Traktor se zaustavlja pred seoskom kafanom. Iz njega izlazi ‚‚šifonjer" i kaljavim čizmama staje na prag kafane. U trenutku kada stupa u dim i memlu lokalnog centra za mentalnu relaksaciju, graja prestaje, a pevačica dobija vibrato u glasu. Mesto za stolom levo od bubnjara, iza kojeg gitarista već brka akorde, je uvek prazno. Njegovo je. On seda i podiže levu obrvu, što znači rakija. Konobar zakopčava gornje dugme košulje i prinosi mu lagano sa strane, flašu i fićok. Ubrzo zatim uzima metlu i povlači se u klozet, odakle ga posmatra kroz odškrinuta vrata. Vlasnik, iz kancelarije već zove staklorezca, a muzičari ostavljaju slepog violinistu da solira, povlačeći se u zadnji deo kafanskog dvorišta. U trenutku kada zadnji gost napušta kafanu, enterijertista uzima pepeljaru i lomi staklo na ulaznim vratima. Odmah zatim podiže sto i baca ga na šank. Stolicom razbija sve prozore na kafani, a čivilukom lomi instrumente i cepa bubnjeve. U prolazu, dok izlazi iz kafane, razbija ogledalo i polako seda na traktor. Vlasnik kači CLOSED tablu koja se ljulja na promaji, dok staklorezac pakuje staklo u svojoj radnji nedaleko odatle. Konobar izlazi iz toaleta i počinje rutinski da čisti krhotine. Enterijerista je odradio posao i uveliko spava u svojoj kući na izlazu iz sela. Žena i dvoje dece već godinama spavaju ko zna kod koga. Odavno, još od vremena kad nije bio takav.

simptom moždanog udara
poznat i pod nazivom hiperseksualnost u medicinskoj literaturi
postoji samo uz ostale simptome kao: obavljanje nužde u gače, nesposobnost dizanja ruku iznad ramena, djelimično sljepilo i gluhilo, nepokretnost, zaborav

Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.

Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.

Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.

Superlativ ljutine. Bog i batina. Torova patofnica u vidu tucane paprike.

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.

Pojava koja nema nikakve veze sa prodajom tog dela tela u finansijske svrhe, čak i u figurativnom smislu. Odnosi se na direktno davanje šanse pomenutoj rupi da odradi svoj posao u datom trenutku, a ne kad joj se prohte. Najčešće pred duža putovanja...

Znaš onaj osećaj kad se nikad nisi napilo? Ni ja. Ali zato odlično poznajemo ono kad prebodeš. Kad niko živ ne može da te zaustavi ni smiri. Kad praviš sranja brzinom kojom Lea Kiš izgovara "hahaha aplauz!"
Ne postoji osoba u kafani koja ti ne smeta, koja ti nije pogledala ribu popreko, koja te nije izlaktala dok si jurio ka klozetu da se ispišaš nakon što se svo pivo ovog sveta slilo u tebe. Konobar ti ne menja pepeljaru dovoljno često. Svetlo nije dovoljno jako. U kafani je hladno. Preglasna je muzika. Ima previše dima. Smeta ti što je sunce zašlo. Što se zemlja okreće (druže, tebi se tada okreće i kafana i zemlja i sto i stolice). Zabediš na sve i svakoga.

Predimenzionirana Rubikova kocka, čiji je projektant očigledno bio opsednut lavirintima. Ako ste gledali istoimeni horor/triler/SF/štatijaznam, znate da jedno menjanje prostorije može dovesti do katastrofalnih posledica.

Ovakav fenomen događa se kada se prvi put nalazite u nekom objektu (obično poslovnoj zgradi/banci/školi sa više ulaza i spratova) i kada ne znate da nađete put do određene sobe/kancelarije ili u najčešćem slučaju WC-a jer , bože moj, zašto bi neko tražio najbližu zgradu sa slobodnim WCom osim zbog potrebe za olakšavanjem?! Elem, da ne dužim, za petlju su potrebne tri osobe:
Prva osoba ste vi.
Druga je neko zaposlen u toj zgradi.
Treća je neko drugi zaposlen u toj zgradi.
Prva osoba vas obično šalje kod druge , koja vas opet šalje kod prve, te se tako dobija začarani krug iz koga je nemoguće izaći.

