Bila jednom jedna mala lepa zemlja. I teško se u njoj živelo. Ipak, ta zemlja je bila izuzetno srećna jer je imala grupu ljudi koji su sebe nazivali "vlada". Bila je to mala, ali probrana grupa ljudi, posvećenih svom poslu i narodu, koji su danonoćno i bez prekida, ne žaleći sebe, radili kako bi narod bolje živeo. Ali nije imalo pomaka na bolje.
Jednoga dana, neko se doseti da postoje zemlje u kojima se lepo živi, te se malo bolje raspitaše u čemu je razlika. Rekoše im da tamo postoji neki čarobni zapis zvani Zakon. Onda vlada reši da uzme i da te magične zapise prepiše. Tako i bi. Uzeli su prvi magični spis i prepisali ga, te legli da spavaju.
Kad su se ujutru probudili, uključili su kutiju sa slikama koju mnogi nazivaju i prozorom u svet i videli kako je sad sve što su napisali odjednom postalo stvarnost. Zahvališe onome ko te slike pušta iako ga već oni i plaćaju i, osokoljeni ovim uspehom, krenuše dalje da prepisuju. Njihovoj sreći ne beše kraja jer svakoga bi jutra iznova videli kako je narodu sve lepše i bolje i od sreće i euforije nastaviše da pišu još i još i još...
Jednoga jutra, čudna buka ih probudi i lupnjava pred vratima. Otvorili su vrata i začuđeni videli kako se okupio narod. Prljav, u pocepanoj odeći, mršav, zakrvavljenih očiju.
- Zašto su vam tako velike oči? -upitaše članovi vlade.
- Nisu velike, no smo zbog gladi smršali, te nam više dolaze do izražaja.
- A zašto su vam tako velike uši?
- Jer nas već godinama pravite magarcima.
- Ali ljudi, mi nemam tako veliku baštu, zašto vam svima iznad glava štrče te poljoprivredne alatke?
- Da vam lakše jebemo majku, figurativno!
- Tebra, šta radiš?
- Evo, smaram se. Guglam neke zakone i prava građana...
- A?! Da nisi malo mator da veruješ u bajke?
- Ma pusti, onaj smarač iz građanskog nam to tražio za čas. Mada, moj ćale taj predmet iz nekog razloga zove "marksizam", štagod to bilo...
- A, to za školu, sad kapiram što nema veze sa mozgom.
- Blago tebi, ti ideš na veronauku.
- Isti kurac, tamo učimo da nevina riba mož' da zakači od zraka svetlosti, pa ti posle dete hoda po vodi, leči dodirom i pretvara vodu u vino.
- Znači, naravoučenije: ništa bez kurtona.
- Taj rad.
Jos jedan dokaz da je amerika zemlja snova...i za pedofile. Klinke od 2-5 godina, skockane ko da im je 20, ful nasminkane, utegnute, iskvarcovane, drcne, sa vec izgradjenim kuckastim stavom. Raj za manijake koji nose bombone u dzepu! Plus, dokaz da je amerika gde svako dobija drugu sansu. Ovde npr debele, zapustene, ruzne americke domacice imaju sansu da lece komplekse izvodjenjem najgnusnijih fizickih i psihickih eksperimenata nad svojom decom. Plus, kod dece se razvija pobednicki duh... koji traje dok ne prodje par godina, a ona poruzne, podebele i pocnu da lice na svoje roditelje. Kad postanu toga svesna, toj deci vise ni tim filmski odabranih psihologa ne moze da pomogne
Primer: Dok je otac po sluzbenim putevima ili stalno na poslu, majka dosadu leci zlostavljajuci svoje dete, sminka ga, dresira, cupa mu obrve, kvarcuje, presvlaci po 20 puta dnevno. Posle par meseci i takmicenja za malu miss, otac nekako nalazi vremena da dodje kuci i provede malo vremena sa porodicom, i zatice...
