Formula koju upućuješ radio aparatu iz kojeg te cvrkutava premda priglupa voditeljka upoznaje sa najnovijim istraživanjima telekomskih usluga širom sveta, i kaže kako broj SMS poruka stalno raste i da biste i vi sada, ako imate nekog dragog, baš mogli da mu pošaljete jedan "smajlić", prenebregavajući činjenicu da nisu baš svi njeni slušaoci ovce i da će umeti da prepoznaju sponzorisan prilog od strane večito gladnog Telekoma koji bi da isprosi još koju crkavicu pre sopstvene rasprodaje.

Sveti Jovan Krstitelj, prvi hipster ikada. Krstio ljude i pre nego što je krštavanje i bilo izmišljeno.

Najpoznatiji po tome što je krstio Isusa i tim činom ga izvukao, ono jeste da je Isus bezgrešan rođen (napravila ga Božja ruka 'mesto kurca) ali to je taj rad. Uveo ga u stado svoje, ovaj Božje, Isusovo stado, čije? Gde je pastir? Koji kurac bre, pobegoše ovce preko brda.

U davna vremena lik koji cuva ovce,najcesce sa malo skole ili bez ikakvog skolovanja(ma da ima i onih cobana koji su sa sobom na posao nosili "Rat i mir" necu da gresim dusu),da mu prodje vreme na poslu bavio se i sviranjem kojekakvih frulica.
U danasnje vreme osoba koja se intenzivno bavi slusanjem narodne ili ti "cobanske" muzike i za koju se kao i za nekad cobane smatra da nema mnogo skole.

Sistem grejanja izmišljen pre nekoliko stotina godina, kada su u prizemnoj prostoriji kao grejna tela korištena stada ovaca. Što više grejnih tela to bolje grejanje. Vrlo često se dešavalo da grejnu sezonu počnu sa recimo 150 grejnih tela a završe sa 250 ili više( obnovljivi izvori energije) kad se ovce tokom zime ojagnje. Prednost ovog sistema grejanja između ostalog je u tome što su ovo jedina jestiva grejna tela a pri tome i jako ukusna.

U sve što sam se zaljubio kod moje drage ona naveče ostavi u ormar.

Majka vašeg muža koju ne znate kako da oslovite.

Izraz koji se koristi ako se neko izdvaja iz mase. Previse! Evo mog sastava na tu temu. Inače, sastav je dobio 5 na pismenom.
Što su sredine manje,to su raylike primetljivije. Tako su više primetljive razlike u oblačenju, u muzici, materijalnom stanju itd.
U našem gradu se te razlike prilično primećuju.Uvek postoje 'crne ovce' koje su drugačije jer drugačije razmišljaju i ne idu kao muve bez glave za masom.Te crne ovce su odbačene zbog muzike koju slusaju, a to jerok, metal i pank.I je pripadam tim crnim ovcama.Obicno nas masa naziva sektašima, sotonjarama, darkerima, nevernicima, djavoljim sinovima... Sve te predrasude koje imaju su zbog načina oblačenja. Niko ne shvata da i mi imamo dušu, da smo i mi živa bića, i da ne živimo u svojim malim svetovima i zaostalom svetu. Neki cak misle da smo narkomani, pijandure, beskućnici i da nikad ne peremo kosu. Meni je jako ne prijatno kad u grad idem u full crnini (martinke,crne farke, majca na bend, narukvica na bodlje...) i onda u mene upiru prstom. Ljudi misle: 'To kod nas ne može da bude, da nam kvari sredinu, da i naša deca budu takvi bljakeri...'
Nije bitno ko šta sluša, bitno je ko je kakav u duši.

Posle ovog sastava, bila sam još više odbačena od strane mog razreda.

Romansa koja ima male šanse da se završi hepiendom.

