Grupa lovana-budžovana koja nakon egzotične večere, uz čašicu najfinijeg rozea, pored kamina razgovara o tome kako će jednog dana da batale sve i odu na Zlatibor da čuvaju ovce.
A: Nego, brate, čuo sam da te unapredili u onoj tvojoj firmi. Čestitam braćala!
B: Ma jesu, nego, znaš Koma, brate, nije to uopšte za čestitanje. Jeste mi plata veća za 30% i imam svoju kancelariju, ali počinje to sve da me guši. Ne mogu da podnesem pritisak obaveza i sav taj stres. I osecam da me Inga ne voli, da je sa mnom samo zbog love. Uhhh... Ozbiljno planiram da za par godina odjebem sve to i odem na Zlatibor da čuvam ovce.
A: Šomara, brate, je l' ti mene zajebavaš, care. Ja cele godine utovarujem palete za tvoju mesečnu platu, a kada mi dođe leto i odmor, odem na taj tvoj jebeni Zlatibor i čobanišem za 300 jevreja, da bi mog'o da izvedem ribicu na piće. Nema tamo ništa, brate, samo go kamen i bistijaliti u najavi. Što si šipster, matori?
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Izraz koji se upotrebljava kada te neko kasno obavesti o necemu .... obicno ako ne i uvek je losa stvar u pitanju!
Umivas se a pored je okacen jedan peskir .... Dohvatis ga misleci da je suv ... Obrises se i tek tada izvalis da je mokar bio i pre tebe...
-Kevoooo! Jel neko koristio ovaj peskir koji je okacen ovde?!
Keva : " Nemam pojma pitaj oca! "
-Caleeeeee ! Za sta si koristio ovaj peskir sto je ovde okacen?!
Cale: " Pa tusirao se , pa se brisao njime ! "
-Sad mi kazes .... - i neverovatnom brzinom uzimas drugi peskir!
_________________________________________________________________________
U skoli rasparas pola dukserice zato sto jebeni konac nece da se prekine... Mucis se ko kreten .... Ti drzis konac a drug zubima pokusava da ga prekine i usred tog ludila , cujes drugaricu:
-E pa ja imam makaze
Ja: " Sad mi kazes ! "
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Jedan od mnogih izraza za zadnji ulaz ili narodski kratko i jasno rečeno rč. Plinara.
- Brate što je Šomi priveo Melihu?
- Kako što, pa da je jebe jebemumater.
- Ma de će ona da mu da pičke, znaš da joj je ćale jebeni Vehabija. Ubio bi je kada nevina ne bi ušla u brak.
- Ući će ona nevina u brak, ali zato će joj Šomara razbiti vrata od štale.
-------------------------------------------------------------------------------
- Jebote onaj Vučić bio pravi patriota, domaćin čovek, ljudina i veliki poštovalac opusa Ratka Mladića. Šta li mu se desilo?
- Ko će ga znati. Po ulici se priča da se promenio kada su mu prvi put obili štalu.
-------------------------------------------------------------------------------
- Votz jur nejm agen?
- Natasa Kojic Keba.
- Kebab?
- No, no. KE-BA.
- Ver ar ju from Kebab?
- Loznica.
- Los Nica. Kul, kul, bin der vans. Or tvajs. Aj tink so. Nevr majnd. Ar ju redi.
- Jes. Ajm olvejz redi for ekting.
- Ju dont nid tu ekt mač. In dis sin, ju tejk jur klouz of, end den dis guj hir, Leks Stil, vil demoliš jur barn dor.
Način razmišljanja kojim sebi stvorimo hiljadu prošlosti a ni jednu budućnost. Jer kako kažu naši stari bespotrebno osvrtanje u prošlost može samo da nas sputa ništa dobro nam neće doneti.
- Brate znao sam da me sa tribina gledaju ovi iz Intera i kurac, počele noge da mi se tresu tako da sam jebeni penal šutnuo gore od Ramosa. Kad kažem gore mislim u pravom smislu te reči, i jebene tribine sam prebacio...
- Ne cimaj se matori jebeš ga, jes da si mogao da igraš i ti protiv Partizana al glavu gore i pogled napred život ide dalje drumovi te vode...
- Jel to ona od Gorana Vukošić?
