Često se u online igricama ili npr. chatovima koriste pseudonimi, tj. nadimci, koji su ranije bili normalni, a sada su dosegli nivo individualne satisfakcije.

Potpuno suprotno od kancelarijskih pacova i kao što stara srpska tradicija deljenja u dva tabora nalaže, njihovi najveći neprijatelji, kao i glavni razlog za svaku grešku ili kašnjenje u firmi sa tačke gledišta ovih drugih.

U ovu grupu spadaju fizički radnici, majstori, magacioneri i svi oni koji nemaju kancelarije na spratu sa klimom, netom i aparatom za kafu.

Za razliku od gospode sa sprata, prema kojima retko imaju poštovanja i čija je garderoba uglavnom čista kada krenu kući, kod proizvodnih žohara ne pomaže čak ni bonux u kombinaciji sa ferijem i varikinom, mada oni često umeju da kažu kako su ponosni na te mrlje, jer one simbolizuju rad, za razliku od "onih gore" koji najdalje mogu korektorom da se umrljaju.

Naravno, taj nadimak im je dao neprijatelj, kao što su ga oni dali njemu, i to baš zbog toga što su ispod njih u toj prljavštini kao i zbog natrpanosti proizvodne hale koja odaje utisak da odakle god se radnik pojavi, deluje da je izmileo k'o žohar.

Slađan je verovatno jedno od najdebilnijih muških imena koje može da se nadene detetu. 'Ajde,dok je dete malo,pa i nekako. Slatki, slatkišu, Slađane... Familija i tata i mama mogu da tepaju svome čedu i svome ljubimcu... Ali već sa polaskom u školu dolazi do prvih problema sa imenom. Deca su prostodušna, ali i surova, a ime Slađan je kao stvoreno za zajebanciju. Vukovi, Stefani, Miloši, Vladimiri, Aleksandri, Jelene, Marije... i svi ostali do mile volje mogu da maltretiraju sirotog Slađana samo zbog njegovog imena.
Slađko, Slađani, Slađana, Sladžo, Šećeru...

Žensko detence sa loknastom kosom.

Nakon emitovanja prve dve epizode ovog serijala, počela je serija hapšenja, međusobnih optužbi Vukajlijaša, pretnji autorki Insajdera Brankici Stanković, a došlo je i do prvog pokušaja atentata.
Naime, nekoliko sati pre emitovanja trećeg dela emisije, naša hrabra novinarka i autorka Insajdera Brankica Stanković je ranjena u Leskovcu ispred jedne ćevabdžinice, gde je čekala deset s’ lukom.
Odmah je zbrinuta u bolnici ali njeno stanje još uvek nije stabilno.
Inače Brankica je ranjena zbog toga što je udarila na zmijsko gnezdo i postavila još nezgodnija pitanja.
Da li je istina da je Vukajlija puna rasizma i da su uvrede na račun drugih rasa i nekih nacija toliko uzele maha da je i sam Kaizen nemoćan u sprečavanju ovih uvreda koje svakodnevno, po ceo dan kruže sa ovog sajta po čitavom svetu?
Da li je istina ono što se samo po skrivenim ćoškovima Vukajlije, a tvrde Kaizenovi protivnici, da je bilo mnogo malverzacija u preprodaji igrača iz njegovog fudbalskog kluba FK Vukajlija, a da je u svemu tome najviše učestvovao menadžer iz senke koga svi znaju samo pod nadimkom Mlata?
Šta se dešava na okupljanjima koja organizuje za sada takođe nepoznata osoba kojoj se isto zna samo nadimak, natnat i da li je istina da se na tim okupljanjima propagira neko sektaško učenje, konzumira droga i alkohol i uz blagoslov moderatora se radi čak i na rušenju države?
Da li je dodela nagrada Vukar nameštena i već se unapred znaju pobednici nekih kategorija?
I na kraju se postavlja logično pitanje. Da li Kaizen uopšte kontroliše Vukajliju ili je sve otišlo do đavola?

Vojvođanski izraz reči staviti. Koriste ga svi u dobi od 55+, al' može se čuti i od mlađih naraštaja. Noročito upotrebljen od strane moje babe, kao i varijacije ove reči oblika ''metićemo, metućemo i metnućemo.

