Natpis na kartonskoj kutiji čaja, poput epitafa na mermernom spomeniku. Iskrenije bi bilo da su ga nazvali: "Čaj iz pakla", "Čaj prvorođenče, a mrtvorođenče" ili "Čaj suvi kolac".
Čitulja sa pozadine saopštava da ova prirodna, biljna mešavina, može da otkloni simptome opstipacije, reguliše metabolizam i podstakne mršavljenje. Ovaj čaj u stvarnosti podmuklo sačeka 9 sati. Onda vas strahovitim grčevima isprati do nužnika. Na nužniku izvrnete sadržaj creva u roku od 20 sekundi. Međutim, ovaj čaj nema povratnu informaciju, pa se dejstvo natavlja sa 2 sata bespotrebnih grčeva koji vas teraju na ležeći, fetusni položaj.

Izjava ćaleta kad shvati da mu dete ne odgovara porodičnim karakternim crtama.

To je onaj poslednji kolac na tacni, ili poslednje parcence pizze, dakle nesto sto preostane na tanjiru pa je sve prisutne blam da ga uzmu. Da bi se oslobodili blama ljudi izmislili foru, kao, ko uzme zadnji zalogaj na tanjiru zamislja zelju koja ce mu se sigurno ispuniti.
Ali, ima jos jedan takav,, stidljivko,,...Da li vam se desilo da kupujete kondome u supermarketu i taman kada prilazite kasi, sa jednom kutijicom kondoma u korpi, spazite pola vaseg komsiluka. E, onda u korpu brzo ubacite neku cokoladicu ili vec nesto slicno, da kondomi ne bodu oci radoznalcima.E, ta cokoladica je bas ovaj stidljivko o kome govorim. A?

Baka je osoba koju svi mnogo volimo i poštujemo. Divna je, kuva nam omiljena jela, pravi bakin kolač, daje nam pare kada roditelji neće, pokriva nas kod istih. Međutim, čak i ona, tako blagog glasa, zna da nas izbaci iz koloseka, i to više nego bilo ko. Pogotovo kada nas non stop zove zbog svakakvih gluposti. Kao baba iz Alo Alo, kada zove Edit, Ivet i Mariju.

Zove nas kada ne može da nađe protezu, koja joj je u ustima, kada ne može da nađe daljinski koji joj je u ruci, kada ne može da nađe prsluk koji je upravo obukla na sebe...

Proces koji se redovno vrši na Vukajliji. Naši zlatni moderatori, tako muzički obrazovani i tako kulturno samosvesni, brišu svaku defku gde se imalo pljuje po "zlatnom dobu muzike" - ex yu rocku, a svaka definicija koja hip hop naziva šarlatanskom muzikom, koja rege naziva muzikom narkomana, i koja grand nabija na kolac bude veličana. Pa kao da je to jedina dobra muzika. Ako su već definicije subjektivnog karaktera, nek se svi čuju. Ne kažem da su oni u pravu, niti da su ovi drugi u pravu, ali sloboda govora je primarno načelo ovog sajta, ili sam bar ja tako mislio... Stidite se...

Svi se sećamo reklame "Kolač u tiganju, nemoguće"...
Nekada su naše babe morale da nauče prvo da kuvaju, pa posle da pričaju, ne bi li se dobro udale. Danas to i nije toliko bitno. Ovdašnje domaćice imaju trista kuraca koje će im pomoći da što manje vremena provedu u kuhinji, a što više kraj televizora uz Ezela, Jesenje lišće, Marisol, Esperansu i Horhea i još trista njih pederlauza, što samim tim povlači da će biti manje uz muža koji umoran dođe sa posla, što opet povlači da će gore navedeni ostati da klopa rol-viršlu ostalu od doručka ili u najmanju ruku-gladan! Jeb'o li je onaj ko je dovede u kuću!

