Prema stručnjacima iz Holivuda, svaki američki pandur je veličine trokrilnog ormara, ćelav je ili je ošišan na opasno, sa hirurškom preciznošću cilja u mraku i svaki trenutak slobodnog vremena na radnom mjestu koristi jedući krofne i ispijajući kafu iz papirnatih čaša. Kao takav, lik policajca u američkim filmovima je jako generičan i jedini način da ih razlikujete jedne od drugih obično je po fizičkom izgledu i to naročito po boji kože (podjela na bijelce i crnce; Azijati zaposleni u policiji su obično inspektori ili obavljaju neki kancelarijski posao a Latino tipovi su isključivo kriminalci i ćomani) i prema načinu tretiranja osumnjičenih i osuđenihh lica (dobar policajac - loš policajac).
Američki policajac na filmu je takođe i vrlo profesionalan za razliku od svog balkanskog kolege iz stvarnog života sa kojim se gotovo potpuno razlikuje po pitanju karakternih osobina i odnosa prema poslu. Dok ti domaći pandur zaveže par vaspitnih uz nekoliko sočnih psovki prije ubacivanja u maricu, ako je vjerovati Holivudu američki pandur se svojem "klijentu" obraća sa gospodine ili gospođo i prilikom privođenja se trudi da ne koristi prekomjernu silu.
Takođe pripadnici američkih policijskih službi su sjajni vozači a o tome svjedoče nevjerovatne vratolomije koje oni prave po krcatim ulicama metropola nakon čega u većini slučajeva ostaju živi (ovo važi i za inspektore).
Ipak klasični pandur je vrlo rijetko značajan lik za priču (nije za čuditi obzirom na prilično neinteresantan obrazac) pa se zbog toga vrlo često dešava da ih bar par pogine do kraja filma i da pritom čak i najveća plačipička ni suzu ne pusti.

Najjaktivniji forum svakog malog mesta. Obično stacionirana u "centru". Vlasnik je poznati domaćin. Pravi multitasking lik. Pored toga što otključava kafanu, on je i konobar i mušterija u isto vreme.
Sklepana kao da ju je pijani i nadogrigrani menadžer projektovao. Poseduje jednu čudnu karakteristiku. Svako ima svoje mesto. Slušaju se samo rani radovi Minele, Sinana na dopu i Bore Drljače u pubertetu. Ne služe se strana pića. Lokalci su homofobični prema njima.

Idealno mesto za konverzacije o prinosu kukuruza, šećerne repe i komšinice sa kraja sela. Puna živopisnih likova, na kojima bi Piter Džekson, da je znao, uštedeo mnogo novca za šminku pri snimanju Gospodara.

U ovoj instituciji, gde muškarci mlađi od 14 godina ne smeju da piju sokiće, je nastradalo mnogo više zuba nego kod prosečnog stomatologa. Savršena lokacija za praksu ako planirate da se bavite strit fajtom.

Za stranca ne baš dobro mesto za okrepljivanje. Ako uđe i samo ćuti, sa pogledom uprtim u pod, može proći sa lakšim telesnim povredama. Ukoliko pijani brđanin, koji se brije sekirom, uhvati pogled nedužnog lika, bolje bi mu bilo da ima kenijske krvi. Šta se desilo sa onima koji su suprotstavili ovim proizvodima turbulentnog braka dvocolaša i gorštaka, nećemo otkriti još neko vreme. Dok ne počnu arheološka iskopavanja u okolini kafane.

Ako ste kojim slučajem kod nekog rođaka, ni tada vam odlazak u najveće seosko svetilište, ispred crkve, neće lepo pasti. Pošto, jelte, tamo nema bolnice, sa samim tim ni toksikološkog, oporavak će biti negde na relaciji hladan potok, kanal. Oni divni ljudi što sede na dve, tri stolice, peku rakiju koja bi omamila poveću Godzilu. Čak insitut u Vinči razmišlja da ovaj domaći melem proglasi hemijskim oružjem.

