Ljubitelj naučnofantastičnih filmova, serija i knjiga. Obično i dobar đak, prepun informacija koje rado deli jer smo spremni da ga barem malo saslušamo.

Sisica, pizda, može da se koristi i za stipsa kad se neko šteka za nešto premalo.

Ortak koji jede kao životinja. Muka ti je i da ga gledaš. Nije mu strano da uz tunjevinu pije čokoladno mleko.

Postupak koji se retko koristi u optimalnoj meri.
Krajnost 1 (slika 1,2):
Mnogi koji teže simbiozi sa prirodom brecaju se uklanjanja bilo kakvih šumastih površina sa tela pa tako i obrva. Vrlo često dolazi do sjedinjavanja istih i formiranja jedne veike obrve, nadstrešnice, koja štiti oči od sunca i kiše. Ponosni vlasnici dlakavog zaklona nerado se odriču ove višestruke beneficije i transformišu nadstrešnicu u bodljikavi štit na pomen reči 'pinceta'.
Krajnjost 2 (slika 3,4):
Perfekcionističke težnje drugug dela populacije dovode do prekomernog čupanja obrva. Oblik obrva se dovodi do savršenstva: luk obrve mora idealno pratiti oblik oka, početak obrve mora biti u odredjenoj ravni sa korenom nosa, a kraj pod zadovoljavajućim uglom u odnosu na početak - nikako ispod ravni oka a ni iznad korena nosa, pritom treba voditi računa da leva i desna obrva ostanu identične. Nakon iscrpnih premeravanja i matematičkih radnji nastupa poduhvat izrade željenih lepotica koje će našem licu podariti novu dozu šarma. Ipak, nesavršenstvo ljudske ruke i tehnologije primorava na učestalo ponavljanje postupka što rezultira potpunim iščezavanjem obrva. U tom slučaju primenjuje se alternativna metoda iscrtavanja obrva - nešto što definitino privlači pažnju, posebno ako pri govoru praktikujete da mrdate ovim delom tela i značajno podižete jednu obrvu. Fejk obrve će vrištati na vašoj pojavi, primetiće ih svako ali retki su oni koji će vam skrenuti pažnju da treba da razmotrite dodvanje šiški vašoj frizuri ili nošenje naočara sa debelim okvirom. To su pravi prijatelji.

Uz veterinara, popa i geometra smatra se među viđenijim i uglednijim ljudima u selu. Njegove veštine u spravljanju božanskog pića, rakije (aka. mučenice, prepečenice), pića kome mi Srbi dugujemo našu hrabrost, dogodovštine i nadaleko čuvene ljubavno-seksualne moći (da ne ulazimo u to šta je mit, a šta istina...) su međ' pukom uvažavane sa strahopoštovanjem, sa izrazom lica seoske dece kada pod starim orahom šćućureni slušaju grmljavinu uoči svetog Ilije, posmatrajući divan i moćan fenomen, a sa druge strane - nerazlučiv, dalek i nadnaravan.

Iako se bavi spravljanjem takvog magičnog napitka, on nije među prvim degustatorima. Ne, on uzima dnevno svega dve tri čašice uz jelo, domaću mezu i luk, odavajući priznanje tom svetom napitku, čijih je tajni duboki poznavalac. Pred uzimanje čašice, maši se rukom za šeširče, pobožno spuštajući ga i krsteći se triput uz reči: "S' božjom pomoću, neka je na zdravlje...". Veštim okom, tajnim znanjem organizovanja sila vode i vatre, poput galskih druda spravlja taj sveti, magični napitak rakije.

Njegova kuća u selu zauzima posebno mesto, onako pomalo zabačena i u daljini... Poneki seljak namernik na biciklu se uputi u jesenje dane ka kazandžijinom domu, sveže obrijan, u najboljem kaputu i ispeglanoj košulji, što onomad za Đurđevdan dobi od kumova. U džepu mu se nađe neki poklon, tegla domaćeg slatka koje je domaćica spremila, jer se kod kazandžije ne ide svakako i praznih ruku...

Lek poznat u narodu kao 100% delotvoran za odredjene ''boljke''

Vremenski period muškarca od zabavljanja sa devojkom do upliva u bračne vode.

univerzalni izgovor.

Vuče korene iz video klipa "Stevan" proslavljenog u predjutjub dobu dial up konekcije, majspejsa i swap-ovanja cd-ova (prepunih glupavih gag video snimaka, pornjave, igrica, tehno mjuze) i pljuge u skolskom dvoristu.

Tada je naravno bilo kul vaditi glupe fraze iz kojekakvih snimaka koji su na tim cd-ovima obitavali.

I danas mi igra ocni zivac kada neko spomene Bobu i Kitu Bila...

Deda koji zna sve cene u paru.

