Jednog nedeljnog jutra, Petrović Petar stao je pred ogledalo. Upalim, mamurnim očima oivičenim podočnjacima tamnomodrim kao dubine Marijanskog rova prešao je svoju figuru ovlaš, ono što je video nije mu se dopalo tako da se odmakao malo. Efekat je ostao isti, iz daljine samo je još više nalikovao na zvečarku koju je neko okačio o dovratak nakon što je progutala zeca. Uistinu, pivski stomačić beše jedina stvar od gabarita na njemu, ostalo je uvenulo i sasušilo se od sedenja za kompjuterom u kancelariji i kod kuće a lice mu ubledelo od slabo prospavanih noći. Kao kroz maglu, Pera se priseti izraza suzdržanog gađenja na licu simpatične devojke kojoj je sinoć prišao da plati piće. Ne, ovako više ne ide.

Naoružan odlučnošću jednog Leonide pred hiljadama Persijanaca uplatio je termin u obližnjoj teretani i krenuo fanatično da trenira. Isprva posprdni izrazi na licima redovnih posetilaca uskoro su se pretvorili u oprezno poštovanje ili bar saosećanje te oni mekšeg srca krenuše dobronamerno da ga savetuju. Pera je savete cenio i sledio, brzo je naučio da se fokusira na grupe mišića i odredi sebi intenzitet treninga, pobožno je sledio i savete vezane za ishranu a u noćne provode prestao je da ide jer se svi slažu da je san od vitalnog značaja za razvoj organizma.

Meseci su tako prolazili i Pera se sasvim preobrazio, bivši džank-fud manijak koji se po ceo dan izležavao pred kompjuterom sada je skoro svaki slobodan trenutak provodio u teretani a čak i kad ne trenira dolazio je da razmeni mišljenja s iskusnijima. Iz tih razgovora spoznao je da je uzimanje suplemenata uz normalnu ishranu neophodno kako bi napredovao, sada je Pera već sasvim fino izgledao ali to mu više nije bilo dovoljno, zainteresovao se i zarazio, počelo je da ga kopka i koji su krajnji dometi svega toga. Tako je sve počelo, prvo su na red došle proteinske dopune, zatim je prešao na kreatine i aminokiseline a onda je, uprkos upozorenjima i ozbiljnija hemija došla na red.

Jednog nedeljnog jutra Pera se opet zatekao pred ogledalom, ovaj put kako bi se po običaju divio svojim izvajanom mišićju i pogled mu je pao na sliku koja je ležala na kredencu. Na njoj se nalazio on na prvomajskom roštilju u društvu svojih pređašnjih ortaka, nije se čuo s njima već par godina još otkad su se nešto pokačili jer im se smučila njegova stalna priča o tegovima i kilažama. Pokušao je da se priseti zašto ga je to tada toliko uvredilo ali nije mogao, uglavnom čitava stvar mu se učini krajnje detinjastom te setivši se zašto je uopšte i počinjao sa čitavom operacijom reši da ih pozove da idu malo u štetu. Poneko se odselio, poneko se poženio, ali uspeo je da skupi par ljudi raspoloženih za ponovno viđenje te se prve zgodne večeri, nakon što je navukao najtešnju majicu koju je našao uputi gradu veseo kao šiparica da ubere plodove svog mukotrpnog rada.

Stari prijatelji ga pozdraviše po njegovom mišljenju prilično suzdržano što on spremno pripisa zdravoj dozi ljubomore, ipak ne ide se svaki dan u provod s tako đavolski zgodnim likom kao iz bodibilding priručnika. Ipak, pošto ih dugo nije video, a i zato što je tako sjajan momak on im to oprosti, raspoložen čak i da im namesti nešto pičetine koja će po svoj prilici da leti na njega kao babe na japansku sadnicu. U klubu vrelo, vlažno i znojavo, odbio je piće jer ga godinama nije okusio a za pičetinu je bio u pravu, samo jedan pogled na njega, mistera mokre majice bio je dovoljan da se sruše i najviši bedemi. Koji prljavi ples kasnije već je jurio gajbi sa mladom napupelom vragolankom na sedištu do sebe.

