Život? Je l' se to jede?

Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.

Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.

Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!

Dok živiš, budi živ!

Ту је, испред тебе, ти нестрпљиво чекаш, црно-жута рђава рампа од скоро три метра ти блокира пролаз, а лева страна зјапи незаштићена, изазива, као да те позива да спустиш ручну, убациш у прву и направиш мали слалом међу дотрајалом железничком имовином. Дубоко у себи знаш да је Сребрни метак на око пола миље од тебе и да се можеш рикверцом са само једним ретровизором провозати кроз те препреке, двапут. Али шта ако су баш данас послали брзи воз, шта ако твоја верна Флорида затаји на сред колосека, шта ако иза чошка вребају са радаром па те саватају због кршења безбедности, вожње без зимских гума, пп апарата и са одређеним промилом јер си морао наздравити са стрицем пре поласка? Ако останеш, немаш шта да изгубиш, али ни да добијеш. Ако кренеш, можеш нешто да добијеш, али и много више да изгубиш. Све је на теби, крени или остани ту где јеси.

Izraz šmekerstva u osnovnoj školi, al' dok si kod učitelja ili učiteljice. Dobro, nisu baš cipele, išao sam u školu posle Tita, pa smo mogli da ganjamo patike, opaaa! Eto vam, matori. Morali da furaju cipele, one partizanke, kožni đon, kožna postava i one od kože... pa se posle pitaju što starijima uglavnom iskaču čukljevi i kojekakvi kurci po nogama, da prostite. No, da se vratim na temu cipela. Sećam se, beše to pre rata, prvi razred bejah. Dobijem ti ja neke patike sa moćnim rendžerom, sećam se, beše onaj Crveni rendžer, a one šatro Adidas. Važi! To je bilo jebeno vreme, valjda ćale menjao peglu ili sokovnik na granici za par patika. Al' bile su strava. Ceo razred me je gledao kao baju. Tada smo furali svakakve patike, uglavnom su bile nekih mentolskih oblika i boja, sećam se, Ribok je tada radio neku reklamu sa Mek-om, neki pomfrit beše u igri, ali dobro. Rasli smo u čudna vremena, tako da čudne patike su deo prateće opreme. Uglavnom, svi smo gotivili da dobijemo nove. Znalo se, nove tike na početku polugodišta, pa se ti jebi ako ih pocepaš na prvom fizičkom. Čak sam se sa drugarom menjao na rekreativnoj na Kopu, on meni neku Diadoru sa flu-zelenim znakom, a ja njemu Crvenog rendžera. Posle smo obojica dobili batine od roditelja, pa opet u svoje stare patike. Dobar je bio taj Rendžer.

Pevac koga nisu proslavile njegove pesme nego film.
To je film "Do koske", i cuvena upotreba pesme: "Crna zeno" kao dobro oslikavanje mucenja Kovaca:"Ti uzivas dok ja placem, placem i tugujem, aaaaaaaa, placem i tugujem."
Mada bio je on poznat i pre toga. Terorisao je publiku na ZAM-u sa svojim spotom za "Gori more", dok je pesma bila nezaobilazan faktor po tadasnjim sedeljkama.
Svaka pesma mu je izrazito paljevinska, pored navedenih, tu su i pesme "Metak", "Ona je prica zivota moga" , "Podocnjaci" i "Ko na grani jabuka" sa Cecom (posto je ona merilo uspeha kod nas, moglo bi se reci da je covek uspeo).
Onda je pao u zaborav. Naravno iza svakog uspesnog muskarca stoji i jednako uspesna zena, pa ga je i ona vratila u mejnstrim. I to svalerisanjem sa Acom Lukasom. Zeljko se ubedacio, napravio novi album (Ovo je mali grad) samo da bi doso kod Peje u goste i tamo zajedno sa njim suptilno, gospodski i dzentlmenski pre svake pesme prozivao svoju bivsu.
Klasican primer da nema lose reklame.
Jako su trazene njegove pesme kad se komsiluk skupi na svinjokolj

Trejd mark devedesetih, u ratnim godinama i neposredno posle rata kad vlada bezakonje i kad su svi naoružani do zuba. Kafane koje po pravilu odnesu više života od crne tačke na putevima.

Ugostiteljski objekat koji se tako ne zove, već mu ime daju zbog čestih oružanih obračuna u kojima meci sijevaju kao u gorepomenutom gradu na početku rata u bivšoj Jugi. Rijetko koji grad se u to doba mogao pohvaliti da nema bar jedno ovakvo mjesto.

Preko dana je to mirni kutak, nerijetko sa baštom okrenutom prema glavnoj ulici, gdje se skupljaju žestoki momci i lokalne sponzoruše kako bi popili kafu i bili viđeni. Problem nastaje kada padne noć. Nabijeni u uzani prostor (pošto je za baštu hladno) i urađeni lošim alkoholom, klanovi od 5-6 članova počinju da gledaju poprijeko jedni druge. Dovoljno je očešati ramenom nekog od njih dok pokušavaš da se probiješ do šanka i obračun kod O.K. korala može da počne.

Na ferku pesnajama zaboravi. Ta niko neće da prlja ruke, nego gospodski, metak u cijev, utoku za pojas - i spreman si za izlazak. Ček', treba ti još nešto...

Izraz koji se najcesce moze cuti na sportskim dogadjajima. Uglavnom sluzi da omalovazi dobrog igraca iz protivnicke ekipe.

izvorno, mladić koji za božić dolazi u kuću, rano i zapaljuje vatru uz, naravno, novčanu nadoknadu. Danas je to u pitanju matori ciga, sa buljukom dece koji pokušava da ti proda smrdljive čestitke za neku kintu i još se ljuti kad mu daš samo mandarinu.

