- Upoznali su se pre tačno četiri godine, ako ne brojimo poslednje tri. Ona je kisla na ćošku, on joj je ponudio kišobran. Ponudio ju je i da uđe u njegov trabant, svetlo krem boje koji je sijao pored pločnika. Zanesena tom lepotom bez razmišljanja je krenula sa njime. Dok su se vozili ulicom Trajka Gavrilovića, izneo joj je ceo svoj program i ponudio posao, zvučalo je primamljivo, te ga je prihvatila. Vremenom je postala jedna od njegovih najboljih radnica. Zid u njegovoj kancelariji je bio olepljen njenim slikama ispod kojih je pisalo "The worker of the month". Ne sluteći da će kola ubrzo krenuti nizbrdo(što se i desilo kada mu je suparnički makro gurnuo kola niz "čičino sokače").
Elem, na jednom od svojih, već rutinskih poslova, upoznala je markantnog, bogatog, prefinjenog muškarca koji je kao i svi drugi samo hteo da je kara, ništa neobično za nju jer joj to stoji u opisu posla. Ali ni jedno ni drugo nisu mogli da ne primete varnice koje su izbijale iz njih, što od trenja, njegove nabrekle, izgužvane kože, što od njenog straha jer joj se činilo kao da će gospodin umreti na njoj. U trenutku pomračenja svesti rekla mu je da ga voli, a on se u tom trenutku osetio onako kako nikada u zivotu nije, bio je najzad voljen. Rešila je da se uda za njega, ali nekako je morala da se otarasi čoveka koji joj je pružio pomoć onda kada joj je najviše trebala.
U sobi punoj dima, objašnjavala mu je razloge zašto mora da ga napusti, on je gledao ne trepćući, uzimao je višah daha s vremena na vreme kada god je spomenula reči poput: "napuštam", "odlazim", "otrov u mleku", "novi uslovi za ulazak u eu". Slušao je njena objašnjenja, lila je gorke suze, da bi na kraju ustao i prišao joj. Zagrlio je i ona je njega, grlio je jako, nije želeo da je pusti, a onda, onda je prebio kao mačku. Lomio je kurvine kosti jednu po jednu. Vezao joj noge za svoj trabant, vukao je kroz svoju mahalu, a onda je skinuo golu i pustio da ode.
Ona je bila u braku sa starijim gospodinom svega nedelju dana, nakon čega je on iznenada preminuo pod veoma sumnjivim okolnostima.
Ona je nasledila njegovo bogatstvo.
Svako ko je imao prilike da je prati na rts-u posle drugog Dnevnika ( a verujem da je imao skoro svaki stanovnik ove i nekoliko okolnih država ) zna da Vremenska prognoza nije obična najava vremena kad je vodi Biljana Vraneš. Ova zgodna voditeljka sa očiglednim glumačkim sposobnostima ne libi se da i vremensku prognozu svojim tonalitetom i gestikulacijama predstavi uzbudljivom. Ono što je Milka Canić za Slagalicu i izgovaranje pozdrava Dobro veče dovedenog do savršenstva, to je Biljana Vraneš za vremensku prognozu. Verujem da s njom može biti uzbudljiva i poseta staračkom domu, bez obzira na vremenske prilike.
- E vidi brate što dobro šljaka ovaj laser, evo uperiću ga u onu zgradu tamo da misle da ih nišani snajperista kroz prozor.
- Dobro bre brate, to je samo laser za klince, šta si se uživeo ko Biljana Vraneš u vremensku prognozu!- A sa zapada nam dolazi talas ciklona koji je VEĆ zahvatio dobar deo Evrope! Ako se pitate da li će Vam sutra biti potreban kišobran, itekako da! Osim ako se ne zaputite ka južnoj Grčkoj i Mediteranu gde nas očekuje prijatnih 27 stepeni bez padavina. Ukoliko ste planirali da vikend provede negde u prirodi, to svakako treba da učinite bez obzira na vremenske prilike jer u nedelju se očekuje novo zahlađenje sa kišom i olujnim vetrom, povećanje vodostaja svih reka i mogućnost novih poplava i ovog maja. Hvala na pažnji i prijatno veče dragi gledaoci!
Jeste, jeste u pravu ste. U pitanju je cvrčak iz crtanog filma Pinokio. Znate sigurno, to je onaj cvrčak što glumi Pinokijevu savest, a drveni ga ne jebe 2 posto. E sad, i u stvarnom životu se ovaj izraz nekako primio i naravno predstavlja neku savesnu osobu, a često joj se to prikači u konačnom ishodu i kao nadimak.
Svi imaju takvu osobu u okruženju, osobu koja se strogo drži kućnog vaspitanja i lepog ponašanja. Ukratko, toliko finu i dobru, nespremnu za bilo kakvu zajebanciju da vam nekad prosto bude muka od tolike dobrote ne zato što ste vi loši, nego što nije bre normalno da uvek budete toliko smerni.
