Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Jun beše bio početak odmaranja školaraca. Roditelji na posao, deca ustaju, doručukuju zauzimaju svoje pozicije kraj računara i tako ceo dan, osim što, ako ti ćale ne uplati internet, pa ni sam ne znaš šta ćeš od dosade.
Ulice postaju sve vrelije, dan duži nema žive duše napolju, deca se ne bi setila da se odvije od kompa. I tako sve dok ne krenu godišnji odmori, pa idem na letovanje! Došao je i taj dan, da spakujemo kofere i pravac na more ''JUHU''..! Kad ono KURAC, ćaletu se pokvarila kola, sve brže i brže prolazi godišnji odmor. Ćale hiljadu problema, svakih sat vremena kod mehaničara nada se da je neki sitan kvar, a ono crko JEBENI MENJAČ... Traži na Internetu i oglasima razne informacije i cene. Najjeftiniji 450 evra (za te pare si mogo da platiš smeštaj za četiri osobe)... I dok je ćale našo menjač ostalo još 9 dana godišnjeg, pa je bilo pitanje da li ćemo na more ili ne. Međutim, ipak smo svi želeli da pobegnemo iz grada i uživamo na plaži, tako da smo na kraju otišli, iako smo bili samo 7 dana (2 smo izgubili na putu). Kad smo stigli do Jadrana, naravno bilo je predobro. Brzo smo našli fin smeštaj, pravi odmor. Ustajemo oko 9 pola 10 doručkujemo i na plažu do podneva, istuširamo se, ručamo, malo odspavamo, pa onda od jedno 17 do 19 opet tuširanje i od 21 do 23 u šetnju i tako svaki dan. Kad smo se vratili u Zemun ostalo je još jedno Mesec dana do početka nove školske godine. Polako se spremaju za Avgust (učenici koji su pali iz jednog ili dva predmeta). Deca polako izlaze napolje (samo posle podne i uveče) igra se fudbal i basket, ide na kej i pokuša da se što bolje iskoristi letnji raspust. Tako sve do nedelju dana pre škole. Neki su se uželeli društva i velikog odmora, neki knjiga i školskih klupa, a neki nove škole i novog odeljenja. Svi su uzbuđeni i uznemireni.
Došao je i taj dan! Dan kada treba da počne nova školska godina. Svi su jedva čekali da se vide posle tri meseca, da prepisuju domaće i kontrolne međusobno, da dobijaju petice, pa i jedinice, da jedu pljeskavice, ali posle Prvog časa hemije, fizike i pogotovo matematike, već jedva čekaju sledeći zimski, a i letnji školski raspust.
Definicija je napisana za takmičenje ''Pačija škola''.
Uz jednako zvučni šit meseca, četiri jahača Apokalipse programskih šema na lokalnim radio-stanicama i, ujedno, čvrst dokaz da Darvinova Teorija Evolucije sobom definitivno nije zahvatila baš sve majmune na planeti Zemlji. Neki su, naime, i preživeli pomenuti proces.
Preživeti, doduše, muzičko-radioaktivne kategorije iz naslova spada u daleko teži i opasniji poduhvat. Bar za jednog iole homo-sapiensa, mislim.
Jer, koliko oštećenje ili tumor na mozgu moraš da imaš da bi kroz svoje uši propuštao emisije u kojima se pušta verovatno najkancerogenija muzika još otkako je J.S.Bah napisao svoj opus magnum, da ne kažem petočasovni ciklus fuga i kanona na jednu temu, odgovarajuće nazvan "Umetnost žrtve"? Odgovor je verovatno onoliko koliko odgovara +30-ogodišnjem redovnom konzumiranju domaće i najčešće prepečene rakije. Otprilike rečeno.
I dok na Grandu ili na talasima narodnjačkih radija sa nacionalnom frekvencom možemo posmatrati tj. slušati koliko-toliko umivenu muzičku produkciju, koja ipak zadovoljava opšte standarde i tradiciju odnosa izvođač-slušalac, na valovima seosko-brdskih-od-lokalnog-maligana-sponzorisanih emitera radio-signala muzika je upravo namenjena upotpunjavanju gorepomenutog oblokavanja džibrom...ali nikako NE! svojom atmosferom, sentimentom, porukom ili, nedobog, lepotom kao u, na primer, zdravoj provinijenciji jedne kafane ili rendom privatnog slavlja, već pre kao zvučna podloga izumiranja nervnih i ostalih ćelija tokom čina "utapanja duše".