- Ma nosi se bre kretenu ja ti pomažem ti se debilišeš. Možda i bolje što nisi u Italiju otišao jebeš mi mater tamo bi te ubili zbog tvoje intaligencije... Penzionisaćeš se ti u toj vukojebini!
To je ono kada su Čkalja i Pavle Vuisić od sebe stvorili najbolje filmske drugare Srpske kinemtografije( i to toliko dobro, da u Srbiji i dan danas postoji "kao Paja i Jare" kult i kodeks) bez obzira što se u ril lajf-u nisu uopšte mirisali.
Dragana, imam novosti.. Danas sam dao otkaz.
IJU!!! CRNI MILE!!! PA zašto???
Ma znaš i sama sa kakvim idiotima tamo obitavam... Onaj Dragan... Bre, samo nešto kenja, prenosi mi negativnu energiju... Ni kafu ne mož popiti snjim... Samo me dekoncentriše svojom negativnošću...
ALI MILE!!! IMAŠ 100.000 dindzi platu!! to je prosečnih 7 u SVRBIJI!!!! Zarađuješ tom jednom JEBENOM platom više nego tvoj otac za života!!! Imaš idealne uslove, radiš u klimatizovanoj prostoriji, urednoj, imaš JEBENI MEK na uglačanom radnom stolu!!! Koje će ti kurac DRAGAN?? jebo te on u čmar da te jebo!!!
Ah draga, ti to ne možeš da shvatiš... Ja sam profesionalac... Meni trebaju savršeni uslovi za rad.
Sentimentalni izgovor lika čija je umješnost u datoj vještni, blago rečeno, upitna. Obično se na ovo pozivaju oni koji prave najviše buke i egzibišu najveći trip.
OPREZSPOJLERI
A: Nađoh neke Jugio karte u podrumu kako sam čistio malo, dođi da te operem jednom nostalgično
5 min. kasnije
B:Egzodiaaa ahahahaha najebao si ga, ne znam što igramo Jugio jebeni uopšte.
A:Nisi u pravu! Ja vjerujem u dušu karata i znam da su one moji prijatelji, da sam povezan sa svima njima! Vučem dvije kart- a kurac, Kuribo, evo ti karte jebale te one.
________________________
Intervjuista: Gdžo Deneris, kako reagujete na prijetnje sa Sjevera, bijeli šetači imaju 10 puta veću vojsku i kruže glasine da sada imaju zmaja?
Deneris: Pa znate kako ja vjerujem u dušu moja dv-tri, hoću reći, tri zmaja, u moga Jovana i uopšteno u mističnu snagu Targerijena.
I: Da li na vas utiču glasine o vašoj, po najnovijim navodima incestiodnom vezom za Jo-
D: DRAKARIS
Osoba koja da bi upala u društvo počinje da sluša muziku koju to društvo preferira.
Prisluškivač će početi da bezkompromisno veliča i brani taj muzički pravac pa bio to Crni Metal ili pak Turbo Folk.Ubrzo će početi da nosi majice bendova ili majice sa logom "Renome-a"...Počeće da temu razgovora skreće na muziku jer se intelektualno ne može porediti sa ostatkom društva ili jednostavno nikoga ne jebe ni dva posto to šta on ima da kaže.Sve će to uraditi da bi na kraju imao tu čast i satisfakciju da kaže sam sebi:"Ja pripadam".
Osoba 1: Joj,da li si čuo novi Prikanov album:"Oj curice,suknja ti se na viljušku zakačila"?
Osoba 2: Jok ja...
Prisluškivač: Jesam ja! Prikan je car! Kako je samo otpevao onu baladu:"Ja u goru a ti kod Milutina." Smatram da odavno nije imao bolje delo. Štaviše,ja kažem da...
Osoba 1: Ajde prisluškivač primiri malo.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Osoba 1: Burazeru znači juče Mayhem i Dying Fetus ceo jebeni dan!
Osoba 2: Znam imao sam sličnu situaciju juče kad sam slušao Venom tri sata. AT WAR WITH SATAN!
Osoba 1: Bolesno haha.
Prisluškivač: A ja sam se...aham...ubijao od Poisona i Motley Crua. "Eveeeerrry rose has its thorn! Just like..."
Osoba 1: Ajde smirnoff malo pozeru. Do prije mesec dana slušao si Šemsu i Micu Trofrtaljku...ajde odjebi sad!
Menjati. Trampiti. Vršiti robno-vrednosnu razmenu.
