Neki ljudi, izazvani masom nesposobnih da sami o sebi misle, sasvim opravdano caruju ovim prostorom (Balkanom) i postavljaju (održavaju) pravila igre. A nekad su bili kul likovi...

Izraz koji se koristi kada ne postoji nijedan drugi argument kojim bi se ostvario cilj. Koristi se da pokaže najprimitivniju razliku dva pola, kao neophodni osnovni i u ovom slučaju jedini kriterijum za stvaranje zajednice. Ti si plus, ja sam minus, zajedno dajemo naizmeničnu struju.

Vrlo labilna (nazalost ne uvijek)mladost podlozna raznim uticajima,koji su ponekad potpuno normalan adolescentski period,a ponekad imbecilno pretjerivanje.
Danas postoji termin i pravi gotik koji se odnosi na pokret nastao u Londonu(a gdje bi drugo)krajem sedamdesetih,kojeg su pokrenuli Siouxie and the Banshees,Bauhaus,And Also The Trees,The Cure,onda i Christian Death(ameri)i drugi,a kasnije ga promovisali Sisters Of Mercy,Nine Inch Nails,cak i David Bowie(ne kazem da je on goticar)kao i Depeche Mode(takodje),i slicni,bio je to jedan odlican pravac potpuno cudnih muzicara koji nisu isli na sokantnost ili seksualne atribute vec melodiju,poeziju koja je cinila tekst mnogih od njih i muziku generalno jer im je to i bio cilj.
Ono sto je danas poznato kao gotik je armada nekih govana koji misle da je smisao svega biti tuzan i pricati o krvi,smrti,besmrtnosti,vjecnosti i patnji.I seksu,sto dovodi u konflikt sa starijim gotikom,pokazujuci koliko su isprazni.Kad im neko kaze da je sve to emo,oni se uvrijede iako ne znaju da pokazu kako to NIJE emo.Moderni gotik je nista drugo nego sund za narodne mase,industrijska potrosna roba dostupna svim koji svojom jednostavnoscu teze za dubinom prije dubine.

Trenutak kada se dvoumis oko izgleda automobila(ili bilo cega drugog) da bi dokazao svoj imidz,Ne mareci kako ce te sluziti i dokle.Ipak u 80% slucajeva naucnici su dokazali da ljudi vole da rizikuju,ne znajuci da li taj automobil moze da zadovolji sve njegove potrebe.

Fetiš za određene osobe, iz neobjašnjivih razloga.

Međ' srpskim narodom naširoko rasprostranjeni opisni izraz za sunarodnike bezobrazno vidnog finansijskog stanja. ''Pun k'o brod'' ali u novom, nenadjebivom fensi ruhu. Doza sarkazma je, kao i obično, sasvim zadovoljavajućeg intenziteta da bi se buržujska kopilad, iako firmirane spoljašnjosti, očas posla svrstala u nefirmirana GOVNA.

Postoji neoliko fela ljudi koji su glavne baje u domacim filmovima.Evo nekih interesantnih primeraka:
1.Partizan:Partizan je obicno neki zesce zajeban rtip, koji mrzi Svabe i cetnike vise nego bilo sta, kroz ceo film on pobije oko 30000 njih, trazi osvetu za svoje koje su oni pobili, sve vreme stiti Jevreje, i, naravno spandja se sa najboljom zenskom medju drugaricama saborcima.i, za kraj, uvek pobedi Svabe.
1.Ciganin :Ciganin je obicno biznismen, koji ili valja neku robu, ili krade po inostranstvu, najbolji je frajer u svom ciganskom naselju, svaka zena bi htela sa njim, a on voli samo jednu, na kraju skapira da ga je zajebao najbolji ortak, pobije se sa njim, pobedi ga, i na kraju pobegne ko zna gde i vise niko ne cuje za njega.Ostaje samo legenda.
3.Krimos:Krimos je u najvecem broju slucajeva, gle cuda, iz Zemuna,obavezno se drogira, mladost provodi u godinama sankcija, keva domacica, cale komunjara, uvek su za njega tu najbolje ribe, pobije pola Beograda, da bi na kraju stradao u obracunu sa nekom drugom grupom krimosa, koji nisu njegovi.
4,Ucesnik ratova 90-ih godina:Ucesnik ratova 90-ih godina je uglavnom neko ko je dobrovoljno isao u rat,kada je cuo da su svetu srpsku zemlju napale ustase i Turci, tamo je radio sve i svasta,da bi na kraju pobio sve stanovnike Srebrenice, i skapirao da je trazeniji od Mladica.
5.Mladi momak iz perioda socijalizma:Mladi momak iz perioda socijalizma ne moze da nadje posao, ili da zavrsi skolu, svejedno, samo misli na zenske, njegov strogi cale je Bata Stojkovic, naravno, razocaran u njega, ali on se nikad ne menja, na kraju ga ostavlja zenska jer je golja, i on napusta Jugu.
6.Srpski svaler:Srpski svaler je u sustini ozenjen covek, koji voli da svrlja unaokolo, i da vara zenu sve dok ne shvati da vise nema sa kojom da se svalerise, da voli najvise na svetu svoju zenu i decu.A zena naravno, verna i sve zna,samo je cekala da prestane, ne pada joj napamet da mu vrati.

