogradom
9. U tom periodu ima i onih koji igrački dominiraju, ima i onih koji već staju
10. Oni koji su dominirali prelaze u kadete Zvezde, Partizana. Ćale već vidi milione i počinje da se kurči.
11. U tom trenutku klinci(mada to nisu) se odlučuju da postanu lokalni šmekeri jer uglavnom osvajaju ribe time što su u velikom klubu.
12. Progresivno njihova tehnika, brzina i kvalitet igre drastično opada.
13. Padaju u rezervni plan, dok ćaletu prodaju priču da za 1. tim u tom trenutku treba kinta.
14. Ćale i dalje veruje u kvalitet svog deteta, međutim, dete tada svakako boli jaje za fudbal jer ga u selu prozivaju najboljim šmekerom. Svakog vikenda od tada dolazi kući
15. Počinje da uzima male količine alkohola i kupuje prvu paklu cigareta
16. Od ovog trenutka postaje lokalni alkos, pljuga, a što se tiče fudbala zadovoljava se pričama kako je bio super dete. Biva izbačen iz velikog kluba
17. Završava srednju školu, upisuje DIF i nastavlja sa svojim fudbalskim životom na DIF-u
18. Vraća se u svoj matični prvobitni klub gde je kao klinac počeo
19. Tu uglavnom i završava svoju fudbalsku karijeru
20. Na kraju postaje trener klincima i uči ih životu(na osnovu svojih grešaka) tako da ga oni prilično gotive jer je jako ''mudar''
21. Oženjen, nastavnik/profesor fizičkog ''mudruje'' nad svojom ''sudbinom''

Stati k'o kec na desetku u pozu povoljnu za prcanje.

Fataliti ekstenzija našeg višenamenskog izraza jeb'o te taj i taj, kojom se izražava mišljenje o nekoj osobi koju sagovornik uporno forsira, a služi da se zapečati iskazano mišljenje, tako da nema sumnje u to šta mislimo o toj osobi, osobinama iste ili talentu za delatnost kojom se bavi.

Naravno, uz sitne promene tako može da se iskaže mišljenje o bilo čemu, samo što se tada ekstenzija menja u da te jebalo, a efekat ostaje isti.

Izraz koji se koristi ili u slučaju kada je osoba neverovatno smotana, ili kada je jednostavno neverovatno loše sreće.

Tinejdžerski sleng za nešto što si odradio na mufte, iliti na mućke, tj. da si na kvaran način došao do zadovoljstva.

Drugarski savet gde jedan ortak savetuje drugog da prestane da lupa ćuške onom ziljavom s cvikerima. Taj isti ziljavi će jednog dana da završi ekonomski fakultet u Gajzenprcenkirhenu, osnovati Z18 stranku i jahati po tvojim penzionskim fondovima kao Saša Grej po napucanim i izdepiliranim Mađarštinama. Jebaće te u glavu iz meseca u mesec, i dok ćeš ti pljuvati po neotplaćenom samsungu, držeći Merak u jednoj ruci, proklinjući turske i indijske serije i kako bi država trebala duradi nešto povodom toga, on će da se vozi u masnom audiju, najnovije generacije, sa kožnim sedištima i češkim pičkama uz flašu Perinjona. A ti ćeš skupljati za tiket.

Čuj šali se? Umire od smeha!
Kad dođe do plaćanja, taj se pre laćenja za buđelar uhvati prosipanja svih fora i fazona koje je čuo za života, ali onako glasno, zabavljački, "drama queen style", da ceo enterijer lokalnih pijandura zakoluta očima u pravcu generatora buke u njihovoj oazi mira.

Pica od testa i svega sto se u tom trenutku može naći u kuhinji (a bogme i po celoj kući),kao što su Italijani svojevremeno radili.Vraćanje korenima.Još jedan savršen primer toga kako se istorija ponavlja,posebno u ovo vreme krize.Obavezni sastojci su kečap (Aro ili neki sa autopijace) i salama ,,podriguša'' (iz neke lokalne mesare) ; ako se kriza ne oseća toliko,mogu i Carnex-ova salama i Dijamant kečap,a ostali sastojci su volja i želja onoga ko je pravi (obično su to studenti,deca razvedenih roditelja ili roditelji troje ili više dece).

Obavezan deo menija svake kućne rođendanske žurke (doduše,takva bi trebalo da se pravi bez pečuraka jer klinci imaju neobjašnjivu averziju prema njima i uvek ih skidaju).

Sinonim za kud svi Turci, tu i mali Mujo. Izraz je veoma primenljiv na mejnstrimere. Što je nagib nizbrdice veći to je veće ubrzanje kotrljanja govana. Statistički gledano, ova pojava je masovna i čini većinski procenat mlade populacije zemlje Smrdije. Isti je slučaj i sa govnima u WC šolji. Kada pustiš vodu, ona se sva izgube u svom mizernom vrtlogu zanosa i idu u jednom smeru (kondukter ne nudi povratnu) - ka kanalizaciji (ili ka septičkoj jami).