Predstavljaće uvek i u svakoj situaciji grupnu savest vašeg društva, a kako je gotovo uvek u pitanju dobar ortak, često nećete ni imati srca da ga oterate u zemlju nastanka što vam kvari ugoćaj.
Peca: Jebote kol'ki je sneg napadao. 'Ajde da se sprdamo ljudi, da gađamo onaj kontejner. U fazonu Lejkersa.
Deks: Mogli bi taman odavde, ima jedno 20 metara do koša.
Mare: Taj fazon, možemo do pet ubačenih grudvi.
Srle savest: E ljudi nemojte to. Mislim, kontejner je preko ulice, ljudi prolaze, spičićete nekoga u glavu. Samo treba još neku ženu da sobalite i obrali smo bostan.
Deks: Daj Srle nemoj zajebavati, svaki put nas miniraš. Stalno nemoj ovo, nemoj ono.
Peca: E stvarno Srle, ko da si nam keva. Iskuliraj malo. Tebi su matorci kada si bio mali izgleda puštali od crtaća samo Pinokia.
Srle: Što Pinokia?
Mare: Pa zato što si ko onaj cvrčak Džimini što je smarao Pinokia svaki put kad počne da pravi pičvajz. Isti si on jebote. Samo još cilindar i kišobran da ti nabavimo.
Svake godine nam iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" najavljuju kad po redu vožnje stiže jesen. A stiže uvek u sekund tačno. Zbog nje ni japanski ministar saobraćaja ne bi podneo ostavku. O harakiriju da ne govorimo. Bar za sada.
Nisam licemer, ne volim jesen. Uopšte! A i kako bih kad mi lokalna armija gačaka obavezno priredi kanonadu? Najavljuju jesen precizno kao i pomenuti astronauti. Nešto razmišljam, valjda oni kenjaju tokom cele godine, ali s jeseni kao po komandi dobijaju proliv. Bombarduju ulice, automobile, prolaznike... Sve što se nađe na putu njihovoj teškoj artiljeriji. Zlobnici, da, naziv je odgovarajući, će reći da to donosi sreću. Hm... Možda nekom koprofagu! Još ne videh srećno lice nakon takvog ataka!
Ne volim da se oblačim slojevito! Nisam glavica kupusa pa da se ogrćem jednim po jednim plaštom. Niti luka, crnog. Ili mi je pretoplo, ili se smrzavam.
Još kad krenu kiše! Da li sam obuo odgovarajuće cipele, ili ću kući "mokrih opanaka"? Ono suvo iz poznatog idioma mi ne gine! Da li će kineski kišobran izdržati jednu celu kišu?
A tek miomirisi za vreme spremanja zimnice! Snalažljive domaćice su se dokopale nekog poluizgorelog smederevca, instalirale ga u parkiću između zgrada i na prvi dimni signal se okupljaju kao Indijanci. Po ceo dan nešto peku i kuvaju, razmenjuju recepte, polemišu o količini i vrsti konzervansa i vode abrove. I verujem da je njima to najlepši i najispunjeniji deo godine. A ja sam kao klinac više voleo kad moji kupe zimnicu. Volim te jesenje plodove, ali ne i proces njihovog pripremanja.
Kako da volim nekoga ili nešto bez identiteta? Bez karakera! Stari kažu da više nema pravih godišnjih doba. Sve se polarisalo. Postoje leto i zima, a prelazi između njih su oštri i kratkotrajni pa i ne zaslužuju da nose titulu godišnjeg doba. I sam se sećam pravih godišnjih doba. Ovo danas nije ni g od godišnjeg doba. Ustvari, g možda jeste. Zbog koincidencije!
Da ne grešim dušu, u nekim drugim krajevima jesen je bivala i lepa. Čak vrlo lepa! Na primer, kod dede u selu. Ko nije video, ne može ni da zamisli takvu igru boja i oblika! Kao da je pijani slikar naivac prosuo svoje boje po platnu, a onda pokušao da ih pokupi kistovima. Pa branje lešnika i njihovo lomljenje zubima tu ispod leske, po cenu pucanja tek niklih šestica, zarad fantastičnog jezgra. Kao veverica, bokte! To je trajalo samo dan-dva godišnje, moralo se ići u školu!
Prestao sam da odlazim u selo kad su dedu rastrgle zveri. Baba kaže da je bio pijan i da je zaspao negde na ivici šume. Naravno! Treznom mu ni medved ne bi naudio! Bila je zima. Zato ne volim ni zimu!
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Kaže se za osobu u čijoj torbi nema šta nema.
- Hej daj mi fon molim te. U torbi mi je, zavuci ruku i nađi ga.
- Ok.
Sledi muljanje po torbi koje traje desetak sekundi.
- Nađe li ga?
- Ma ne mogu nikako da ga napipam, ček da virnem unutra! Jooj koliko stvari ima ovde, moraću sve da povadim da bih našao fon.
- Ma nemam toliko stvari!