Cerka izgleda 10 godina starije, zavodljivo vrti dupe po kuci, sminka se i prica caletu: Znas, kad je ona kucka pobedila, doslo mi da se popnem na binu, uzmem onu krunu i razbijem joj o glavu. Bila sam najbolja riba tamo! Onaj cika iz zirija nije skidao oci sa mene! (zavrsava sredjivanje) Cale, jel da da izgledam sexy?Posle svega vidjenog, prosecni amer se opet okrece poslu, pomiren sa tim da desetine matorih starkelja- pedofila masturbira na slike njegove cerke po novinama... ostavljajuci psihofizickoj nakazi od njegove zene da napravi drugog psiholoskog devijanta od sopstvene cerke
Imperijalisticka zemlja,drzi pola Marsa,trecinu Jupitera i „pun“ Mesec, gde pak ima velikih problema sa nabujalom mladom albanskom populacijom, koja ce traziti od solarne zajednice nezavisnost, ovog lignitom i metalima neocekivano bogatog satelita.Mi cemo da „potegnemo“nasu istoriju,pre svega bitku na Mesecu protiv Amera iz 3389 godine,kada je sajber Obilic „rasporio“ kuciste racunara u kojem je u vidu softvera egzistiralo 24to Busevo koleno.Potomci Miskoviceve 2000godina stare dinastije, drzace na celom mlecnom putu monopol u izvozu lekovitih trava vanzemaljcima.Jedna nasa malo poznata buregdzinica „Kod Rodje“ dozivece vrtoglavi uspon i izgurati iz trke lanac Mekdonaldsovih restorana (pa ce burek-jogurt biti simbol novog imperijalizma).Vanzemaljski tinejdzeri vristace(ali na niskoj frekvenciji) za nekom novom Stojom i Sekom.Ehh....
Americka istorija obuhvata prilicno kratak period od nekih 250 godina.Veoma je postuju i imaju i razloga za to.Za tako kratko vreme postigli su jako mnogo,napravili institucije i uspostavili tradiciju.Usput su postali i najmocnija zemlja na svetu!
Ovo je mnogo vise nego sto je Srbija uspela da uradi za svojih 1000 godina ili koliko vec postoji!Mi nemamo ni tradiciju drzave duzu od 50 godina u kontinuitetu,ali posto smo srbi,smatramo da imamo pravo da se podsmevamo drugima,a ne vidimo gde smo mi,a gde su drugi.
Istina je da smo imali burnu istoriju,ali kad se malo bolje sagleda,to je uglavnom istorija nasih poraza,dok su uspesi,veoma ,retki!
Amerika je uspesna nacija i nije to postala preko noci.Pljuvati po njenim dostignucima je smesno,pogotovo kad to radimo mi ,koji smo u periodu dok su oni stvarali drzavu,mi uspeli da je stvorimo i upropastimo i to nekoliko puta!
Legendarni beogradski setac i pesnik poznat po pesmi ,,Zelena salata,,koju izvodi uz frulu.
Zelena salata
zelena devojka
spajalice moja
spajas nasu ljubav!
Ulični car Obretković kandidovao se za premijera vlade u kojoj će Stole Piksi biti ministar finansija, a Nikoli Šećeroskom će dopasti policija!
,,Volim te zeleno
ljubim te zeleno
zeleno moje, sve je zeleno,
zeleno moje osvezava lepo zeleno,
lepo zeleno, zeleno spaja, zeleno moje,
zeleni su dolari zeleno je evro,
zelena je ljubav, zeleno se spaja,
ljubav i spajanje,
prolece se budi i lista drvece,
voleli se mladi kroz polje i cvece,
cvece moje prirode zelene
cuva l' nana jedini put put
u zivotu
nema zemlja prihodu, nema organizaciju, nema raspodelu,
uredice mala uredice mala,
sve ce mala srediti,
Trazim te mala po zelenoj travi, javi se mala iz zelene trave,
da vodimo ljubav, ljubav snova...,,
Osobina čoveka koja ističe njegovu ozbiljnost, ali kada nekoga verbalno okitite ovim pridevom među našim ljudima i ne zvuči baš ozbiljno.