Najjača tripčina od televizije. Ako imaš supstance, još bolje, ako nema, nema veze.
Sve vreme ide neka lagana repetitivna muzikica, hipno-glas koji pevuši tri reči, obrću se neke lopte, žirafa ti kaže "zdrawo prijatelju", niz neku česmu kaplje šareni želatin od kojeg se polako pravi lokomotiva, šareni međedi ti mašu, a to su u stvari saobraćajni milicioneri, koji regulišu saobraćaj sačinjen od kornjača, jazavaca i nekih još glodara, ne znam tačno šta su. I onda ti vrti neku spiralnu liniju i njišu se neke glave sa kapama i ulaziš polako u neki tunel, a uokolo sve neke ruke i ti kao overavaš sve te ruke i svi ti viču "bravo" i izletiš onda na naku livadu sa čokoladnim kolačima i kolač ti kaže "jesi mi dobar" i onda...

negativ crnog.krajnji stadijum crnila.kraj komparacije.

- pozitiv - crn,
- komparativ - crnji,
- superlativ - najcrnji,
- negativ - zift.

Lako primati k srcu svaku zajebanciju na svoj račun.
Poznato je da su Arapi generalno nadrkani i da sa kalašom u rukama dočekuju svaku sprdnju. Prosečan Arapin će se uvrediti zbog bilo čega, počevši od kritike komšije na glasno oglašavanje njegove kamile ili koze do zajebancije nekog norveškog lika koji je nacrtao Muhameda sa bombom na glavi zbog kojeg su viđenije arapske glave nudile gomilu zlata, nafte i nevinih pičića ako se skandinavska glava nađe nabodena na kolac na sred Meke. Taj neki fazon.
Kao takvi su večito u tripu da ih svi mrze (iako nije tako, meni su gotiva), pa sa opreznošću dočekuju sve njima upućeno i ljute se zbog svačega. Zbog toga se njima slični upoređuju sa ovom grupom naroda.

Jes vala spojeno se piše, a spojeno i izgovara, onako brzinski. Pre u stara vremena, kad dođe Turčin pa mu ne daš janjetine, on uzme pa te nasadi na kolac. Ako je pedantan neki čovek on te nasadi onako do grla, pa čak i da viri malo kočić, dok oni aljkaviji samo zabodu tu negde do rebara, čisto da rčma iscepaju.

Fora je što koga nakratko nasade ostane da se krevelji tu 4-5 dana bez da rikne pa mora selo da se okupi da ga iznabada vilama. Termin je ostao do današnjih dana i vezuje se za nekoga ko neprestano dreči i kmeči a ne pomera dupe da nešto učini.

Svi smo se mi muškarci našli u prilici kada je naš najboji prijatelj bio izgubjen bez ikakovog traga i naznaka da će se ikada ponovo pojaviti .Agonija počenje izaludnim traženjem po 100 puta na jednim istim mestima preko čupanja kosa i psovanje odprilike 99% Materijalnih čestica(Kauč ,jastuk ,vetrina televizor pa i naseg najboljeg priljatelja upravjača) i spiritulnaig (Boga,Slavu kolač.....)Ko bi pomislio da nešto tako divno nam može nanesti toliko bola i agonije ali sve se naravno završi osećajem blaženstva kada posle Nedelju dana ručnog menjanja kanala sasvim slučajno ispod duseka ugledaš prepoznatljvi oblik svog nejbližeg priljatelja .

Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.

Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.

Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.

Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.

Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.

Leto, o kakvom letu pričate? Šta da pišem? Da. Ipak ću da napišem ali imajte razumevanja za moju isfrustriranost pa mi ne zamerite.