- Jok i nemaš, pazi sad...
Lik zavlači ruku u torbu i vadi stvari.
- Upaljač, cigare, rajf, šnala, manja šnala, gumica za kosu, ogledalce, novčanik, fiskalni računi, žvake, ključevi, kondom, karmin, gomila još kojekakve šminke, brus, gaćice, ulošci, vibrator, konac za zube, mali kišobran, četkica za zube, lažni nokat, ljubavni roman, jebote šta je sve ovo? Ti nisi normalna majke mi, kol'ko imaš gluposti u ovom čudu, očekivao sam i Perwoll da ću naći u tvojoj torbi. Jedino telefona nema!
- Pa gde mi je onda (pipa se po pantalonama), aaa evo ga, sve vreme mi je bio u džepu, sorry!
- Sornem ti ga majci! (odlazi)
- Pa gde ćeš, što se naljutio bubili?
Jedna od najvećih zabluda na svetu, jednostavno zadovoljenje ljudi i njihovih prohteva je nemoguće... Svi mi imamo bar neki razlog kako bi bili nadrkani, za šta naravno okrivljujemo druge recimo: političare, šalterske radnike, profesore, šefove, itd...
Evo kako prosečni Srbin doživljava pojedine nasumično odabrane dane u godini:
27. mart:
Joj ala ne volim ovo promenljivo vreme, malo pada kiša malo sija zubato sunce... Nema čovek šta da obuče, a da se sturi od vrućine ili da se ne smrzne ! Hoću leto da idem na more da se kupam i barim ribe !!!30. juli:
Aj opet +40 ne mogu bre da dišem normalno !!! Ne mogu do prodavnice da odem, a da me ne strefi toplotni udar !!! Joj šta bih dao za malo jesenje romantike; blagog povetarca koji ljulja predivne žutosmeđe krošnje drveća...26. oktobar:
Opet prokleta kiša !!! Aj burazeru ne mogu normalno da prošetam, a da mi vetar ne odnese kišobran i da pokisnem kao jbn-i miš !!! Hoću sneg !!! Hoću novu godinu da se s razlogom olešim sa ekipom !!!17. januar:
Opet -15... Smrzavam se k'o ovčiji braboljak !!! Oni majmuni iz toplane samo štede ugalj najeli ga se da Bog da, dok EPS samo pumpa račune za struju !!! Hoću proleće !!!
Podaci koje umesto tačne prognoze za našu zemlju dobijemo samo da bi se produžilo trajanje dnevnika.
Vremenska prognoza za sutra:
Planirano je da bude sunčano, uz moguć vetar, možda dođe i do padavina u poslepodnevnim časovima, a ne bi trebalo da nas i iznenadi ako ne bude Sunca, a bude grmljavine.ćale: Šta je ova mala sad rekla pa dobro bre ljudi, po njoj treba da ponesem sutra i kišobran i duge gaće i naočare za Sunce... e jebem vam majku prokletu i vama i vašim belim kućicama i živama i celzijusu itd..
A što se tiče Južne Kalifornije, tamo je došlo do velike oluje, praćena ciklonom koji preti svakog časa da nanese veliku štetu usevima poljoprivrednih domaćinstava J.Kalifornije, možda se uvede vanredno stanje i evakuiše narod, bitno je da svi budu mirni i da slušaju naređenja vojske koja puni đzakove sa peskom za svaki slučaj da dođe do izlivanja tralalala....
ćele: Alo,alo, alo bre ženo, jebali te đzakovi i cela četa, pa koji ku*ac nas zanima vreme u toj Kaliforniji, koji moj...reci nama kakvo će da bude....
Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.
A: Ufff crkao sam, ceo dan mi je grozan, ne mogu više, odo da iskuliram.
B: Što brate, šta je bilo, što si tolko nervozan?
A: Ma jbm li ti sve po spisku kretenu jedan, šta ja nervozan, gledaj sebe neurotičnog, slučaj si za Lazu... K'o da mi nije dovoljno što mi jutros nije zvonio sat, pa sam kasnio sat i po između ostalog i zbog onog mamlaza Pere što je baš jutros rešio da ne može da me sačeka i poveze, pa mi je onda kasnio bus jedno 40min, pa kad sam konačno stigao šef me ie napljuvao i jbo u zdrav mozak ceo dan-zamisli morao sam novajliju da vodim po firmi i ceo dan me je dotični zapitkivao zašto u WCu nema toalet papira, onda baš kad sam izlazio napolje počne ona provala oblaka, a ja naravno nemam kišobran, a sad još i ti zapitkuješ i ova mačketina se dernja i Vukajlija ne radi, a prazna mi je baterija pa ne mogu ribu da zovem, sutra će još i ona da mi kenja... Ma ne mogu bre više, aj nek se sve nosi u tri pm, odo da spavam. (odlazi)
B: Auu brate, koji hejt...
