Ono "gde sunce ne sija" Jedino mesto gde mogu da se šteknu stvari kad se ulazi u zatvor, pod uslovom da se ne vrši pregled telesnih šupljina. Postoje teorije da pojedini robijaši pribegavaju sodomiji da bi od džepa napravili pederušu, ali to je već druga priča...

Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.

Moja trauma koju vučem iz detinjstva, rak rana i horor pojava koja i dan danas menja izraz mog, uglavnom, apatičnog lica u teror i zgražavanje na sam njen pomen, bilo video ili audio formata. Elitni isprdak našeg, već odavno, previše sjebanog društva.

Shvatio sam da me krajnje boli dupe za domaću vip marvu i teško mi je da navedem nekoga koga posebno mrzim od sve te mentalne sirotinje, ali gospođa Zorica ipak prednjači debeleo. Mozgom je difolt svega toga u čemu je, nije vredno pomena.

Ne pamtim da sam ikada čuo, za sve moje godine, da je ikada išta rekla da iole podseća na korisnu, logičku, pametnu rečenicu, ni obris toga, ništa. Samo sve dublje i dublje zakopavanje u tu crnu rupu u koju sam je turio prvi put kad sam video njenu retardiranu njušku na teveu i pobegao kod dede vrišteći i pereći prstom u taj isti teve. Danas je razlika u tome samo što nema dede i što je taj strah, kao i kod svake horor pojave, ipak nekako manji tokom dana. Noću sam malo više open minded.

Par puta sam sebe pokušao da preispitam odakle mi iracionalni strah i gađenje ka toj roze spodobi, šta mi je ona jebeno skrivila, računam, ajde, klinački trip, uhvatila te na prepad sa svojom facom, kosom i glasom dok si bio mali i neiskusan i funkcionisao samo na instinkt preživljavanja i bez predsrasuda.

Al ' kurac.

Ne mož', ja se nje jednostavno bojim, bojim se njene kose, njene pudlice boje njene kose i same njene pojave, a ako, ne daj bože, to upari sa audio nasiljem, tačno u mislima vizualizujem kako mi se pred očita otkriva drevna kladrma, obavijena nekom roze maglom, a oko nje anđeli sa heklerima, dok glavni anđeo drži znak gde piše - ovuda ka Brejviklendu. Svaki put kad, sticajem nesrećnih okolnosti, zaglavim na lokaciji gde su krenule mrtve Avlije i svaka defektna jedinka oko mene počne da se dernja iz lobanje na - dramska pauza - TO..

Ja sam u principu jako nesrećan čovek.

Jer ako riba drolja postane,
ona drolja ostaje,
zauvek, zauvek,
jer ona ne zna kada dosta je
i to puno košta je,
razumeš,razumeš!

Možda zbog ružnog detinjstva, možda zbog prelagodnog hedonističkog nastavka života posle venčanja, možda zbog prinčeve zaslepljenosti Pepeljugom kojoj je osim cipele štošta pasalo i u pojedinim telesnim otvorima...ipak ostaje samo možda. Uglavnom, Pepeljuga je klasična Draga Mašin ove priče. Njena nezasitna potreba za zamaranjem materijala postala je javna tajna kraljevstva. Od partije bridža dvorskih dama, do svraćanja na pivo dva dvorska konjušara, Pepeljuga i njena nuđenja pičke ko na berzi, postala su dežurna tema prepričavanja, kićenja, napričavanja, preljevanja.

Nije sve krenulo tako loše. Isprva je princ, iako pomalo začuđen, bio oduševljen Pepeljuginom sposobnošću da ga proguta celog, fasciniran njenom akrobatikom, oduševljen zajedničkim druženjem sa njom i još tucetom dvorskih dama. Dani su prolazili, a želja je rasla, doduše obrnuto proporcionalno. Princ je hteo da živi normalnim brakom, svake nedelje kad se vrati iz lova da oprangija jednom ženu. Pepeljuga se je htela mnogo više. Prezirala je princa jer mu se gadila njena guza, a to što nije hteo da joj sadržaje mošnji istresa na grudi i kosu, e tek to nije mogla da smisli. I tako, rupa kad nema čep, ona nađe...čep, u konkretnom slučaju čepove. A kad takvo prangijanje pređe u naviku zna da se otme kontroli i uma i duše, te se zadovoljstvo traži i u dršci mača dvorskog stražara, a vala i u ćuni predmeta čuvanja dvorskog konjušara.