Definitivno nije motka koju vadimo iz tobolice sa govnima.
Izraz je stigao iz pastirske tradicije, gde je dirigentska palica rukovodioca stocnog asambla argumenovala njegovo pravo odlučivanja pravca kretanja ritmičnim udarcima po delu elementa stocnog fonda koji je emitovao i kolektovao epitet gore pomenute fraze (govna).
To naravno znaci da je motka udarala po zadnjem delu ovce, jer ih je terao u napred. Da ih je terao u rikverc izraz bi bio: ubalaviti motku ili balava motka.

Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.

Svi koji smo makar jednom u životu jebali ovcu znamo za neugodu koju priređuje prilikom svog nerazgovjetnog i , na kraju, neuspješnog protestvovanja. Svi koji su, ne smo, pardon. Rinta se i trza zadnjim nogama... Ponekad zna čak i da šutne u cjevanicu. Onda samo sebi oteža, jer se zagoreli junoša naljuti, upre još jače i žustrije, pa svojoj strasti pridoda još i grubost. A nju samo više boli. Žao mi je što ovo opisujem do ovih detalja, ali to se tako zna desit’. Ne želim da ulazim u moralnu opravdanost i dopuštenost takvog opštenja sa tim divnim životinjama, ali se smatram odgovornim da opišem čin kakav je najčešće bio.

Kod naših praotaca javljala se potreba da se taj problem riješi. Mnogi nijesu ni imali za cilj prijatnost životinje, već smanjenje otpora, time sebi olakšavajući olakšavanje. Da li su o potencijalnim rješenjima razgovarali u svojim kolibama uz rakiju i savijene cigarete, dok iznad njih vise osušene slanine, pršute i jagnjeći butevi, ili je svaki u samoći kontemplirao o problemu strahujući od osude drugih, za koje nije znao da su isti poput njega, predmet je nagađanja. Glavno je da je rješenje pronađeno.

Treći pasus definicije iskoristiću kao obrazloženje same definicije, tj. odluka koje sam donio u procesu stvaranja. Svi koji ovo čitate do sada ste već iznašli rješenje problema zadnjih nogu ovce iz ponuđenih djelova. Spajanje tih tačkica ostavio sam vama, da biste uradili istu stvar koju je odradio onaj prvi genijalac koji se napaljen, izudaranih cjevanica, sjetio da je skoro negdje vidio gumene čizme do koljena. Vi ste to vidjeli iz svoje stolice u naslovu, on iz svoje negdje po kući. Vaš osjećaj se ne može porediti sa njegovim ushićenjem, niti s užitkom od svega pola sata kasnije, kada je u gumenim čizmama došljapkao do tora.

Sada su ovce srećnije. Grubi su samo oni koji ne znaju za trik sa čizmama, ili ne daj bože, čizama nemaju. Opanci ne mogu izdržat otpor ovce, a one čizme do prepona su do prepona. Previsoke su. Priznajem, pored objašnjenja fenomena nošenja gumenih čizmi u sred ljeta , cilj mi je bio i edukacija neiskusnih vodilaca ljubavi s ovcama. I zbog nje i zbog njega.

Petim pasusom konstatujem da su i četiri bila dovoljna.

Da, da to su one ružne čizme koje svaki dan viđate po gradu.UGG's iliti Ugg Boots su "čizme" napravljene od kože od ovce koje su tokom 70-tih postale zaštitni znak lokalnih surfera u Australiji jer su njihovim obuvanjem mogli brzo da ugreju noge nakon boravka u hladnoj vodi. Ali danas one su zaštitni znak svake ribe koja drži do sebe i do modnih trendova. Postale su must have kada je Pamela redovno počela da ih nosi na snimanjima baywatch, a za njom i ostale poznate trendy devojke.

Dobroćudni bucko kog vodiš na pecanje samo da te ne bi ujedali komarci. Obično je to dosadan ali i naivan tip kome poziv na pecanje imponuje i spreman je da odloži planirano samo da bi zabacio nekoliko puta. Ne ume da ćuti, smrdi i smotan je ko sajla ali zato svojim vonjom privlači sve vrste insekata. On je izujedan i srećan, a ti si upecao nešto i komarci te nisu načeli. Sve u svemu, i vuk sit i ovce na broju.