Danas sam, posle ko zna koliko, konačno našao vremena. Našao sam vreme za nešto što odavno nisam radio- za šetnju. Da, za šetnju. Za nešto tako neobično obično. Konačno mi se ukazala prilika da, kao mnogo puta do sad, opet besciljno lutam gradom. Da jednostavno hodam. Da sve muke i probleme ostavim po strani na par sati. Da se jednostavno isključim iz života i samo posmatram iz prikrajka neko vreme. Ugasio sam telefon, neželeći da me išta ometa i krenuo.
Išao sam lagano, posmatrao i osluškivao. Svaki šum, svaki glas, svaki detalj koji bi mi bilo kog drugog dana promakao. Na ulici- gomila ljudi. Bezbroj sudbina koje se prepliću i spajaju u jednu. Sve isprepletane, a opet, svaka ide svojim tokom. Konačno, idealno mesto za opuštanje i posmatranje- klupica.
Ubrzo sam začuo zvuke automobilskih sirena. Mnoštvo njih, bez ikakvog reda i usaglašenosti, stvarale su jednu veliku uličnu neartikulisanu sinfoniju. Okićena kolona svatova se kretala ka gradskoj opštini. Dvoje mladih ljudi, od danas, zajedničkim snagama će sebi krčiti put kroz život.
Dok su stajali na semaforu, primetio sam nešto, tj. nekog. Primetio sam jednog starijeg gospodina u crnom kaputu. Ispod istobojnog šešira se videla seda kosa, a preko ruke mu je visio kišobran. Blagim, setnim pogledom je posmatrao kolonu. Iz očiju mu je izbijao očaj. Dve suze koje su se probijale preko naboranog lica, kao da su vrištale:,, Nemoć!'' Niko ga nije primećivao. Samo je stajao tako i gledao. Pokušavao sam da shvatim šta mj je prolazilo kroz glavu. Možda se setio pokojne supruge, možda neke koja to nije postala... Možda nešto još gore.
Svetlo se promenilo i kolona je nastavila put. On je brzo obrisao suze i nastavio dalje. Posle 50-ak metara, u susret mu je naišla mlada devojka sa bebom u kolicima. Prvi put sam shvatio pojam krug života. Za trenutak je i pred njima zastao, a onda produžio. Učinilo mi se da je još jednom prešao dlanom preko očiju. Ubrzo mi je nestao iz vidokruga.
Dok devojka sa bebom prelazi ulicu, primećujem ciganče koje prosi na semaforu. Svo odelo mu je bar dva,tri broja veće i izgleda kao pokretni džak. Nema više od 12. Neko mu udeli, neko ne. Neko odmahne rukom. Neki momci ga teraju da peva i prica viceve za 20 dinara. Posle nekih pola sata, pojavljuje se cigančica sličnog uzrasta sa bebom u naručju. Svi zajedno odlaze u obližnju prodavnicu odakle izlaze sa veknom hleba i mlekom, i nestaju u daljini.
Pogled mi slučajno pada pored klupicena kojoj sedim i primećujem vlas trave koja je iznikla iz betona. Uvidjam moć želje za životom. U sred beživotne betonske pustinje nikao je život. Nikla je nada...
,,... Bože, oprosti nam,
pruži ruku, i pomiluj nas,
ovo je moja molitva...''
Noćna mora svakog mužijaka. Veće, parlament, sabor, saziv mudraca i druida, nazovi to kako hoćeš. Ukoliko ti ne bude izglasano poverenje većine,pomiri se sa tim, nećeš jebati.
Naime, svaka ženka ima krug sebi bliskih ženki koje donose odluke umesto nje. Ili 80% njene odluke. Elem, bilo kako bilo, veće u sastavu od par drugarica i eventualno sestre poseduje toliko stručan i školovan kadar za analiziranje svakog poteza mužijaka da bi im i Gestapo pozavideo. Zasedaju isključivo na poziv. Uz kafu, natenane se analizira sve, od pokreta, reči, pa sve do tekst emotikona u SMS- ovima. Svaka od drugarica ima neku svoju oblast koju pokriva bolje od drugih: bivše ribe, gradske priče o dotičnom, blamovi, ispale, stepen Cool-osti, itd. Naravno, postoji i hijerarhija u veću, ali ni tim načnika ne može sa sigurnošću da tvrdi ko kakvu ulogu zauzima.
Razvojem tehnike je uznapredovalo i sazivanje veća, tako da nije retkost da se neki sastanci održe i preko telefona ili skajpa. Opet sve zavisi od ozbiljnosti situacije, tj. od količine jebozovnosti mužijaka. Ako je u pitanju neki ultra-mega-giga baja, veće se sataje na tradicionalni način, u suprotnom je dovoljan i poziv. Ako si se ikada pitao zašto joj treba 3 sata da ti odgovori, ili 4 da se premi za grad, sad znaš. O da, veće se bavi i drugim pitanjima.
SMS: Ponesi kišobran ako izlaziš napolje, čuo sam da se slatkiši tope na kiši.
