Kultna fraza svih nindži, kiborga, marinaca na tajnom zadatku i ostalih misterioznih tipusa u američkim filmovima.

Sportski komentator sa RTS-a, koji vodi prenose odbojke, vaterpola, atletike, ski skokova. Prepoznatljiv je po tome što za vreme odbojke priča o uspehu Novaka Đokovića, za vreme prenosa ski skokova priča celu istoriju Austrije od Kulina Bana, omiljeni sportisti su mu Aleksandar Šapić ( El Grande Šaponja – kako ga Korać zove), zatim Lolo Jones, američka trkačica čije ime ponavlja svakih pet sekundi trke, Vanja Grbić ( dok je igrao u reprezentaciji bio je njegov ljubimac, čak je i najobičniji poen izazivao odušeljvenje kod Koraća, mada gotivi i njegovog burazera Nikolu), Jelena Isinbajeva, ruska skakačica s motkom.

Poznat je i po tome što voli da kopira nemački, ruski, engleski i druge naglaske kada navodi imena sportista. Često greši u tome pa ispadne smešan.

Voli da priča o tome kako su sudije pokrale nekog sportistu ili tim iako nema očiglednih razloga da to tvrdi, niti se bilo ko žali.

Nedefinisana motivacija koja nas uzdiže iznad svakog problema i svake negativnosti koju okolina stavlja pred nas.

Najveća moguća zabluda mlade muške populacije između 16 - 25 godina. Da li ih na to tera ekonomska crna rupa ili ćale alkos, pitanje je kojim treba da se zamlaćuju drugi, a ne mi.
Kao prvo, jedini posao koji mogu da nađu jeste tegljenje cementa, degustacija novog otrova za deratizaciju solitera, lov pčela vazdušnom puškom, vantelesna oplodnja ženki komaraca u Marinkovoj bari, kastracija kunića pincetom, utovar uglja na vozovima tegljačima i slični, vrlo privlačni poslovi. Sve će to naš junak raditi po veoma privlačnoj dnevnici, a to je 654 dinara po danu.
Kao drugo, gore navedeni će tom prilikom tešiti svoju dušu da će u avgustu otići u Paraliju, navatati Šveđanku, kupiti nov telefon i novu grafičku, a u realnosti će samo ofarbati dlanove u boju bakra, a dušu u crno.
On se vodi mišlju da to što nije pao na avgust ili što je dao uslov u junu, treba "zaliti" i upropastiti sebi leto radom preko neke zadruge. Ne, mladi junače, ne. Posveti se sebi. Širi blud, nemoral i narušavaj javni red i mir. Realno, mnogo ćeš se lepše osećati kao takav, bez para, nego kao Junior Osemenjivač mladih veprova diveloper. Tu titulu bi zaradio kao član neke zadruge....

Tesarska varijacija majstorskog humora. Biser neizbežno dvosmislenog i blago podjebavačkog sjaja, koji se vlasniku kuće u izgradnji poklanja u trenutku završetka postavljanja i učvršćivanja svih poprečnih, kosih greda (rogova) krovne konstrukcije i kojim se, pre svega, direktno čestita na uspešnom završetku jedne velike, građevinske celine - grubih radova na zidanju kuće, a indirektno na novodobijenoj ulozi rogonje i početku finih radova na njegovoj ženi.

Efekat iznenađenja je kad slučajno izguglaš sajt vukajlija.com, jako se naložiš i kažeš sebi: "Ma sad ću ja da prosipam malo svoju pamet". I naravno ostaneš da čitaš sajt do 6 ujutru...

Budiš se oko 14h sutradan ispijaš kafu a podočnjaci ti do brade od sinoćnjeg zevanja u monitor, ideš na fax, pa na posao, pa te svi maltretiraju ceo celcati dan i skroz budeš skenjan. Onda dođeš kući otvoriš lepo Mozillu (3.5 naravno ;)) i imaš šta i da vidiš... Isplatilo se! Tvoja definicija je postala definicija dana! U tom trenutku se hvataš za glavu, puls ti postane ubrzan, neverica te hvata i kažeš u sebi: "Jel moguće?"

Onda prelaziš u drugu fazu: Skačeš od sreće ko mladi majmun po sobi, i govoriš "Yes, yes, yea, uuu", ko našpricani englez na Exit-u :) Hormon sreće se luči u ogromnim količinama, zaboravljaš na juče, na sutra, na posao, na probleme, zaboraviš da si reko kevi da ćeš joj se javiti... Čitaš komentare, upoređuješ se sa drugima, odgovaraš: "Hvala ljudi baš ste slatki... ili swatki(ako ste ziljavica). Gledaš ko je sve komentarisao, koliko komentara su postovale devojke, a koliko momci... Počneš da se ložiš i rasteš ko kvasac... Ma sve ti bude odjednom na svom mestu...

e... To to je efekat iznenađenja...