- A daj, brate! Evo...Dam ti Batija, Gaskoina, Roberta Bađa, Zamera, Klinsmana i Berkampa...I popušiću ti i kurac ako 'oćeš, samo da se džoramo!
- Tebra, čak i ako bi pozvao svoju stariju seku da mi ga pomilki, teško da bi' ga se ikad odrekao. Kaniđa ostaje i kraj!
- MILENA, MARKO KAŽE DA BI TE SPAVAO U DUPE!!!
- Ćuti, jebote, ti si lud! Evo ti jebeni Kaniđa, bolesniku nenormalni!
- To, bre! Još samo nekog da zajebem za Romarija i do jaja...----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
# PRAVI OGLAS #* Džoram jugića, '85 godište, prvi vlasnik, sve četiri gume, brisači rade, malo troši (nizbrdo), bez jednog prozora, registrovan ( kao invalidska kolica u RUDO-u ), očuvan, prirodna boja ( ?! ), ful oprema ( ??!! )...ZA srednjeg šnaucera, po mogućstvu ženku, poželjno sterilisanu, da ne ujeda, bez imena. Hitno! 063/ **** - ***
Neko/nešto te strašno nervira, muka ti je od same pomisli na njega/to!
Šta sve meni piči po živcima:
Kriminal, nasilje, lažni heroji kojima se svet klanja dok se oni koji teže ostvarenju svojih snova smatraju gubitnicima! Sve što je IN u ovoj iskrivljenoj stvarnosti, sve što nas sprečava da iskažemo svoju različitost, sve što teži da nas ukalupi! Jebeni patriotizam na koji se svi pozivaju, homofobija, nabeđene šabančine sa 8 razreda osnovne škole, kajlom oko vrata i najnovijim Audijem! Dosta ste bili životinje, 'ajde da probate kako je to biti čovek!
Neću da budem marioneta, neću da govorim nešto što zapravo ne mislim već ono što mi serviraju! Ponosno nosim svoj bedž koji kaže: "Ja nisam normalna!" jer ono što je ovde normalno, u Srbiji, nigde nije!
Tripovanje ljudi koji vam daju neki program, igricu, film i slično, kao da su ga oni napravili. Obavezna uvreda ako vam se ne svidi.
- E, jesi stavio Windows 7? Meni radi do jaja, najjači sistem ikad!
- Ma ne znam baš...meni se nešto i ne sviđa. Interfejs su bezveze iskomplikovali, za sve što je ranije trebao jedan klik, sad treba dva. I šta je ovo, ne možeš da otvoriš dva windows explorera? Zajebava me sa titlovima u KMPlayeru...ma ima previše bagova, vratio sam XP jutros.
- Ma ta tvoja mašina je sranje, ništa ti ne radi kako treba! Meni je duplo slabiji komp, pa mi radi samo tako! Baci tu svoju kantu u kontejner, meni na ovom šugavom laptopu radi k'o zmaj!
- Ali ti ga koristiš isključivo za internet, ništa nemaš na kompu, nema šta da ti baguje...
- Ma šta bre, znaš kako radi...džaba si bacao pare, kad ti ništa ne radi kako treba, sve što sam ti dao, ništa ti ne valja...
- Pa nije to do tebe, čoveče...nego jebeni Microsoft!
- Ma jeb'o tvoj komp, moj digitron radi bolje...
Malo gumeno crevo sa završetkom u obliku tuša koje se navlači na kraj slavine i na kraju ima polugicu za podešavanje mlaza. Obavezan detalj u kuhinji svakog vojnog lica. Onemogućava da lepo napuniš čašu i daje onome što si u nju sipao finu aromu budjave gume sa sudomilom. Stvar koja se religiozno prenosila iz stana u stan širom bivše SFRJ, gde god da je to prekomanda zahtevala. Postoje dve teorije, jedna da je to u stvari bio tajni znak raspoznavanja kao bela Lada pokrivena zelenom ceradom ispred zgrade, i da se nastavak zaduživao na početku vojne karijere, a druga da su vojna lica papučari koji moraju da peru sudove i ribaju sudoperu pa se sa njim spasavaju prskanja vode okolo. Ako ga vidiš kod devojke u stanu-idi dok si mlad, inače si ga najebao.