Svaka kraljevstvo ima svoj kurir, a vala i informer. Tako, jednog sunčanog jutra osvanuše na trafikama novine sa velikim naslovom i slikom: stoji majstor i drži poluosovinu od trabanta, a ispod piše "Princezo je l' paše?"
To je bila kap koja je prelila čašu prinčevog strpljenja. Pošto je jako voleo svoju nimfomanku, on se rastuži, i od siline svoje tuge, abdicira, i ode da se zamonaši u manastir Visoki Dečani, a to je automatski bio razvod sa Pepeljugom. Pepeljuga dođe u nemilos prinčevog oca i on je progna iz kraljevstva. Ona sada se sada bavi sedmom umetnošću, doduše najprovokativnijim žanrom, a registrovana je i u domu zdravlja Leskovac kao heroin ovisni pacijent. Tužno, ali istinito.

Osoba koja ti da nešto što ti može koristiti u budućnosti... znanje, novac, položaj, ime.
Ostalo je na tebi, naravno, ako umeš.
Rasnom konju gubitak jedne potkovice u toku trke ne preči da stigne na cilj.

Ne tako dalek rod, ne tako blizak rod. Taman da se sva krivica familijarnog razdora furne daleko od ivera koji leti od klade a ipak zadovoljavajuće blizu.

Kad se namestiš tako da to najviše drugima odgovara.

Neko slučajno.
Namerno ako nema svoju ili ako gađa centar tuđe pažnje.

Baš pre neki dan snimim ćaleta, ide iz prodavnice, oznojio pod miškom friško izdanje kurira i sere nešto komšiji o solarnim panelima. Ložio ga ja da sam bio u Grčkoj, za vreme Guče, da je tamo Evropa stigla na velika vrata pa prodaje sad moje priče komšiji. Boga pitaj šta ih nosi.
Svaki dan se bude i drve kurac, nemaju posla, nemaju penziju, deca matora a opet oni sami previše mladi i previše grobari da bi živeli od prošlosti. Ali kapiram da neće dugo. Jer svaki dan piju brlju, sami je prave, ali evidentno je da su od silnih putešestvija na ponte rosso sa jebenim crvenim pasošem, jebo im on mater, propustili par lekcija o džibri i luli. Svaki dan sabiju 2+pp pakli fasta i sve to zafiluju teškim metalima kurira. A u testamentu su zaveštali deci kurac od ovce, moj je meni verovatno namenio jedan sunićen.
Gledam, oće prestati da sere i da uđe više u kuću da se ogrebem za pljugu pa da se istovarim. Ima metar dana kako ne palim, sem kad pijem, a baš sam se nalokao predhodno veče, a jok, bez pljuge se trezan na pivsko kenjanje ne ide. A i onaj kurir bi mogao da upotpuni taj magični trenutak. Tako i bijade.
Sedim na ladnoj klozetskoj dasci varim pljugu k'o šiparica i pokušavam da prelistam štampu. K'o za inat nešto se razjebalo, sve prve i zadnje strane se zalepile, kao smokvin list iz tinejdžerskih dana da čitam. Kapiram da se lik iz trafike sit izbacao na Vulina i Đovaka, pa eto. Međutim na srednjim stranama gde se pod okriljem tragikomičnih okolnosti u istom košu nalaze neki Titin pokojni drug i twitovi sisatih starleta pročitam da je nova moda da se ližemo sa Kinezima. Sad ću pored urokjivih očiju iz Kušadasija da svaki dan gledam mrtvu zlatnu mačku kako mi maše rukom za sto dinali?
Vidim da je sve otišlo ne u Honduras nego u tri lepe pizde materine. Mislim, nije loše vreme, ekstra je, vrh je kad je u decembru petn'es' splu, eno sve ucvetalo, dogodine neće krme imati dženerike da krca ali koga bole kurac. Ruje nam prave gasovod i prugu, Kinezi mostove i puteve, Arapi kule i gradove. Još samo da se švabe vozaju okolo i gađaju bobontama evra i to je to.
Pa pametani ovaj moj otac i Radovan mu komšija ovoga mi pečata...