Da je Mengele kojim slucajem poziveo, nekom parakarmickom slucajnoscu uspeo da dobije novi identitet, prebegavsi kod gaucosa, ziveo bi mirno do kraja zivota terajuci konje kroz pampase Juzne Amerike i sprovodeci u delo svoje lucidne snove koje ni Tarantino na lsd-iju, dok gleda manijakalne crteze avangarde umetnosti, ne sanja, sve dok nesrecnik ne bi saznao za studentsku polikliniku u Beogradu. Onda bi shvatio da je rodjen u pogresno vreme, da je cemerno ziveo u izgnanstvu i nosen mislju otkrovenja, verovatno bi tri dana proveo pod tusem jecajuci k'o zrtva silovanja, dok mu mlada argentiska studentkinja na stazu zaliva noge krvlju slepih miseva.

Sve je pocelo verovatno, jednog inspirativnog dana kada je mladi udarnik nase socijalisticke realnosti, po nalogu druga Joze dobio u odgovornost organizaciju zdravstvene zastite studenata. Mladi udarnik, heroj, vec dokazan u borbi, naravno, najstrucniji u toj oblasti, sa visom politikom skolom, resio je da u milionskom gradu, sa prestonim univerzitetom posveti jednu jedinu zgradu zdravstvenoj zastiti studenata. Idealna palata socijalisticke zdravstvene pravde i napredne intelektualne misli studenata, izabrana je u krunskoj ulici, odakle je predhodno verovatno isteran neki gospodin lihvarskih ociju i spaljen zajedno sa Ivanom Bosiljcicem. Onim pravim. Ovaj novi je Sotrin terminator, stvoren dok je Sotra inspirisan Selijem remekdelom udarao dletom i cekicem u sopstveno govno govoreci mu ko Mikelandjelo Mojsiju "progovori, progovori", kome je doduse, doticni i progovorio na srecu svih sredovecnih zena slovenskog porekla koje u komunizmu nisu brijale noge.

Tako se u pomenutoj instituciji mogu sresti prekaljeni studenti diljem lijepe nase koje je ishrana radioaktivnim ajvarom i premija virslama u kombinaciji sa menzom koja je stvorena po prototipu nemackih narodnih kuhinja, pate po hodnicima ovog bastiona zdravstva zadrigli od bolestina, cekajuci da ih primi jedini dezurni lekar.
Usput, stignu cak i da rasprave sabrana Marksova dela, a neki pametniji su cak i osnovali stranke, ako prethodno nisu odapnuli na zutoj socrealistickoj gspovskoj klupi, izbezumljenog pogleda uprtog u ribicu u kondomu.

Redovan sistematski pregled u poliklinici stvara redove kojin nisu vidjeni jos od deves'trece, a kada se konacno stigne, odgovori na pitanja koja postavlja lekarka koju je zadnji put jebo neki hipik na hajduckoj cesmi, sastoje se od obrnuto proporcionalnih odgovora koje bi Samanta iz seks i grada dala na ista pitanja i to naravno, ako prezivite postavljena pitanja vuceni lucidnom bojom kose pomenute lekarke ciji vam minival suptilno porucuje da izvrsite ritualno samoubistvo harakiri, najostrijim predmetom ugledanim u okolini. Jedan je video piksu. Jebi ga.

Omiljena rečenica kojom se zapuše usta svima koji te u maloj sredini zajebavaju što do sada nisi imao devojku. Elem, kako se u maloj sredini sve sazna, tako su često na tapetu stidljivi momci koji nemaju uspeha kod devojaka. Njih lokalni, "iskusni" momci često zezaju zbog nejebice i neimanja seksualnog iskustva. Laž se ne isplati,jer se brzo razotkrije. Zato ovi stidljivi momci jedva čekaju da stasaju za armiju. Odazivaju se na prvi poziv i sa radošću odlaze da odrade dug otadžbini, ali i da skinu "mrak", makar pred lokalcima u svojoj sredini, kojima će još dugo ispred podruma pića , uz pivo, pričati o svojim seksualnim bahanalijama sa razvratnim devojkama dok su tamo negde služili armiju. Naravno, tada stiču pravo da i oni zajebavaju novu generaciju mladića nejebača koji tek treba da stasaju za vojsku...

Apgrejdovana lomikurka sa nitro pogonom. Tajna agentulja 0069 sa licencom da ubije od pičke onog ko se odvaži da je trsi. Uma Turman u filmu Kill Dick.

Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.

Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...

Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...

Na manje ili više diskretan način zainteresovati ciljanog subjekta za nešto, ne odajući pritom pravi ili kompletan sadržaj tog nečeg. Pokazati samo delić određene sposobnosti, obznaniti singularni segment rendom priče, otkriti samo jedan fragment slagalice i pustiti da znatiželja osobe sa preke strane obavi „ostatak posla”. Drugim rečima, isprovocirati koga da nagađa celinu.