-U dobra ti gajba jebote... Kolko ima ari ovaj stan, deset? (KAKAV sam majstor, JEBOTE kakav sam majstor, kakaaaav sam maaaajstor, praaavi sam maaajstooor! Alah se uvalih, ova je puna kao brod huehue...)
-Hihi, 105 kvatrata bez terase i lodje... Svidja ti se? Skoro smo renovirali, da vidiš novu kuhinju, imamo i šank...
-U do jaja, jebeš kuću bez šanka šta se nudi za popit... A u kurac! E, aj zdravo, sad se setih ima na pinku Farma best of, pa moram da palim, čućemo se...
-Pa šta je bilo sad odjednom, jao JEBENI NASTAVAK, pa sto puta sam rekla onom konju od ćaleta da ga OSTAVI NA SVOJE MESTO kad završi sa pranjem! Kako ja da se udam, ovo je peti koji je pobegao? Jebao je ježa u ledja kad dodje sa placa...
Poučna izjava upućena neodlučnim i jako probirljivim osobama, ismejavajući njihovu težnju da u svakom trenutku nešto odugovlače, dodatno analiziraju i merkaju, traže dlaku u jajetu...
Primer 1
#1: "Matori, kako ćeš zaboraviti da turiš ovo pivo u jebeni frižider? K'o da prekuvani urin pijemo?"
#2: "Jebeš ga, brate! Zaboravio sam. Kad dovršimo ovu turu, sledeća će već biti 'ladnija."
#1: "Ma šta dovršimo! Kako možeš to tako vrelo piti? Da li si normalan?"
#2: "Znaš kako kažu, koja je njega željna, dovoljno joj je i pet centi. Aj živ'li!"Primer 2
Roštiljanje na obližnjem brdu...
#1: "Ej, momak, izvini! Vidim da si krenuo sa flašama po vodu. Možeš li meni i mojoj drugarici objasniti gde se nalazi izvor?"
#2: "Naravno... Ako će mi ti i(li) tvoja drugarica dopustiti da malo uđem u vaše tajne odaje, da malo i ja omrstim brk."
#1: "Kakav prostak. Da to nije malo preskupa cena? A?"
#2: "Ma niste vi žedne."
Svojevrstan način izražavanja jednog pripadnika nebeskog naroda na postavljeno mu pitanje šta vozi, kakav ima krevet, koju marku televizora i čime doteže točak na raspalom Pasatu iz prvog pitanja. Semantika kojom se u interakciji sa ne obavezno ljubotivim sagovornikom s preke strane nedvosmisleno aludira na to kog je i kakvog kvaliteta nasumično sokoćalo/predmet/kurac-palac u ličnom vlasništvu a, razume se, prema već hiljadama godina formiranoj nebeskoj dogmi glede specifičnih područja na plavoj planeti na kojima se narečeni rendom proizvod pravi po najvišim YUSO standardima, idemo na ISO. Ono - verovatno je krajnje spontano došlo do toga da jedan pripadnik naroda nebeskog nadene ime-titulu određenoj "kul stvarčici" koja mu je na ovaj ili onaj način olakšala personalne muke Isusove na Zemlji, a pošto se naravno više puta uverio u neprejebivu kakvoću iste i poželevši dima, logično, nešto intimniji odnos sa njom. Etničko-nacionalna definicija države zaslužne za tu neprejebivost nameće se, pak, kao više nego logičan izbor za sveti ritual prekrštenja uz, fala Bogu, onu vazda prisutnu notu latentnog sarkazma, sada već genetski ukorenjenog u nebeskost naših srpskih bića.
Elem - ne vozite Rumuna ili Rusa, Finca zamenite Korejancem ili Japancem i turite Španca na fasadu. Možda ćete se, kojekude, barem na trenutak osetiti nešto internacionalnije. Kojekude, srdačan.
- Brate, ideš sa nama u utorak kod Mareta da gledamo Partizan protiv onih ribara? Kupio lik Tajvanca pre neki dan, kaže, imaš trip da si na jebenom stadionu koliko je kvalitetna slika, e!
- A što bih ja želeo da imam trip da sam na njihovom jebenom stadionu, brate? 'Ajde beži u kurac.
- A daaaj, brate, biće do jaja zajebavancija, fazon, može i da se vrati usporeni snimak i to...