Kada RTS nema o čemu da izveštva, oni na najgluplju priču dodaju intervju sa strancem.

Reč koja je zamenila na hiljade drugih reči na televiziji...

U slobodnom prevodu: Apsolutno je tako! Rečenica koja odražava pokušaj da ublažimo dovoljno očiglednu i neprijatnu istinu.

Kako tvrdi legenda, ako pesmu "Stairway To Heaven" pustite unatraške, može se jasno čuti satanistička poruka. Za filmove nažalost to nije slučaj, nema nikakvih satanističkih poruka (greota), ali gledani od kraja ka početku filmski hitovi bi dobili sasvim nov smisao.

Faza Prva - Ja sam rođen u cveću livada. Pokraj reke Gruže, ili neke okolokućne kanalizacije. Jer porodilšte je popio lokalni biznismen. Uzgajan kao šef, budući direktor obližnjeg državnog preduzeća sa fantastičnim rezultatima. Pare kaplju, a niko ništa ne radi. Vrlo uspešan srpski privredni model. Ambiciozni otac poljoprivrednik sa šakama veličine srednjih vrata autobusa i brižna majka, bujne sise, odgajili su dete, koje je jurilo za šarenim seoskim suknjicama i rumenim obrazima. Sad je vreme da ga upute da prepiša pripreme za direktora u velikome gradu.

Faza Druga - S namerom dođoh u veliki grad. Posle ispraćaja kao da je drug Tito bio u Africi, o kom će selo pričati dok ne padne sledeći grad, mladi heroj stiže u asfaltnu kolotečinu, obraslu u zavist, pokvarenost i poroke. Naravno, čuo je on za žurke, izlaske, lumpovanja do jutra i slične stvari koje se ne mogu naći u skriptarnici.

Faza Treća - Naviko sam ja na noćni život. Predavanja smaraju, profesori su latentni fegeti, a kolege sektalika bobanorajovići. Tu i tamo, knjiga i i student se susretnu u prolazu. Pogledaju se, i svako nastavi svojim putem. Nema više rumenih obraza i nevinih osmeha u kukuruzu. Ovde je sve drugačije. Diskoteke, klubovi, kafane. Od danas do sutra, od sutra do jutra, od jutra do ko zna kad. Cimer i prijatelj iz istog malog mesta se više druže sa papirima. I to ne onim u koje se mota čudotvorna trava Caneta Ćomana. Pred mladim biznismenom je raskrsnica. Da li nastaviti pravo, skrenuti na svetlucavi put sa kog se čuje muzika ili upisati Fifasegamegadunum. Dobra pesma se čuje sa sporednog puta.

Faza četvrta - Ostao sam sam. Cimer i prijatelj su napustili paorskog sina. Otkrili su čari gej parade. Otac i majka više ne mogu da jedu vunu i gumu da bi prehranili svog jedinca, ponos sela, još malo pa direktora firme u stečaju. Jedinu utehu je pronašao u turskim serijama i grand šou. Nije ga izdao Cane, mada, i on je malo nervozan zbog kašnjenja isplate. Priča sa posterima Mitra Mirića i Bore Drljače u ekstazi, i Vere Matović u erotskom izdanju, jedini su razgovori u životu, sada već propalog studenta.

Faza peta - Dotako sam dno života. Para više nema. Nema ni stana. Otac mu je rekao da se ne vraća ili će proći kao komšija Milan. Priča se da se komšija ubio vilom u trbuh dok se udarao sekirom u leđa i potkolenice. Prijatelja više nema. Ni Romulanci ga neće za skupljanje sekundardnih sirovina. Jedina rečenica koju sada izgovara je, Živa ti deca, daj neki dinar!