Jedan od najlepših obroka koje muškarac može da doživi. Ne da pojede, već da doživi.
Odlazak u grupni lov, sam po sebi znači šetnju sa ljudima istih sklonosti i strasti, približnih godina i socijalnog statusa.
Ustaje se u cik zore, sastanak je na dogovorenom mestu, vođa grupe napravi kao neki raspored i sledi polazak.
Obavezno se svrati do neke pekare i kupi svež, vruć, domaći hleb.
Pucanje u neku životinju je poslednja stvar koja se desi, ako baš nešto ''naleti ne cev''.
Prva pauza je za doručak i tu počinje ono pravo. Na zemlji se raširi šatorsko krilo i svi izvade klopu koju su poneli od kuće. Ponese šta ko ima, al po pravilu se za lovački doručak sačuva najkvalitetnije parče šunke, pečenice, domaće kobasice, najmesnatiji čvarci, bude tu i par činijica sa sirom i kajmakom.
Salata zavisi od sezone. Ljute papričice, paradajz, luk, kiseli kupus, krastavčići...
I naravno, vade se pljoske sa rakijama raznih vrsta, a koje uz obavezne lovačke priče i preterivanja, idu u krug dok se ne isprazne. Termos vrele kafe, par cigareta za pušače, i kraj.
Najmlađi članovi grupe, takozvani lovci-pripravnici, dužni su da sklone sve, tako da iza njih ostane samo ugažena trava na mestu doručka.
E, tu su već mnogi spremni za povratak, jer kome je sad do lova na pun stomak.
U putu do kuće, punih stomaka i srca, a praznih rančeva, obavezno se svrati do neke Slađe.

strah, tjeskoba, stid, neugodnost, trema, napetost, strepnja

Osoba koja pati od anksioznosti može biti nazvana vulgarnim (uvredljivim) nadimcima: pička, kukavica, drvena marija, kip, hendikep.

Često ih neko zadirkuje pitanjima: "Zašto si povučen? Zašto se ne družiš? Šta ti tišti grudi?"

Manifestuje se raznim simptomima poput znojenja, crvenila lica, drhtanja, izmjenom glasa, poteškočom pričanja zbog suhog ili začepljenog grla, te simptomima u obliku ponašanja kao bježanje iz škole i iz socijalnih i zahtijevnih situacija, okupljanja, događaja, proslava. U najgorem slučaju manifestuje se kao napad panike što se također naziva i napad anksioznosti ili panični poremečaj. On može da nas spopadne i tokom sna kad se naglo probudimo sa ekstremnim osječajem straha, ludila, kao npr da je počeo rat ili dogodilo se nešto jako čudno. Ili kao ekstremna sekiracija gdje osječamo da ne možemo više izdržati život.

Neki je smatraju psihičkim poremećajem i za nju postoje lijekovi koji se zajednički zovu anksiolitici. Neki poznati su apaurin, rissar ili riset, proziac ili prozjak.

U slučaju da se smatra psihički poremečaj pravilno se kaže poremećaj socijalne anksioznosti u slučaju da je anksioznost povezana sa ljudima tj da su oni pokretač straha.

U slučaju općeg straha (od smrti, posla, bolesti, života, rata...svega pomalo) zove se poremećaj opće ili generalne anksioznosti.

Često dolazi i kao dio ili simptom ili uz druge psihičke poremećaje kao što su šizofrenija (shizofrenija), PTSP (post traumatski stresni poremećaj), razni poremećaji ličnosti, depresija.

U slučaju da se o anksioznosti ne govori kao o bolesti ili poremećaju koriste se nazivi kao socijalna anksioznost, opća anksioznost itd, bez rijeći poremećaj.

Na engleskom "socijalna anksioznost" (social anxiety ili SA) se zove ako je u smislu osjećaja, a u smislu poremećaja "poremećaj socijalne anksioznosti" (social anxiety disorder ili SAD).

Često osobe koje imaju anksioznost nemaju društvo, ne idu u školu, nemaju posao, povučeni su, slabi, osjetljivi emocionalno (lahko zaplaču), nemaju ili nikad nisu imali curu ili momka.

Ovo je inače engleska riječ anxiety, i u našim jezicima se rijetko koristila tako da mali broj ljudi je znao njeno značenje ili čuo za tu riječ. Danas ipak zahvaljujući dostupnosti interneta i engleskog jezika, sve više i više ljudi koriste ovu rijeć kao domaću i standardnu. Često se može čuti na TV, radiju, oglasu, reklami, te u riječniku i nalazima doktora, psihijatara, psihologa.

Osim standardnog tretmana psihoterapija naročito kognitivno bihevioralna terapija (CBT) i lijekovima, postoje alternativne metode poput mc2method, linden method, joga, savjeti duhovnih učitelja poput Ekart Tol, te religijske i druge metode, od izbacivanja džina/džavola do bioenergičara. Postoji i metoda salivanje strave koja se sprovodi uz olovo koje se istopljeno vrelo baci u vodu i vjerovatno pijenjem vode kroz mašice. Moguće je da su neke metode samo praznoverje.

KAd ti se smuci zivot za vreme putovanja u srpskoj zeleznici

Ja bi da se jebem a da mi ne uđe samo na suptilniji način. Služi svrsi kad je tu ne daj Bože kum pa ne liči da se psuje ili je neki blag dan pa je greota.

Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.

Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.

A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.

Tužna konstatacija starijih kad vide interesovanja i sposobnosti današnjih klinaca. Ne razvijaju svoj "creatio", nego ga zaglupljuju kliktanjem na mišu i po tastaturi, a neretko i kuckanjem sms-ova.

Idiotska situacija u kojoj u jednom momentu počinješ da se okrećeš oko svoje ose i unezvereno gledaš okolo da nije negde skrivena kamera i oni te zajebavaju.
Prosto samo čekaš kako će da ti se nasmeje neko, potapše te po ramenu a onda ti pokaže prstom u pravcu skrivene kamere.

Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.

Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.

Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.

Ženino obaveštenje mužu da je trenutno na fejs-liftingu.

Poremecaj koji je u Srbina redak baš zbog srpske licnosti.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...