Djevojka koju su svi nagazili. Žrtve ostavlja osakaćene kao Svjetsku ekonomiju 2008.

Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.

Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?

Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...

Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.

Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma.
Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro!
I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.

"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!"
A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?

Svako drustvo mora da ima makar jednu osobu hvalisavca koji dnevno 4353453535 puta izgovori navedeni izraz...

Baš ovaj sekund. Ne taj, taj je bio. E jebiga nije ni taj..Čekaj - ovaj! Kao i svaki sledeći, ali to je već budućnost. Nas zanima ovaj sekund jer on je najstvarniji, najpostojaniji i on je jedini siguran. Čudan je ovaj jedan sekund, naizgled tako mali i beznačajan a opet tako sadržajan - osim ako upravo ovog sekunda čitaš baš ovaj tekst, tada tvoj sekund ne doprinosi naročito raznolikosti dogadjaja ovog velikog pljosnatog entiteta čiji smo i mi delom sadržaj i živalj.

Baš ovog sekunda, tamo negde rodilo se jedno dete, udahnulo i progledalo, i jedan novi život je počeo. Možda ti to ne predstavlja ništa značajno, ali isto tako, jednom, negde, počeo je i tvoj. Dok si to pročitao jedan se već završio, ostali smo bez jednog čoveka. Jedan upravo dobija sidu i on to ne zna, a ne možemo ga ni upozoriti. Nekoliko ljudi sklapa jedan ferari, nekoliko njih se pak bore za nečiji život. Jednom momku upravo sada sinula je značajna ideja koja će uticati i na moj i na tvoj život. Jedan vojnik uplašeno se moli da ga metak ne pogodi i usmrti. Jedna žena je upravo rezervisala kartu za avion koji će se srušiti. Jednog nesrećnika sa nožem u trbuhu dva razbojnika su baš ovog sekunda opljačkala i sada beže kroz mračnu ulicu. Jedna devojka je upravo pristala da se uda za jednog momka, i to je značajno jer će njihova deca imati decu koja će nečijoj deci biti dobri muževi i žene, prijatelji i drugovi. Ovog sekunda planira se jedan atentat, jednu ženu siluju, jedan čovek tuče ženu, jedan momak je prdnuo u društvu, jedno dete strahuje da će dobiti keca na pismenom. Ovog sekunda on i ona su se sreli.

Sve to za jedan sekund. A šta se tebi za ovih 120 sekundi dogodilo?

Ima ga svaka ekipa i svaka kućna žurka. Zakleti roker, panker, metalac i sl. koji će se zakleti svim na svetu, uključujući i grob svog čukundede, da narodnjake pušta, jer su urnebesno smešni. Svi su se napili i ne konstatuju da on peva, zna sve reči napamet, on voli narodnjake, a nema srca da prizna, možda čak ni sebi. Zahvalan je Bogu što postoji Youtube,pa može iskreno da se zgotivi na svakoj žurci na kojoj se dokopa računara.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Potpuno nejebavajući stav. Čapljinski magarac uživa veću popularnost i više je primećen. Fraza kojom se izražava potpuna apatija koju određena ženska persona oseća prema stupanju u bilo kakav kontakt sa vama. Možete se skejtom spustiti niz Ajfelov toranj ili ponovo okupiti Bijelo dugme, ali kod te ženske osobe ne izazivate ni najmanji interes. Ne postoji ni ona sitna crta animoziteta; potpuno ste joj nebitni. Boli je kurac.

Usled vaše fizičke strukture zbog koje izgledate kao da vas je sklepao pijani Kvazimodo penetrirajući skočimiša u anus i zbog stava devojke koja misli da je božanstvo u koje se ne gleda, rezignirano gubite i ono malo nade da ćete je ikad ploditi. Da vaš kurac leči ne bi ga uzela, a puste želje da ćete je imati u trećem životu potpuno padaju u vodu onoga trenutka kada shvatite da biste mogli goli paradirati pred njom, a ona bi opet pored vas prošla k'o pored turskog groblja. Ne bi pomoglo ni da ste jebeni Bil Gejts, jerbo nju ni milioni ne bi interesovali - kada bi ih vi posedovali. Zanimate je k'o poglavnik u Jasenovcu. Ukoliko biste je na neki način uvredili ne bi se zamarala ni da vam odvali šljagu jer ne želi prati ruke posle dodirivanja vaše skaredne vanjštine; a pljuvačka joj je previše dragocena da bi je potrošila na vas.