Elem, ni sâm nisam siguran pre koliko tačno godina se to zbilo, ali se sećam da je bilo nesnosno vruće i da je vazduh mirisao na jagode, smokve, ili tako štogod – dakle, ipak bih se sa nevelikim oprezom usudio da kažem da je bilo leto. U to vreme, a kako me pamćenje služi, ja sam još bio mladi akademac koji je sebi krčio put kroz džunglu obrazovnog sistema u Srbiji i tražio guzu...pardon – “muzu” u umetnosti kojom se bavio. Ni u snu nisam zamišljao da će se ta muza otkriti pred mnome baš onda kada joj se najmanje budem nadao. I to u vidu jedne poznate, ženske osobe koja i danas uživa priličnu popularnost u našoj zemlji a, bogami, i u regionu. Osobe koja me je naučila da prepoznam muškarca u sebi i koju sam ja naučio da peva Visoko Ce. To Visoko Ce joj je u jednom trenutku i donelo odlazak na prestižni evr...Uostalom, prijatan dan želim.

Povučen, tih, moralan i skroman momak.
Većina muškog dela populacije raspolaže brojnim teorijama savladavanja ženki i šarmiranja svake vrste, pa se ne štede u prenošenju saveta kako da "Neku ribu zbariš".
Kao antipod pomenutih teoretičara javlja se pragmatičar koji svojim tajanstvenim ćutanjem izaziva sumnju da je iskusan poput Ojdanića.

Osoba koja je diplomirala na pravnom fakultetu i u nedostatku kororisne delatnosti uspeva da uveri lakoverne ljude sa pravnim problemima da ce im pomoćei ili olakšati rešavanje pomenutih problema.
Tipičan predstavnik ove delatnosti je izuzetno sposoban da na nerazumljiv način opiše situaciju u kojoj je problem nastupio i da ponudi još nerazumljivije rešenje.
U stvari je u pitanju jedina ljudska delatnost koja se tokom razvoja ljudske zajednice zakomplikovala umesto da se pojednostavi. Neophodnost postojanja ove profesije je uzrokovana ljudskom težnjom za racionalnim reegulisanjem života u zajednici i postojanjem dela populacije koja ne želi da se povinuje usvojenim pravilima . Interesantno je da su pripadnici i jedne i druge struje u zajednici u jednakoj meri na meti advokata. i najčešće ne uspevaju da se izvuku od "dobrih usluga" dotičnog.
Najbolji advokati su onik koji uspevaju da svoju žrtvu održe u dovoljnoj materijalnoj kondiciji duži niz godina kako bi placala sve njihove želje i prohteve, anajuspešnijima polazi za rukom da žrtvu decenijama drže u neznanju i podredjenom položaju.
Problemi nastaju u momentu kada i žrtva tokom vremena silom prilika uspe da nauči poneku "caku" iz pravosudne prakse. Tada obično dolazi do smene jednoga advokata a pojavljuje se "mladi lav" koji željan dokazivanja potpuno sagori u svom žaru....

Najjednostavniji izgovor i fraza koja se koristi na prenosima fudbalskih utakmica, uglavnom domace lige, kad neko odigra pre toga u kupu perfektnu utakmicu protiv FK Buducnost iz Salasa Nocajskog, i onda pola Srbije misli da je u pitanju novi Kanavaro, ako se radi o stoperu, jer je "korpulentan" skoku, ili ako je u pitanju igrac sredine terena, i ako je stigao dve polukontre pijanih protivnika, u najmanju ruku Genaro Gatuso...
e sad, posle toga dolazi utakmica u ligi, protiv neke od mocnih ekipa sa beogradske regije, tipa Rada, ofk Beograda, BSK Borce,ili nekih drugih velikana, i onda doticni Kanavaro usere tri gola... i onda sledi ono neizbezno...

Postapalica sportskih, uglavnom fudbalskih komentatora sa ovih prostora, u trenucima rezultatske neizvesnosti u zavrsnici utakmice.

Drugi glavni junaci penzionerskih priča, odmah posle političara

Doseljavate se u novi stan, puni snova i elana, sa željom da što pre osvojite svet.... Svoj novi dom zamišljate kao bazu za dalji napredak. Planirate od početka da svoj život barem malo olakšate dobrim odnosima sa komšijama. Oko vas, sve standardno ok ljudi i jedna simpatična starija žena sprat ispod, koja vas je među prvima vrlo ljubazno dočekala i pozdravila... Mislite, kako lepo od nje.

Nakon što su se stvari oko useljenja konačno smirile, bivate pozvani od jednog para približno vaših godina, na kafu i sok.