Nadrogirati se k'o gonzo novinar. Izjaviti saučešće svojoj majci. Dat' otkaz duhovnom higijeničaru svog života, te krenuti u odiseju destruktivnosti pod vodstvom Lucifera na kreku. Prvom migrenom, svoj film na platnu čovječanstva si pogodio lopticom za paint ball napunjenom LSD-om doktora Hofmana. Naravno, nikad pravi metak, jer mi vodimo ljubav, ne rat. MESEDŽ!

Dok ti rubove uma reže crnilio sumraka idola, protok misli ti se zaustavio na 3%, tako da u momentima trezvenosti možeš samo ispustiti 101 jauk zbog želučane kiseline. Kao i kod flaše Vinjaka, gdje se u vrtlogu alkohola slika glubi i svaki dan postaje Dan Mrmota, tako pod maljem opijata, stvoriš perpetum mobile svoje genijalnosti, i pedofilsko sunce iz teletabisa se spusti i ti zaspiš.

Nadrobljenost ti dadne suptilni signal da je vrijeme za umetnost dokolice, and you let her go.. Nadam se da je sad nabacano i nerazumljivo, jer nadrobljenost je jama bolikurca gdje granice ne postoje.

Žargonski naziv za sportski auto.

Svaki lokalni kraj ima bar jednog, ako ne i vise njih koji se jure po istom tom kraju.

Glavne fizicke osobine- napucani, sto veca ledja i biceps. Noge normalne jer nisu vazne jednom lokalnom krimosu, on nikada ne bezi.

Glavne psihicke osobine- dovoljno je reci umesto mozga kajgana

Stajling- uska majcica, kajla(ranije je bila izbacena, a danas su i oni shvatili da je prilicno seljacki, pa su evoluirali i sad se nazire ispod majcice), i tetovaza(nikako bez tetovaze)

Prevozno sredstvo- Najcesce Veliki Dzip, ili neki brzi dvosed, jer su oni mnogo jaki ili mnogo brzi(vecina njih vise voli da su jaki)

Omiljena boja- CRNA(odaju pocast onima koji ce im se naci na putu)

Idoli: Arkan, Al Kapone, Bugarski i Ruski Gangsteri od kojih su pokupili styling.

Najposecenije mesto jednog krimosa- zatvor

Zivotni vek- u proseku do 30 god(ovaj prosek vade oni koji su u zatvoru)

Najcesci uzrok smrti- od strane drugog lokalnog krimosa i to u sacekusi na jedan od sledecih nacina: metak u vugla, bomba ispod kola ili u stanu...

Ono u čemu pokušavaš da živiš dok te život ne išamara.

Nemači muda. Oni koji ćute i klimaju glavom. Na svaku uvredu, udarac ili nepravdu jedina reakcija je podizanje jabučice. Njihova životna filozofija je: Pogledaj u zemlju, pljuni sebe u sebi, i trpi dok ne umreš.

Stara narodna izreka koja u poslednjem trenutku obasjava tamu nedoumice i u većini slučajeva spašava ili samo rešava trenutnu situaciju.
Da nema nje, mnogo ljudi bi bilo nezaposleno a i mnogo stvari bi ostalo nedovršeno.

Metak u čelo nedoumicama i predrasudama.
Brisač liste primedbi.

Vođeni tom izrekom, mesari ne bi postali mesari, grobari ne bi postali grobari, odžačari ne bi skakali po krovovima i još mnogo njih ne bi uopšte radilo ono što radi.
Mnogo stvari ne bi bilo tamo gde jeste...

Da nema nje, hirovi bi preovladavali a broj umetnika.

Nekima služi i kao opravdanje za svoje postupke pred sudom sopstvene savesti jer ipak ni kanibali ne bi jeli meso pripadnika svoje vrste da to nije sve za ljude kao što ni lokal patriote ne bi branili svoju rupu u kojoj žive da to sve nije za ljude.
Mogao bih čak i ja da mrsim muda ovde još pola sata kucajući gluposti ali me mrzi jer uostalom, sve je to za ljude...

Mushkarci pushtaju zhene da prve prodju kroz (obichno) vrata iz nekoliko razloga, shto zavisi od mushkarca:

1. zato shto, za divno chudo, i jesu dzhentlmeni

2. zato shto se prave da su dzhentlmeni dok ne dobiju shta hoce (obichno je to sex)

3. zato shto zhele da zveraju u jabuchastu pozadinu dme ispred sebe

Situacija iz šaha i života u kojoj možeš da biraš između života i dame.

Dilema koja spada u rang dilema da li je ispravno reci zasto ili zato.

Ručno naoružanje nedefinisanog porekla i nepoznatog konstruktora. Obično proizvod neke domaće radionice i priučenog majstora-ljubitelja oružja.

Borba alkoholom. Čaša za čašom, pa kom opanci, kom obojci. Udar za udarom za već napaćeni i oštećeni mozak, čim je pristao na takvu vrstu razonode.

Rečenica koja ima ubitačne posljedice na zrelije momke koji još uvijek dane provode po kafićima, a noćima se opijaju po istim. Ovu rečenicu ni po koju cijenu ne vole čuti jer im dodje kao hladan tuš nakon čega postaju svjesni da je njihovo vrijeme davno prošlo.

Izraz kojim stilisti pravdaju idiotski način oblačenja jet-set šljama.