Ja njega poštujem, on je veoma seriozan čovek, to vuče od svoga oca, koga sam takođe poznavao, e bio je to seronja koga zemlja nije videla..
Ova sintagma obično predstavlja upravo suštu suprotnost svog značenja.
Večeras će nastupiti Boris Novković, Karolina Gočeva, Jelena Tomašević, Dado Topić, Nina Badrić, Aleksandra Radović, Peti element, Zemlja gruva, Ana Stanić i brojni drugi... (a nisu spomenuli još samo dve ličnosti)
Do pre nekoliko sati, kao i mnogi moji sugrađani nisam imao jasnu predstavu gde je tačno Kirgizija ili Kirgistan. Na sreću dobri ljudi su me na chatu vukajlije produhovili, tako da znam da je to zemlja u Aziji, kao što sam ja i pretpostavio.
Vratimo se temi, zanimljiva stvar je da kirgiski "huligani" ili "borci za demokratiju" ,kako želite, žele da smene predsednika koga su na isti način doveli na vlast pre 5 godina.
Murija ih roka bojevom municijom, ima nažalost i mrtvih, čak je i glavni pandur te države preminuo od povreda, a građani Srbije su valjda srećni što se negde rokaju, što dalje od nas.
Svaka moguća koincidencija sa eventualnom situacijom u Srbiji je krajnje nenamerna. U svakom slučaju puna podrška demonstrantima!
"Neredi u Kirgiziji, 100 mrtvih"
"Gde bre?"
-----------------------
Posle nekoliko sati me je vukajlija squad prosvetlio.
Skup francuskih političkih aktivista nesvakidašnjeg dometa.
Fransoa(1916 - 1996), jedan od vođa Pokreta otpora u II svetskom ratu, vođa Socijalističke partije, nekadašnji predsednik Francuske.
Frederik, nećak prethodinika, sadašnji ministar kulture, poznat po lovu na tajlanđansku nejač od desetak godina zarad pedofilskih zadovoljstava. Priznaje dela, ukrašavaju mu autobiografiju i na ostavku ne pomišlja-to je kulturološki domet od kog se ne može odstupiti zbog jeftinih političkih poena opozicije.
Žan Kristofer, sin prvopomenutog, kao savetnik francuske vlade za Afriku, učestvovao u mitomanskom poduhvatu i naoružavanju Angole i na kraju osuđen-novčano...
I...opet se pitam, šta nam samo smetaju ovi naši alamani-nemiterani, ni bolji, ni gori od originala, kad smo odavno iz života ISTERANI-od ko zna sve kojih miterana.
Definicija posvećena svim plačipičkama kojima je Srbija najgora zemlja, koji ne propuste neki forum, a da ne zakukaju“O zemljo Srbijo...jadna li si...to samo ovde može...“
Nastao u onoj državi u ono vreme koje se nikad neće vratiti i nikad nećeš znati kako je izgledalo živeti, raditi i udisati vazduh onog sistema.
Beše to savršenstvo koje su bogovi (Marks i Engels) dali našoj komunističkoj partiji na čelu sa najvećim sinom naših naroda i narodnosti. Sistem bez mane u kome se znalo ko, šta, gde, kako i zašto. Ti nisi trebao da razmišljaš i brineš, sistem je to radio za tebe. Tvoje je bilo samo da radiš, uživaš i hvališ sistem u kojem si ti bog i batina. Takav sistem nije imala nijedna nijedna zemlja na svetu.
Diktatura proletarijata, narodna vlas' i radničko samoupravljanje, a ne ova današnja proevropska sranja na čelo sa nekim lopovima, dok narod nema leba da jede.
Gradjevinar ispred prodavnice sa Drinom u ustima otvara pivo o pivo, gleda na propalu firmu preko puta i počinje: Joj kad se setim u onom sistemu...