Foršpil odsviran k'o levom nogom, tekst napisan k'o levom bradavicom Marine jebene Tucaković, refren otpevan k'o...pa, otpevan je isuviše optimistična reč za nešto što pre liči na riku vepra ili njakanje magarca nego li na artikulisani zvuk jednog ljudskog bića (verovatno i drugovi umetnici cepaju onu rakiju od gore;prim.prev). Uglavnom - svi potrebni elementi da se popuni programski prostor između čestitanja kumovima na kupovini novog kombajna i najsvežijeg izveštaja AMSS-a za teritoriju pičke materine kroz koju verovatno ni jebeni Mirko Alvirović nije prošao testirajući nasumični model Dačije.
Još da napomenem da razlika između pojmova iz naslova i nije nešto specijalno istaknuta; voditelji sleš vlasnici ionako sami i glasaju i vode evidenciju. I uzimaju eventualnu kintu od ambicioznih pevača i pevačica koji bi da se proslave svojim novim šito...pardon, hitom...
Predlozi za Šit Dana 3.8.2013, na talasima radija "ŠOK":
1. Milan Stojaković Šiki, "Zašto, ženo, nisi kao njiva, pa da moje seme u tebe počiva..."
2. Dobrila Binić Biki, "Ti si komšo pravi đavo, noćas si me u plinaru spav'o..."
3. Radmila Neškov Neša, "U grudima krijem tugu, zato što mi dragi pogin'o uz prugu..."
4. Stojan Gajić i simfonijski orkestar "Đukić&Sinovi", "Pre no prođem selom očešljam se s gelom..."
5. "Šok" bend feat. Ljubinka Bobarić Boba, "Kad ožedni moj Mića, ja kupujem u "Zevs" podrum pića..."Glasanje u toku...
Radna nedelja.
-Jebem ti ovaj posao kad ni nedeljom ne mogu da se naspavam, tačno sam trebo u majstore da budem svoj čovek, al ko me jebe kad me Bog nizašta u životu nije dao. Gle ovo koliko naroda, pa ajd ja što moram da mučim muku svaki dan al ko njih tera da dolaze nije mi jasno?! Sva sami starci, nikad neka mlada pička... I gde mi je ono radno odelo u pizdu materinu?! Aha, evo ga... Gle kakav sam ko klovan... Ajd da započnemo još jedan jebeni dan...
-O, pope! Pomaže Bog!
Izuzetno lošeg kvaliteta, prilično jadno, ružno i potpuno neugledno.
Izraz koji se koristi za bilo šta takvo, a ne mora da potiče sa teritorije gde žive Šiptari, niti mora da bude striktno njihova tvorevina, već je u pitanju bilo čiji proizvod, samo ako je uber gadan.
Gore i od rumunskog, bugarskog, srpskog, azerbejdžanskog i bilo čijeg. Ma dno dna.
- Jesi probao ovu novu čokoladicu čoko-maks? Ekstra je.
- Brate nisam i ne može da bude ekstra. Kada vidim ono šiptarsko pakovanje braon boje sa onim musavim, pegavim klincem, ne bih je probao ni da mi plate.
-----------------------------------------------------------------------------------
- A matori jel dobra majica?
- Au čoveče ja ne mogu da verujem da si dao pet soma za tu šiptarsku majicu. Kol'ki izrez ima i sav taj jebeni poliester. Užas.
------------------------------------------------------------------------------------
- Brate ajde da jebemo Maju Dileju, nešto mi se cepa već danima, a ništa da natrči.
- Sti lud? Nju da jebem. Kad je vidim sa onom šiptarskim mladežom po sred čela, smuči mi se život. K'o opštinski pečat da joj je neko zalepio na facu. Propuštam.
Pravi uzrok bar 50% kvarova svih mogućih električnih uređaja i čest uzrok frustracija pri pokušajima da se isti popravi.
- Vidi crkla sijalica!
- Sa'ću da je promjenim!