Po pravilu je neki klinac koji se nije uklopio u srednjoškolsko društvo, koje kao što svi vrlo dobro znate, veoma surovo prema bilo kome ko je počinio zločin različitosti.Mada ima izuzetaka (da ne grešim dušu- Te osobe su sociopate).
Uglavnom, ta osoba je trpela koliko je mogla, a zatim uzela očev pištolj, kupila municiju u obližnjem K Mart-u, otišla u srednju školu i počela da puca na:
1.Osobe kije su ga zlostavljale, a usput i slučajne prolaznike.
2.Osobe koje su se zatekle tu u tom trenutku.
Broj poginulih je uvek dvocifren.
Shooter neretko posle toga izvršava samoubistvo, ili ga sklepeta policija.
Posle par dana, kada se situacija koliko-toliko smiri, novinari opsedaju školu, tražeći nekog estetski prihvatljivog učenika/cu (navijačicu) i intervjuišu tu osobu o shooter-u,a ona ga karakteriše kao čudaka, iako ga nije znala ili mu se i sama rugala.

Ogroman trošak koji pada na roditeljska leđa, uglavnom uzaludno.
O čemu se radi, nakon što jedan 12-ogodišnjak shvati da on NIJE kao svi ostali on reši da osnuje rok bend sa drugarima mu iz ulice. Naravno postavlja se pitanje ko će da isfinansira gitaru, pojačala i sve što uz to ide. Pa logično roditelji, ko će drugi.
I uz višegodšnje nerviranje komšija i trošenja živaca članova porodice, jer je to za njih klasično sviranje k...u, bend se uglavnom raspadne zbog ženidbe/faxa/odlaska članova benda u druge životne vode.

Žene koje nijesu porijeklom iz SAD su prema mišljenju eksperata iz Holivuda u većini slučajeva sušta suprotnost uglavnom poštenim, kulturnim i mirnim Amerikankama.
U zavisnosti iz kojeg kraja svijeta dolaze, bave se različitim aktivnostima (obično zakonski kažnjivim), pa su tako stanovnice Afrike i Južne Amerike obično članice terorističkih organizacija, žene porijeklom iz istočne Evrope su špijuni i/ili prostituke a žene sa dalekog istoka su plaćene ubice koje često boluju od "sindroma nedodirljivosti". Takođe, ako je vjerovati onome što se da vidjeti iz američkih filmova, stanovnici bliskog istoka se vegetativno razmnožavaju jer na tim prostorima ne postoje osobe ženskog pola.
Ono što je zajedničko za sve njih, bez obzira iz kog kraja svijeta dolaze jeste da su najčešće zgodne, hladnokrvne, hoćne, da posjeduju bar osnovno znanje o upotrebi vatrenog oružja i da gaje ogromnu ljubav prema materijalnim dobrima (da ne kažem da su sponzoruše).
Naravno, kao i svi likovi u Američkim filmovima (osim stanovnika bliskog istoka) pričaju engleski ali uglavnom sa lošim i često grubim akcentom, što prema mišljenju holivudskih stručnjaka zvuči vrlo seksi.
Ukoliko se pojavljuju u nekoj vrućoj sceni, dominantne su, sklone mazohizmu i preferiraju jahačku pozu u seksu a to naročito odgovara nama gledaocima koji na taj način ako su se raskomotile možemo da uživamo u njihovom nerijetko bujnom poprsju.
Uakcionim scenama obično su obučene vrlo provokativno za date uslove. Ruskinje i Azijatkinje u obično biraju jako uske komplete u sado mazo fazonu, dok stanovnice Afrike i Južne Amerike oblače odjeću koja više otkriva nego što pokriva. Usput da napomenem da fizičke obračune sa muškarcima završavaju vrlo lako udarcem potkoljenice ili vrha cipele u testise.
Naravno, sve ovo ne znači da i žene iz Amerike ne mogu biti alfa ženke ali ipak tu ulogu najčešće preuzimaju pripadnice ljepšeg pola iz nekog drugog kraja svijeta.