:zove drugaricu:AAAAAAAAAAAAAA, Tijanaaaaa, poslao mi je poruku!!!
- Ko?
- On!
- On?!
-On! Brzo, zovi Tamaru, ja zovem Jecu i za pola sata da ste kod mene. Trebate mi.
pola sata kasnije, kafica je na stolu, zasedanje počinje
Tijana: Pazi ovako, na osnovu poruke, može se zaključiti da je jedno ljigavo stvorenje. A ti su najgori.
Tamara: Ne znam, meni je to baš slatko.
Tijana: Veruj mi, znam o čemu pričam.
Jelena: Čula sam neke priče o njemu. Nisu baš najbolje.
Ženka: Jel mogu ja neš...
Jelena: Ne možeš! Ti sada ne razmišljaš kako treba, zato smo tu mi. Ćuti i uživaj!
Tamara: Priča se da je onaj tip.
Tijana: Koji?
Tamara: Pa da samo kresne ribu i otkači je. Ako mene pitaš, ne treba ti to u životu.
Ženka: Ali on se meni čini kao baš fin dečko.
Jelena: Pa ti su najgori. A jesi videla kako se oblači, molim te?
posle 2 sata većanja ženka odgovara na poruku
- Svinjo muška!
Kasno Marko na Kosovo stiže. Imao si šansu, nisi je iskoristio. Sad ne vredi plakati, više sreće u narednom izvlačenju.
8:30 - (budi se) Nemoguće! Ovaj krš opet nije zvonio! Pola sata! Samo pola sata, kako da stignem?! Požuri, budalo! 'De su mi čarape? Joj, na šta ličim... Nema veze, idem čupav, ne idem na izložbu. Imam žvaku, znači, zube ne perem, super! Šta još...? A, da, pantalone... Mogu i ove prljave, ionako pada ova kišurina odvratna, mesec dana ni kapi i sad je našla da pada!
8:40 - Eno ga bus! Majstore, čekaj! Alo, bre, stani! (bus odlazi) Ništa, trči, Marko, trči! Joj, ako zakasnim... Zbogom, glavni grade, zbogom, živote noćni... Zdravo, njivo i motiko!
8:50 (sav mokar i iznemog'o od trčanja) Taksi, taksi! Izvinite, može do konja? Hitno!
- Izvini, dečko, ja da palim kola za 500 metara neću, posebno ne po ovom jadu od vremena...
- Ali moram da stignem do 9!
- Pa ti potrči malo...
- (u sebi) Pu, mamicu ti tvoju... (nastavlja da trči) Još 5 minuta! Možda i oni zakasne. Pomozi, Bože, samo da stignem, sad pomozi, postiću i sredom i petkom!
- Ćao, je l' voliš pozorište?
- Ne volim! Odakle se samo pojavi?! Ma ko je sad? Alo, kevo! Ma žurim sad, zovem te kasnije. Nisam pokis'o, imam kišobran... Dobro, dobro, ćao!
9:02 - Izvinite, profesore, mogu da uđem?
- Žao mi je, kolega, počeli smo pre 2 minuta.
- Ali ja...
- (odmahuje glavom) Proš'o voz kroz kukuruz, kolega, žao mi je, stvarno...
- Ali molim Vas da mi date...
- Vidimo se u sledećem roku, kolega...
.
.
.
- Majstore, ideš preko Donje Trbojevice?
Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.
A: Ufff crkao sam, ceo dan mi je grozan, ne mogu više, odo da iskuliram.
B: Što brate, šta je bilo, što si tolko nervozan?
A: Ma jbm li ti sve po spisku kretenu jedan, šta ja nervozan, gledaj sebe neurotičnog, slučaj si za Lazu... K'o da mi nije dovoljno što mi jutros nije zvonio sat, pa sam kasnio sat i po između ostalog i zbog onog mamlaza Pere što je baš jutros rešio da ne može da me sačeka i poveze, pa mi je onda kasnio bus jedno 40min, pa kad sam konačno stigao šef me ie napljuvao i jbo u zdrav mozak ceo dan-zamisli morao sam novajliju da vodim po firmi i ceo dan me je dotični zapitkivao zašto u WCu nema toalet papira, onda baš kad sam izlazio napolje počne ona provala oblaka, a ja naravno nemam kišobran, a sad još i ti zapitkuješ i ova mačketina se dernja i Vukajlija ne radi, a prazna mi je baterija pa ne mogu ribu da zovem, sutra će još i ona da mi kenja... Ma ne mogu bre više, aj nek se sve nosi u tri pm, odo da spavam. (odlazi)
B: Auu brate, koji hejt...
Postoje od kad je svijeta i vijeka. Svaki narod ima svoja sujevjerja i zablude, ali mi se čini da ih Balkanci po tom pitanju šiju. Slijedi kratak spisak nebuloza i zatupljenosti.
Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi.
Ne valja da se nokti seču uveče.