Period u kome 60% fejsbuk prijatelja kreće da piše filozofske traktate, eseje, etičke pamflete i oglede na statusima o srpskom predstavniku na Evroviziji. Kreće silovanje mozga sa beskonačno dugačkim i dosadnim palamudijama o kvalitetu pesme koje šaljemo u zemlju-prošlogodišnju pobednicu. Polemika može izazvati građanski rat.
Summa summarum-sve pesme koje pošaljemo su uglavnom neka vrsta simbioze kurca od ovce i muda od labuda, sa tekstom kog bi se i Marina Tucaković na sličicama postidela.
I ne, nije jevrejska zavera ako se plasiramo na egzotično 23-e mesto.

U vremena dok su mladi očijukali čuvajući ovce, a gunj od vune bio znak prestiža, mladi čobani su šarmirali mlade čobanice svojim umećem na fruli. Zadevanje frule za pojas značilo je kraj zabave i vraćanje ovčijim brabonjcima.

Danas je sviranje čobanicama zamenjeno sviranjem muškom polnom organu, a do frule drži još jedino Bora Dugić koji je poslednji put viđen kako u nastupu ludila pokušava da obrije bradu, dok ga Boki Milošević ubeđuje da zadene britvu za pojas.

Zadevanje za pojas tako danas znači obustavljanje neke iritantne nepotrebne radnje, presipanja iz šupljeg u prazno, mlaćenja prazne slame i, naravno, sviranja kurcu.

Kaže se za nekoga ko ima problema sa komunikacijom sa ostalim osobama iz društva, gadno oboleli čak mogu da izvade telefon, smanje zvuk na minimalno i nakrenu glavu, naravno jedino što možete da predpostavite je da im nisu sve ovce na broju...
Može se smatrati i posledicom Pašteta sindroma ....
često je zapuštenog izgleda, i stvarne ljude vidii samo u školi, i povrh svega i njih izbegava...
Njegova rodbina misli da je on pametan, ali ga niko ne shvata, a u stvari je gluplji od Pepa praseta...

Iliti ga na srpskom "Glavni sponzor svih kurava iz sela".
Njegova obilježja su dobra kola koja je kupio od neplaćanja poreza, zalizana kosa pored koje se ističu veliki zalisci i naravno čale koje nosi na čelu da bi sakrio te iste zaliske.
Najčešće se sa njim mogu vidjeti mlade djevojke koje žude za pažnjom i novcem kojeg im on daje.
Mnogi su na njega ljubomorni ali ipak on je samo jedan obični čoban koji je ovce zamjenio sa kozama, pa ih svaki dan vodi na ispašu.

Gospodja koja uveče pred spavanje ne broji ovce nego autobuse. Mogli bi da je snime na traku pa da ona samo pušta kad šta treba da dodje i podje, ali ne - nije to mts ili telenor, ništa digitalno. Zato ova gospodja osam sati dnevno izgovara - Putnički autobus iz Niša, preko Vranja, Leskovca i Pirota prispeo je u stanicu..Autobus za Banja Luku preko Iriga, Rume, Šapca, Loznice..Postavljen je na sedmi kolosek i kreće po prijemu putnika..Toliko je uvežbana i zna sve napamet da komotno može da čita knjigu uporedo sa najavama dolazaka i polazaka.

Izgleda da je ljudski narod krenuo putem regresivne evolucije. Umesto da se iz obilja reči srpskog jezika izabere adekvatna za izlazak sa društvom srpska omladina je uvela novi termin baziran na onomatopeji zvuka jedne obične ovce. I bez obzira što se i dalje za komparaciju sa glupim bićem koriste domaće životinje u kojima prednjači ovca, naš podmladak ipak bira da bleji. Ovim smerom i ovom brzinom neće dugo vremena proći pre nego što ćemo početi da mučemo, krekećemo pa verovatno i da kokodačemo, a ko zna, možda ćemo jednog dana početi i travu da pasemo.

Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.

Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.

Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.

Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.

Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.