Stari, skoro izumrli izraz, sinonim za „naročito“. Ali dok „naročito“ nosi farmerke i polo majcu, dotle „osobito“ nosi polucilindar, bele rukavice i leptir mašnu. Nekoć, kada bi rekli „osobito“, uštedeli biste sebi nekoliko rečenica prideva i poređenja. Jednostavno kažete „osobito mi je drago“ i sve ste rekli. Moćna, šmekerska fraza iz Bečke škole. Danas, zbog arhaičnog prizvuka, ta moć je još veća.

citaj do kraja(prije no ocijenis)

Je kompleks hotela smjestenih u Budvi,kako to zamisljaju stranci,a rupa na koju su primorani vecina srpskih,bosanskih,cak i sjevernocrnogorskih turista(u daljem tekstu domacih).Jedina slicnost sa strancima i domacih turista je sto su tretirani istim cijenama,bez obzira sto su im prihodi razliciti.
Crnu Goru,za pocetak,vode kompetentni ljudi,kabinet osoba koje vec dvadeset godina imaju zacrtan plan o istoj i uspjeli su ga ostvariti,sa svim svojim pozitivnim i negativnim aspektima,zbog cega su uspijeli da prodrmaju reakcije susjeda koje su podijeljene(da je ovo MTV,reklo bi se da su kontroverzni),koje ne dodiruju vlast ove drzave.
Praveci planove za Crnu Goru po mjerama koje im ogovaraju(sto je zacudo velika slicnost sa vecinom ostalih drzava svijeta,vlast da zapravo vlada drzavom,iako na malo drugaciji nacin)pomenuta gospoda su vjestinom diplomata dostojnom Rimskog Carstva(dakle,malverzacijama raznih vrsta) uspjeli do sada da skroje vecinu naumljenog.
S druge strane,da,obogatili su se svi do jednog,praveci stravican jaz izmedju sebe i ostalog stanovnistva,sto je,zacudo,jos jedna sitnica karakteristicna za ostatak svijeta i istoriju generalno(osim,naravno,Spartu,u kojoj oba kralja nisu bili mnogo bolji od svojih podanika i ratnika).
Al da ovo ne bude definicija o crnogorskoj vlasti,valja pomenuti da je Crna Gora generalno omrazena od svojih susjeda i zbog njenih stanovnika.
Samom cinjenicom da ista ima malo vise od pola miliona gradjana,sansa da nas neki od imbecila u toj masi predstavi stranom posmatracu je umnogome povecana,iako cinjenica da je veci broj stanovnika automatski=veci broj bilmeza u ocima posmatraca nema mnogo uticaja u tim trenucima.
Crna Gora kao kolektiv je omrazena i zbog politickih odluka njene vlasti(osamostaljenje,koje nije nista promijenilo bitno,i dalje gradjanima obe drzave treba samo licna karta,i dalje crnogorski studenti MOGU da studiraju na budzetu,ukoliko se izjasne kao Srbi,sve je stvar izbora;Priznavanje nezavisnosti Kosova,zobg cega su svi oni koji su se osjetili povrijedjeno zavrsavali po crnoj hronici,uglavnom zbog tezih napada na stanovnike Crne Gore,sa opravadanjem da su njihove zrtve "same birale tu vlast",sto je smisleno isto koliko i jebati kozu da bi se rodio Satir).
Crna Gora je obozavana od stare "starih dama",koje prosipaju mudrosti tipa "More je slano..." kada se morzevski izlezavaju na plazama jer im se prosto moze.
Crna Gora ima unisteno stanovnistvo jer stanovnici ruralnog sjevera koji prelaze sa sjevera na jug ne pokusavaju sebe adaptirati okolini,vec okolinu sebi,ponavljajuci istoriju seoba nasih varvarskih predaka.
Crna Gora ima dva grada,a ostali su potpuno zapostavljeni(svako ko je bio u Boki Kotorskoj,zna sta pricam)
Crna Gora je tuzno mjesto za zivot svakog normalnog covjeka,kao i Balkan generalno.

Ostati dosledan svojim principima, ne uzmaknuti ni pedlja. Držati se one stare, na muci se poznaju junaci i biti nepotkupljiv i zatvoren za sve mutne radnje. Ali kako to obično nije dosta da bi se mahinacijama stalo na put, morate preduzimati drakonske mere i sebi dodeliti ulogu večno istrajnog Don Kihota. Kao takvi morate na sva zvona oglasiti, šta se dešava u sredini oko vas, često podmetnuti svoja leđa i istrpeti čudne poglede ljudi oko vas, a i dalje ostati pri uverenju da radite nešto od nacionalnog značaja.

Kraj svakog komplikovanog zapleta u nekom srpskom filmu koji se bavi ozbiljnim socijalnim problemima i stanjem u društvu.

Sagledati predeo, osobu, događaj ili predmet jasno i sa svih strana, uključujući i ono što donosi budućnost. Izraz potiče od sposobnosti izvesnih osoba da letimičnim pogledom u vaš dlan izvedu zaključke o vama i sudbini koja vam je zapisana.