Ljudi koji grickaju nokte su ili narkomani, ili su na putu da to postanu.
Hljeb od 600 grama je opšteprihvaćen pod nazivom "kilo hljeba".
Ne valja da se zviždi uveče u kuću, kupe se miševi i pacovi.
Ne valja da se otvara kišobran u kuću (ne znam važi li ovo "pravilo" ako ti krov prokišnjava).
Drkanje pogoršava vid (valjda ga pušenje poboljšava...).
Nikad, ali NIKAD! ne ustajati na lijevu nogu (klasika, samo, na šta će da ustane invalid koji nema desnu nogu i nema para za protezu?).
Toše Proeski je bogomdani i isto tako (čitaj: najobičnija saobraćajna nesreća) uzeti anđeo.
Svi muškarci su isti (nisu, svaki je fukara na sebe svojstven način).
Ljubav će spasit' svijet. (Ljubavim ja sa ženskim roditeljem onoga što je ovo reka'.)
Bred Pit je najpoželjniji muškarac na planetu (posle mene).
Žvakanje žvaka može da ti deformiše vilicu (možda, ali ćeš barem imat' svjež dah i koliko-toliko čiste zube).
Treba se vazda pomoliti Bogu (ili Satani ako si poklonik rok muzike) prije nego što počneš da jedeš (valjda da ti ne bi zaprlo, jer jedeš ka' krava i gutaš hranu a da je prethodno ne sažvaćeš).
Amerikanci su bili na Mjesec (možda i jesu, ali na medeni mjesec).
Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, for God's sake ne otvaraj prozor, ubiće nas sve promaja.
Uzrok bubuljica je nejebica (đe ste vi viđeli pufičavog porno glumca?).
U sličnoj je upotrebi kao sinoć, samo što se odnosi više na period posle ponoći nego na rane večernje sate.
Upotrebljiv je u svim mogućim vremenima.
-E, ćale, eo me!
-Gde si do sad? Nemoj k'o žena prošli put sad da uzmem tepsiju i da te omlatim k'o komarca! Već će sedam ižjutra!
-Došao bih ja u tri nego što me noćas muvala pevačica, nisam mogao a da ne buljim u njene dojke, eo sad odoh do klonje da platim ono što sam uzeo na odloženo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas su se sudarila dva šlepera ispred mene... Popadalo je konzervi i konzervi K-Plus pašteta i narezaka, maznuh stotinak komada i pobegoh glavom bez obzira... No, zvah te da ti dam malo, nemam gde da ostavim sve ovo.
-Je li to jutros bilo na vestima kao: "sudarila se dva kamiona oko 1 ujutru kod Brankovog mosta, oba vozača zadobila lakše telesne povrede"?
-Upravo.
-No, jesi video šta je u drugom šleperu?
-Staropramen.
-A, pa sad kapiram zašto si k'o čep i što vonjaš k'o svinja u blatu...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas peva Soraja u Tifaniju!
-Uf...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Padaće sneg noćas, sine, nemoj kišobran da zaboraviš, ljubi te baba!
U najvećem broju slučajeva penzioneri praktikuju džoging da bi dokazali svojim ukućanima da još uvek nisu "za bacanje". Odustajanje je brzo mada ima i onih upornih.
Pera: E bako nemoj ti da nosiš te kutije daj ja ću.
Baka Stanka: Što bre da ne nosim?
Pera: Pa bako mislim teško je to,a ti si već ugazila u šestdesetu nemoj tu da mi se ukočiš.
Baka Stanka: Ja?! Da se ukočim?! Je l' znaš bre ti da sam ja pre 20 godina trčala dobrotvorni kros u mom selu.Trčalo se na petnajes' kilomtera. Bila sam sedma.
Pera: (A kolko vas je bilo osmoro) To je bilo pre dvajes' godina.
Baka Stanka: Pa šta ako je bilo pre dvajes' godina? 'Oćeš da se kladimo da mogu da te prestignem da se trkamo do Stanojevog dućana.
Pera: ?!
Baka Stanka: E sutra ću da ustanem u šes' pa idem u park da trčim. Da dokažem tebi i onom tvom ocu što samo prilazi i pita "Tašta, kako kuk?!","Tašta jel te žiga ispod pleća da znam dal' da nosim kišobran?"
Pera: Nemoj bako ima da se ukočiš negde, nećeš moći da se vratiš kući trebamo posle da te tražimo.
Baka Stanka: Ma mani me se dete. Ja kad kažem nešto to je to.
.........................................................................
Sledeći dan 09:00 prepodnePera: Oooo bako dobro jutro..Kako je proš'o džoging.?
Baka Stanka: Juuu sinko ja nisam znala da je onol'ka uzbrdica kad se krene ka onom parku 'de ti tamo radiš fiskulturu. Dušu sam 'tela da ispustim dok sam se popela. Ali gore milina.Svež vazduh.
Pera: Pa jel si trčala?!