(pet minuta kasnije)
- Ma kurac je crkla, loš kontakt u grlu, ja je malo namjestim ona svijetli, prođe minut, opet se ugasi, pa onda žmirka, jebo ih onaj ko je smislio ovakvo grlo!--------------------------------
- Crko ti je izgleda desni zvučnik!
- Ma kakvi crko, to me opet ovaj jebeni kontakt zajebava, moram po tri minute namještat džek, i onda opet poslije nekog vremena neki zvučnik se ne čuje, nekad lijevi nekad desni. Ito je ovo novi kabl, kupio sam ga jer me i stari na isti način zajebavo.-------------
- Vidi sad neće komp da mi prepozna mobilni! Opet nije dobro uvatio kontakt u USB priključku.
Reči koje se izgovaraju u situaciji kad bi svako živ mogao to uraditi, pa čak i ti.
Prosto, da ne može biti prostije.
I penal za Valensiju. Daniel Pareho se sprema da izvede penal. Sudija je dao odobrenje da se izvede penal. Iiiiiiiiiiii promašaj.
- AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA, kakav idiot jebeni. Pa ovo bi i ja odbranio kad je ovaj kreten šutao kao moja baba. Pu jebem ti mater, sad mi naravno neće ni doći tiket kad ovako usere ga odmah. Mater ti špansku.
---
- 98 bodova! A, a? Šta kažeš?
- Iz engleskog. Pa to bi i ja mogao uraditi za desetku, iako nemam blage veze iz engleskog, a nisam ga nikad ni učio puno. Ajde ti položi ti matematiku i fiziku, pa onda nešto pričaj.
Ne, ovoga puta nije u pitanju podržavanje nečega, niti bilo koji tip ovacija. Svaka čast ne mora uvek da znači neko odobravanje i usklik zadovoljstva. Ima situacija gde ono služi za nastavak neke naše tvrdnje u čiju tačnost smo koliko - toliko sigurni. Tada to svaka čast nije neko oduševljenje, već samo odskočna daska za dalje izlaganje.
-Ja ti rekoh da smo papci.
-Vidim sad i ja. Jebeni beogradski timovi. Hrvati ih našli guziti.
-Zlo.
-Okej brate, loši smo bili u polufinalu, svaka čast, ali zašto baš oba tima da puknu od njih, to mi nije jasno.
---------------------------------
-Jao vidi ovu, uf. Kid'o bi' je k'o pečenje na slavi.
-Al ti je poređenje. Ko je to?
-Ma ona kurava bre iz Plejboja.
-Aaaa sad znam. Nije loša, nije, nije. Ona voli da se eksponira, dobro, svaka čast, ali ne konta da je ljudi doživljavaju kao seksualni objekat, jebote.
-Konta ona to brate, ne budi lud.
Trejd mark devedesetih, u ratnim godinama i neposredno posle rata kad vlada bezakonje i kad su svi naoružani do zuba. Kafane koje po pravilu odnesu više života od crne tačke na putevima.
Ugostiteljski objekat koji se tako ne zove, već mu ime daju zbog čestih oružanih obračuna u kojima meci sijevaju kao u gorepomenutom gradu na početku rata u bivšoj Jugi. Rijetko koji grad se u to doba mogao pohvaliti da nema bar jedno ovakvo mjesto.
Preko dana je to mirni kutak, nerijetko sa baštom okrenutom prema glavnoj ulici, gdje se skupljaju žestoki momci i lokalne sponzoruše kako bi popili kafu i bili viđeni. Problem nastaje kada padne noć. Nabijeni u uzani prostor (pošto je za baštu hladno) i urađeni lošim alkoholom, klanovi od 5-6 članova počinju da gledaju poprijeko jedni druge. Dovoljno je očešati ramenom nekog od njih dok pokušavaš da se probiješ do šanka i obračun kod O.K. korala može da počne.
Na ferku pesnajama zaboravi. Ta niko neće da prlja ruke, nego gospodski, metak u cijev, utoku za pojas - i spreman si za izlazak. Ček', treba ti još nešto...
- E, baš mi je drago što si došao! Nismo se vidjeli - koliko? Šest godina?
- Tačno toliko! Jebeni rat. Zaboraviš da imaš rođaka.
- Spremi se, vodim te večeras malo u život u ovu moju selendru.