Ovo je bilo ubedljivo najgore leto, čas vrelo čas hladno, nije se znalo kako da se obučeš. Papagaji se u jednom trenutku brčkali u pojilici a posle je dunuo jak hladan vetar pa se razboleli, morala sam ENROCIN kapi da im dajem! Leto, ccc! Dosadno. Kolotečinom je nadmašilo sva prethodna i šta zanimljivo da se desi?! Matora komšinica je išla od vrata do vrata svojih komšinica noseći kojekakve tračeve kao kakav jehovin svedok one besplatne knjige i letke pa je došla kod mene da me udavi tračevima u vezi one Tanje koje... (da vam kažem u poverenju da se spanđala sa nekim bogatašem iz susednog sela, ali ćutite i ne pričajte nikom da sam vam rekla). Strašno šta sve ljudi nisu u stanju da pričaju o drugima. Dani su mi proticali bez ikakve nade da odem na more i gledam ljude kako se penju po palmama ne bi li uzbrali koji kokos. Da, pripadam armiji ljudi koji rade da bi preživeli, crnčeći kod kineza za siću. Ej! Pa gde to ima?! Samo u ovoj bednoj Srbiji. I dok uzimam ono crevo da zalijem baštu, zamišljam da sam na moru i onda onako zanesena mišlju kako plivam, prokleta mačka počinje da mi se mota oko nogu i ja počinjem da bežim misleći da me juri ajkula! Šutnula sam je kao loptu i više je potkačila tako da je odletela i zakačila se na granu obližnjeg drveta a onda me je pogledala onim njenim nežnim okicama i meni su krenule suze na oči. Plakala sam a onda mi je svekrva doviknula "Izgoreće ti kolač!". "Kolač u tiganju, nemoguće" slogan za onaj hit tiganj mi se motao po glavi i ja sam se za čas oraspoložila. Kako tako neka bedna reklama može da ti popravi loš dan pa to ti je, a mačka je sišla sa drveta nepovređena. Nasmejala sam se i otišla da proverim koliko kolač još mora da se peče. I svi ostali dani su prolazili kao "Dan mrmota", sve isto i monotono.

I sećala sam se kako sam nekada išla sa roditeljima na more a tad sam imala 4 godine. Tad sam prvi i poslednji put išla na more. I to sećanje mi nije moglo popraviti raspoloženje niti će mi dati nadu da će mi sledeće leto biti drugačije, da ću moći da odem bar do Mrtvog mora ili do neke banje da bih imala o čemu da pišem.

Smrtni greh koji se najčešće primenjuje na srpskim slavama.

Gibanica iz srca.

Godine 1725. na zapadu se prvi put koristi reč vampir.Naime te godine u selu Kiseljevu umro je seljak Petar Blagojević. Posle njega umrlo je još desetak osoba od kojih su neke u groznici govorile da im Petar dolazi i pije krv. U selo je potom došla komisija i u prisustvu sveštenika i dželata "dala otkopati grobove" u kojima je našla leševe sa "očitim znacima" vampira. Petar je proglašen za "arhivampira", glogov kolac mu je zaboden u grudi a telo potom spaljeno. Komisija je izveštaj poslala u Beograd a odatle je stigao u Beč. U bečkoj javnosti je slučaj izazvao veliku pozornost naročito posle teksta u "Viner dijarijumu" u kome je pisalo "o strašnom događaju, koji se pre nekoliko dana desio u selu Kiseljevu, nedaleko od Beograda".

Stilska figura u upotrebi još od srednjeg veka, a suština mu je u paradoksu. Spoje se dve suprotnosti koje funkcionalno čine nov pojam. Često duhovite konotacije.

Trenutak, pošto si usisao prašinu u kući, spremio večeru, opr'o sudove i stavio svećnjak na sto za ručavanje, a žena ti s posla javlja da joj kupiš uloške.

Često u upotrebi na gradilištima.

Osoba, induvidua koja nije baš na zavidnom nivou u društvu, ne pokazuje veliko interesovanje za bilo kakvu bitnu stvar u životu ali zato voli da mrsi muda, svakom je loncu poklopac, traži čepa guzici.
Radi šta želi, a obično želi ono što ne koristi ni njemu ni njemu bliskom.
Izraz potiče od termina koji se koristi da se definiše pritka (motka, kolac) kaja je zabijena ali nakrivo, u zemlju i oko nje obično treba da raste boranija, ili neko drugo povrće ili zelenilo uopšte. Ali ne može sasvim da se razvije jer je pritka oko koje rasete nakrivo nasadjena.