Legendarni Mercedes 123.
Automobil koji bi, pored bubašvaba, takođe preživeo opšti nuklearni rat.
Zapremina gepeka je tolika da unutra može da se baci i fudbalica 1 na 1, pa je zato bio omiljeni auto svim švercerima koji su iz Juge išli ka Nemačkoj, Turskoj i Mađarskoj. Pored klasične robe koja se švercovala iz tih zemalja (Nemačka tehnika, Turska garderoba i zlato, Mađarski sirevi) nije mogao da prođe dnevnik 80-tih a da u njemu nije snimak Mece Švercerke i par Kurda kako veselo vire iz gepeka u reportaži provaljenog pokušaja ilegalnog prebacivanja u Evropu.
Taksisti su ga masovno koristili, ubacivali po 6,7 ljudi u njega i sav njihov prtljag pa čak iako su to žene, koje su poznate po tome da nose abnormalne količine prtljaga.
Udariti drugim automobilom u Švercerku je bilo isto kao i udariti u zid sa čeličnim armaturama.
Inače i dan danas ovaj auto je popularan kod Romske populacije i kada je svadba kod njih, često se može videti i po desetak Švercerki ispred šatora. Zbog njih je ovaj auto i zaradio drugi nadimak "Ciganska Sreća".

Pripadnik čuvene CSI Beograd jedinice.
Jedan od najboljih forenzičara kod nas, čiji je uspeh u prikupljanju materijalnih dokaza u vidu direktnih priznanja, najveći u Srbiji.

Još dok je bio veoma mlad kod njega je bio primetan izuzetan talenat za forenziku, pa je poslat u Sremsku Kamenicu na četvorogodišnje školovanje koje je završio sa odličnim uspehom. Ne sa odličnim ocenama, nego sa odličnim preporukama starešina.

Odmah pošto je stigao u Beograd prebačen je u forenzičare kod kojih je i dobio nadimak Lopata, a sve zbog izuzetne veličine i snage monstruoznih šaketina koje poseduje, za koje neki nesrećnici koji su se zatekli na pogrešnoj strani istih, kažu da je kombinacija udarca kombija i groma od koje su često zaboravljali kako se zovu, ali ne i šta su uradili da dođu njemu pred oči.

Ponekad se dešavalo da i sam Miletov izgled, bez upotrebe lopata ili dirigentske palice toliko prepadne nekoga, da je odmah priznavao i ono što nije uradio, samo da bi senka planine koja se iznenada nadvila nad njega, sklonila se bez da mu iz udarca otkine glavu.

Šefov omiljen čovek i neko koga zovu samo kada je potrebno brzo i efikasno pribaviti ključni dokaz za osudu.

Reč koja na jugu Srbije znači sa malim loncem, sa lončićem.

Ortak kog neizmerno voliš, ali izbegavaš da sa njim izađeš iz kraja zato što ne postoji šansa da izađete, a da ne izbije opšte nabadanje.

U principu ortak koji je dobar prema svojim drugarima i dao bi ruku za sve njih, ali ljudima koji nisu njegova ekipa ne oprašta ni najmanju grešku. Baremo ono što on misli da je greška, a često pogreši u proceni i za neku potpunu glupost napravi hejsel.

Uglavnom je malo nižeg rasta, nabijen, stabilan i jako brz iako izgleda kao kocka, a nadimak Konan Varvarin je dobio, ne samo zato što lomi sve oko sebe, već zato što voli da koristi i razna priručna sredstva u tom rušilačkom pohodu. Omiljena sredstva su mu baklja i močuga.

Voli da se zaleće na brojnije protivnike jer mu je najslađe da se posle hvali kako je sa par drugara izrazbijao dvadeset ljudi i razjurio ih k'o mačke s' jebišta. Ako pak dobije batine, ne uzima im za zlo, a drugarima se ceo dan izvinjava, mada ne mora jer oni ga ipak vole takvog kakav je.

Pljuga koju zakineš kad naiđe GSP, da bi kasnije nastavio sa njenom konzumacijom.

Kada se pika dbalfu, vrste mali, poželjno je da se mijenjaju igrači koji najmanje oznoje marker, boje žuti.

Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:

1. Obično gvozdena kugla koja se stavlja u top kao zrno tj metak.
2. Mamlaz sa manjkom IQ koji toga nije svestan.
3. Debilko koga je lako nagovoriti na razne gluposti.
4. Tupson koga šef koristi kao topovsko đule, bez pogovora radi sve što mu šef kaze i više od toga ali ne zato što je vredan nego zato što mu je neko rekao da tako treba.
5. Barsko kreketalo.
6. Đule Van Gog

Siguran sam da mnogi ne znaju, izuzev onih starijih medju nama, a i iz istorije se verovatno uče neke "bitnije" stvari...