Razgovor teče super, smejete se, pričate o aktuelnim dešavanjima u gradu i usput se raspitujete o zgradi. U jednom trenutku spominjete onu ljubaznu bakicu sprat ispod. Na spomen njenog imena, vaši sagovornici, do tada veseli mladi ljudi, naglo zaćutaše i nekoliko trenutaka kasnije počnu svoju pričinju o dotičnoj. Iz priče, zaključujete da se radi o osobi sa ozbiljnim problemima.

Ali, mislite, mora da preteruju... Kako je moguće da neko onoliko ljubazan može da bude tako pokvaren?

Posle par dana srećete komšinicu. Najljubaznije je pozdravljate, i ona vas. Primećujete da joj se ispod nogu mota neka mačka. Pitate je sasvim neobavezno da li je mačka njena... Nasmejana faca bakice se na ovo naizgled bezazleno pitanje istog trena iskrivi i ona odluči da vam pomalo najeđenim tonom, odgovori kontrapitanjem zbog čega joj se takvo pitanje postavlja i da li imate nešto protiv mačaka.

Vi naravno krećete najljubaznije da tvrdite kako naravno da nemate ništa protiv ali, komšinica vas i dalje gleda sumnjivo. Dok se penjete ka svom stanu premotavate slike sa kafe sa komšijama i razmišljate kako ipak ima nešto u njihovim tvrdnjama.

Posle nekoliko dana, u trenutku mimoilaženja sa paranoičnom komšinicom, bivate iznenadjeni dobacivanjem sa njene strane kako danas mladi ne vole životinje i kako vas sve treba zatvoriti...

Nekoliko dana kasnije, komšinica registruje vaše društvo i kreće da se žali unaokolo i vama kako su dok su se penjali ka vama šutnuli njenu mačku i pljunuli na njena vrata.

Dobacivanja sa njene strane postaju sve učestalija.

Zna tačno ko su vaši gosti i u tami svoga stana kuje teoriju zavere po kojoj ste vi i vaši posetioci tajno društvo specijalno oformljeno da joj se osveti i da joj otruje mačku.

Na hodniku je već uveliko terate u tri lepe dok za vama vrišti i baca najgore kletve.

Mačka je mrtva. Paranoična komšinica vam dolazi ispred vrata u 7 sati ujutro sa mrtvom mačkom u ruci i besno zvoni. Ko bi sad to mogao biti, pitate se... Otvarate vrata, zatičete užasan prizor, u paničnom strahu zatvarte vrata uz glasni krik: "UBICO!!!" ... Nedugo zatim prodajete stan i idete na odmor na par dana na neko lepo daleko mesto... Gde nema mačaka...

U vaš stan se useljava neka mlada osoba, puna elana i sa željom da osvoji svet, koja sreće jednu vrlo ljubaznu komšinicu na ulazu...

Odnosi se na čoveka koji je do skora bio svestan svojih moći, znanja i sposobnosti, a onda je počeo da upoznaje muke i čari alternativne scene Srbije.
Glavna karakteristika ovog lika je to da se u alternativnoj sceni snalazi kao Aleksandar Šapić u kujni, ali da se većma trudi da opravda svoj nadripoložaj.
To radi na više načina (zajedničko za te načine je to da ih u Srbiji smatraju nepotrebnim delatnostima, čudnim delatnostima, pederskim delatnostima ili kako već):

Prvi potez je kupovina prvih svezaka klasične poezije (Filip Višnjić, Bajron, Vuco). Onda mladi upornjak shvata da jedan Bajron nije dovoljan, pa krene sa izučavanjem moderne poezije (Miljković, 2pac, Šobić, Gustavo Poet). Sledeća stavka je normalno, antimejnstrim moderna poezija koja je nepoznata čak i Jovanu Ćirilovu (Kako bi te jebo draga, u kolima mojim straga, život daću za tvoje kose, a za leđa senokose). Ovaj proces može da traje između mesec dana i pola godine.

Drugi potez paralelan sa prvim je nekarakteristično, antizilj oblačenje, tipa matriks kaputi koji su priznajem femšn, ali u kombinaciji sa subjektom koji ih nosi (do pre dva dana furao dres od Beletija u kombinaciji sa Kappa trešom) i sabranim delima Mire Alečković su sasvim preterano wtf.

Sad, da li je toj individui uspelo ili ne, nije bitno. Ipak u srcu gledaoca te pojave ostaje žal za vremenom kad je taj isti kukao za nekom Slađom i pustao "Ko je onaj mladić" od Tarmija kad god je cepao drva s društvom.

Svaka muzika koju slušaju generacije mlađe od nas.

Pivo s haube. Policijski sleng. Pije se kad stoje ispred auta i džabalebare. Kosi se s pravilom da se ne smije piti dok se radi.