Pa, znak/podznak osobe koja je rođena krajem oktobra ili u prve dve dekade novembra. Ništa posebno, reklo bi se. Ali, upravo te osobe to koje su kao imali sreće da se rode pod pravim rasporedom planeta, se najviše kurče. Toliko hvale i gordosti u jednoj osobi da ti se prisere.
Kralj seksualnih fantazija, jebač na baterije, Baja sa velikim B, najjzajebaniji lik u kraju, gengsta ubica...
Ona, kurva kojoj se poručuje najskuplji šampanjac, žena koja će ti isisati snagu dok kažeš seks, veštica koja će te žednog preko vode prevesti, vole duge šetnje i prirodu...
Dijamant je njihov dragi kamen. Boja crna.
Još ako im je Venera u konjukciji sa Marsom u 4 kući ili Saturn u opoziciji sa Jupiterom, e ti su zajebali vek.
I sve su oni najpametniji, neshvatljivo natprosečno inteligentni, uspešni, Don Žuani i japanske kurtizanke u školskoj uniformi... seku se vene za njega/nju. Čast je biti u njihovoj blizini, jebotemesec.
Mada, gde ima dima ima i vatre...
... četovanje na www.kotijebeženu.co.ja...
Kucxkicamachkicagrr99: hehehe:), ja sam dupla sxkorpija ♥
golemkurac22: :):):) dupli bik, rasan i u punoj snagi, želisx li moje rogove ( _*_ )
Kucxkicamachkicagrr99: ohoho, ovde postaje vrelo |B... pali skajp golemi, zxelim da ti widim ocxi :=)
nakon nekoliko trenutaka
Kucxkicamachkicagrr99: eee, jel mi widisx ribicu?
golem kurac22: mmmm kako si hot... el vidiš ti mene :)
Kucxkicamachkicagrr99: DEKOOOOO!
golemkurac22: Izvini dekino... došo mi komša Pinge, malo popili % pa smo hteli da se zekimo sa nekim klinkama... sori
Kucxkicamachkicagrr99: lol
Sistem vlasti u kojem je vlast predstavnika monarhije ograničena parlamentom.
U mojoj kući ja sam kralj! A žena je zakon...
Zaštićen ekosistem sa veoma složenom društvenom hijerarhijom.
- uu, ona tamo kućica ima krov.
- to im je kralj...
Neka je činjenica da je moj stančić ekvivalent malo većoj ostavi za metle.
Neka je činjenica da tu mogu da praktikujem samo par različitih seksualnih poza u kojima ne mogu da udarim neki deo tela.
Neka je činjenica da je onaj stan u kom se održavala ona žuraja velik kao omanja kasarna. Neka je!
Ali, moj dom je moj dom! Mogu da idem kao od majke rođen, da dam oduška svojim vokalnim nesposobnostima, da spavam sedeći i jedem ležeći. Mali dom je kraljevstvo, a vlasnik istog je kralj.
Igra u kojoj svako ima priliku da hvata koga hoće.
Igrali smo se ćorave bake i uspeo sam da uhvatim Mariju za sisu.
Koji si ti kralj!
Kec od igre. Bilo koji kec, ako nema igre i ako si ručni. Kralj, ukoliko je kec već odigran. Ili dama, po istom principu.
I ne mora biti najjača karta, samo je važno da su jače prošle. Bilo koja karta, karta koju imamo. Ruka ili štih, svejedno.
Čuči i čeka svoj trenutak. Na svom mjestu u stroju, kao jedan iz čopora gladnih lavova koji su upravo oborili plijen i spremaju se da zariju zube u njega. Strpljivo i pažljivo, da ne stane na put jačem.
Ne može svako da bude Veliki. Da bi bio Veliki, moraš ostale da ostaviš daleko iza sebe. Da na tabeli budeš prvo ti, pa 6 mesta prazno, pa svi ostali. Moraš u svojoj disciplini biti nenadjebivi kralj, kome ostali ne mogu ni da prismrde. Tada, u tebe gledaju kao u Boga, i zovu te Velikim, garantujući na taj način da će tvoje ime ostati upisano u stranicama istorije, i da će se pominjati još dugo dugo, čak i posle tvoje smrti. Veliki se ne postaje, Veliki se radja.