Postoje trenuci kada kažemo 'daj bože' i u neposrednoj budućnosti sledi reakcija 'hvala ti bože'.
Međutim, postoje i momenti kada položimo sve nade i ozvaničimo ih ovom uzrečicom, a kao reakcija se javi zajeb. Mućak. Duplo golo.
U tim trenucima, svaki iole površni vernik, dovede u pitanje svog 'svevišnjeg'. Nešto kao kontra-prosvetljenje. Uglavnom, zajebana situacija.

Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži.
Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš.
Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis.
U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije.
Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat!
U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!!
Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa.
U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire.
Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront.
Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.

Uvod u neko žešće obrađivanje i otimanje za lovu.

Lik koji sedi na Obilićevom vencu, pije produženi espreso sa mlekom i vodi "bitku" na Kosovu.

Iliti "nemoj ko Boga te molim" preventivna metoda, neobično je efikasan način u lečenju i najtežih mogućih bolesti. Možeš gutati zeolit i sodu bikarbonu na kile, redjati magične kristale po sobama i nositi sliku Radž Patala u unutrašnjem džepu kaputa, nameštati atlas kod lokalnog kamenoresca, okušati vlašku magiju ili primiti buster zeneku na dva fajzera - džaba sve, ništa ne radi kao Zapata. Naizgled jednostavan, princip je zapravo vešta kombinacija tradicionalne medicine i modernog psihološkog pristupa, narodne mudrosti, prepada u službi zdravlja i pozitivnog šoka. Na sam pomen imena, i najtvrdokorniji Balkanac ostavlja se inata i kreće da guta pasiranu cveklu i karfiol ko bela lala, obuva dvoje debelih čarapa, redovno pije lekove, prestaje da prži osam cigara i tri deci kafe pre doručka a na alkohol zaboravlja kao na godišnjicu braka. Jer "ideš kod Zapate" metoda ravna je onoj narodnoj ideš pod mač bato, ili ne brini znam ginekologa na Dušanovcu što radi na divljaka. Ima dakle da se dovedeš u red, ili će te leči "onaj" što mu fale tri ispita.

U svetu koji teži brzini, instant zadovoljstvima i trenutnim uspesima, izreka "život je kratak - pojedi batak" postaje sve više relevantna. Iako se može shvatiti kao humoristična izjava, ova rečenica krije dublje značenje o načinu na koji pristupamo životu i njegovim izazovima.

U današnjem društvu, ljudi često lutaju kroz svoje dane bez da zaista uživaju u trenucima koji su im dati. Briga o karijeri, finansijama i društvenim očekivanjima može dovesti do zanemarivanja sopstvenih potreba i životnih radosti. U takvim situacijama, izreka "život je kratak - pojedi batak" podseća nas da se prepustimo uživanju i zadovoljstvu, da ne propustimo priliku da iskusimo sve što život nudi.

Pitanje kako provesti život u potpunosti često se suočava sa svojom suprotnošću - strahom od nepoznatog i odricanjem od sigurnosti. Međutim, upravo ta doza hrabrosti da se istraži nepoznato, da se prihvate rizici i da se uživa u svakom trenutku, čini život ispunjenijim i značajnijim.

Naravno, nije svaki trenutak pogodan za "jedenje bataka". Balans između trenutnog zadovoljstva i dugoročnih ciljeva je ključan. Odgovorno planiranje i racionalno odlučivanje ne smeju biti zanemareni. Ipak, s vremena na vreme, trebamo se podsetiti da je život previše kratak da bismo ga proveli u stresu i zabrinutosti, bez ikakvih trenutaka opuštanja i zadovoljstva.