Lužički Srbin i general srpske vojske tokom oslobodilačkih ratova 1912-1918. Rodjen kao Pavel Šturm 1848 u Zgorželcu (Lužica), vojnu akademiju završio je u Vroclavu.
U Srbiju dolazi pre srpsko-turskih ratova da predaje na vojnoj akademiji. Oduševljen ovom zemljom, oženio se Srpkinjom i promenio ime u Pavle Jurišić, a prezime Šturm je zadržao za nadimak.
Kao dobrovoljac, učestvuje u srpsko-turskim ratovima 1876-1878 sa činom poručnika, gde se istakao kao komandant Šabačkog i Posavsko-Tamnavskog bataljona zbog čega je unapređen u čin kapetana.
U balkanskim ratovima komandovao je Drinskom divizijom, koja se najviše istakla u Kumanovskoj bici probivši tursku odbranu.
U prvom svetskom ratu komandovao je III armijom, koja je zaslužna za sprečavanje prodora austrougarske vojske, čime je omogućeno Stepanovićevoj II armiji da se na vreme rasporedi i donese prvu savezničku pobedu u Cerskoj bici.
Sa III armijom učestvovao je u Kolubarskoj bici i na solunskom frontu.

Odlikovan je Ordenom Karađorđeve Zvezde sa mačevima, Ordenom Belog Orla sa mačevima, Ordenom Takovskog krsta, a penzionisan 1921. Umro je u Beogradu 1922 godine.

Nadimak i dodatak uz ime (Pera AMD, Mika AMD ... ) . Po pravilu se odnosi na mlađu mušku osobu, po zanimanju srednjoškolac ili student. Eventualno slabo plaćeni sklapač računara ("tehničar računara") u nekoj lokalnoj radnji koja još nije poklekla pod naletima raznih Gigatrona i Tehnomanija.

Dakle, ljubitelj tehnologije, ali bez love. Usled toga i sklonost ka AMD-u, koji uvek nekako ispadne jeftinija i sirotinjska opcija u odnosu na konkurenciju (Intel i Nvidia ). Naravno, i to ne može baš novo. Procesor polovan, Kupindo ili Limundo. Grafička rudarska, pa je Kinezi prepakovali i prodaju kao "skoro novu". Matična sklapana od delova za frižider. Napajanje prvobitno htela da koristi Al Kaida za neku improvizovanu bombu, pa odustali i rashodovali. Kinezu na Aliekspres obavezno piše da stavi cenu ispod 50 dolara, da prođe bez plaćanja carine.

Pošto su pare problem, povremeno sklapa konfiguracije i za druge. Mušterije su mu sirotinja, kao što je i sam, pa nema neku zaradu. Ali zato je za trećinu jeftiniji od drugih. Minimum.

Ako se radi o retkom, čudnom i nesvakidašnjem prezimenu, najčešće moraju da slušaju pitanja „e, a što tebe zovu (prezime)?“. Posle toga sledi odgovor „zato što se tako prezivam“, iščudjavanje osobe koja je postavila to pitanje, i svesnost koliko je glupa ispala. Sam sam postavio to pitanje barem četvorici, petorici likova, i svaki put se desilo isto. Ako vlasnici tih prezimena nemaju previše smisla za humor na svoj račun, može doći i do radikalnijih mera objašnjavanja.

Svako ko je ikad odigrao nekoliko termina na malom fudbalu, sigurno je primetio jedan ovakav egzemplar ljudskog roda. U mojoj varijati profil indijanca izgleda otprilike ovako:

GENERALIJE

Starosti između 22 i 42 godine. Zaposlen u nekom uspešnijem privatnom preduzeću čisto da ne bi lelemudio čitav dan. Firma je tatina, naravno, a tata ne voli lenčuge. Neoženjen. Nije u stalnoj vezi. Jebe naveliko i "nema te koja nije pala, br'te". Obožava fudbal, zna sve o njemu a i šire, redovni je posetilac kladionica, a svojevremeno je bio "najperspektivniji kadet Partizana, ali ga trener nije baš gotivio i jebiga br'te, šta ćeš...". U zavisnosti od uzrasta nadimak mu je Peca Buručaga, Goksi Maradona ili Đole Ronaldo. Nadimak normalno, nije sam sebi nadenuo, već su ga tako prozvali drugari dok je bio "najperspektivniji kadet Partizana, ali ga trener nije baš gotivio i jebiga br'te, šta ćeš..."

PREVOZNO SREDSTVO

Ultra nabudžen, besprekorno čist i uglancan automobil isključivo nemačke proizvodnje starosti najviše 5 godina. Uvezen direktno iz Minhena preko "onog lika, znaš bre, što je igrao za KFC Uerdingen, pa kako ne znaš!?..." Zastavica omiljenog mu kluba visi o retrovizoru. Na radiju trešti SportFM, jer se čeka 3+ na tekmu Ankaraguču-Genčerbirligi.