Oni to tako zovu. Kažu nije mi dobro, ali tu su da pomognu, vole me i ta sranja. Ništa im ne vjerujem. Ja znam istinu.
Znam da su oni ubili Edija. On me je upozorio da će to da se desi. Psi znaju te stvari, šesto čulo valjda, jebemliga. Rekao je da Oni žele da moju genijalnost iskoriste za svoja zlodjela, i da pazim kome vjerujem. Dodao je da ako ne uspiju da me obmane da će i mene da ubiju, reče, poslaće nekog. Odmah sam ga prepoznao. Rekli su mi da mi je brat od tetke. Nikola kažu. U očima sam mu vidio da je Jevrej i prozreo sam njegovu namjeru i njihov plan. Doduše nisam znao da su Jevreji tako otporni, pola litra razrađivača ga nije ubilo, bio je malo u bolnici i više se nije vraćao. Rekli su da je rekao da sam lud i da mu se jebe što sam mu rod, on se kod mene neće vratiti. Dobro je.
Kad su ubili Edija, kažu bilo im je žao mene i kupili su mi vjevericu. Nazvao sam je Cipiripi. Bila je kul neko vrijeme, ali je i ona bila njihov špijun. Pokušala je da me ubije, to jest, pokušala je da me natjera da ubijem sam sebe. Sreća da živimo na drugom spratu pa sam samo slomio nogu. I sreća da je konopac pukao onomad na tavanu.... Kažu Cipiripi je nestao. Rekao bih im istinu, ali već misle da je to bila piletina prošlog četvrtka. Tako je bolje.
Sad sjedimo tu sami ja i Toše. Došao je da bude uz mene u ovim teškim momentima. Kaže, Majkl Đekson je bio zauzet, pomaže nezbrinutoj djeci u sirotištu u Arizoni. Duša od čovjeka. Za Tošeta ne brinem, Oni ga ne vide, a kad pričam sa njim trudim se da Oni ne čuju. Toše ima plan kako da se izvučem, on tu akciju zove ''Volkswagen Touareg'', ne znam detalje, ali vidjećemo šta će biti od toga....

Možda vam gordo zvuči, ali meni je gordost jedna od najmanjih stvari koja mi smeta u njima.
Miloje, siroče od devetn'es leta, imao je ovna, ovcu i dva jagnjeta. Kao i svakog jutra, dok se zora još crvenila nad Suvarcem, izveo ih je na pašu gore u Suvarac ni u čijim livadama, jer svoje nije imao...
Sišao je na podnu nazad u selo, sav krvav bez stoke. -Vuci su ih pojeli, rekao je. Narod se sažali, pozlati mu i ovna i ovcu i dva jagnjeta. Skupi Miloje na njihovoj žalosti za sedam mladih jagnjića. Proleće dočeka sa punim torom. -To je domaćin, pričalo je celo selo. Bila je šačica, sada se već mož' reći opozicije, koja nije verovala u njegovu priču, jer niko nije video tragove poklane stoke. Pričali su oni da ih je Turcima prodao.
Zarati se sledećeg proleća, diže se raja, a Miloje već obor knez, sa dva'es' još i siroče. Velika većina ljudi u selu ga je neizmerno poštovala, što iz sažaljenja, što iz sposobnosti da ni iz čega napravi nešto. Turci, o kojima je sa penom u ustima, pričao pred mehanom nisu ga dirali kad su došli i poklali sve vidjenije ljude u selu.
Pokupi od seljana najboljih momaka, stoke i žita i odmetnu se u hajdučiju. Momci se od tada nikad nisu vratili kućama...
Prošlo je sedam godina od bune i jedan momak iz sela kakvim poslom završi u Stambol. Kleo se da je video Mustaf-agu, istog Miloja, tamo.
Sad da l' je Miloje prodao stoku Turcima i da l' je kao, jebeni, Majkl Majers ubio oca i majku još kao dete?! To niko u selu nije sa sigornošću znao, a svi posumnjaše. Ali svi su znali da je bio dobar ono, što će kasnije zvati političarem... A gordosti mu je uvek manjkalo.