...a evo kako je to izgledalo kada se Veliki Maradona vratio na Bombonjeru.
pojava kada neko iz društva dovede klinca od 4-7 godina (mladjeg brata/klinju iz ulice) i počne da ga nagovara da udara/šutira/pljuje, dok ga ostali bodre, a onaj na koga se okomi nema mnogo izbora osim da se smeši i pokušava da izbegava pljuce i udarce. Ovo je obično propraćeno sa ponekim "koji je mali kralj" ili "koji je ludak" što povećava jačinu "imuniteta",sve dok se ne nadje žrtva koja mu zavali šamarčinu da mali ne zna gde se nalazi. Najčešće se može videti u školskom dvorištu, u periodu od 5-10 minuta pre zvona za ulazak.
Najsrećniji dan u životu svakog prestolonaslednika.
*na persijskom jeziku "kralj je mrtav''
Karte za igranje, popularne u Vojvodini i ponekim delovima Bosne. Za razliku od običnih karata nemaju jasno označene jake karte i nemaju klasične simbole već koriste zvono, list, srce i tikvu. Tako se, na primer, kralj poznaje po kruni, dama po gornjem položaju znaka, žandar po donjem, a asovi su godišnja doba. Sitne karte su označene brojevima, ali su i dalje sitne.
Jedna od najpopularnijih igara sa ovim kartama je takozvani raub, koji svoj naziv vuče iz nemačke reči za pljačku. U toj igri se neadutski kec naziva stranac, a aduti su gornji i donji.
- Ćale. što sam upoznao jednu ribu, vrh mala!
- Je l` od našije?
- Nije ćale, Mađarica...
- Sine, samo oprezno, one imaju jedan gornji i dva donja aduta i plus keca stranca. Ako se puno zaigraš mogao bi ostati sa suvim kecom...
Master kuler, zen majstor koji staru kinesku umotvorinu: "Ukoliko se uzdržiš u trenutku srdžbe poštedećeš sebe sto dana nesreće" poštuje ko Jevrej Talmud i Toru zajedno. Pao godinu na faksu, ne mari, biće druge šanse. Ćale mu dobio šećer, ma kakav šećer, počinje mu Brazil-Meksiko na Areni sport. Baba mu daje pola svoje ušteđevine za rođendan, on joj kaže :"Čekaj baba da završim poglavlje, konačno kapiram ovog Ničea." Njega ne dotiču mizerna događanja iz života običnih smrtnika, on je u svom svetu sam sebi kralj, i nema nameru da tu išta menja.
- Neco, idemo večeras kod Marijane na rođendan, biće pičaka ko muslimana na Velodromu, ako ga sad ne umočimo, ne znam kad ćemo!
- Ne mogu tebra.
- Šta bre, koj ti kurac sad?
- Tebra, pao neki čeljav CW malopre, iznuren sam psihički i fizički. Idem da čitam Jesenjina da se malo opustim.
definicije koje se cesto nalaze na groblju definicija
Kurac
Nadrkani penis.
definisao slavk0
kralj!
Igračka na natezanje, koja se pojavljuje u jednoj epizodi serije Kralj Kvinsa. Postoje slične igračke i za prave. Mentalo funkcioniše tako što ga staviš ispred sebe, postaviš neko pitanje i onda ga nategneš. Postoje tri moguća odgovora koja će on da dâ i ona glase otprilike ovako:
- "Duhovni svet mi javlja: Da!" - jasno potvrdan odgovor,
- "Glasovi iz dubine groba javljaju: Ne!" - jasno odričan odgovor i
- "Moji grobljanski izvori su mi poručili sledeće: Nastavi!" - odgovor koji može da se protumači kako 'oćeš.