Ova izreka takođe ukazuje na važnost prisustva i svestranosti. Fokusiranje na posao ili obaveze može zaseniti mnoge druge aspekte života. Biti otvoren za nove iskustva, ljude i kulture može obogatiti našu perspektivu i doprineti dubljoj povezanosti sa svetom oko nas.

U krajnjem slučaju, Kaletova opaska: "život je kratak - pojedi batak" nas podseća da život nije samo niz obaveza, nego prilika da se dožive svi aspekti ljudskog iskustva. Trebamo se usuditi da uzmemo svoj deo radosti, da prepoznamo vrednost svakog trenutka i da budemo prisutni u sopstvenim životima.

Način komunikacije svojstven planinskim područjima Balkana. Ide brzinom zvuka, a razdaljina je taman tolika da dva do tri puta čujete svoj eho. Treba imati i grlo za to, što gorštacima sa planina nije problem, jer glasne žice podmazuju slaninom, sirom i kajmakom.

Ima toga i na Alpima, al' oni zbog lavina ostali samo pri jodlovanju, valjda se ne aktiviraju snjegoklizi pri tim frekvencijama, šta li...

Rečnik zahvaljujući kome poznati i priznati akademski građani mogu konačno da olabave kravatu i puste mašti na volju: em psuju k’o kočijaši, em za to uzimaju kintu, a studenti im crkavaju od smeha.

Još jedna vrlo česta pojava u filmovima holivudske produkcije. Sreće se u gotovo svim žanrovima ali najčešće u akcionim filmovima čiji je gotovo neizostavan dio.
U zavisnosti od tematike kojom se film bavi arsenal upotrijebljenog oružja može jako da varira pa se tako u akcionim filmovima najčešće koriste automatsko i poluatomatsko oružje dok se u ostalim filmovim gdje akcija nije stavljena u prvi plan od vatrenog oružja uglavnom sreću pištolji.
Poznato je takođe da različite etničke grupe koriste različita oružja. Uz stil Rusa, stanovnika bliskog istoka i Afrike najbolje ide kalašnjikov, dok se u rukama Azijata najčešće može vidjeti uzi i ostalo oružje manje težine koje im omogućava veću pokretljivost a prema mišljenju stručnjaka iz Holivuda, najsavršenije oružje svih vremena je M-16 automatska koja se uz blage modifikacije koristi čak i u filmovima čija je radnja smještena u dalekoj budućnosti (vrlo objektivno složićete se). Snajperi su najkorisniji u rukama žena obučenih u sado mazo fazonu.
Scene borbe vatrenim oružjem često su praćene raznim specijalnim efektima među kojima prednjače eksplozije (uvijek neki metak mora da zaluta do bureta napunjenog benzinom) i bullet-time efekat (naročito u filmovima gdje se pojavljuju Azijati jer drugačije ne bi mogli vidjeti njihove prebrze pokrete).
Ako je vjerovati Holivudu, negativci ne barataju oružjem toliko dobro kao pozitivci. Naime nije rijetko da samo jedan čovjek savlada i po više desetina protivnika u obračunu vatrenim oružjem (ukoliko je u pitanju Čak Noris ove brojke su daleko veće) a pritom se može desiti da ne promijeni ni šaržer iako je ispalio na stotine metaka. Ovakav lik često ima gotovo nadljudsku otpornost prema municiji manjeg i srednjeg kalibra pa ne treba čuditi da se i nakon par popijenih metaka nastavi boriti sa istom ili čak većom žestinom.