Čovek koji i mrtav nastavlja da obara rekorde.

Romulanska fajterska tehnika. Ne znam dal' to i dalje rade, jer bioskope više ne posećujem, ali se sećam (a verovatno i mnogi od vas) njihovih besomučnih, a međusobnih makljaža kad izađu iz bioskopa posle Brus Lijevog, ili nekog drugog karate filma.

Prekopirati nekoga. Prisvojiti nečiji stil, veštinu, način ponašanja, ali prostim posmatranjem.

Hobi opasniji i od ekstremnih sportova

Vječiti strah od razbijanja barikada stvarnosti i prodiranja u carstvo mašte vodi do ispiranja mozga i nametanja brige kao osnovnog pravila u kodeksu života u koji te taj strah uvlači. Kada kreneš persirati mašti, ispušio si ga prika, jer tada više ni sa djecom ne možeš pričati, jer si, u trenutku kada si mašti rekao Vi, izbacio i to dijete iz sebe. Dijete koje bi kolutićem sline prašnjare sa špice Beer Festa na beogradskom Ušću gađalo debelog gmaza koji pijan gmiže i smeta, koje bi kao malo maštaralo o suživotu Bubimira, Baltazara, Panoramiksa, Robinzon Krusoa, Hi - mena i Gulivera u Moglijevoj džungli; tu negdje dijete odrasta, dosta mu je crtanih junaka, prelazi na junakinje, kročilo je u svijet sanjarenja o bombastičnoj trojci sa Pokahontas i Snježanom. Kroz plovidbu životom ga nikada nije kočilo sidro straha jer, da je bilo straha, ne bi bilo krasti na koljenima od silnih padova i proklizivanja sa panja što bleji ispod koša i koji služi kao odskočna daska za Majkl Džordan let i zakucavanje plavo - bijelom Spalding loptom sa imenom Željka Rebrače na njoj. Kasnije tog dana ištampa fotografiju tog istog Željka Rebrače, nalijepi je na vreću kojoj je sekundarna namjena štek za vutru pa krenu da udara Željkovu glavu punu sjebanih tankih plavih pramenova sa jedne a profesoricu betona Milenu M. koja mu je za maturu poklonila popravni sa druge strane. Mahnito ih šajba, ispisuje se onako kako dolikuje šampionu: razvalio je te pogane face poslednjim udarcima, napušta podrum pun memle starog željeza, pali cigaretu, pred njim sablasna scena: mačka stoji na iscjepanim drvima, nakostrešene uši joj obasjavaju mjesečeve zrake, gleda u nju, prebaci koju sa njom pa joj veli da ne brine, da će dijete zauvijek ostati u njemu. Sinu mu misao o tome gdje li je taj klinac, pa ga pronađe negdje oko potiljka, obradova se, potapša po ramenu klinju koji ga pogledom punim zadovoljstva presječe i uvede u zanimljiv govor:

Neretko vlasnici najvećih kompleksa.

To je onaj trenutak razočarenja kada za film čiji naziv strahovito dobro zvuci pročitamo na teletextu o čemu se radi...Uglanom su to američki filmovi, ali bolje i to nego turske serije...
npr:

Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.

U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.

Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...

