Zaštićen ekosistem sa veoma složenom društvenom hijerarhijom.

Igra u kojoj svako ima priliku da hvata koga hoće.

Kec od igre. Bilo koji kec, ako nema igre i ako si ručni. Kralj, ukoliko je kec već odigran. Ili dama, po istom principu.

I ne mora biti najjača karta, samo je važno da su jače prošle. Bilo koja karta, karta koju imamo. Ruka ili štih, svejedno.

Čuči i čeka svoj trenutak. Na svom mjestu u stroju, kao jedan iz čopora gladnih lavova koji su upravo oborili plijen i spremaju se da zariju zube u njega. Strpljivo i pažljivo, da ne stane na put jačem.

Ne može svako da bude Veliki. Da bi bio Veliki, moraš ostale da ostaviš daleko iza sebe. Da na tabeli budeš prvo ti, pa 6 mesta prazno, pa svi ostali. Moraš u svojoj disciplini biti nenadjebivi kralj, kome ostali ne mogu ni da prismrde. Tada, u tebe gledaju kao u Boga, i zovu te Velikim, garantujući na taj način da će tvoje ime ostati upisano u stranicama istorije, i da će se pominjati još dugo dugo, čak i posle tvoje smrti. Veliki se ne postaje, Veliki se radja.

Jedan od srpskih vladara.

pojava kada neko iz društva dovede klinca od 4-7 godina (mladjeg brata/klinju iz ulice) i počne da ga nagovara da udara/šutira/pljuje, dok ga ostali bodre, a onaj na koga se okomi nema mnogo izbora osim da se smeši i pokušava da izbegava pljuce i udarce. Ovo je obično propraćeno sa ponekim "koji je mali kralj" ili "koji je ludak" što povećava jačinu "imuniteta",sve dok se ne nadje žrtva koja mu zavali šamarčinu da mali ne zna gde se nalazi. Najčešće se može videti u školskom dvorištu, u periodu od 5-10 minuta pre zvona za ulazak.

Najsrećniji dan u životu svakog prestolonaslednika.

Karte za igranje, popularne u Vojvodini i ponekim delovima Bosne. Za razliku od običnih karata nemaju jasno označene jake karte i nemaju klasične simbole već koriste zvono, list, srce i tikvu. Tako se, na primer, kralj poznaje po kruni, dama po gornjem položaju znaka, žandar po donjem, a asovi su godišnja doba. Sitne karte su označene brojevima, ali su i dalje sitne.
Jedna od najpopularnijih igara sa ovim kartama je takozvani raub, koji svoj naziv vuče iz nemačke reči za pljačku. U toj igri se neadutski kec naziva stranac, a aduti su gornji i donji.

Master kuler, zen majstor koji staru kinesku umotvorinu: "Ukoliko se uzdržiš u trenutku srdžbe poštedećeš sebe sto dana nesreće" poštuje ko Jevrej Talmud i Toru zajedno. Pao godinu na faksu, ne mari, biće druge šanse. Ćale mu dobio šećer, ma kakav šećer, počinje mu Brazil-Meksiko na Areni sport. Baba mu daje pola svoje ušteđevine za rođendan, on joj kaže :"Čekaj baba da završim poglavlje, konačno kapiram ovog Ničea." Njega ne dotiču mizerna događanja iz života običnih smrtnika, on je u svom svetu sam sebi kralj, i nema nameru da tu išta menja.

definicije koje se cesto nalaze na groblju definicija

Igračka na natezanje, koja se pojavljuje u jednoj epizodi serije Kralj Kvinsa. Postoje slične igračke i za prave. Mentalo funkcioniše tako što ga staviš ispred sebe, postaviš neko pitanje i onda ga nategneš. Postoje tri moguća odgovora koja će on da dâ i ona glase otprilike ovako:

- "Duhovni svet mi javlja: Da!" - jasno potvrdan odgovor,

- "Glasovi iz dubine groba javljaju: Ne!" - jasno odričan odgovor i

- "Moji grobljanski izvori su mi poručili sledeće: Nastavi!" - odgovor koji može da se protumači kako 'oćeš.