То је паст тенс, зар не? Данас се другачије живи и дише. Лепо је маштати барем. Данас је нажалост све мање оних који умеју да пишу, певају и воле. Болно су у мањини фрајери који умеју да ти заврте памет једином реченицом. Све више је балвана који јефтиним форама наводно покушавају да добију ни мање ни више него њено величанство - љубав. Чини ми се да многи верују да проверена формула гласи - цвеће, вечера, свеће. Непревазиђени метод освајања њеног срца! Наравно, са укусом црног вина. И то што је најбоље, пролази већ генерацијама. Колико сам пута чуле глупе и ужасно испразне реченице. Стартовање неоригинално и бескрајно досадно. Ево мале листе најљигавијих исказа шмекера у акцији, по мишљењу заљубљеника у лепе реченице.
-Чини ми се да се однекуд познајемо?
-Зашто је тако лепа дама сама?
-Је л' ти тата лопов? Украо је звезде са неба и ставио их у твоје очи!
И шта одговорити. Да ли се смешкати, трептати и одмерити га. Да се увериш има ли макар талента за друге ствари. Да ли пристати? Или је и вама пун нос неоригинала. Ко успе да пронађе кључну реч, његове смо - гласи шифра. Јер како се оно каже: мушкарци гледају, жене слушају. А шта је магична формула? Еее то морају сами да открију, јер није фазон ако им баш све откријемо. Ако је од неке помоћи, ту свакако не спада наставак топ-листе јефтиних фора.
-Само ћемо се мазити, кеве ми.
-Хоћемо на кафу?
Потом следи трећа фаза:
-Колико си их имала пре мене? - Ти си други, хи хи.
(о женским финтама неки други пут)
Ти се лудо, на крају, заљубиш, шатро. А он у међувремену улети у четврту мистичну етапу:
-Није до тебе. Ја сам проблем.
-Треба ми мало времена да размислим о свему.
И на концу:
-Заувек ћеш имати посебно место у мом срцу.
Чича-мича и готова прича. Минус за неоригиналност.

А да, и да не заборавим класику. Смс поруке са тужним смајлићима. Данас је то најромантичнији гест сваког мушкарца.

(narodna sa Kosmeta, iz okoline Prizrena)

- Ajde sad (sa kasetofona bojni poklič Muse Arbanase) do re re la si la do la la ajde svi:

odjekuje osnovna škola Radomir Putnik:

- Ušćim paštrik peljoja grm grm peljooooja
Ušćim patrik peljoja grm grm peljoooooja
(izašala sam na brdo lele na brdo
izašla sam na brdo lele na brdo)

- Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
(dole jezdi Tači zmija Tači komandant!
dole jezdi Tači zmija znači komandant!)

Deonica sa bubnjem, jezovitim bubnjem
(BAM-BAM-BAM BAAAAM BAM-BAM-BAM BAAAAM

- Nastavnice mene ova pesma plašiiiii ko da će Radeta Šerbedžiju da nabijaju na kolac!
- Ćuti tamo! ajde idemo dalje (treska frenetično po klaviru)

- Oooo Pëja eeeee Ljujmi
oooo forlan eeeee kokan
oooo Šormaza krljaj Čičolja!
(on ide i puši cigaretu bezbrižno o ovcama snevajući
a srpski zlotvor ga uzeo na snjaper, prokletnik)

Vrhunac pesme: orgazam pirka sa Prokletija:

- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)

Jedno dete pada u trans i traži hašiša: svima hašiša dok se epileptično trza dole na podu niko ga ne primećuje: pesma se mora nastaviti dalje, kraj će biti tužan:

- A voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
a voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
Fonteš Erika, e Fonteš Erika!
(i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiijaaa,
i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiiijjaaa
komandata našeg, voljenoga komandanta)

- SVELEJM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEEELJEEEEM LJUUUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)

- Aaaaa nastavnice buaaaa pa ko je ubio našeg komandanta Tačija, jel Radomir Puntik? Aaaaa žao nam Tačija, froljante Radomir, frljante Radomir! Frljante bistä na Radomir u Crni Drim!

Nezahvalna dužnost svakog roditelja kad im dete dođe u određene godine, ili kada, primera radi, ostanu bez posla pa više ne mož' da se kupuju pokloni. (Rušenje sneška na relaciji Vučić - ??? - roditelj - mala Mara, jebiga.)
Kao i šurnaestina drugih fraza i frazica, i ova se češće koristi u drugim situacijama dubokog razočarenja, tipa:

Не, овде није у питању она класична информација из прве руке, већ нека друга врста шамара: она која представља терапију за образ, част и респект. Код "ударца" овог типа нема физичког бола, контакта и непосредности, већ је сав отров сачуван у малој бочици која трује и бије више од нечије шаке. Али зна да заболи више од правог шамара.