Rešenje problema sa održavanjem telesne temperature u pogonima privatničkih firmi.

U bliskoj budućnosti više ništa neće biti dovoljno. Naš sopstveni smrad, zubi ispucali od gangrene, veš zagađen kao da se vukljao po močvarama Everglejdsa i WC šolje u kojima žive bliski rođaci jebenog 8-og Putnika ozbiljno će zapretiti opstanku celokupne ljudske civilizacije. Majke, babe i ostale rumunske glumice više neće imati rešenje za gadiluke svoje dece a Mr. Proper, Ajax, prokleti Domestos i ekipa neće moći da se izbore sa hrpama govana u kupatilima 22. veka. Onaj Petar Petrović što je skidao skramu sa petoparca poješće i sam govno i promeniti ime u opštini. Daaaa, crno nam se piše...
...ali ne ZAISTA jer tu će biti REKLAME BUDUĆNOSTI. I to ne bilo kakve, već 6-D! Da, pogodili ste - to je ono što nas očekuje u novoj eri TV-marketinga! Čuveni reditelji sutrašnjice prosto će se utrkivati u režijsko-scenarističkom osmišljavanju ovih malih remek-dela a poznati glumci i glumice dobijaće svetska priznanja i nagrade za guranje glave u klozet ili pranje krvavog tepiha do iznemoglosti. E sad, ono po čemu će se ove reklame suštinski razlikovati od svojih trenutnih i zastarelih 'rođaka' biće upravo način njihovog plasiranja u javnost. Problem nedostatka empirijskog iskustva određenog proizvoda oduvek je predstavljao pravu noćnu moru za govnare sa TV-a ali će i to, naravno, biti prevaziđeno tehnološkim napredkom. Naime, do tada će već neki kurčev tim japanskih stručnjaka izmisliti model televizora koji će sem svoje originalne svrhe kao medijuma umeti da pere, peva, svira, kuva ručak i masira ( što će, gle'te kurca, značajno smanjiti broj ljudi koji ZAPRAVO izlaze napolje ). Kao takav, TV će postati idealan prenosnik 6-D reklama ali u detalje ne bih previše ulazio - zna se da Vukajliju nadgleda CIA zbog mogućih proroka. Uglavnom, u budućnosti više nećemo morati ni da kupujemo robu. Dovoljno će biti samo da upalimo neki od kanala Pink Korporacije a televizor će sve sam da obavi. Odoh sad...

Na prvi pogled jedan od najlepših mogućih doživljaja. Ustati ujutru, otvoriti prozor i udahnuti miris svežih visibaba, pomešan sa milozvučnom arijom raznovrsnih ptičica sa obližnje krošnje...
Sve je napupelo, dojučerašnja namrgođena lica prolaznika danas su nasmejana i bez ikakvih briga na ovom svetu. Sve je nekako lepše i svetlije, čak i okolne sive zgrade danas imaju veseliji izgled.
Prosto se oseća LJUBAV, ta emocija koja diže iz mrtvih i daje nadljudsku snagu za preživljavanje svih nedaća....
Sad, i ti bi voleo da uživaš u prolećnom jutru. Da te zavijanje u stomaku ne podseća da 17. put moraš ići u klozet, zbog iznenadnog proliva koji traje neprekidno već 8 sati i zbog kog nisi oka sklopio prethodnu noć... Obavljaš što moraš, ustaješ i , naravno, guzobris je potrošen. Uzimaš prvo što ti se našlo pod rukom i nekako uspevaš da se zabrišeš...
Na svu nesreću, upravo si se obrisao ugovorom sa veoma bitnim kupcem od koga ti posao zavisi, jer ti je izašlo iz pameti da si ga sinoć prelistavao na šolji u toku 5. prosera. Sreća što je žena i dalje kod svoje majke sa decom, posle zadnje svađe oko... nečega, pa ne može da ti se smeje i , kao obično, naziva te šmokljanom i udara svinjskom džigericom po glavi...
Sredićeš ti i govnavi ugovor i sve, samo da se iskobeljaš iz prokleto klizavopodnog kupatila! Pred vratima ne uspevaš, ravnoteža postaje prošlost, i potiljak se fizički upoznaje sa lavaboom.
U hitnoj se ipak nekako budiš, nagnuti doktor saopštava ti da ima i lepših stvari od hodanja, a pogledom na sat sa sigurnošću utvrđuješ da je i otkaz napisan.
Ipak, sve to kao da se gubi negde u daljini, i počinje da preovladava miris visibaba pomešan sa milozvučnom arijom onih ptičica. Polako se prepuštaš i osećaš da sve brige nestaju, do trenutka kad u hitnu odnekud upada tvoja žena i volšebno vadi iz džepa svinjsku džigericu kojom ti odvaja čeoni deo lobanje i uzvikuje dobro poznato " Šmokljane! "

