Za 200 dinara dobijate 400 mililitara vrhunskog sredstva koje se usput koristi u nuklearnim reaktorima umesto teške vode za hlađenje.

Skida kamenac sa zuba garantovano,a usput i same zube.

Toksično ako dođe u dodir sa očima i ako se uvuče pod kožicu glavića,ni set za dekontaminaciju vam neće pomoći.

Muku mučiti sa nekim poslom, problemom.

Tridesetprvi decembar je, novogodišnje veče. Nalaziš se u nekoj lošoj imitaciji od stana na Banovom Brdu gde te je doveo ortak ortaka od tvog ortaka. Ne znaš zašto si, koje pičke materine, tu jer znaš da bi se bilo gde drugde proveo 100 puta bolje, ali kao i za svakog novaka do tada, nisi se na vreme smislio gde ćeš za doček. Jebiga, šta ćeš. Počinješ nekontrolisano da piješ šta stigneš, nije ti važno da li je u pitanju neko prokislo pivo sa opuškom u limenci ili tečni fiberglas iz lavora.Poenta je samo - napiti se, i to što pre. Kako vreme odmiče i alkohol počinje da deluje ti primećuješ ljude oko sebe.Nikog živog ne poznaješ, oni ortaci koji su te doveli odavno su odatle zapalili i sad sigurno, veruješ, nešto natačinju. Iz nepoznatih razloga, verovatno inspirisan ovakvim razmišljanjima, svoj jezik stavljaš u usta ženske osobe koju trezan ne bi pipnuo ni govnjivom motkom ali, misliš, šta me boli kurac - ionako se ničeg neću sećati...U sledećem trenutku ONO stavlja ruku u tvoje gaće i počinje da ti dahće u uvo. Uzimaš još jedan gutljaj ko zna čega i u sebi misliš : kresnuću je, šta me briga... ionako je ona Svetlana ( bivša ; prim.prev. ) kurva. I dok otkucava ponoć i svi prisutni urlaju kao debili a neki baja baca petarde u gajbi, ti imaš snošaj sa ženskim detetom orangutana u tuš-kabini 1.5 x 1.5. Obilno povraćaš van šolje, i dok u daljini čuješ njen kreštav glas i pitanje je l' te ima na fejsu? odlučuješ da polako pališ odatle ( misliš, ipak nisam tol'ko janpi... ).Tri sata kasnije izlaziš napolje samo u nekom tankom duksu jer su tvojom jaknom obrisali neku povraćotinu u kupatilu. Nemaš kinte, nemaš pljuge, na Banovom si, jebenom, Brdu. Ideš peške malo, misliš, neko će već da ti stane.
I hoće - murija. Hvataš se za ličnu - jebiga, i nju nemaš - mali, glavati, alkoholisani drot ti lupa šamarčinu, bar ti je toplo po licu, gde živiš? pita, U Srbiji, preko mosta, dereš se kao majmun. Neki krupniji drot koji vonja na vinjak te ubacuje na zadnje sedište džipa gde pak smrdi na mokraću. Pitaš se : koliko je njih pre mene ovde sedelo. Nekoliko trenutaka kasnije izbacuju te napolje. Pošto si kao malo došao sebi, pitaš uličnu svetiljku koliko je sati i kad će prvi jutarnji. Nailazi autobus, ulaziš unutra, vičeš na šofera jel' ovo parni jel parni idu do moje kuće. Ispostavlja se da je dobri čovek tvoj komšija. Na Zelenjaku te stavlja na taksi. Taksista je raspoložen za priču : provod, a? aha... pičke,a? aha... mladost,a? aha... Želiš što pre da izađeš odatle strahujući da ne napraviš nešto slično kao anonimni nesrećnik sa zadnjeg sedišta džipa od par redova ranije. Sa prvim zracima Sunca stižeš kući i trudeći se da ne probudiš matorce ulaziš unutra. Ipak, ne uspevaš da do svoje sobe dođeš na dve noge. Uvlačiš se u krevet sa patikama i momentalno gubiš svest. Budiš se , čini ti se, 5 min kasnije, užasno te boli glava a u ustima osećaš ukus zagorelog prokelja - to znaš tako što ti se keva jednom zajebala. Odlaziš do kupatila da se umiješ i uspravljajući glavu nad lavaboom ugledaš svoj lik posle dugo vremena u ogledalu... Užas sećanja i fleš-bekova... Sve ti se vraća : i gajba i Banovo Brdo i ortaci jebači i zašto sam radio 31-og decembra i onaj opušak iz limenke i jezik i motka i gaće i Svetlana ( bivša ) i ženka orangutana i jakna i povraćotina i neopisiva hladnoća i otpale dlake i murija i miris zadnjeg sedišta i bus i taksi i prokelj i ...... prezireš sebe. Koracima ugašenog čoveka se vraćaš u sobu, želiš da brizneš u plač, ne podnosiš ono što jesi, pomišljaš na najgore i baš u tom trenutku kada misliš da ti ne može biti gore... tvoja majka :