- Može, al' ja ću ti reći gdje ćemo. Idući od autobuske prema tebi, prošao sam pored nekog kafića, mislim da se zove "Martini". E, tamo večeras idemo!
- "Martini"... Dugo vremena nisam čuo da ga neko tako zove.
- A, kako ga zovu?
- Kafe bar "Vukovar". Što moramo baš tamo?
- Kak'ih sam treba vidio danas... Plavuše, gore bodi, dole minić, sijeva noga k'o nova mistrija. Idemo tamo, pa kud puklo da puklo.
- Da, puklo... Dobro, ići ćemo u "Vukovar", ali prvo ovo obuci.
- Šta ti je to?
- Košulja od kevlara.
Prototip mentalnog prosvetiteljskog dilda. Lični frizer božije brade.
Jebeni narodni učitelj.
Lik koji postaje odeljenski higijeničar kada ga klinci ne izglasaju za predsednika. Crno pod noktima im traži da ih učitelju tuži. Pizda sa maskom dobronamernog ortaka.
Samozvani kolovođa koji pomno podučava malo levo pa desno opa cupa i poletno viče Ajč dok kolo klizi u klanicu. Sorabski Noje koji putnike na svojoj bušnoj barci tera u vozić jer je fiskultura zdrava. Sere kako pre i posle jela treba ruke prati da krivicom potre narodni bunt prema onima zbog kojih nema leba da jede jer mu oteše svu letinu. Hrana za mačke servirana narodu kome je vuk totem. Crno belo izdanje Crven bana.
Ciklon u čaši seoske mrtvaje, čovek sa misijom da Pelagićevo postane globalno selo. Vlasnik šinjela iz koga su izmilele kolone crvenih buba komesara. Investicioni savetnik sirotih malih crkvenih miševa.
Pogrešno istorijsko skretanje koje nepogrešivo od Svetog Save vodi do vanbračnog čeda Mirka Alvirovića i Zaharija Trnavčevića. Vlažni san Dobrice Ćosića koji se rado maštao kako je salama u sendviču između njega i Tolstoja, drugog ko panja tipa. Vučića preveo u protestantizam, Đinđića u pravoslavlje. Srbe u titoizam.
Sa nepogrešivom talentom da prava znanja prostituiše prenoseći ih pogrešnim ljudima na pogrešnom mestu, Čučuk Stanu bi učio da hekla, Gavrila Principa kako preći ulicu...
Seks pominje samo u lekciji opasnosti od bolesti polnih. Preporuka koju uz šamanski mir daje bračnim parovima je da se ne odupru životinji u sebi onoliko puta koliko dece žele da imaju, plus jednom. Hoćete sina i ćerku? Može, tri puta je imaj mužu, jednom za naslednika, jednom za domaćicu kuće prijateljeve a ono treći put je da te opominje kako se lasno človek polakomiti dade.
Iritatno uveren da će svaka fekalija koju sočini naporom crevnim i umnim pravilnim biti fluoroscentni putokaz u bolju budućnost savremenika i budućih naraštaja . Ostavlja autoportret i savete kako ozidati postament za one koje mu spomenik namerili budu vozdići.
Sve svetlost znanja šireći i život slaveći istinski mrači i kastrira. Veliki plemenski mrač!
I tako, slepe srpske mačiće još dugo mračiće metastazirani naslednici vasićipelagići.
Sve dok im se ne zahvalimo, jednom zauvek, na svemu što učiniše za nas taljigujuće i tavoreće.
Al, onako baš od srca.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Predstavljaju poruke koje su ispod granice naše percepcije, koje naše oči niti razum ne mogu da primete. Naša percepcija uspeva da ih uoči, ali mi toga nismo svesni.
Upotreba ovih poruka se vezuje pre svega za filmove i reklame, ali moguća je upotreba i u najnevinijim stvarima kao što su dečije razbrajalice čime se već od najranijih dana na podmukao način najmlađi naraštaji upućuju ka seksu.