Овакав шамар се односи на бламажу већих размера, на онај последњи ексер закован у ковчег нечијег "вољенства" и ствари које му веома значе. Удар на јачег од себе, коначна победа над њим.

Израз се одомаћио код нас последњих година, нарочито у домену спорта. Не прође ни одређено време потребно за зацељивање рана због неког пораза од Давида а већ сви брује о неким анонимусима који су се, опростите на изразу, попишали по нашем представнику. Поготово у најважнијој споредној ствари на свету коју највише ценимо и волимо а, контрадикторно томе, бележимо најгоре резултате и доприносимо рубрикама типа "Прва победа ____________ у европским такмичењима након 54 године и то баш над ____________ (рандом неки наш клуб). Докле? Постоје и ликови што воле да кажу да је уследио шамар у правом тренутку јер ако већ треба да се изгуби онда боље сад у групи (па макар тај пораз био и од независне грузијске "отцепине" - Јужне Осетије) него касније у нокаут фази. Али, то само изгледа као лоше спакован изговор за неуспех.

Verovatno grandiozni vrhunac svakog rijalitija. Najgledaniji klip na You tubu. Najsenzacionalnija vest u Dnevniku 2. Najskandalozniji naslov u novinama. Najrasprostranjeniji status na Face-u. Omiljena tema svih rijaliti fanova. U školama se šuška na svakom ćošku. Komšinice uz doručak prepričavaju taj fabulozni trenutak. Kolega onako usputno prozbore po koju...

Priča se da je napravljano i par postera na Vukajliji.
A palo je čak i nekoliko definicija... Sve su hejtovane...

Jave se tako od Lee Kiš s vremena na vreme da bi podsetili masu da su živi jer od mase i žive. Taman čovek pomisli da je taj nezasluženi selebriti lepo crko, kad ono tamo međutim: evo njega na duplerici Kurira ili na kauču kod Ivana Ivanovića da nas pozove na svoj koncert, premijeru ili bar da kupimo kompakt CD. Pa to je najmanje što možemo da uradimo za njega/nju, ipak su bili ikone naše scene, srpske majke, očevi i sinovi.

Kazneno-popravna ustanova specijalizovana za prisilan teški rad, a namenjena huliganima, sitnim krimosima i generalno delikventnom delu mlađe populacije.

Stepen neraskidivog vojničkog prijateljstva koje ni zub vremena ne raskinu. Braća po oružju spremna uvek jedan drugom da izađu u susret.

Емоциа-кардио!

Извођач који музичко дело износи и срцем и душом, па тек онда вокалним путем. Особа која се телесно прожима са мелодијом коју продукује и тиме плени миозвуком околину, те изазива трансфер доживљаја целокпуног перформанса.

(Општенародна чињеница да је Шапке некрунисани краљ емоције песама, а успут је и почасни члан жирија Грандових звезда, те је као тај и такав узет као еталон ове компарације.[1])

Врхунац сексипилности наших бака, генерације дама рођених тамо негде, 40-их и 50-их. Углавном се наслов везује за особу која је остварила одређену улогу у неком филму, споту, реклами и слично. У том тренутку је побудила жељу својих суседа, југопастува (наших дека), најчешће јер јој је сукњица била тик изнад колена, или је открила превише коже испод предела врата. Као таква, завршила је у стиховима Џонија Штулића или Боре Чорбе, или се нашла уз раме Боре Тодоровића, Гаге Николића и осталих шмекера с краја 20. века.

Данас ова особа може поново да попуни новински чланак, уз коментар типа "50 година касније"...

Glavni adut u objašnjavanju određenih društvenih promena, ekonomskih kriza, nedaća, požara, gladi, nemaštine. Ukratko, univerzalni odgovor koji se bez ustručavanja prihvata kao tačan.

Прилошка одредба за шпицаројку.

Фудбалски термин који се обично употребљава у руралнијим срединама где везару могу да убију дрвеном амбалажом за јабуке уколико му, БАР У ЈЕДНОЈ СЕКУНДИ, падне на памет да врати лопту и задњу линију или голману, пу, пу, далеко било. Најлакше и једино исправно решење јесте само напред, што даље од сопственог гола.