Ljudi koji, recimo, veruju (i čak tvrde) kako su ljudi '68. sleteli na Mesec, i još se vratili sa njega, zahvaljujući tome što su NASA i vojska imali tehnologiju 30 godina ispred svog vremena koja je, naravno, čuvana kao tajna. Ili oni koji tvrde da su koncept religije, pa i sam pojam vere, još pre nekoliko hiljada godina osmislili pojedinci kako bi zavarali čovečanstvo i njim lakše manipulisali, zarad nekih svojih mračnih ciljeva.
Postoje i takvi koji i danas veruju da je Zemlja ravna ploča, no njihov broj je beznačajan i predstavljaju kud i kamo manju opasnost.
Specifična mešavina mirisa koji se mogu udahnuti ulaskom u kinesku radnju ili neposredno mirisanjem proizvoda iz iste. Mi beli ljudi pretpostavljamo da je to miris plastike, paljene gume, jeftinih kineskih farbi i lakova...Beli čovek se grdno prevario u svojoj pretpostavci, opet, jer se miris dobija mešanjem pažljivo odabranih prirodnih sastojaka: korenje kineske rotkvice, rastresita zemlja sa tla Mandžurije, sok bambusa, slana voda iz žutog mora i najbitniji sastojak bez koga miris nema svoja svojstva, seme džinovskog pande mužijaka. Ovaj recept se u prijateljskoj nam Kini prenosi sa kolena na koleno još od vremena mudraca i njime se spravlja ova moćna smesa kojom se premazuju svi njihovi proizvodi. Niko osim njih ne zna pravu ulogu ovog mirisa.
Omanja fabrika mirisa, negde u Mandžuriji
Feng: "Hisao, ti besposličaru, hajde izmuzi onu pandu, pa da mešamo supstancu!"
Hisao: (sa kanticom u ruci odlazi do kaveza pande i vodi monolog) "prokleti feng, dokle ću ja da radim najgore poslove, ponaša se kao Žuti car...neću više da trpim ovo..."(sav zadihan Hisao se vraća sa praznom kanticom) "Tako mu četrnaest dinastija, onaj panda ne može da svrši!"
Feng: "Znao sam da ne treba da ga kupujemo od prokletih južnjaka, Jingu su prodali trulo seme riže. Kako sada da kažem šefu da nemamo čime da mažemo one kišobrane što sutra isplovljavaju. Upropašten sam. Hajde Hisao, vuci svoje žuto dupe u šumu i dovedi mi prvog pandu na kojeg naiđeš, isporuka ne sme da čeka!"
Muškarci i žene rodjeni izmedju 1900. i 1930. godine, od kojih su neki čak i danas živi i manje ili više sposobni za osnovne svakodnevne aktivnosti. U modernijoj istoriji ne postoje generacije koje su više prepatile od njih, oni nešto srećniji suočili su se direktno samo sa drugim svetskim ratom i posledicama prvog, dok su ovi drugi preživljavali egzoduse preko Prokletija i egejskog mora, progone, logore, masovna streljanja, konstantnu glad i nesigurnost. Gledali su spaljivanje domova u dva navrata, u zemlju su pokopavali braću, decu, očeve i prijatelje stradale od zla koje je vrebalo svuda i u mnogim oblicima..Ili su podlegli od mraza i metka negde u šumi, polju, reci..I njihovi grobovi nikada nisu jasno odredjeni.
I pored svih strahota koje su doneli ratovi, preživeli su opštu nemaštinu, nemire, proboje frontova, Krf, oslobodilačke juriše i marševe - i opet su stigli da obnove domove, izradjaju i othrane buljuke dece, naprave od njih kakve - takve ljude, iškolovane i radno sposobne, sa kojima će nakon nekoliko krvavih decenija zajedno podizati zemlju iz pepela. U kući je sedmoro dece srkalo čorbu iz iste šerpe i bili su zadovoljni, zdravi i jaki, nikome ništa nije falilo, dok se danas jadamo i kukamo na sve živo, najviše na budućnost i podizanje dece koju još nemamo jer nam deluje kao nemoguća rabota. Male plate, loša kola, skupa hrana, uzaludne diplome..Ništa ne valja. A nekada se za kilo masti kopala tvrda zemlja ceo dan.