Imenica koja služi kao dvojaki sinonim.
-sprž: fejl
-sprž: ispaliti/verbalno "poklopiti" nekog/na bilo koji način sjebati nekom koncepciju

Katastrofalno ružno izgleda, ali iz nekog razloga mnogi se tome dive i često su voljni da daju debele pare za to!

Po Pablu Pikasu, španskom slikaru koji je karijeru počeo slikanjem fotorealistčnih ulja na platnu, da bi kasnije krenuo sa mazanjem ružnih i haotičnih groteski sa nosem na vr' glave, 5 uva i tri oka na portretu na nivou prosečnog petogodišnjaka. Ali mnogi se nekako tom grdobijom oduševili, raspričali se da je to lepo i stavili ogromne sume novca na te mazarije... Nama, običnim smrtnicima neshvatljivo za te rugobe koje izgledaju kao da ih uplašeno dete namazalo za 5 minuta na času likovnog kako ne bi dobilo (ili bar zaslužilo) keca iz likovnog kod učiteljice vrede toliko novca, ali jbg...

Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića.
Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...

Sasvim ravnodušan stav seksualnih flegmatika. Važno je da se metne, nije važno gde.

-Alo.
-Slušaj mali, to što se ne javljaš na mobilni, ne znači da te mi ne možemo dobiti, na finksnom nemaš listu poziva pa da vidiš broj. Dolazi u stranačke prostorije da pokupiš materijal pa da pičiš to dijeliti.

Sletio sam niz grad k'o vila Raviola kad da ide na vještačku oplodnju. Ušao sam u magacin i začudio se, pa onoliki magacin nema ni Mišković, znači za ovo služi Zakon o javnim nabavkama.

-Koliko ima kuća u tvom naselju?
-Nešto oko 300.
-Lažeš, ima 439. Sad ćeš za kaznu dobiti i drugo naselje da podijeliš materijal. Uprti ta tri paketa i nosi, gore će te čekati aktivistI i objasniće ti šta i kako.

Dok sam iznio te pakete do kuće više sam ličio na Kvazimoda, nego na aktivistu, doduše Kvazimodo je u malo boljem položaju od mene. Dočekale su me sledeće riječi:“ Dragi aktivisti, sad cemo ovo podijeliti, ti tj. ja ćeš ići posljednji, vidiš da si mamuran k'o čep, ako te budu gledali pašćemo gore nego Šekijevi radilkali i SPO zajedno. Ako negdje ponude rakijom, slobodno uzmite,ili kavu, sok, nebitno. Ti, tj. ja nemoj da bi okusio rakije, čuo sam da si napravio belaj za one plakate, izazvao si masovnu tuču , sad ćemo dobiti kaznu. Budite uljudni, sa osmjehom, kulturno. Ti, tj. ja ako vidiš da neko priča, odmakni se i uzdrži se od komentara, ti nisi sposoban za normalnu komunikaciju. 'Ajmo sad.“
Obazro sam se da vidim, ima li kakva dobra aktivistkinja,i razočarao se. Sunce ti jebem, pa ove grobove ne treba pustati iz kuće ni jednom u četiri godine, da ne plaše svijet, dobro mi uzmemo i glas na izborima, s obzirom da one idu dijeliti materijal. Nema veze, idem. Primjetio sam rezličite slučajeve dočeka. Uglavnom ljudi normalno uzmu letak, saslušaju, i zatvore vrata uz pogled „dabogda vam noge potpadale dokle čarape navukli“, ima i ljubaznih ponude kavom, rakijom koja je meni zabranjena... Samo, zamalo ne izginušmo kad smo došli mojoj kući, nije me did prepoznao sačekao iza ćoška, pa ošin'o glavnog,veli : „Jebem li vam majku onu komunističku, sad dođite, ima da vas pobijem k'o zečad!- Stani dide boktejebo, to sam ja, udri njega! Izvini sine, nisam te prpoznao, crvena ti maja, a ja poletio ko bak, ne daj se!“.