Jedna od najpoznatijih dečijih razbrajalica sa primerom subliminalne poruke:
En den dinu, sava raka tinu, sava raka tika taka elem belem buf trif traf tuf.Kada samo jednu reč ove razbrajalice izgovorite na šatrovačkom sve postaje mnogo jasnije:
En den dinu, sava kara tinu, sava kara tika taka elem belem buf trif traf tuf.Sve je jasno. Putem subliminalne poruke klincima se objašnjava da je Sava spavao Tinu i da ih sve to čeka u životu. Da jebu ili budu jebeni. A oni su mislili da samo određuju ko će da žmuri.
Deo akvarijuma u kome obitavaju napredne ribe.
“Brate, pogodi ko dolazi na žurku ?”
“Ne znam, ko ?”
“He, he, … Anđelka …”
“Sti normalan ? … Znaš da se ložim na nju još od srednje. Pa neću znati gde da gledam celo veče, sem u njen dekolte. Oči će mi izvadi ova moja …”
“Samo se ti pobrini da nju na vreme liferuješ kući, a Anđelkicu ću ja smestiti u laktarijum zajedno sa Micom, Cicom i Cacom. Poslaću joj onog smarača Vladu Sisoja da joj pravi društvo. Dečko smara za sve pare, a bogami i veličinom sisa može da joj parira. Kad je bude dovoljno smorio, tamo negde iza ponoći, ti nastupaš. Šta kažeš, a ? “
“Kažem da si jebeni genije !”
Kao što Betmen gubi svoj sjaj ako ga igra Aflek, moglo bi se reći da je isto tako i reč odlikovanje izgubila svoj smisao otkad ih dotični precednik deli šakom i kapom, statistički nemoguće utvrditi kojom logikom... Na skali nebitnih nagrada ova verovatno zauzima prvo mesto i ostavlja deset praznih za sobom, jerbo joj se teško može parirati.
Nakon medvedoubica i odlikovanih Amera, može se razumeti zašto je ova nagrada vid zlatne maline u, gorepomenutom Aflekovom svetu, a samo pitanje iz naslova i njegove varijacije predstavljaju svojevrsni pandan bambi za tebe, u nešto podrugivačkijem svetlu.
- Šta se tebi desilo, izgledaš ko jebeni Robinzon Kruso?
- Matori, pazi sad! Prešo sam ceo LOL za tri dana, pravio pauze da jedem samo, u jebote dobro me podseti da očistim tastaturu dok se ne nakote bubašvabe...
- Vau brate, je l' te Toma odlikovao?
--------------------------------------------------------------------------------------------
tinuninunun
- Šta je bre ovo, ženo? Je l' oni odoše iz naše kuće? Ženo, što si garava?
- Ništa strašno, mali požar, ringla nije sarađivala, otišla kuhinja, ali uspela sam da izvučem Kikicu na vreme!
mjauuu
- Svaka čast, oćeš da ti ja uručim odlikovanje il' da ostavim predsedniku? I skloni mi tog buljavog stvora, a popravku ima da platiš od one ušteđevine za nove sise!
Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.
Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.
Game over.
Četiri godine kasnije zatičeš sebe sa istom devojkom u obilasku Ušća. Dok ona isprobava nove modele haljinica i majičica, ti nemo stojiš u uglu, nervozno cupkajući nogom, proveravajući na Livescore šta radi reprezentacija na utakmici na koju su otišli svi tvoji drugovi, dok ti provodiš malo kvalitetnog vremena sa svojom dragom. Fak jea.
- E, sad ću da probam ovu roze haljinicu, a ti reci kako mi stoji, ne mogu da se odlučim da l' nju ili plavu.
- Da, draga.
Ajde bre glupi telefonu, sad si našao da baguješ. Jebeni Samsung. Italija, ne, Francuska, ne, Albanija, Lihtenštajn, gde si... Aha. Srbija - Brazil 3:2! TO BRE!
- Stvarno ti se toliko sviđa? Joj, u redu onda, zapakujte mi ovu. 4000? Dragi, moraćeš da mi pozajmiš hiljadarku.
Poređenje koje se koristi za nekoga ko se smeje onako nadugačko i naširoko, od uva do uva što bi rekli. Onaj čuveni da nema uši smejao bi se oko glave tip osmeha, gde osoba koja se smeje širi usta u oblik geometrijski identičan standardno-domaćinski isečenom parčetu lubenice.
- Je l' idemo da se vidimo sa onim ribama večeras?
- Naravno.
- Taksijem?
