Čovek koji se zbog sopstvene spetljanosti ne snalazi baš najbolje u životu.

Duševna karakteristika devojke koja stoički odoleva napadima pohotnih mladića.
Verovatno postoji i razlog za to.

Situacija u kojoj sami sebi uvalimo zbog brzopletosti ili nepromišljenosti. Samog sebe čovjek najbolje sjebe.

Beograd je glavni grad; nekada cele jugoslovenske federacije, sada samo Srbije, ali je i dalje ne samo glavni, nego i najveći grad u zemlji. Zbog ove činjenice, Beograđani odrastaju sa urođenim osećajem da je njihov način govora jedini "onaj pravi", a svi ostali lokalni naglasci su devijacije istog, koje zvuče čudno i egzotično čisto zbog toga sto su različite od njihovog "normalnog" govora. Ovo im, osećaju oni, daje za pravo da sa podsmehom i sa visine gledaju na "nečiste" niške, vranjanske, novosadske, valjevske, užičke, pomoravske i ostale srpske dijalekte, pa čak i šire - bosanske, hercegovačke, crnogorske, hrvatske, dalmatinske, makedonske...
Stoga im dođe kao veliko iznenađenje kada provedu malo više vremena u nekom drugom lokalnom centru i shvate da se i na beogradski govor gleda sa univerzalnim podsmehom - podsmehom činjenici da Beograđani "mjauču" k'o nenormalni dok pričaju, što je mnogima smešnije od lalinskog razvlaaaaačenja ili južnjačkog frljanja so s' padeži.

Najnegativniji primer slobode koju internet nosi sa sobom. Nadrilekar zbog koga je nekoliko ljudi umrlo. Čovek kojem je govor mrznje nesto najnormalnije. Biće koje kaže kako je oba deteta nateralo da napuste srednju školu i koje je još ponosno na to. Biće koje kaže kako "kamenjarke" treba kamenovati do smrti, kako pedere treba lečiti, seliti ili ubiti, kako je bolje da ćerki ugradiš silikone nego da je pustiš na fax...
Ukratko, lakmus papir nenormalnosti ovog društva i ove govnare koju zovemo državom. Kada pomislite da je Srbija normalno mesto za život, setite se da u njoj MP nesmetano nabija na imaginarni kolac i šalje pod imaginarni mač svakog ko mu se ne sviđa. I dobro je dok je to samo imaginarni kolac i imaginarni mač, jer, složićemo se, ovakvo nešto je izgledalo smešno i u Iranu sedamdesetih, pa dođoše kretenoidi poput Miroljuba i usraše zemlju.

Ako ste se ponašali kao poslednji smrad i neprestano nekog vredjali i ne verujete da će vam oprostiti, ima načina da vam oprosti ne brinite!
Sve što je potrebno je jedno lepo smišljeno izvinjenje (procenat uspešnosti 100%)

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Govori ali ne odaje ni stav, ni ideju, ni akciju, a ni istinu.

Opsesivna navika životom izmučenih ljudskih bića da određene aspekte života, koji zahtevaju jedva dovoljan ili nikakav upravni govor, ispunjavaju nepotrebnim, potpuno neprirodnim i krajnje suvišnim razgovorom. Konverzacija u takvim slučajevima jedva da je potrebna. Ponekad su sasvim dovoljne grimase ili klimanje glavom. Dakle, u redu je, smiri se. Naručio si prokletu gurmansku pljeku ili čekaš da ti jebena šalteruša odštampa priznanicu jer si OPET platio basnoslovni račun za struju - NE MORAŠ i dalje da govoriš, niko se neće ljutiti. Naravno, ljudi su pod uticajem civilizacijskih pravila ponašanja - ljubaznost, predusretljivost, kurtoazija - sebe samo još više opteretili i sasvim zaboravili na spontanost i čovečansko pravo da nekoga OTERAŠ U TRI P.M. ( nisu 'Plave Mašne' ). Hej, voziš se vidno raspalim taksijem od mesta A do mesta B - šta ga, koj' moj, pitaš koja je marka i godište...?! Gluvonemi odavno već najnormalnije funkcionišu u trenutnoj životnoj zbrci. Zašto ne mogu, fala Bogu, i ovi ostali...?