Tata: Ženo, kakav je ovo paket iz Amerike, sunce t' jebem?
Mama: Nemam pojma.
Tata: U..Uni... cef! UNICEF! Hehe.. Ko je taj?
Mama: Daj, Pero, da otvorim to. Pa nije bomba.
Tata: Aj.
Svi u glas: Čokolada! Rukavice! Šal! Mama, šta je ovo? Vidi praćka! Šta je ovo? Šta je ono? Vidi Trumanova jaja. Koji Truman, pička ti materina?! Vau, lego kockice! Daj meni to! Vidi avijončić! Tata, eno zeca!
Tata: Kakvog su nam ovo Turčina zapakovali?
Mama: Ju, Bože.
Tata: Me.. Mene... ta.. lo..lo! MENTALO! Hehe.. Ko je taj? :mućka ga i osluškuje: Da nema neke bombone unutra?
Sin 1: Evo ovde piše nešto. Kaže "future", to je fjučer - budućnost... Ahaaa... Pitaš nešto, onda povučeš ovde i on ti da odgovor.. "da".. "ne" - tako nešto.
Mama: Bog s nama i anđeli Božiji!
Tata: Gde povučem?
Sin 2: Tu.
Tata: A gde pitam?
Sin 1: Ćale, prvo pitaš nešto, pa onda povučeš i dobiješ "da" ili "ne".
Tata: Aha, aha... Ovaaaj.. Mentalo, koliko piva da pop...
Sin 1: Čekaj, tata. Ne možeš tako pitanja da postavljaš. Moraš nešto na šta može da se odgovori sa da ili ne.
Tata: Ahaaa... Onda ovako: Da popijem ja danas više od 7 piva? :nateže Mentala:
Mentalo (na engleskom): Glasovi iz dubine groba javljaju: Ne!
Tata: Šta kaže, jeb'o ga ćaća?
Sin 2: Kaže "ne".
Tata: Dobro. Ae ti onda, blago tati, skokni do Neđe i kupi sedam apatinskih.Sedam piva kasnije...
Tata: Nikola, 'de vam je onaj Turčin da ga pitam nešto?
Sin 1: Evo, ćale.
Tata: Je li, je l' stvarno ne treba da popijem više od 7 komada? :nateže Mentala:
Mentalo (na engleskom): Moji grobljanski izvori su mi poručili sledeće: Nastavi!
Tata: Šta baje ovaj?
Sin: Kaže nešto "nastavi", ne'am pojma.
Tata: Ahaaa... Pa čuo si ga, šta čekaš? Ae kod Neđe, donesi jedno 4 komada.
Najcesce dvolisnica od vrednosti...ko je posedovao ovo bio je jebeni kralj u igraoni i svi su mu se slihtali i molili da im otkrije tajnu fatalita babylita itd......sub-zero bbyby zaledi i jebe ti kevu...Nightwolf 3xC ka njemu od njega X presece te na pola,Liu Cang napred napred od njega z naduva se i pretvori u zmaja...itd..likovi koji su posedovali ovo imali su status legende u drustvu...vremenom naravno Sega je iscezla tako i njihova slava..ali ostali su nadimci koji ce ih pratiti ceo zivot...Nesa Raiden,Miki-zero,Lane sifra,Mirko Scorpion itd itd..
U modernoj popularnoj kulturi koncept ”Odabranog” je široko zastupljen. Hari Poter, Neo, Frodo, Dezmond Majls, Kralj Artur, Džejk Sali, Rade Lacković samo su neki od primera. Ma koliko oni bili nekul i nezainteresovani oni će ipak učiniti nešto veliko, spasiće svet, predvodiće narod, sjebaće Plavu Šeherzadu, zajašiće zmaja itd., ne zbog toga što oni to žele već zbog toga što ih je sudbina odabrala a kao što se iz stihova Sakić doktor Sinana “Ja te volim al šta mogu, sudbina me na put šalje” može zaključiti, protiv sudbine se ne može.