Situacija koja se događa jednom u životu i to samo pravo odgojenim muškarcima. Naime, svaki normalan otac koji vodi računa da mu sin, nosilac prezimena, produžitelj loze, stekne na pravi način prvo seksualno iskustvo sa ženom, to neće prepustiti slučaju. Svaki pravi otac zna da će to iskustvo uticati na seksualni život sina, oblikovati ga kao jebača. Jer, mlad čovek u današnje vreme vrlo lako zastrani, i nedao bog jednog dana se pretvori u onog lika koji sedi u papučama sa likom Miki Mausa, dok u pozadini sluša Celin Dion, i tiho jeca dok u Opra šou gleda scenu porodične drame između Majkla i njegovog partnera Breta, koji imaju problem jer se Bret oseća povređeno što mu Majkl ne posvećuje dovoljno vremena te ne ide sa njim na salsu...

I zato pravi otac, domaćin, glava porodice, kad dođe vreme stupa u akciju. Žena donosi domaću rakiju, deset godina staru, prepečenicu žutu kao dukat. Zapoveda sinu da sedne. Seda sin, koji je još mlad i ne shvata ozbiljnost situacije. Otac vadi kesu na sto: tu su nova bela potkošulja, tri pakovanja turskih sapuna od 100 dinara, crni kaiš, crne cipele, zelena Malicija i Pino Silvestre brion. Ne štedi se - sin jedinac, rumena delija sa šakama velikim poput plećke od praseta, očeva dika, ide po prvi put da jebe, mora se urediti kao pravi preldžija. Noć pada, vreme je za polazak. Sedaju u Opel Askonu, boje više trula nego višnja, i kreću. Mater posipa za njima kofu vode, suza u oku se nazire dok joj se uzdah otima iz grudi uz pomisao "Sin će mi postati jebač..."

Askona stiže pred Stojinu birtiju, seosku kafanu Monako. Ispred parkiran traktor Ferguson, plavi Golf dvojka, i bicikl naslonjen za zid birtije. Ulaze. Na šanku tri Moldavke, polovnjače od dobrih tridesetak godina obučene u tigrasto, sa helankama i šljaštećim štiklama. Otac teškim korakom odlazi do Stoje, vlasnice birtije, polovnjače, seoske konobarice. Ozbiljnim tonom dogovara posao, vadi iz novčanika 70 evra, teško zarađenih na građevini o Ilindanskoj žezi, ali nije mu žao. Sin ide da jebe. Moldavka prilazi mladom preldžiji, sa osmehom iskusne žene koja je upoznala ironiju života, hvata ga za ruku i odvodi na sprat gore. Mladom momku srce kuca kao u zajapurenog vola dok slobodan trči ulicama Pamplone, jer shvata... Jebaće!

Otac sedi za šankom, posmatra. Dok drhtavom rukom primiče rakijicu, krišom briše suzu radosnicu koja mu teče niz naborani obraz. Ponosan je, u glavi mu misao zlatnim slovima vezena - "Sin će postati jebač!"

Osobe kojima je nevina dečija uvreda pokrenula ono zrnce hrabrosti u glavi i izazvala lavinu lucidnosti, ludosti ili gluposti i pokrenula ih na akciju, pomerila im pogled na svet u kome su kasnije zauzeli mesta o kojima najčešće može samo da se sanja.

Jedan od najzanimljivijih dijelova istorijskih filmova, ali i komedija/parodija. Tu vidimo kako su kasnije u životu prošli likovi filma, i šta im se sve izdešavalo.

Pored hiljada i hiljada sklekova, zglob predstavlja najbitniji, možda i presudan faktor koji utiče da neko bude veoma uspešan u nekom poslu. Zglob je taj koji odvaja legendu od običnih smrtnika, odvaja majstora od kalfi i šegrta, odvaja eksperta od proseka. Zglob daje besmrtnost. Zglob jebe!

Nadsve pateticna i providna zastitna mera, koja se koristi u strahu od osude razmisljanja ili defke autora od strane drugih.

Naravno ova mera se preduzima upravo radi zastite od pljuska minusa i strmoglavog pada popularnosti na "Vuki".