Za Vas vece kao i svako drugo. Niste ni primetili kad je pao mrak jer ste upravo citali Kurd-ove definicije, a i Artemida je raspalila po nekom hotu. Vreme neprimetno prolazi dok JTU i posle ponoci ocajnicki doziva Azis-a. Ali to vece je bilo posebno. Odlazite od racunara i s lakocom radite ta 3 skleka koja su vas mucila prethodnih dana. Naravno da ste ostavili upaljen net. Pre odlaska na spavanje jos jednom pogledate ima li nesto novo, i tad se to desilo!!! Popularnost vam je naglo skocila na naverovatnih 50000 i dobili ste rank "Boziji izaslanik". U tom trenutku cudna svetlost obasjava Vasu malu sobicu. Senka koja se osijvala na zidu neverovatno podseca na svetog Petra, ali niko nije ni sanjao da ce on progovoriti zenskim glasom:"Znas li ti koliko je sati?". Osecate jako drmanje i shvatate da Vas keva budi u podne uz srceparajuci govor:"Je l' vidis kol'ko je sati? Opet nisi otis'o u skolu, a nije ni cudo kad celu noc blenes u taj kompjuter, jebo ga ko ga kupi. Sad ja moram d' idem u skolu d' opravdavam..."

Želje, čestitke i pozdravi ... slavnih!

Vuk Drašković.

Beavis and Butt-Head, poznata crtana serija, nastala u produkciji MTV-a na kome je i počela da se prikazuje karajem osamdesetih godina dvadesetog veka. Sama serija prati dva lik, od kojih jedan nosi majicu Metallice (Beavis) a drugi AC/Dc-a (Butt-Head). Tokom svake epizode, priča se svodi na njih dvojicu koji sede ispred TV-a, gledaju Metal/Rock spotove i komentarišu ih svojim poremećenim poimanjima sveta i pogleda na isti. Takođe, svaka epizoda ima i neku radnju, odnosno prati dogodovštine ova dva zgubidana kroz srednjoškolske dane.
Sama serija je parodija. Ali, ne na metalce generalno (kako svaka šuša misli) već na predrasude koje postoje o metalcima (glupi, retardirani, kreteni, maloumni, uvrnuti), a naravno i parodija na šačicu onih koji misle da pojam metalca predstavlja razlog da prave budale od sebe.
U svakom slučaju, sama serija je bila vrh (mislim da se nove epizode više ne snimaju) i smešnija mi je od gomile komedija koje su nekima toliko urnebesne. Takođe je snimljen i dugometražni film "Beavis and Butthead Do America" gde se ta dva klipana totalno najebu američkim šerifima koji, kao i većini jenki filmova, zbog zabune jure pogrešne likove.
Isto tako je urađeno i par epizoda gde su njih dvojica kao pankeri, kao hip-hoperi, ali nisam imao prilike da ih pogledam.

Jedite, ali požurite.

Zapamtiti neku misao u prolazu, na brzinu.

Mistična sposobnost akademika, DrMr-ova, profesora i ostalih deda/baba-prdonja koji su svoju – ako ne plavu – onda sigurno “kultivisanu” krv isuviše ozbiljno shvatili. Ono što po vasceli dan radi cenjena Mira Adanja-Polak, pa čak i kada ne intervjuiše nekog Ješu fosila u omiljenoj nam TV-emisiji.

Uglavnom, posprdan komentar na svaku osobu čije uzvišeno ponašanje, delanje ili govor više priliči jednoj predstavi Vilijema Šekspira nego li realnom životu na planeti Zemlji. Univerzalna depikcija svih oblika arogancije, bilo da je ista porodično-titularnog porekla ili, pak, nema ama baš nikakvog utemeljenja u realnosti. Ciničan spust za sve one koji svojim dizanjem nosa naveliko paraju oblake iznad svojih glava, duboko ubeđeni da hodaju po nekakvom uzvišenju koje ih uzdiže iznad govana pod nogama. Bog je samo jedan, dame i gospodo Prokenjatori. A i naš narod voli da hejtuje, realno...