Definicija je napisana za Mizantrofi 2

Klasično lečenje kompleksa i frustracija crtanjem po koži. Pokušaj izdvajanja iz mase usled nedostatka kvaliteta druge vrste. I znanja. Rezervisano za malo priproste mićovane, iz raznoraznih zabiti koji u velikom gradu na studijama moraju da se pokažu, ako ni po čemu onda po lošem normalno. Po ugledu na pretke koji su se užarenim iglama i otrovnim mastilom boli u slučaju da ih metak pogodi pa kad ih dopreme kući da ih staramajka može prepoznati mrtve u kanatama. Ali samo po ugledu pošto to vojske, rata i metka videlo nije. I da treba da ga vidi verovatno bi bili uskraćeni za tu čast zbog mentalne nestabilnosti a sve zarad cirkusa na koži. Ova pojava inače preti da ozbiljno poljulja sistem vrednosti. Uopšte nije naivna stvar.
Studirajući malo dublje, i detaljnije novopečene tarzane možemo svrstati u par grupa:

Kineska slova
- Idiotizam level expert kad je tetoviranje u pitanju. Dati tatu majstoru i nož i pogaču u ruke, čoveku koga prvi put vidiš da te unakazi za ceo život crticama koje nikad nećeš saznati šta znače. Legenda kaže da mnoge devojke koje su htele imena dece i voljenih jebača na Kineskom nose natpis ja volim kurac. I treba.

Tribali
- Pubertetlije većinom koji su se vodili onom starom ''Videla žaba da se konji kuju, digla noge i crkla''. Jednom rečju propast u nedostatku inspiracije.

Leptiri i Delfini na krstima
- Pečat kurvi koji datira iz vremena pornića na VHS-u. Tetovirano u mestima gde nije imao Plavi Most radi lakšeg poslovanja. Reklama je pola posla.

Ratnici i vitezovi
- One najgore paljevine koje život žive da ih prime na konkurs u žandarmeriju. Do tada žive život žabe zimi. Preciznije žabe koja zimuje, šara se po koži i čeka leto da ode na Kosovo da pogine. Velika većina ima dva metra u leđima, nema vrat i obim ruke ima kao deblja neka manekenka struk. Debili ne znaju da su pola junaka kojih imaju nacrtano pobili više Srba nego što danas postoji. Oni koji nisu uspeli da ubijaju, to su bar želeli.

Ikone i Sveci
- Za ovu sortu ljudi ne treba trošiti reči, jednostavno.

Izraz opisuje neustrašivog baju, koji ide glavom kroz zid i ništa ga ne može zaustaviti.
U prvim je borbenim redovima bilo da se radi o probijanju koridora, napadu na kordon policije ili na veći skup protivničkih navijača. Staje samo kad izgubi svijest ili život. Fanatično vjeruje u ideale. Nije poželjno ulaziti u raspravu s njim, jer je "biti lud" eufemizam za njegovo mentalno stanje.

Ljudi koji vam posecuju kucu da bi piljili u vase coskove u cilju zadovoljenja sopstvene zlobe zbog vase paucine, prasine ili neopranog posudja. Ljudi koji vas odmere od glave do pete na ulici da bi upiljili u vasu flekicu na majici ili nedajboze nepopeglanu kosulju. Ljudi koji vam tri puta obidju oko auta da vide kakvu to on falinku ima te znacajno klimnu glavom ako vide da je jedna od cetiri sare na gumama izlizanija no druge.Ljudi koji vam pilje u profil socio-mreza(FB, YT), tu su i vi znate da su tu(jer vam posle kazu da su VIDELI TO I TO) ali nikad nista ne napisu nego mudro cute i prate... Prate, kupe i upijaju materijal za ispiranje tudjeg vesa kod sebi slicnim te sirenju traceva i ogovaranja.

Ti ne znaš istinu. Veruj mi je bih ti rekao. Al opet sa druge strane i ne mogu. Nije da neću, hoću ja ali ne bi to da ti kažem direktno. Bolje da te pripremim za to, onako okolo da krenem, polako dok ti skroz ne popizdiš, dok ti ne nabijem pritisak 300 sa 200, iz ušiju ne počne da ti izbija para kao Ćiri kroz Šargansku osmicu u najboljim godinama i lice ne dovedem do boje babunove guzice. Tada će ti verovatno biti lakše da podneseš ono što ću tek da ti kažem.