Nakon nekoliko kuća ponudiše rakijom, veli šef: „Samo,njemu ne daj!“, svi naviše i porumeniše ko rakovi na žaru kaže glavni:“Baba, sve te jeblo, šta je ovo?“- Ne , znam sine, od te je moj Simo umro ima 23 godine, otad joj niko nije ni prišo, kontam da trujem miševe , al' 'aj kad ste naišli.“
Potom neki did upita hoce li biti para, a meni se ote: „Dide, dogodine da nosiš materijal pa će te stranka nagraditi“. Šef kad me nije ubio.

Dan je prolazio soprije nego lijevi bek FK Crvena zemlja iz Nove Vesi.

Ostalo je još par kuća. Prilazimo kući manite Stoje, pozvala nas je unutra ,neće na dobro izaći. Glavni je izdao komandu: „Ajte vi obiđite još ovih nekoliko, a ti tj.ja ostani sa mnom, ti ćeš naći rakije, a priroda te obdarila talentom za pravljenje konja od sebe a samim tim i od nas, tako da...“
Ušli smo ko Stoje, ponudila je kavom i rakijom, ja sam odbio, ne zovu je džabe „manita“, šef uze kavu. Popili smo, progovorili po koju, Stoja je ljubazna. Izašli smo nakon par minuta, samo glavni nije uredan, probi ga onaj samrtni, graorasti znoj. Veli: „Mali, ja moram u klozet“.Vrati se, a Stoja zaključa, i kroz skičavi osmjeh: „Sjećaš li se one vreće brašna što si mi obećao,na prošlim izborima? Da ti jebem majku, sad sam ti narendala sapuna u kavu, da se dobro isereš, da na idućim budeš bolji čovjek“. Uteče šef za žbun. Ja za njim. Kad sam vidio, potekoše mi suze od smijeha, a njemu od muke jer, u nedostatku krupnijeg lisja na žbunu, mora nasmijanom facom predsjednika stranke brisati svooj uveliko razglavljeni čmar.-„ E moj šefe, nemoj plakati, ne bi te on drugačije ni poljubio u guzicu.“

Poslije par obavljenih sranja rekao nam je: „Kući, pauza sat vremena, da jedete, i da se obučete u stranačke boje, pa na miting. A ti tj. ja, ti ćeš mi platiti za ovo. Upamtićeš početak kampanje.“

Iako smo u dubokom monoteističkom duhu koreni paganizma, sujeverja i manihejstva još uvek nisu uništeni, ako pitate neku babu ona će vam reći da bez toga ne možeš živeti. Praktično velikim korakom u 21.veku, ali još uvek nas proganjaju vodeni duhovi, crne mačke, vampiri, na kraju krajeva i duh Hamletovog oca može se pojaviti svaki čas; to seme razdora izaziva strah koji nas tera na nivo pećinskog čoveka koji se plaši groma i kolje životinje za svaku kap kiše. Ne smeš ostati ravnodušan i neoprezan, zato crven konac, beli luk i glogov trn rešavaju sve probleme kao osnove nadrilekarstva.

Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.

Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.

Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.

Mesto strave i užasa naših roditelja, deda i baba. Promovisano je kao takvo kako se deca ne bi motala oko nje i udavila ili još gore sjebala vodenicu. U zabačenim krajevima, iako opasnosti više nema i dalje se predstavlja kao takvo iz čistog revanšizma naših starih koji se tako svete za mnoga jutra koja su kao mali dočekali drhteći pod pokrivačima.