Niko se nije žalio, žene su bile spremne da rintaju po fabrikama i po 16 sati, muškarci su često na pravdu Boga odvodjeni na goli otok, proterivani i streljani, i velik deo ih se opet izborio za život. Zemlja je postala jaka i poštovana, njive zasejane, kuće izgradjene, stoka sita, deca obučena i rumena, i sve to preko ledja ljudi od kojih 90% nije imalo više od četiri razreda osnovne škole.
Retki od njih su dočekali i današnje vreme, u svojim kasnim osamdesetim i devedesetim godinama, gledali su kako im odrastaju unuci i praunuci i ovo vreme razumeju bolje i jasnije od njihovih sinova, iako se u porodici kotiraju kao izlapeli fosili na koje ne vredi obraćati pažnju. Nije ih ubio ni gradjanski rat, recesija, bombardovanje, smene oprečnih politika i režima, gledanje kako njihova dobro nahranjena, ničega željna i nezahvalna deca rasparčavaju ono što se u krvi i znoju gradilo i ujedinjavalo. Starci obično sede u ćoškovima i trude se da nikome ne smetaju, tužni jer su njihovi vršnjaci već napustili ovaj svet i ostavili ih da čame poput troglodita i čekaju da ih se smrt već jednom seti i olakša im patnje.
Starice se trude da im se ukućani medjusobno ne poubijaju.Kad te baba pita šta ćeš jesti uzmi nešto i ako nisi gladan, makar iz puke pristojnosti. U tvojim godinama, ti ljudi su se otimali za parče hleba. Neka ti to služi na opomenu - jer ta vremena će se možda vratiti..
Mitska i drevna zemlja, koju je opisao Platon kao primer prave utopije, mesto koje je potonulo zbog čovekove oholosti. Uglavnom Atlantida je samo jedan od silnih univerzalnih primera u kojima čovekova želja za još više moći dovela do njegovog srozavanja. Elem, nažalost termin Atlantida je bio shvaćen bukvalno od strane avanturista koji su tražili smisao života i brz način da se obogate, pa su inspirisani Platonovim radom izneli silan niz teorija koje su dovele samo do razvoja nacističke ideologije i dobrih scenarija za holivudske filmove. Što se tiče nastanka ove legende, mnogi veruju da je Platon nju zasnovao na primerima uništenja brojnih sredozemnih civilizacija ili na čuvenoj Sicilijanskoj Ekspediciji koju je izvela Atina što je dovelo do njene propasti.
-U Srbiji je to takođe naziv za sajt koji objavljuje erotske priče nebuloznog sadržaja...
Država Srbija nikada nije bila zemlja razvijene demokratije. Kada su drugoj polovini XIX veka formirane prve stranke, formirana je i politička mržnja, borba za vlast vodila se na život i smrt i padale su glave. Ubijen je Vožd, ubijen je jedan knez, ubijeni su i kralj i kraljica. Mi nikako ne možemo da se snađemo u ovom svetu zato što smo preskočili čitav jedan društveni poredak - feudalizam. U Srbiji zato nikada nije stvorena hijerarhija i zato ovde niko nikoga ne poštuje, čak ni zakone. U Srbiji nisu nikada došli ni humanizam i renesansa. Kad jedan narod zaobiđu veliki istorijski događaji, koji su menjali svet, i nacija koja je nastala iz toga naroda razlikuje se od drugih nacija u Evropi, koje su sve ovo doživele.
Kao nebo i zemlja.
Američki šumar svakodnevno patrolira svojim područjem, prošao je obuku zahtevnu kao obuka mornaričkih Foka, u prirodi se snalazi bolje nego Ber Grils, zna da koristi više vrsta oružja i da vozi različite tipove vozila. Takođe je obučavan kako da se ponaša prema životinjama.