- Sine, dođi brzo u dnevnu sobu.Počinje Bečki Novogodišnji koncert na RTS-u. -

Pojava koja se javlja velikom broju mladih ljudi tokom studija, gde oni, prinuđeni ne-baš-sjajnom ekonomskom situacijom, pre ili kasnije savladaju svakojake zanate koji bi im mogli uštedeti koji dinar.

Trazenje kljuceva je vecita bitka. Odvija se u nekoliko stadijuma.

Nulti stadijum iliti faza primecivanja da kljuceva nema. Instinktivno, pogledamo u dzep, ali on nije tu.
Sledeci stadijum jeste I stadijum. Tada vec pocinjemo da se nerviramo i pitamo se gde su ,dodjavola, ti kljucevi mogli da zapadnu? Pocinje trazenje na podrazumevanim mestima .Kada ih tu ne nadjemo, nastupa II stadijum. Za ovaj stadijum je karaktristicno trazenje kljuceva na totalno tupavim mestima. Uz to nastaje i panika.
III stadijum je onaj u kojem shvatamo koliko smo pukli kada ih trazimo na tim mestima, jer sta ce,dodjavola, kljuc od kola u wc solji? ! Na kraju nastupa faza odustajanja i pomirenja sa tim da su kljucevi izgubljeni. Ova faza se zavrsava slucajnim nalaskom kljuca na zaista neobicnom mestu.

Prirodna nepogoda u vidu uragana, požara, poplave... I sve to u telu jedne žene.

Teška misterija.

Puna saradnja sa haškim tribunalom je saradnja sa institucijom koja ima kao osnovno pravo da je svako nevin dok se ne dokaže da je Srbin.

Svako podneblje nosi određenu kulturološku mapu; običaje, govor, fraze.
Fraza iz naslova je karakteristična za pojedine delove centralne Srbije i označava sinonim reči zapušiti. Pritom, ovde se misli na prekid koji označava zastajkivanje kontinualne radnje, tipa zapušila WC šolja, a ne na oblak dima usled paljenja cigarete, baklje, vatre.
Pored ovog značenja, glagol zaunuti se negde može čuti i u kontekstu koji se odnosi na zapadanje. Ovde se ne misli na nešto poput na Vukajlijaškom takmičenju mi zapao lik iz top 50, već na ono kad ti, na primer, ključ padne iza kreveta pa ne možeš da ga nađeš pola sata.