- Ma jok bre. Vozi nas Đole.
- Pa isti mi onda kurac, uzeće nam soma za čorbu.
- Opušteno, neće. Rekao sam mu da može sa nama i da će biti neka riba tamo da se upozna sa njom.
- E ja onda ne idem.
- Što bre?
- Ma daj bre jesi vid'o kako se nasmeje lik kada snimi neku ribu?
- Ne.
- K'o kriška lubenice izgleda. A oči skupi onako, k'o crtice dve. Prošle godine sam ga ubacio kod one Maje na žurku i ona mi rekla da više ne dovodim onog ortaka iz Mongolije, jer je ubacivao sendviče u akvarijum.
- Kog bre ortaka iz Mongolije? Šta pričaš ti?
- Pa Đoleta konju. Izgleda k'o jebeni Mongol kad se nasmeje.
Lik koji je možda nekada bio srećan, posle čak i preterano srećan, ali sada glavno više nije. Dok je Fortuni bio zanimljiv, činila mu je usluge, bila je uvek oćna da malko utiče na najavu jamba i sličnog... Ali postali su previše familijarni. Sada mu više nije devojka koja hvata poslednji voz za udaju, sada dođe kao žena u n-toj godini braka. Ušuškano i bezbedno, ne mora dalje da se trudi. Dobro, ponekad da, vrlo često ne. Jebiga. Svakom sreća presuši jednoga dana, naročito ako ste dosadni i predvidivi. Onda i Fortuni brže dosadite.
-A, u pičku lepu materinu. Odem danas na dva minuta, i odma mi kola odvez'o Aragog jebeni. Moram u leglo da ga podignem. Još sam juče i prosuo kafu po tastaturi, zablokirala kao nenormalna.
-Kako to, pa ti si uvek bio bolesno srećan, mislim ono, nije da mi je smetalno, srećan sam bio zbog tebe, ali ono učiš dva dana jebem li ti mamu, i izvučeš baš to, mamu ti jebem nenormalnu.
-E, jebiga, izgleda da smo se Fortuna i ja dovoljno dugo zabavljali, sada smo u braku, prestala je da se trudi oko mene.
______________________________________________________________________
-Fortuna, dušo... Ubiće me ovi kiklopi, a i Pluton, ovaj Had, ovaj, kako god, je nešto nadrndan otkad sam mu pozajmio onaj zlatni skiptar bez namere da ga vratim, čujem Kerbera kako reži, bi li mi malo pomogla.
-Ne mogu sad, lakiram nokte.
Bila jednom jedna aždaja. I ona je uživala u cveću, drveću, čajankama i pravila do jaja slatku malu izvrnutu tortu dok nije došao neki nadrndani Žile da je zajebava kako treba da mu sredi nešto za familiju u selu. Ona nije mogla da bljuje vatru, ali ovaj matori penzos krene da čačka mečku kako ima rok od tri dana po zakonu da se izjasni po pitanju izdavanja potrebne dokumentacije. Još je i uvredi, ova popizdi i počne da bljuje vatru.
Aždaja je onda uvela zaštitno staklo i male rupice kroz koje se priča. Pošto je po sistematizaciji radnih mesta bila kvalifikovana da bude bedno piskaralo, to je frustriralo i nju i sve njene potomke. Pobesnela potonja generacija je onda to radno mesto nazvala 'šalterski službenik'.
- Dobar dan.
- DA ('ladan glas k'o taština duša)
- Treba da overim.....
- JEL TI LEPO PIŠE NA ŠALTERU DA JA SAMO PRIMAM ZAHTEVE? JEL PIŠE LEPO, A?
- Da, ali na ostalim šalterima nema....
- ŠTA NEMA? PRIČAJ LEPO U RUPICE!
- Mnogo su nisko, bole me leđa. Znate, zdravstv...
- ŠTA JE TO MENE BRIGA? AKO NE UMEŠ DA SE SAGNEŠ VLASTI, KOJI ĐAVO GLASAŠ ZA NJU?
- ŽENSKA GLAVO, IMAM JEBENI PAPIR DA OVERIM DA UZMEM ZDRAVSTVENU KJIŽICU. UDARI PEČAT BEDNO PISKARALO NIJEDNO, I PUSTI ME DA IDEM!
