Dok pola Srbije nagađa da li je onaj Teov doktor - američki agresor koji je i 'devedesdevete' došao maaamicu im njihovu al' im Srbin oborio avion nevidljivi F16 haha jebi MOŽEŠ DA NAM PUŠIŠ KLINT...
Khm, ok, nije to tema.
Elem, vodi se polemika da li je lekar iz Klipersa došao ovde da kaže Teodosiću 'ae bre liče koje evopsko prvenstvo, nemoj da se zajebavamo' ili je to pak stvarna povreda lista.
Bilo kako bilo, i da jeste i da nije, i Exit i Guča, činjenica je da ko god bilo šta zameri ovoj valjevskoj bitangi ili nije pri čistoj svesti ili ima obraz deblji od đona ermaks dvojke.
Ako si u bilo kojoj sferi života stekao ime i reputaciju kao što je Miloš u reprezentaciji, onda druže, ne da imaš pravo da te boli dupe, kiksneš, slažeš, nego imaš pravo da šmrčeš koks sa pijanih Brazilki na sred olimpijskog sela.

Ono sto ti nestane kad ti je najpotrebnije, ono sto danas fali ljudima. Nema vise originalnosti. Cist primer je facebook gde svako krade necije ideje... Glupe ideje. Ponekad se zapitam sta se desava sa mnom kad sam vec sve cuo?

Pogrešno procijeniti tajming prsknja, te samim tim eruptivnim dejstvom izazvati kobne posljedice po svoj momački život. Svršiti prije vremena. U nju, naravno.

Najsažetiji i najdetaljniji opis zajedničkog života momka i devojke, stvoren od strane strina i tetaka, treći dan po njihovom preseljenju u zajednički stan.

Izduvni ventil malih Japanaca kojim nadomešćuju svoju kosookost, prorez između očnih kapaka uži nego kod namrgođenog Klint Istvuda i pekinezersku građu. Crtanjem glavatih likova sa buljavim očima skandinavskog tipa koje zauzimaju dve trećine face više je nego očigledno da žele da nadoknade svoj novorođenče-foke-koje-je-tek-progledalo izgled. Inače, animacija (anime, gle paradoksa, označava animaciju, pokret) mangi i ostalih pički materina je očajna, tj. maltene i ne postoji već se sličice smenjuju poput penzionera na našim šalterskim redovima (iako važe za vredne likove, jasno je da kad su animirani filmovi u pitanju, Japanci maksimalno zabušavaju). Izgled samih karaktera je u krajnjoj suprotnosti sa prosečnim crtačem - Dakle, izražen buljavitis, noge i ostali esktremiteti su izduženi, tanki, prosečna visina tinejdžera 6.4 metra, svi poseduju neke zajebane moći, bacaju mađije, bljuju vatre i još trista čuda.
Kad razmisliš, bolje je da gledaju te anime, oblače se i tripuju u pravcu takve estetike (i s vremena na vreme pretrpe koji epileptični napad uzrokovan šljaštećim pozadinskim efektima) nego da prate 'merički stil i rešavaju slične ''probleme'' ugradnjom silikona i ostalog pvc materijala u sebe.

Najpoznat Indijanac iz Leskovac.

Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...

Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.

I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.

I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.

Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.

Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.

I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna ovaj tekst će, sasvim nenamerno, sigurno uneti nespokoj u vaša ponostita osećanja.

Ono što nesrećno zovemo porodičnim stablom pod hitno bi trebalo da promeni ime u, recimo, porodični žbun ili porodično grmlje. Iskreno, porodično stablo meni najviše liči na na kotrljajuće trnje koje se redovno moglo videti u vestern filmovima kako se valja na vetru u oblaku prašine na pustim ulicama divljeg zapada (a zatim bi se pojavio Klint).

Porodično stablo i nema neko stablo, nema ni uredno potkresane i definisane grane na kojima možete udobno da se smestite. To je više gust i neprohodni šibljak ili nerazmrsivo klupko nečega. Blaženi smo u neznanju mi čije “porodično stablo” više liči na Bonsai drvo sa nekoliko grančica, dok je za one poput evropskih kraljevskih porodica čiji dijagram sadrži stotine izdanaka to krajnje apstraktna, konfuzna i donekle sramotna kreacija.

Razlozi za ovo su krajnje jednostavni. Vi u ovom trenutku imate dva pretka, a matematika kaže da ste ih samo pre 1000 godina imali preko 500 milijardi da bi u doba Isusovog rođenja (pre oko 2000 godina) ovaj broj bio bilionski.

Nikada na Zemlji nije živelo toliko ljudi. Pa gde je onda kvaka?

Kvaka je da su se naši preci redovno prcali na manje ili više pristojnoj incestoidnoj udaljenosti. I to bi bio glavni razlog zbog čega dična porodična stabla i nisu toliko dična i najviše liče na isprepletano šiblje bez početka i kraja. To je i razlog zbog čega se tvrdi da smo svi u veoma bliskom srodstvu kojeg nismo ni svesni, pa ako vam neko kaže da je od loze Nemanjića, Hrebeljanovića, Obilića i slično, slobodno mu (i to sa punim pravom) odgovorite I JA SAM.

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna i ako je ovaj tekst, sasvim nenamerno, uneo nespokoj u vaša ponostita osećanja ne budite previše povređeni. Ima tu i dobrih vesti. Pronašli ste nove rođake!

A možete ih i dodati u svoj porodični grm.

Za razliku od rezimiranja koje za cilj ima sažetost u izlaganju, remeziranje remeziranje podrazumeva, ne, bolje je reći zahteva da se opširno i sa velikom strašću daje sud o nekome ili nečemu. Pritom uvek fino argumentovano, razume se.