Svaku stvar dakle tapni dva puta prstom, prstom kažiprstom, kad je ostavljaš, tu stvar, valja se. Isključuješ svetlo u kupatilu? Nema problema, samo napred, to je jedna lepa stvar, ako se isključenje svetla može nazvati lepom stvari a ja mislim da može, ali isključujući svetlo dvaput prignječi braon unifikovani prekidač u tom yu triptihu prekidača (svetlo + bojler + grejalica) dakle, jednom pritisni, prvi put, stvarno isključujući svetlo (ako se može reći ''stvarno,'' ako postoji stvarno) a drugi put, potvrdivši, ugnječi još malo prekidač, nabi mu glavu još malo da ulegne u svoje vekovno ležište, mada nema gde više, ali, pritisni još jednom, izrabi ga do kraja, iskoristi svoje pravo, stavi ga na njegovo mesto, na mesto-mesto, eee treći put ne diraj, i bog je rekao, i običaj, i ljudi: treći put ne, šta te se tiče treći put, ne ne, kreni napred, samo napred, zaboravi tu kratku romansu sa prekidačem, pa zaboga, život ide dalje, ne očajavaj, eto popravi milje na veš mašini, dakle, rekli smo: isti postupak, sa dva pîpa, inzagija: pap lagano primi loptu, upoznaj se s miljeom, to je prvi tzv. pîp ili tapk i onda cap, oproštajni tapk, šutni na gol, drugi udarac je odmah šut, nema trećeg dodira, kao u 10-9, eventualno pitaš, ali retko, nemoj, to je to, milje je namešteno, gol jepostignut, uređujemo svet, idemo dalje, obodreni, vedri, čili. Eto je, odmah još jedna šansa: kuhinja! Oh, spusti na sto stvar neku, ok tvoja je stvar kako ćeš je spustiti i koju stvar i u koji položaj namestiti, i da li ćeš je odmah bezdušno ostaviti, samo baciti, to je tvoja stvar i to se mene ne tiče, ali ono što se mene tiče a i svih nas je da, odlazeći od stola, pipneš ga, dvaput, prstom, blago zadržavši prst na njegovoj površini, osećajući ga: jednom dakle pîp ili takn, i voila, sto si ustolio, mnogo si učinio, čoveče, o ''čoveče''! Da, ovim potvrđujem, prstom i dodirom i ovim trenom: o ovo je sto, i ovo sam ja, ovo je trag, ovo je dodir, ovim dodirom potvrđujem postojanje ovog stola i svoje, i uspostavljam zvaničnu vezu između nas dvoje, proglašavam kontakt ostvarenim! Pevaj, svete, bogatiji za jedan dodir! I onda, ah, onda, ah kako samo brzo vreme prolazi, kad je najlepše: već ide drugi dodir, ispis i rastanak, tapni još jednom po njemu, tužno: stole, ja sad odoh a ti mi zdravo ostaj, dirljiv je bio naš susret i ispunjen toplinom i samom tajnom postojanja ali moramo sad svako svojim putem: ja u svet, u dalja dvotačja po svetu, tačnije prvo u dnevnu sobu, da se izvalim na krevet, a ti, eh ostaćeš verovatno tu, još zadugo, čekaj me, šta da ti kažem, ili dvotačinjaće te već neko drugi, ali čekaj me, čekaj, vratiću se jednom, ustvari, verovatno za nekih petnaestak minuta samo dok pojedem, tamo, u dnevnoj ovaj neki takozvani KOH.

Već neko vreme ustaljeni glagol u srpskom slengu, nastao transliteracijom engleskog glagola suck/to suck i upotrebnog značenja maltene istog kao i u anglosaksonskom žargonu, odnosno pružanja oralnih usluga ljudskim bićima sa prostatom.

Jedini oprez možda može da se savetuje u interakciji sa predstavnicima makedonskog naroda jerbo ovaj glagol kod njuma ima nešto običnije značenje.

Probdeti celu noć i često svoju nesanicu začiniti hiperaktivnošću tako da ni drugi ne mogu mirno da spavaju.

Popularan spamerski način postovanja po obrascu
A-B-A-C-A-G-A-B-A....
svaki drugi post je njegov. Bez kompromisa.

On sedi na mreži i čeka da neko postuje, da se uhvati u njegovu mrežu - i onda odgovara brzinom munje pa opet sedi u virtuelnoj zasedi čekajuči sledeću naivnu forumsku žrtvu.
U proseku je aktivan na 50% opštih tema.
On nije trol. On samo ima sve vreme ovoga sveta i želi da ga potroši baš na tvojoj temi.

Povratak autora ovih redova pisanju Lepih srpskih običaja može značiti samo to da mu je inspiracija konačno doterala tamo gde "trava ne raste". S tim u vezi definitivno stoji i nedeljama zakasnela isporuka iste, a koju je autoru ovih redova odavno obećao njegov diler, ozloglašeni Mahmud.