- Pa što niste odmah rekli, i nema potrebe da povisujete ton i budete prosti.
:uzima papire, lista, gleda:
Hm, pa da. A gde je obrazac FT1P?
Inklinira ka nečemu. Naginje. Poput automobila na kojem skoro nije izvršena reglaža trapa, minimalno ali primetno skreće u jednu stranu puta i time odaje određenu prikrivenu crtu svog karaktera. Jednom rečju - sumnjiv.
- Au, brate, dobro preživesmo ono juče, a?
- Jebiga. Lepo sam ti rekao da ne vodimo Migzu sa nama, tačno sam znao da će odma' napraviti neko njesra...
- A otkud sam ja mogao da znam da lik vuče na tu stranu, jebote?
- Hmm...stvarno ne znam, brate. Možda od onda KADA GA SVAKI DAN SREĆEŠ KAKO DERE VINJAK ISPRED JEBENOG ULAZA?!?!?!--------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, otkud ti?
- Ma, bio sa Peđom u gradu, kupov'o lik neke šulje pa me zvao didem sa njim...
- I 'el kupio nešto, baja?
- Kupio jeste, a to dal' je baja - čisto sumnjam. Uzeo, bre, sve neke roze, tirkizne, aprikot, pičke materine...k'o da je feget jebeni!
- Pa, jeste, vuče on malo na tu stranu...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Aaaaaaaaaaaaa!!! 'Sti, bre, normalan, majmunčino jedna muška neosetljiva?!
- Izvini, dušo, vuče on na tu stranu ponekad...
Ličnost koja poseduje ogromnu moć i uticaj, neko u čijim je rukama sudbina širokih narodnih masa. Nalazi se na najvišim položajima u jakim firmama, zauzima važne funkcije u vladajućoj državnoj garnituri, a često se visoko kotira i u mafijaškoj hijerarhiji. Ukratko, glavonja. Kod nas je klima za takve organizme jako povoljna, ali moć da drmaju najčešće dobiju oni za koje to ni u snu ne bi očekivao.
- Matori, popizdeću, pre dve godine sam završio jebeni faks, a posla ni u najavi.
- Što ne pitaš Lazu Mentola da ti nešto sredi?
- Kog bre Lazu? Onog što je išao sa nama u srednju? Onog debila što je svaki razred išao po dva puta?
- Njega.
- Onog soma što smo mu pišali u ranac i otimali mu kintu svaki dan?
- Da bre.
- Onog što mu je Vikica Kurožderka ponudila šesetdevetku, a on joj rek'o: "Hvala, ne pušim."???
- Pa taj, jebo ga ti! On ti je sad najveći drmator u našoj opštini.
- ON???!!! Jebem te, Srbijo!!! Gde ću bre kod njega, pa ja sam ga najviše maltretir'o? Ko bre sve drma ovom zemljom, neveruem!
Dopustiv rizik. Legalan! Nešto što sebi možete priuštiti. Kapsula zadovoljstva na odloženo plaćanje ponekad jako potrebna.
-Idemo na Drinu da se vozamo čamcem, pijemo domaću i jedemo masno!
-Nemam pojma, kenjaće mi Branka! Mogu nju da povedem...
-Ne može! Ne vodimo žene!
-Ne znam, jašiće mi po glavi mesec dana...
-Pa pička mu materina, udji jednom u dozvoljen minus, popizdi! Platićeš grehe na odloženo, nije robija!
-Dobro, računaj me!---------------------------------------
-Svidja se Branki ova čuka već pola godine. Skupa mamu joj jebem. Treba drva platiti...
-Otvori se jednom štekaro, udji u dozvoljen minus! Taman da se izvadiš za Drinu. Nije robija!
-Dobro, kupiću joj jebeni sat!
-Tako šmekeru, pa nisi ti nju na ulici našao...----------------------------------
-Slušaj rodjenji! Treba mi nešto love na zajam?
-Slab sam trenutno mogu ti reći...
-Pa udji u dozvoljen minus! Ti si mene vazda nagovarao, ja ulazio, ulazio i sad nema za zimnicu! Ubiće me Branka! Nije robija!
-Dobro, dobro! Dodji popodne po pare! Samo da znaš, ako ovako nastavimo, biće robija!