Baka Stanka: Ma nisam mogla u ovim maminim patikama velike su mi. Ali sam srela Živku znaš još kad je nisam videla.Bila sam kod nje na kafu. Ti je ne znaš. Ona živela u Švajcarskoj, umro joj muž jadna prošlog meseca. E ona kupila one, kako se zovu...A da ...E MAKS patike to ću i ja da kupim kod ovog Momira što donosi ove patike iz Turske pa ćemo zajedno da trčimo.
Pera: Super bako. Samo nemoj da se pretvoriš u neku dizelašicu i da nosiš "E" maks uz sako ili tako nešto.
Baka Stanka:?!...Ma bre to će da mi budu specijalne. Samo za "džonging".
Biseri onih(najcesce poznatih licnosti-idiJota)od kojih za ocekuje da bar kol'ko tolk'o budu obrazovani i da imaju IQ veci od 10. Glavna fabrika idiotizma je Jelena Karleusa, al ima i drugih...
Album je gotov, samo još treba da se završi - Tanja Savić
Moj život je kao reka, voda koja stoji i nigde ne teče - Hasan Dudić
Vi ipak imate neki gen, je l’ to neki porodični gen ili ste ga
nasledili od roditelja? - Žika Šarenica, RTSMislim, prvo bi morala da naučiš da pišeš, brate, svih šest padeža –
Jelena KarleušaTo da li sam ja lično učestvovao u pregovorima... to ne znam! - Miloš Aligrudić
Oči su duša ogledala – Baki B3 Đogani
Jedva čekam da nam stignu krave, svaki dan ću da ih jašem - Katarina Živković
Jao, ono, kao, bre, dan je toliko lep da ću sada da se izvrnem kao
zečica i podignem sva četiri kopita u vis - Katarina ŽivkovićMa, bre, ljudi, hoću sama da živim svoj život, umrem svoj život i tako
sve u krug – Katarina ŽivkovićŽelja mi je da jednog dana otvorim neku malu školu pevanja, znaš ono,
da ja otkrivam talente, kao što je nekad radio Vuk Karadžić – Bata
Zdravković- Soja je najzdravija namirnica - Limen
- Znam, soja bikarbona! – CobeSvi poginuli u Kraljevu će dobiti svoje stanove – Mirko Cvetković, premijer
E, ajde sad, napiši mu na papiru, samo tiho, da niko ne čuje šta si
napisao - Suzana MančićA šta je Cane svirao u EKV? - Nemanja Stevanović
Obećao je da će biti sunčano, mi videli da nije i više ga nećemo
držati za reč, mi ćemo ga držati za kišobran – Ivana Višković, TV
AvalaU eri informatike ne mogu da prihvatim da Pečenjevce bude iza Beograda
– Mlađan DinkićKako znate da je petao muško? - Jasmina Ana
Ej, bre, on misli da sam ja glupa, ja... Pa, ja, bre, imam bar svih 7
razreda osnovne škole – Katarina ŽivkovićJaaaoo, viiiidi što je lepa, je l' ti se sviđa? - Sanja Marinković,
dok poklanja majicu Saši MatićuUzeo si mi jezik iz usta – Gagi Đogani
za neupucene Katarina Zivkovic je pokupila 100 000 evra na farmi.Toliko o farmi
Najdominantniji glagol u konstrukciji srpskog slenga, koji u kombinaciji sa odgovarajućim prefiksom daje najrazličitija značenja koja ne moraju imati veze sa onim osnovnim - snošajnim postupkom.