-Evo reš piletina, prste da poližeš
-Ali ja sam vegetarijanac
-Ma kakav vegetarijanac, evo izvoli
-Ali ja to i ne mogu i ne želim da jedem
-Nije stvar u tebi, tvoja sudbina je da ovo pojedeš
-A?
-Ti nisi ovo parče odabrao, ono je tebe odabralo
-Šta ti je bre?
-Tako je dečače, ova trtica je baš tebe odabrala
-Ajde ne kenjaj leba ti…
-Ju ar d čouzn van
-Daj to ovamo, ne mogu da te slušam više kako sereš
-It iz dan, trtica je pojedena
Satkana od snova, dolazila je i nestajala kroz vekove poput vetra lutalice. Znala svoju sudbinu. Dete se radovalo kad je čuje i sanjalo o dalekim zemljama gde dobro pobeđuje i gde postoje ale i vile, veštice i čarobnjaci, vukodlaci i aveti. Gde princ odvodi lepoticu i žive srečno do kraja života. Slušalo o slavnim vremenima, o velikim bitkama, gledalo ih shvaku noć po nebu i jurilo za njima da ih dosegne. Pitalo se kako se to skida zvezda sa neba i kako je taj veliki kralj stavlja na prst. Jeste ona mala, odavde, ali tamo, tamo mora da je sigurno velika i sjajnija nego ovde. Mora da je taj kralj što je nosio na prstu zvezdu veliki čarobnjak. Nema to u priči ali mora da je tako. Pokušavalo da razume nemušti jezik što zmija govori. Kako, kako da razumem životinje. Imaju toliko toga da ispričaju. Možda još neke lepše priče. Zašto se nisu sagli i pokupili zlato? Al' opet bi se kajali. Kako je taman taj vilajet kad je zlatnicima prekriven? Zar oni ne sijaju u noći? Dinosaurusi su živeli pre 65000000 godina. Čoveče, koliko je to života. Pa kako oni znaju da su oni postojali kad je to bilo tako davno? Mora da su ti naučnici neki mnogo mudri ljudi čim to znaju. Da, znaju oni sve. Znaju i kako se skida zvezda sa neba, i kako se uči nemušti jezik, znaju i kako tamni vilajet nije blistao od zlatnika, ma znaju sve! Dete je poraslo i postalo čovek. Barem to tako zovu ostali ljudi. Priča je dolazila i nestajala kroz vekove, satkana od snova poput vetra lutalice.
Posljednji stepen propasti, tačka s koje nema povratka. Kada za nekog kažemo da je prop'o k'o žeton i pticama na grani je jasno da se taj nikad neće vratiti u normalne tokove života. Paralela sa žetonom koji propada je jasna, jer žeton kada propadne u aparat ni onaj "kralj igraonice" koji nosi ključiće svih aparata se neće potruditi da ga potraži i izvuće, samo će otvoriti vratanca, pritisnuti dugme i dobićete svoju igru flipera ili stonog fudbala.
Prop'o k'o žeton je onaj koji je ogrez'o u svim mogućim porocima, njegov život se vrti između alkohola, lakih žena, teških droga i vađenja u kladionici
- Eno ga Jasa. Dokle je on sa onom svojom školom?
- Čuj dokle je, ni dokle. Prop'o k'o žeton.
- Lažeš.
- Ne izlazi iz kladare, na one cuke ulaže lovu, pred njim stalno Sarajevsko, cigare ne gasi. Čujem da se bode u venu i žena ga ostavila.
- Daleko mu kuća.
U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.
Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.
"Čika Pera jaši konja bela
a za njime Srbadija cela.
Aleksandar jaši konja vranca
a Car Vilhelm jaši na magarca.
Čika Pero, živeo ti Đorđe,
puštaj vojsku neka kući dođe.
Čika Pero, živela Jelena,
puštaj vojsku sa pusta Jedrena.
Čika Pero dođi do palanke
pa da vidiš svoje Srbijanke."