U stan je nije uveo već uneo, kroz hodnik su projurili kao orkan u strasnom klinču, ništa nežnije nego svojevremeno Kličko i Bird pa se stropoštali među svilene čaršave koje je montirao specijano za tu priliku. Pun entuzijazma dao se u akciju, jezikom, prstima, rukama i nogama, šakom i kapom ali sve vreme osećao je kako mu se strah lagano uvlači u kosti, 'tamo dole' odziv nekako izostaje, mlako je to i slabo, nije kao što se sećao da je nekad bilo. Dok se tešio tako i očekivao zakasnelu reakciju koja nikako da nastupi, partnerka odluči da doslovno uzme stvar u svoje ruke, a moguće i još negde. Tu je našeg Peru već počeo hladan znoj da obliva, toliki mišići na njemu, svaki jedar, savršeno oblikovan i pozicioniran, spreman da reaguje na najmanji mig a baš taj u ovom momentu najbitniji ne samo da miruje kao zgažena glista nego kao da je u odgovor na njegovu rastuću zebnju sad i još više počeo da splašnjava. Dokusurio ga je devojčin upitan pogled odozdo, promrmljao je nešto u ime izvinjenja a da nije ni sam znao šta, činilo mu se da je pomenuo klozet pa se tamo i zaputio. U hodniku ga je sačekao njegov odraz u ogledalu, pogledao se još jednom pa seo i zaplakao kao malo dete...

-Znas sta je uradio Liverpul sinoc?
-Nemam pojma, nisam pratio, aj pitacemo nekog.
-Ma pogledaj na telefonu, imas net sigurno. Eee aj kad zavrsis, daj mi telefon da vidim imas li sta novo.
-Koji ce ti kurac, znas da imam ovaj telefon skoro 3 godine, sta cu novo imati...
-Ma samo ti meni daj, naci cu ja. Ako hoces, prebacicu ja tebi nesto. Gle' sta imam, konj jebe zenu, jesi gled'o to? Znas kako je do jaja.
-Pa ako je konj, sumnnjam da je bas do jaja. Ne treba mi to, fala.
-I kakav si... Eee a 'oces ovo, jebe covek magarca?
-Ma pusti me vise s tim magarcima, evo ti telefon, jeb'o te telefon, samo mi ne prebacuj nista.
....
-Pa ti ovde nemas nika'kih pornica... I bre kakva ti je ovo muzika, jebali te tvoji Gans en Rozesi. Opa, kakav je ovo folder Enimals?
-Nisu pornici, picka ti materina bolesna!
-Dobro bre samo pitam... Rek'o mi Zoki da je video klip gde Siptar jebe kokosku, pa reko' mozda imas. Ajoj, i ovo neka usrana muzika. Ovo ti je bezveze, sad cu ti ja prebacim novi album Tanje Savic, znas kako se zenke prze na to.
-Mozda zenke leoparda. Na to se i lozis, jeb'o te otac bolesni. Daj 'vamo taj telefon.

- Jao, šta ovo ispade?! Jebote, novčanik, mobilni...
- Hehe, pa ja, znaš, tu čuvam, da mi bude pred očima i na sigurnom...
- Sreća tvoja što nisam lopov i imam časne namere. 'Aj sad skidaj gaće, valjda neće i odatle da ispadne nešto što ne očekujem!

Lik 1 - Najviše volim viceve o Zemuncima.
Lik 2 - Zašto ?
Lik 1 - Pa nisu baš inteligentni i smešno pričaju.
Lik 2 - 'nači tebra, nosmeš čampri. Ajde loma da se upoznamo.

Situacija je sledeca- Marko sedi na stolu dok nastavnik ulazi u učionicu.
Nastavnik: "Marko, je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Ne nastavniče".
Nastavnik: "E pa onda nemoj ni ovde".

A prica moze da ide i ovako...