Pojebati - uneti nesklad u neku funkcionalnu, ili skladnu celinu
"Milice, obrati sledeći put pažnju kad budeš izlazila iz direktorove kancelarije, zategla si šulju, namestila šlic suknje na svoje mesto, ali pojebao ti je i frizuru poprilično."Izjebati - prevariti nekoga i pored prethodnih optimističnih garancija i ostaviti ga u nelagodnoj poziciji
"Izvini, nemam sad da ti vratim repa, izjebao me je Simke narkoman kad se predozirao, umro čovek, jebaću mu mamu, a trebalo je juče da mi iskešira ono što on meni duguje."Sjebati - pokvariti, upropastiti; brzo obaviti neki posao
"Sine, opet sam nešto sjebala kablovsku, dođi vidi."/"Aj sjebi to pivo, pa da palimo."Razjebati - rasturiti nešto u drastičnijoj meri, tako da više ne može ni da se opravi
"Razjebao sam sestrin kišobran, nabiće mi ga u dupe me kad vidi! Sreća pa ne može više da ga otvori pritom."Ujebati - dovesti nekoga u nevolju, nepriliku, ponekad i bezizlaznu situaciju
"Ujeba me Partizan sa Bumbarevog Brda, samo još njih sam čekao, a sad nemam ni za pljuge."Odjebati - saopštiti nekome da usluge bilo kakve vrste više nisu neophodne
"A da odjebemo mi Dačića? U Čedi je budućnost!"Ojebati - dominantno, uglavnom trijumfalno i s lakoćom obaviti nešto
"Alek, Di Džej ovde! Jesi li čitao današnje novine, da vidiš kako sam ovaj put ojebao?"Prejebati - s manje, ili više truda nadmašiti konkurenciju
"Ovi Portugalci trče, driblaju, dodaju, ali prejebaše ih Velšani s dve proste akcije."Projebati - osiliti se, pustiti muda i početi sa upražnjavanjem sprdanja donedavno dominantnijih
"Ovaj Radulović projebao, počeo opasno da nervira ustoličenu garnituru."Najebati - snositi posledice, nagrabusiti
"Sine, sklanjaj tu žutu patku s retrovizora, najebaćeš, uhapsiće te neko."Objebati - učiniti nekoga predmetom konstante sprdnje dok još uvek nije ni svestan toga
"Misli ovaj da su mu zapad i EU prijatelji, objebali ga samo tako."Podjebati - uživo istrolovati, obično je u pitanju proces, pa se češće koristi "podjebavati"
"Ovaj zaštitnik građana malo-malo, pa te podjebe nešto. Ja bi da mu nađemo neku afericu dok je bio mlad, m?"Dojebati - izvršiti verbalni fataliti, trijumfalno okončati iznad opisano podjebavanje
"Brate, kako ti nije žao momka, vidiš da je nesnađen. Hajde, dojebi ga ako baš moraš, pa da palimo."
Zajebati - prevariti nekoga uz ćao-zdarvo utisak
"Kako me je zajebao onaj pastir, pa ovaj put ne vodi u Rim!"Uzjebati - iznervirati nekoga, načiniti ga uzjebanim
"Što si namršten, opet te je šef uzjebao?"Nadjebati - pobediti/nadjačati nekoga u naizmeničnim prozivkama
"Fino su se prepucavali, ali ga je ovaj nadjebao na kraju kada mu je rekao da mu šveca na dupetu ima isti srcasti mladež kao on na obrazu."
Tamo gde ljudi cesto prolaze, a iz nekog razloga nisu mogli da betoniraju ili asfaltiraju, obicno se nalazi ova sorta podloge. Naravno, ukoliko nije najprostija utabana zemlja.
Istorija klimavih plocica.
Ljudi su uvideli problem: "Ovde cesto prolazimo, a kad padne kisa napravi se blato, i onda se skroz iskaljamo kad prolazimo"
Onda su smislili resenje: "Hajde da stavimo plocice! One ostaju cvrste i po kisi!"
Onda su ih poslagali na stazi, savrseno uklapajuci ivicu uz ivicu. Jedna po jedna, i staza je bila gotova. Ljudi su bili presrecni. Niko nije ni slutio za sta ce te plocice danas da sluze.
Upalo vam je nesto u oko. Trepcete, ali nista. Pada kisa, vi drzite kisobran, i hodate ka kuci namigujuci polomljenim klackalicama, ljuljaskama, parovima koji se kresu tu usput, babama (koje vam uzvracaju namigivanje!),dedama (koji vam uzvracaju namigivanje!?!?!?!?!?!), i ponekom kucetu koje trci da se skloni od dosadne kisice. Ni ne slutite da ce pomoc doci nepozvana.
Dolazite do ONOG dela.. Ciljajuci jednim okom, dok vam se drugo napunilo suza, vi gazite polako, plocicu po plocicu. Dolazite do prave. Gazite je na pogresnu stranu, ta strana se spusta dole izazivajuci ostar mlaz sterilnog blata koji vas pogadja pravo u oko, pa se onda, sa padom pritiska, spusta do vasih grudi, pantalona, i, polako vam puneci cipele, umire, vracajuci se u svoju komoru ispod plocice. Vi odskacete, upadate do clanaka u blato pored plocica. Voda prolazi kroz rupe oko odvezanih pertli. Pokusavate da obrisete facu rukavom na kome ima vise blata nego ispod vasih nogu. Umazete se skroz. Pokusavate da se popnete nazad na plocice. Cipele, uz glasno "MLJAC!" izlaze iz blata. Nastavite kuci. Uopste i ne obracate paznju ni na oko, ni na plocice. Sad vam je svejedno. Nek vam pucaju u koleno, koga je briga vise...
Dolazite kuci, zvonite na vrata. Cujete korake sa druge strane, majku kako se dere iz daljine "Stojadine, to je Vladimir, otvori mu!"
Spijunka zaskripi, bljesak svetlosti, pa opet mrak. Spijunka opet skripi.
Cujete oca: "Ma kakav Vladimir, ovo opet neki klosar dosao da trazi pare! A ovaj mali kad dodje, ima za jajca na plafon da ga obesim, da izigrava ventilator! De je do sada??"
Gurate blatnjavu ruku u dzep, prepipavate mobilni, mp3, nalazite kljuc na dnu dzepa, vadite ga i gurate u bravu..