Za razliku od njega, srpski šumar se vrlo retko pojavljuje u svom području (zabranu, kako to oni zovu) i vreme provodi u svojoj kancelariji. Od obuke, ako ju je imao, nije mu ostalo ništa, a svakodnevna zanimacija mu je svađanje sa seljacima oko bespravne seče drva, zbog čega je i omražen kod istih. Ima nekoliko vernih uvlakača u svakom selu koje ga obaveštavaju o nelegalnoj seči drveća. Voli da popije i tada je najlakši za dogovaranje.
Muškarci i žene rodjeni izmedju 1900. i 1930. godine, od kojih su neki čak i danas živi i manje ili više sposobni za osnovne svakodnevne aktivnosti. U modernijoj istoriji ne postoje generacije koje su više prepatile od njih, oni nešto srećniji suočili su se direktno samo sa drugim svetskim ratom i posledicama prvog, dok su ovi drugi preživljavali egzoduse preko Prokletija i egejskog mora, progone, logore, masovna streljanja, konstantnu glad i nesigurnost. Gledali su spaljivanje domova u dva navrata, u zemlju su pokopavali braću, decu, očeve i prijatelje stradale od zla koje je vrebalo svuda i u mnogim oblicima..Ili su podlegli od mraza i metka negde u šumi, polju, reci..I njihovi grobovi nikada nisu jasno odredjeni.
I pored svih strahota koje su doneli ratovi, preživeli su opštu nemaštinu, nemire, proboje frontova, Krf, oslobodilačke juriše i marševe - i opet su stigli da obnove domove, izradjaju i othrane buljuke dece, naprave od njih kakve - takve ljude, iškolovane i radno sposobne, sa kojima će nakon nekoliko krvavih decenija zajedno podizati zemlju iz pepela. U kući je sedmoro dece srkalo čorbu iz iste šerpe i bili su zadovoljni, zdravi i jaki, nikome ništa nije falilo, dok se danas jadamo i kukamo na sve živo, najviše na budućnost i podizanje dece koju još nemamo jer nam deluje kao nemoguća rabota. Male plate, loša kola, skupa hrana, uzaludne diplome..Ništa ne valja. A nekada se za kilo masti kopala tvrda zemlja ceo dan.
Niko se nije žalio, žene su bile spremne da rintaju po fabrikama i po 16 sati, muškarci su često na pravdu Boga odvodjeni na goli otok, proterivani i streljani, i velik deo ih se opet izborio za život. Zemlja je postala jaka i poštovana, njive zasejane, kuće izgradjene, stoka sita, deca obučena i rumena, i sve to preko ledja ljudi od kojih 90% nije imalo više od četiri razreda osnovne škole.
Izraz kojim su se Vikinzi opraštali od preminulog sunarodnika.
Obala Baltičkog mora. Daleko na pučini, brod u plamenu.
Olof Mellberg: Sećaš li se kakva je to igračina bila?
Zlatan Ibrahimović: Ih, najbolji koga je ova zemlja ikad imala. Počivaj u moru Henriče Larsone.
Fantasy Role-Playing, omiljeni žanr igara u geek populaciji. Najpoznatiji predstavnik je Dungeons & Dragons. Geekovi nadoknadjuju manjak izlazaka i normalnog druženja okupljanjem oko stola da bi spasili svet od zlih sila. Devojkama je najstrože zabranjen pristup ovim igrama.
Prosečan razgovor dva geeka za vreme "kampanje":
- Summon-ujem black dragon-a
- Ne možeš mi ništa, otporan sam na fireball-ove! Srednja Zemlja će biti moja, buhahahaha!!!
Način komunikacije polepih ludačića svojstven samo pasioniranim igračima ove predivne igre.
- E, pa dobro mi došli (prate oba igrača a ''nema mesta za sve'')
- San(s)! usnila Jugovića majka (igram sans i jak sam ko zemlja)
- Pozdravi Milovana iz Pričevića (drugar, padaš sigurno; inače, selo kod Valjeva)