Seda za sto. Kočoperi se u sintetičkoj košulji odvratnog dezena iz koje mu viri stomak. Pantalone mu stegle dupe i izgleda ko neka debela snajka. Priča tanušnim glasićem nešto o nekim tupavim crepovima i ciglama. Vadi ove nove digitalne ključeve sa znakom BMW i stavlja na sto pored telefona, cigara i neke pederuše. I sve postaje ok. Jednim potezom ruke je izbrisao ovo prethodno i pokazao da on nije ustvari seljak gedža, već perspektivni biznismen.

Ovako izgleda svet iz ptičje perspektive glupe sponzoruše. One drže ovu filozofiju u životu.

Ali, ova priča nije o ovom debelom gore. Nije ni o sponzorušama. Ova priča je o tebi, studentu koji je prihvatio ovu filozofiju a zajebao fakultet, izmolio ćaletovog polovnog-novog fiata stilo karavan, naprčio neku tupavu šarenu na roze košuljicu, obuo lakosta patike i bele pantalone, i krenuo u grad da jebeš.

Nećeš jebati.

U tvojim mislima je dovoljan ćaletov auto i sponzoruše će odmah da vlaže. I sa tom mišlju, ti i drugari lepo izađete u grad obučeni ko pederi, a one neće. Ne da neće da vlaže, nego neće ni da pogledaju. Džaba ključevi na astal. Džaba parkiranje ispred i ljubljenje u obraz sa ortacima da izgledate mafijaški. Zalepiće se za nekog bilmeza.

I tako napaljeni i jadni, izaći ćete pijani, i krenućete da se trkate sa drugima, eventualno vozeći jednog od ortaka na zadnjem sedištu koji sedi sa dve ribe i žvalavi se sa nekom što izgleda malo ružno, dok ga ti i suvozač zajebavate. Ustvari sad kad je zagledate, i nije ružna. Jebozovna je skroz. On će jebati.

Ti nećeš jebati, zato što si glup. Zato što ne kapiraš da tupava košuljica i ćaletov auto ne privlače sponzoruše. Zato što ne vidiš od tih sponzoruša najmanje 4-5 koleginica koje bi ti tako fino naduvale kurac i samopouzdanje. Zato što novi porodični auto ne može sakriti tvoje neiskustvo, koliko god se jadan trudio. Treba još nešto.

Sponzoruše koje promovišu ovu filozofiju ćeš gledati, zamišljati i drkati na njih. Ali nećeš jebati. Nećeš zato što to nije tvoja filozofija, ti je ne kapiraš, a pokušavaš da je slediš. I sledićeš je dosledno ako se ne opametiš.

Kupiće ti ćale Opela samo za tebe. Nećeš završiti fakultet. Otići ćeš do Beča na godinu dana. Vratićeš se sa minusom. Ostaćeš prazan, šupalj i dosadan. Pokrenućeš neki svoj posao preprodaje ili usluga. Pogledaće te sreća, krenuće posao i naći češ jednom tako praznu šuplju i dosadnu ženu, polu-kvalitetnu sponzorušu koja je izgledala lepo, ali je ladna ko frižider. I kupićeš najzad BMW na koji ćeš drkati. I razvešćeš se. I postaćeš debeli seljak gedža sa dobrim automobilom. Ložiće se klinke na tebe. Neće ti se baš uvek dizati, i brzo ćeš da se umoriš i završiš, jebi ga, holesterol, pušenje i alkohol ne štede baš. A i ne možeš baš da se pohvališ nekim iskustvom...

Ali, izbacićeš ključeve na sto dok pričaš sa nekim preduzimačem kako da zajebete drugog nekog preprodavca, da mu uvalite onaj škart crep, i prenašminkana klinka sa susednog stola će ti se nasmejati.

Čestitam.

Toliko sam skroman da mi skromnost iz rča isijava. Svi ste vi za mene crvi, nedostojni da mi omirišete znoj sa bulje, ali ja to neću da potenciram jer sam toliko lepo vaspitan, prosvećen, načitan, napiš..., pardon, htedoh reći da mnogo pišem. U dve reči- bolji od vas. I ne da ću da pričam o sebi i svojim postignućima o kojima vi pripadnici beslovesne mase možete samo da sanjate, već ću vam se time popeti na glavu, ali ću naglasiti da ne želim da govorim o svojoj svetloj ličnosti da biste se uverili u moju skromnost. To što sam zapravo notorna lopina bez imalo skrupula nema nikakve veze. Snishodljiv sam, pa to ti je!

Može se slobodno reći serija koja je obeležila mračne devedesete. Sastavljena od vrhunske glumačke ekipa uz konstantnu dozu čistog humora bez vulgarnosti i nasilnog humora koji tera na smeh. Jedna vrsta konstruktivne anarhije koja se kezi čitavom društvu u lice i iznosi na videlo dana sve greške i kič tih godina.

Kroz Otvorena vrata svi prolaze i na taj način prikazuju jednu vrstu moralne distorzije.