Nastavnik: "Marko je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Da, radim!"
Nastavnik: "E pa onda to radi kod kuće, ovde ne smeš, ovo je škola- ustanova!"

Elem, tek nakon 70-etak godina kasnije prvak shvati da je pogrešio.Mogao je pustiti onog iza sebe da pobere lovorike,a onda nek se on rve sa svim onim "daćama i nedaćama" koje život znače.

(vidi moj def.BLIZANCI).

Najava sovjetskog radio voditelja, čiji radio signal hvataju nemački vojnici u okolini Moskve 1942 :
"I večeras drugovi i drugarice, ćemo u cilju pomirenja između dva naša velika naroda, dopustiti našem muzičkom ansamblu da zasvira na Staljinovim Orguljama ka položajima Vermahta. Takođe ako budemo čuli znake odobravanja, dopustićemo bis."

Srećo kurata, što uvek moram ovakve defke da pišem iz ličnog iskustva?

-Brate , pa opet licna na Parkeru , ovo nije moguce !
-Pa parker ti je zasticen ko polarni medjed , igra covek u Americi.
----------------------------------------------------------------------------
-E , buraz , penal !
-Ajd' sad reci i da je na Ronaldu .
-Jeste jebote.
-Pa taj covek je ko polarni medjed , smije li ga ko dotaci ikako ?!

Jaran: E kako ti nemaš nijednu poruku jbt?
Stidljivi lik u pubertetu: Ma ja brišem sve poruke, šta će mi...

Čak se i rimuje:
Baci olovku ispod klupe
da vidiš nastavnicino dupe!

Neeeeeeee! Žandar! Opet pobedi Mirjana, pu!
Mirjana (jedva čekala taj trenutak): Eeeeh... ko ima sreće u kartama, nema u ljubavi (tužna faca, suza u oku, šaka o sto, vinjak u usta, cigara u ruke).

1)
a)
A:”Jebote, je l’ znaš koliko ljudi ide na tekmu danas? Ne mogu da ti javim!”

b)
A:”Jesi video Miss Venecule za ovu godinu?”
B:”Ne.”
A:”Je l’ znaš kako dobro izgleda? Ne mogu da ti javim!”

2)
a)
A:”Stigao si sa odmora! Jesi čuo da su i Partizan i Zvezda “pukli” sa 2:0 u prvim utakmicama u evrokupovima?”
B:”Nisam, al’ je l’ znaš koliko me to zanima? Ne mogu da ti javim!”

b)
Vukajlijaš1:”Jesi li video, vratio se Reservoir dog sa odmora, i odmah dao definiciju sa šefom?”
Vukajlijaš2:“Znaš kol’ko si me sad’ obradovao? Ne mogu da ti javim!”

Jedini test gde nije cilj imati pozitivnu ocenu

- Pazi ovu lujku! Ne može da zapamti jednu rečenicu, a onda se prospe k'o babino sise kada krene da se vrati na mesto!
- Ovo se nije desilo. Fotošop.
- Kakav bre fotošop!?
- Odrađeno je sve u fotošopu.
- Jesi ti bre lud!? Bilo na svim vestima, ceo dan je na TV-u, ima snimak na netu, 10 miliona ljudi videlo!
- Ipak je fotošop. Aerodinamički gledano, nije moguće da padne na tu stranu.
- KONJU JEDAN RETARDIRANI, NE MOŽE NIKAKO BITI LAŽIRANO!
- Fotošop.
- AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...
-----------------------------------------------------------------------------
- Vidi što sam kupila novu majičicu!
- Kul je. Samo što je fotošopirana.
- Jesi ti bre lud? Kakav fotošop?
- CS4 ili 5, biraj.
-----------------------------------------------------------------------------
- Mid' onu malu, al' ima dobru guz'cu!
- Izgleda izveštačeno. Fotošop.
- ŠKK?
- Fotošop.
-----------------------------------------------------------------------------
- Dragi, stigla sam! ... ŠTA JE BRE OVO!?
- Draga, nije to što ti misliš! U pitanju je fotošop!