Bilo kako bilo, primoran da, poput svakog skribomana, piše iako mu to niko nije niti tražio, niti platio, cenjeni autor je odlučio da se uhvati u koštac sa jednim skorijim, svakako modernijim običajem, možda pre i štosom nego običajem, ali, ono - imajmo bar malo razumevanja za njegovu aktuelnu apstinenciju...ako je njegova lepša polovina već nema za onu standardnu.

Elem, međ' nama pripadnicima nebeskog naroda oduvek je vladalo uverenje da su strani pokušaji učenja našeg jezika - iako od starta osuđeni na propast - krajnje simpatični u svojoj debilnosti. Rogobatni akcenti, retardirani konsonanti, mutavi umlauti...samo su neki od razloga zašto jedan Švaba, Francuz i Englez nikada neće biti kadri da k'o ljudi izgovore makar i najprostiju rečenicu na jeziku budućih kolonizatora galaksije Andromeda 3567. godine. I da ne bude nikakve zabune - mi Srbi smo u pitanju.

Uglavnom, pomenuta "simpatičnost" nadahnula je međ' tradicionalno predusretljivim narodom srpskim specifičan vid sprdnje sa neslutećim žrtvama iz ostatka sveta, a koji se definiše ljubaznim mada džukačkim poturanjem najosnovnijih psovki 'mesto svakodnevno-korisnih-turističko-kosmopolitskih fraza poput "Dobar dan", "Dobro veče", "Hvala", "Doviđenja" i "A (da mi vratiš) kusur?", a koje bi eventualno i zanimale zalutalog stranca u našoj zemlji. A i realno: lakše (čitaj: interesantnije; prim.prev.) jednog strendžera naučiti da kaže "Puši kurac!" ili "Jedi govna!", nego čekati i pizdeti pola čuke dok on zapliće jezikom u abortus-pokušaju da kaže "Zdravo".

Ponekad je baš do jaja kad ti maternji jezik nije svetski jezik, zar ne?

1) Početi živeti, u empirijskom značenju tog glagola. Osloboditi se stega dotadašnjeg života i vinuti se u nebo novih doživljaja, ljudi i stvari...iliti, kako je to u našem narodu suštinski shvaćeno - odhraniti decu ili se razvesti. Treće opcije moguće.

2) Osnovni preduslov letu iz toplog, roditeljskog gnezda. Angažovati se ili, makar, smognuti snage za angažovanje glede nalaženja posla, gajbe i ostalih civilizacijskih ziljavština uobičajeno potrebnih za napuštanje zavetne porodične kuće i slavno započinjanje samostalnog, doduše čemernog života u iznajmljenom stančiću od 26 kvadrata u jebenoj Rakovici, idemo na Žarkovo. Volja svršenog studenta da se angažuje u narečenom preduzimanju, pak, najčešće je dijametralno suprotna od želje svršenih roditelja da mu što pre vide leđa.

3) Sportski sleng za igrača u rendom kolektivnom sportu koji je u upravo završenoj utakmici/duelu/sporckoj priredbi bio najkorisniji na terenu, te predvodio svoj tim do osnovne poente discipline u biti - POBEDE. Doduše, ima izvesnih advokata koji bi kategorički osporili to stanovište...

Izraz nastao davne 1984. nakon objavljivanja podatka da se u Nikšiću godišnje popije više alkohola nego u cijeloj Makedoniji. Prvenstveno upućen velikom pjesniku i boemu, Vitu Nikoliću. Danas primjenjiv i na ostale ljubitelje pića i opijanja. Ali na one prave. Na alfu i omegu kafana, birtija, diskoteka, klubova.

Zašto baš Kumanovo? Ne valja ni pretjerivati, Skoplje je pola Makedonije. Imaj mjeru u svemu. A Kumanovo je upravo to, zlatna sredina. Niti preveliko, niti premalo. Jednostavno savršeno.

Zavisno radoznala osoba, poput bebe znatiželjna. Lokator paučine po tuđim kućama, sanitarni inspektor komšijskih kuhinja i kupatila, seoski dispečer. Urbanistički plan i topografsku kartu sela ima u malom prstu, jer nema kuće gde nije kročila, nema šupe, garaže, podruma gde njeno oko od 64 mega piksela nije zavirilo. Zna gde đavo spava, jednom rečju Perka.