TERMIN I NEOPHODNI REKVIZITI

Termin je "njegov", tj. ili ga on plaća ili arči firmine termine zakupljene za godinu dana. I lopta je njegova, tj. on je nosi i odnosi. Obavezno je reč o nekom vrhunskom modelu poput npr. Nike Total90 Omni, koju mu je poklonio ekonom Mančester Junajteda lično kad je "bio sa ćaletom nešto u Engleskoj poslovno, br'te i malo skoknuo do Ljančestera da snimim trening, ono, br'te..."

POJAVA I OUTFIT

Kilo gela u kosi sa sve tračicom koja je drži iznad čela. Tračica stalno spada posle "spektakularnih" udaraca glavom, pa je valja nameštati ODMAH bez obzira što akcija još uvek traje. Upareni dres i šorts - uvek egzotičan klub ili reprezentacija - "nema ga niko br'te". Broj 10 na leđima uz nadimak i fudbalski nadimak (vidi pod 'generalije'). Najnoviji model patika izuzetno jarkih boja, specijalno pravljenih za baš tu podlogu na kojoj se trenutno igra. Čarape naizgled nehajno zarozane, ali pažljivim posmatranjem se može utvrditi da je leva malo više zarozana od desne, kako bi se jasno video kraj škorpionovog repa iznad levog članka.

IGRA I PONAŠANJE NA TERENU

Intro je ritualno istezanje svih mogućih mišića na telu uz ometanje ekipa dok prethodni termin još uvek traje. Pre nego što igra počne, smetaju mu bušne mreže, grbe na terenu, izbledele aut linije, "a i ovaj jebeni vetar opet nama duva u lice, do kurca br'te... menjamo strane". 47 sekundi nakon toga vetar je opet promenio smer. Kad igra počne, svaki kontakt sa loptom propraćen je komentarima upućenim igraču protivničke ekipe poput "vidi sad, vidi sad ovo, 'ajde, dođi, dođi na ringišpil..." ili "oooooooo, radiiii, radi volove..." i slično. Kada ga neko nakon takvih komentara "slučajno" pokrlja, valja se po terenu i kuka u glas, iako mu nije ništa. Posle 14 sekundi obavezno skače kao oparen i želi da se razračuna sa krljatorom. Tada ga svi drže uz podsmešljive komentare "nemoj Goksi/Peco/Đole, ima ženu i decu..." 99% svih akcija na terenu kada je lopta u indijančevom posedu završavaju se bez ikakvog rezultata, tj. nema opasnosti za gol protivnika. Položaj ruku i tela pri prijemu lopte na grudi je jednostavno neopisiv. Skoro da je za špice sportskih emisija, sve dok lopta ne dođe u kontakt sa njegovim grudima i odbije se u aut, praćena demonstrativnim gestikuliranjem u pravu neba i obraćanjem Bogu na pogrdan način. U svakoj spornoj situaciji postavlja se kao vrhovni i jedini arbitar, u korist ekipe za koju igra - ili će u suprotnom da odnese loptu "pa se vi jebite, br'te".

TUŠIRANJE

Prvi ulazi (utrčava) u svlačionicu. Nastoji da potroši svu raspoloživu toplu vodu. Bira koji će od 3 parfema i 4 dezodoransa da aplicira nakon tuširanja. Izlazi iz svačionice nalickan, namontirane frizure, obavijen oblakom pare i parfema uz standardan komentar: "E sad br'te idem na neko karanje, a vi pederi uzmite 2 ture 'rogatog' meni na crtu!"

AFTERPARTY

Indijanac odlazi u noć, a mi pederi već nazvali 4 ture 'rogatog' njemu na crtu.

Još poznate i kao ljubavne žvake. Taj su nadimak dobile po tome jer mladi koji stupaju u vezu po prvi ili drugi put, sasvim mladi i neiskusni imaju istančan osjećaj za loš zadah. Kako su se tek izmilili iz pelena i rijetko kad žvakali neke ozbiljnije žvake osim Bazooke ili Čunga lunge traže nešto što u isto vrijeme i otklanja loš zadah, a da pri tom nije previše ljuto, jako i ne pušta suzu na prvi griz. Pravi izbor za njih je ljubičasti airwawes. Takođe ta potreba za kupovinom ostaje i poslije raskida sa prvim partnerom, prvih par mjeseci ih kupuju u znak sjećanja na bivše, a onda jednostavno to im pređe u naviku.

Slodobno se može procijeniti da su žvakači ljubičastog dosta povučeniji i tiši ljudi koji ne vole pretjerano da se eksponiraju, mada ih nikad ne treba potcijeniti, što odaje i sam njegov ukus - tih i sladunjav, za razliku od žvakača crnog ili plavog koji su uglavnom dosta spremniji za akciju i otvoreniji karakteri.

Postoje. Prave se od jeftinijih materijala, tipa skaj, a dole je karton u boji kao imitacija djona.