- Brate, utakmica sa jebenim Šatorom ili Kako-se-već-taj-kurac-zove ne može da bude "do jaja zajebavancija" čak i kad bi je gled'o na onom mom raspalom Nišliji što stalno moram dustajem da mu popravljam sliku. Ok?
- Ali...
- U krajnjoj liniji - poduvaš mi Srbina, idiote jebeni.
Rečenica koja ima efekat kao zvonjava unutrašnjeg sata što budi medvjeda iz zimske hibernacije. Ili ona koja sledi posle nje. Gejmčejndžer. Došlo je novo proljeće, nije više zima. Nova igra, nova pravila. Stvari su se promjenile, mora drugačije da se razmišlja. Može da se odnosi na razne stvari. Od neozbiljnih, tipa kako je neka krpica odavno izašla iz mode, preko ozbiljnih kao što je činjenica da je Maršal umro, pa sve do, ponekad, zabrinjavajućih.
Dragi, znaš kako su slatki Maša i Goran?
- M? Jesi rekla nešto? Evo Beneteke dao gol. To Lićko! Ajmo Klope!
- Kažem! :hvata ga za uvo: Slatki su Maša i Goran!
- Jojojojojojjj, dobro, pusti me... Šta su slatki, Goran pije k'o smuk, Maša psihijatrijski slučaj. Ajmo Lalana!
- E pa, dragi, imam vest za tebe.
- Šta je sad?
- Maša se porodila, proradili majčinski instinkti pa se smirila, a Goran prestao da pije pre par meseci.
- Ladno?
- Najladnije. Ej, evo, još par sekudni do kraja. Jesu naši crveni?
- Nisu, al su dobar tim. Pa dobro, možda i mi da napravimo jedno, a?
- Pa vidiš...
- KRAJ! JEBENI LIĆKO DOBIO! :diže ruke u vazduh:
- E pa... Vidiš dragi, imam vest za tebe. :uzima mu ruku iz vazduha i stavi je na svoj stomak:
- :zabezeknuto pogleda prvo stomak pa nju pa stomak pa nju, osmjehne se, pa se onesvjesti:
Pitanje koje ćeš svojoj devojci postaviti samo jednom, prvi put kada te, dok ležite zajedno zamišljeni, uživate u trenutku i jednostavno ćutite, dakle, prvi put kada ti postavi ono pitanje koje ide na sedamn'esti kurčni živac i pomera bubrege: "Zašto ćutiš, je l' nešto nije ok?". Kada joj ispričaš priču, nikada te više neće pitati ništa slično. Ako je pametna, naravno. Ako nije, svaka čast, našao si kres šemu s pola mozga.
(Napolju zima, pingvini padaju u nesvest. Topla soba, meko telo u naručju, poludremež, opuštajuća muzika... Jebeni vikend je konačno došao.)
Ona: Šta ti je?
On: Ništa, šta mi je?
Ona: Zašto ćutiš, je l' nešto nije ok?
On: Je l' znaš priču o vrapcu i mački?
Ona: A-a, šta ti je to?
On: Pa, vidiš, bio jednom jedan mali vrabac. Nije znao da leti i pao je s drveta.
Ona: Mukica mala..
On: Jeste, mukica. Onda je napadao sneg i mali vrabac je počeo da se smrzava... Malo je falilo da rikne, ali je naišla krava i pokenjala se baš na njega.
Ona: Fuj!
On: Jeste, fuj. Elem, mali vrabac počne da se migolji, sve oko njega toplo, krilca opet oseća, nožice... I tako, shvati da je spasen, počne da skakuće sav srećan, ne zna kud će od sreće. Međutim... mačka je prolazila tuda, videla ga je onako hipersrećnog i pojela ga. Razumeš šta hoću da kažem?
Ona: Je l' ti to hoćeš da kažeš da sam ja govno?!
Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.
E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)
Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.
Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.
Izuzetno uredna, po najmodernijem minimalističkom standardu nameštena soba, u kojoj dominira čista bela boja.
Na zidu je veliki LED televizor i na njemu je utakmica dva velika, moderna, jaka evropska fudbalska kluba. U momentu kada je kadar na utakmici koja provejava ekranom, igrač koji se zumira je onaj koji je najviše metroseksualno nalickan, a opet izuzetno popularan.