Centar antičkog Rima na kome se odvijao celokupni javni život carstva. Mesto na kome su govorili najveći besednici toga doba. Nikako slučajno. Za čast da održe govor morali su da se dokažu. Danas je forum dostupan svima. Nema potrebe za nikakvim dokazivanjem niti rangiranjem. Od mesta na kome bi se video pluralizam mišljenja i stavova postalo je mesto na kome se vidi pluralizam nepristojnosti, neobrazovanosti i sveopšteg potisnutog besa i neobuzdane sujete. Neki ga porede i sa onim starim dobrim pisanjem u školskom veceu. Jednog dana bi jedan učenik napisao nešto na zidu, a onda bi učenik iz popodnevne smene odgovarao na "post" svog kolege. Naravno, ne postoji zabluda da su razmenjivali mišljenja o antičkoj filozofiji. Tema je više bila nalik na prostakluk koji nije viđen još od antike. Pravilo na osnovu kojeg fukcioniše je jednostavno i nimalo dvosmisleno. Masa neobrazovanih i primitivnih uvek zatrpa i zaseni obrazovane i kulturne pojedince. U raspravi sa budalom moraš da se spustiš na njegov nivo, inače ćeš ti dobiti etiketu budale. Opet, nije bitno sredstvo kojim mišljenje izražavaš već mišljenje samo, a mišljenja i stavova ima sve manje.

Dve ili više osoba učestvuje u komunikaciji. Približi im se neka "n" osoba, sluša šta pričaju i ništa ih ne razume. Zašto? Pa, oni govore nekim čudnim jezikom. Dobro, nije nerazumljiv, to je i maternji jezik te iste "n" osobe, ali ništa ne konta.
To je zato što osobe koje komuniciraju rebusima uspevaju da govor zagonetkama podignu na viši nivo, da ga učine još većom atrakcijom. Takve osobe niko živi ne razume (bar onaj ko nije iz njihove "intelektualne kaste"), teme o kojima oni raspredaju se graniče spojem nuklearne fizike i pravljenja pravog lovačkog gulaša. Širm krugu ljudi oni deluju kao "udareni" likovi, štreberi i slične varijacije opisnih prideva koijma ih drugi časte. Mada, često rebusima komuniciraju dva ili više pijanih likova koji se neverovatno dobro sporazumeju na taj način. Neverovatno je da će dva totalno trezna čoveka manje razumeti jedan drugog nego dva pijanca koji komuniciraju rebusima.

Osobe od čijih reči bukvalno ne možeš da pobegneš, nakon što si već na sve verbalne i fizičke načine pokušao da ih ućutkaš.
Oni koji te hladnokrvo prate po stanu/kući/faksu da ti završe svoju započetu bujicu misli i zbog kojih se osećaš kao u zatečen u horor filmu-srljaš, trčkaraš i saplićeš se o stvari sa prestravljenim izrazom lica uz poklike: "Prekini, Molim te!" i "Ne mogu više da slušam tvoj glas!", dok oni iza tebe hodaju sigurno i smireno, savim polako i ne prestaju da govore.
Neredak opis svađe sa suprotnim polom uz vrlo objektivan osećaj da rasprava traje satima.

Veoma mudro i duhovito sročen sinonim za određenu reč ili pojam. Nastao je tako što je u srpskom jeziku, kao posledica "ropstva" pod Kaizenovim carstvom, ostalo dosta reči i pojmova koji su se uvukli u svakodnevni govor. Iako je sleng njegov osnov nastanka, vukajlizam se razlikuje po lokacionoj identičnosti i sigurno vam prilikom korišćenja donosi beneficije, za razliku od npr. NEzemunskog slenga upotrebljenog u Zemunu, koji vam samo može doneti batine. Svi vukajlizmi se nalaze u "online" rečniku VUKAJLIJA i dostupni su svima.
U strahu od ugrožavanja bezbednosti srpskog književnog jezika, Vlada RS je u saradnji sa MUP Srbije organizovala akciju u kojoj su najbolji "undercover" agenti MUP-a, poznatiji kao moderatori, infiltrirani u sam centar Vukajlije, sa zadatkom povremenog brisanja vukajlizama i banovanjem autora. Ovim pokušavaju da zaustave rastući trend upotrebe vukajlizama, spreče razne rasprave o autorskim pravima, plagijatima itd i donesu mir Srbiji.
Al' što bi rekao Filip Višnjić, "SRBIJA SE UMIRITI NE MOŽE".