Najcesce dvolisnica od vrednosti...ko je posedovao ovo bio je jebeni kralj u igraoni i svi su mu se slihtali i molili da im otkrije tajnu fatalita babylita itd......sub-zero bbyby zaledi i jebe ti kevu...Nightwolf 3xC ka njemu od njega X presece te na pola,Liu Cang napred napred od njega z naduva se i pretvori u zmaja...itd..likovi koji su posedovali ovo imali su status legende u drustvu...vremenom naravno Sega je iscezla tako i njihova slava..ali ostali su nadimci koji ce ih pratiti ceo zivot...Nesa Raiden,Miki-zero,Lane sifra,Mirko Scorpion itd itd..

U modernoj popularnoj kulturi koncept ”Odabranog” je široko zastupljen. Hari Poter, Neo, Frodo, Dezmond Majls, Kralj Artur, Džejk Sali, Rade Lacković samo su neki od primera. Ma koliko oni bili nekul i nezainteresovani oni će ipak učiniti nešto veliko, spasiće svet, predvodiće narod, sjebaće Plavu Šeherzadu, zajašiće zmaja itd., ne zbog toga što oni to žele već zbog toga što ih je sudbina odabrala a kao što se iz stihova Sakić doktor Sinana “Ja te volim al šta mogu, sudbina me na put šalje” može zaključiti, protiv sudbine se ne može.

Satkana od snova, dolazila je i nestajala kroz vekove poput vetra lutalice. Znala svoju sudbinu. Dete se radovalo kad je čuje i sanjalo o dalekim zemljama gde dobro pobeđuje i gde postoje ale i vile, veštice i čarobnjaci, vukodlaci i aveti. Gde princ odvodi lepoticu i žive srečno do kraja života. Slušalo o slavnim vremenima, o velikim bitkama, gledalo ih shvaku noć po nebu i jurilo za njima da ih dosegne. Pitalo se kako se to skida zvezda sa neba i kako je taj veliki kralj stavlja na prst. Jeste ona mala, odavde, ali tamo, tamo mora da je sigurno velika i sjajnija nego ovde. Mora da je taj kralj što je nosio na prstu zvezdu veliki čarobnjak. Nema to u priči ali mora da je tako. Pokušavalo da razume nemušti jezik što zmija govori. Kako, kako da razumem životinje. Imaju toliko toga da ispričaju. Možda još neke lepše priče. Zašto se nisu sagli i pokupili zlato? Al' opet bi se kajali. Kako je taman taj vilajet kad je zlatnicima prekriven? Zar oni ne sijaju u noći? Dinosaurusi su živeli pre 65000000 godina. Čoveče, koliko je to života. Pa kako oni znaju da su oni postojali kad je to bilo tako davno? Mora da su ti naučnici neki mnogo mudri ljudi čim to znaju. Da, znaju oni sve. Znaju i kako se skida zvezda sa neba, i kako se uči nemušti jezik, znaju i kako tamni vilajet nije blistao od zlatnika, ma znaju sve! Dete je poraslo i postalo čovek. Barem to tako zovu ostali ljudi. Priča je dolazila i nestajala kroz vekove, satkana od snova poput vetra lutalice.

Posljednji stepen propasti, tačka s koje nema povratka. Kada za nekog kažemo da je prop'o k'o žeton i pticama na grani je jasno da se taj nikad neće vratiti u normalne tokove života. Paralela sa žetonom koji propada je jasna, jer žeton kada propadne u aparat ni onaj "kralj igraonice" koji nosi ključiće svih aparata se neće potruditi da ga potraži i izvuće, samo će otvoriti vratanca, pritisnuti dugme i dobićete svoju igru flipera ili stonog fudbala.
Prop'o k'o žeton je onaj koji je ogrez'o u svim mogućim porocima, njegov život se vrti između alkohola, lakih žena, teških droga i vađenja u kladionici

U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.

Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.

Konj kralja Nikole.

To je onaj opojni miris koji leti osetite kada sedite u prevozu, a neko iznad vas ga "koristi". Sedite tako u busu ili troli, kad ono nešto zairitira sva čula. Dopire od osobe iznad vas koja nosi majicu sa kratkim rukavima ili bez njih, tako da svi mogu da se uvere da ga ima. Obično se nanosi na predeo ispod miške i vrlo je delotvoran protiv svih koji se oko vas nalaze, tako da možete komotno da se osetite kao kralj (pazite, ovo ima dvojako značenje) tako što vam svi otvaraju put i sklanjaju se.

Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (sigur brate, javio mi Ristovski) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.

Uzvik devojke u poznim tridesetim godinama prilikom bacanja za bidermajer.Potencijalna udavača koja godinama sanja sebe u beloj venčanici.