Kamera se okreće ka gledaocima tog spektakla u dnevnoj sobi i na beloj, kožnoj garnituri sede četiri muškarca. Dva para, ali to se još ne provaljuje. Dvojica su malo zabradatili i blago su neuredni, mada nose veoma moderne cipele ili patike i maskirne pantalone sa džepovima. Pantalone mogu biti i bež ponekad. Jedan nosi dres Arsenala, a drugi ima Barsin šal, italijanski uvezan oko vrata i Versaćijevu siledžijku. Na ramenu mu je tetovaža, ali nju ne zumiraju jer ima neku blago pedersku poentu, pa bi štetilo onome što oni žele da postignu. Oni sede na krajevima garniture, a između njih su dva nasmejana, blago feminizirana muškarca u metro fazonu. Na stolu i u rukama nekih od njih su limenke ali ne vidi se čega, da bi se stekao utisak kako piju pivo. Činija je puna čipsa, ali nema ga nigde po stočiću ili podu jer time se pokazuje njihov dualitet, tačnije da su oni muškarci jer gledaju utakmicu i piju pivo, ali su u isto vreme u dodiru i sa svojom ženskom stranom i neće k'o svinje da raspiaju čips svuda okolo.
Jasno je da vodi Barsa jer ovaj sa šalom zadirkuje ovog sa dresom. Odjednom se zablentače u televizor, jer je šansa za Arsenal. Napetost raste dok pokušavaju da prenesu utisak šanse za gol. Polako spuštaju limenke na stočić i vraćaju čips u činiju, očiju hipnostisanih ekranom. Gej sa dresom steže pesnicu i tada se snimak usporava malo dok on viče neke ohrabrujuće reči. Ovaj pored njega se smejulji. Muškarac sa Barsinim šalom mlatara glavom levo-desno pokazujući želju da se gol ne postigne, dok ovaj feminizirani pored njega se takođe smejulji, stežući ruku muškarca pored sebe. GOL! Ovaj sa Arsenalovim dresom skače od sreće, i tog trenutka kreće da se ljubi sa feminiziranim likom pored njega koji takođe navija za Arsenal, a sada je jasno da su u vezi. Ova druga dvojica su ustali i čekaju da im čestitaju sportski.
Utakmica se završava nerešenim rezultatom, a njih četvorica se kucaju limenkama zadovoljni što niko nije pobedio, niti je ko izgubio.
Recite ne drogama!
Izraz koji je, verovatno, nastao od navike pojedinih ribolovaca da stavljaju dva rovca, gryllotalpe gryllotalpe, na udicu. Po sistemu: ne može da škodi, pre će som da se zaleti na dva nego na jednog. Taktika je primenjiva u svim poslovima pogotovu u mutljavinama. Najčešče podrazumeva udruženi napad ili da jedan akter odvlači pažnju dok drugi neopažano obavlja operaciju.
-Brate, ja imam zaključenu dvojku. Sutra na pismenom, sve vreme ću zapitkivati nešto, šatro nije mi jasno. Za to vreme prepiši jedan jebeni zadatatak od Mirka.
-Dupli rovac taktika?
-Taj rad.
...
-Jelena krmačo, da li si normalna: zbog čega piješ dedinu domaću i jedeš sladoled?
-Mhoram što pre da se ispovraćam. :preliva sladoled lozom:
-Pa ideš duplog rovca? Nego što hoćeš da povraćaš?
-Milanče me je zaprosio sinoć i...
-Jaooo konačno...
-hik Ne prekidaj me, bre... I mukica moja glupa sakrije mi prsten u princes krofnu, a ja je pojedem. Sada moram da ga iskenjam ili da ga ispovraćam. A tripujem ga kako ne kenjam i sad jedem rovce da bi... :bljuuuu bljuuuu cangr: Jao evo ga izmedju punjene paprike i pavlake iz pljeske, kako je slaaadak...
Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.
Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.
Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?
Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!
Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.
- Ej, majmune, šta to radiš?! Pa, porazbija mi celu kafanu, idiote!!!
- Ćuti, gazda, zar ne znaš ko je to???
- Ma, ko je da je - saću da ga upucam k'o vepra!!!
- To je, bre, rođeni sin Miodraga Čajetinca Čajke, čuvenog srpskog ratnog heroja! Pa, on ti je svojeručno udavio čitav jedan nemački bataljon i to usred bela dana, eeej!!!
- Uh…nisam, ovaj, znao…Idem po metlu…