"A" početak duži na čijem "B" kraju se nalazi muška noga u visu. U kući.

Inače, svakodnevno reprodukovana razglednica iz nebeskih domova širom ove naše zemljice...

Ono što radimo samo kad... Moramo? :)

Da bi ovo koliko-toliko uspešno ispratili podesite pojačivače slikovitosti na maksimum i otvorite sve dvosmerne kanale između leve i desne hemisfere. Maksimalna komunikacija na najvišem nivou je neophodna.

Za početak recimo da je Giros samo jedan od mogućih rezultata lika i dela Haosa i Hronosa. Zašto baš Giros, koja je njegova svrha, kome je bio potreban i da li je on samo slučajnost ili unapred zadata neminovnost za sada nikome nije jasno. Zapravo, postoje neki koji samo misle da znaju nešto o tome.

Po jednima Haos i Hronos deluju po matrici tako da će oni uvek napraviti Giros koliko god puta počinjali i kako god Giros skončao. Neki drugi misle da ovaj dvojac raspolaže arsenalom bezbrojnih varijabli i začina te da se nikada ne može predvideti kako će izgledati i šta će zapravo biti ono što će se Girosom zvati.

Nepredvidivost ishoda je u stvari toliko velika da je prema jednom proračunu dovoljna pojava sasvim malog klobuka gasa u Haosovom debelom crevu, koji tamo obitava samo kao potencijalni prdež, pa da u novonastalom svetu Giros izgleda kao indijanska perjanica bez koje bi odlazak na stogodišnje spavanje bio smrtni greh, ali i otvoreni poziv za oralni seks u beztežinskom stanju i to u direktnom TV prenosu. Sa druge strane, realizacija gasnog klobuka u zrelo zaokruženi Haosov prdež proizvodi sasvim drugačije efekte na izgled, svrhu i sudbinu Girosa. Naime, precizni proračun za ovaj scenario kaže da bi u tom slučaju Girsom zvali ništa drugo do Dalaj Laminia uškopljena muda osušena na himalajskim vetrovima. I da ne tupim dalje, mislim da ste ukapirali. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.

Hronos je još zajebaniji lik. On mu dođe kao DJ vremenskog toka. Može da ga tera unapred, unazad, na 33 ili 45, kako mu se digne ... Možete li zamisliti (mada kurac ćete zamisliti, ali ajde probajte) spiralni tok vremena ili istovremeno bitisanje u dvosmernom vremenskom toku, pa varijantu dvosmernog toka gde je jedan smer sporiji a drugi brži, pa varijantu sa vrtložnim vremenskim čvorovima ... Koja bi to zajebancija bila. Pođeš da opereš zube i zatekneš sebe u kupatilu kako već pereš zube poslednjim istisnutim milimetrima paste, a onda se pitaš da li uopšte treba da ih opereš jer si video sebe kako si to već uradio. Na kraju shvatiš da ipak treba oprati zube jer si ono video prošlogodišnjeg sebe, ali kurac, paste više nema. Problem je samo što si siguran da si juče otvorio novu tubu paste za zube.

Opet, precizni proračuni kažu da kada bi Hronos imao zrnce peska više za curenje Giros bi bio isti kao i ovaj nama poznati, ali bi spadao u kravljevska jela zato što bi se pravio od supersoničnih letećih svinja. Nasuprot ovome, da je Hronosu nedostajalo jedno jedino cureće zrnce peska u ovom trenutku bi ste sedeli za kompjuterom i čitali neki šašavi tekst pod naslovom Haos, Hronos i Giros nekog opičojla što froncla atome, a sam tekst nema ama baš nikakve veze sa girosom. Mislim da ste sada i ovo ukapirali pa neću da drvim dalje. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.

Nepravedno bi bilo ne pomenuti i staru teoriju po kojoj će, ukoliko ikada bude provaljeno zašto i kako su Haos i Hronos napravili baš Giros i osmislili njegovo postojanje, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nekom sasvim drugačijom tvorevinom koja će se možda i dalje zvati Giros, a možda i neće. Kako god, u nastavku ove teorije se tvrdi da se to već događalo i to mnogo puta.