Od Kara - crno
i Sevdah - zapadno balkanski slow core pokret zapochet pod Osmanlijama.
Karakterishu ga pesme o neuzvracenom alkoholu i metil ljubavi. Bitno je da je izvedba vrlo organska, tj. da se zvuci harmonike ili violine obavijaju oko zadule glave slusaoca, dijametralno proporcionalno od smera dima cigare ili vektora bljute.
Pokret, pretecha pasivne pobune protiv Zuluma i Kuluka Okupatora, pobuna koja pochinje u jetri, a zavrshava se u nekom blatnjavom Jendeku periferije Otomanske imperije.
Postoji adekvatan plagijat u anglosaksonskoj kulturi, pod imenom emo, s tim sto je od originalnih postavki ostala samo razbarushena frizura.
EmoDark

Rušenje mukotrpno gradjenog sneška roundhouse kickom u glavu. Suma Sumarum afere "Semajlirana pufna za frezenklovanje". Kofa vode u lice Ministru Bačeviću.
Kad nekome kažeš bez likovanja i zle namere do od toga što on misli nema ništa.

novoizmišljena matematika, sa novim matematičkim zakonima, još uvek nepoznati zvaničnoj nauci. Eventualno može da se primenjuje u Estradnoj školi, koju pohađaju Zvezde Granda, Bora Drljača i Seka Aleksić.

Najskuplja stavka potrosacke korpe u Srba.Sve je jeftinije nego ona.Razlog mozda lezi u tome sto su Romi manjina pa ih je malo te je stoga ciganska picka retka.

Po Evropskim standardima:
Potkupljivanje sudije pre pocetka meca sa izvesnom sumom novca ili ostalih materijalnih dobara u zavisnosti od ranga takmičenja koje sudi.
Po nasim standardima:
U visem rangu takmičenja, materijalnim dobarima, u nizem rangu takmicenja pretnjama i sugerisanjem gledalaca na pomoć domacinu. Ovaj tip sugerisanja je uglavnom zastupljen u prigradskim naseljima (selima)

Sifrovani jezik crtica,zagrada,tackica I ostalih znakova interpunkcije i nekih slova.
Ovaj sifrovani jezik moze da cita svako ali retka manjina ga razume totalno (u fulu)..
Moze se reci da su smajliji esperanto 21 veka.

Uglavnom se radi o najuglednijem astrologu,koji ima diplomu iz astrologije?! Profesor je na astroloskom fakultetu?! I vec godinama se uspesno bavi astrologijom,ali eto shvatio je da moze da pomogne i obicnim ljudima pa je odlucio da se pojavi u posleponocnom terminu i savetuje lakoverne ljude. Svoja prorocanstva zasnivaju na datumu rodjenja,prvim slovom imena,a nekad i samo glasom preko zice sto se odmah krsi sa bilo kakvim "principima" astrologije.. u prevodu prodaju maglu.

Испао си пањина, јебем те блентавог, неуспешни абортусу, али не - нећу набити секиру у твоју главу, трансферињо. Зашто?
Е, јебем те у уста шкрбава, па драг си ми, по бабу и стричевима овога пута идем, линијом којом остављам пријатеље крај себе...

Овом фразом сажаљевачки остављамо немача појма у животу, иако би, по правилима здравог разума, требало да га отерамо у три першуна, али, да се тако флафичасто изразим, прећи ћу преко тога, јер смо прави пријатељи и везани смо к'о црева набрекле и супрасне Милке...

veoma slicno tamnom vilajetu, samo sto je za ovo pravilnije reci: zajebaces se, opet ces se zajebati

Idealan posao za mladog srednjoskolca koji ne izbija iz igraonice i soniteke bi svakako bilo radno mesto takozvanog otvaraca i zatvaraca vremena na istom tom mestu. Prednosti ovog posla su: Imas osecaj da si mudo medju jednakima, znas koji je najbolji dzojstik, usavrsis skil, useres se od besplatnog igranja i radis u zdravoj atmosferi prepune pozitivnog naboja...tj. pune zdrave psovke i duvanskog dima.
Neki srecnik tako i pocne.
Bavicu se zasad samo tim srecnikom.
Taj doticni srecnik ce kasnije svoje radne sposobnosti okusati ili na gradjevini gde ima sexa svaki dan ili u nekoj autoperionici ili vulkanizerskoj radnji. Gotovo ima da se privikne na dobre uslove rada, bezbednosti i raspravljanje sa svakakvim budalama za takve pare ko sto su 15 evra dnevnica.
Ako je doticnom u blizini negde suma, zacas posla mu se pruza to radno zadovoljstvo da svaki dan stavlja glavu u torbu kao i voznja traktorima i kamionima u stilu Sebastijana Loeba.
Mada svakako za, sada osamnestogodisnjaka, posao iz snova bi bio konobarisanje po fensi kaficima. Em si upucen u sve u gradu, em ribe vole konobare, em krades ko konobar, em smekas ribe po ceo dan i preko reda dobijas ulaznice za novi ultra foam fromage du pomme du terre party all night ultra. Svoj rad mozes da krunises odlaskom u Crnu Goru na leto gde ima da se useres od rabote, ali i od para.
Ako je taj doticni uclanjen u neku omladinsku zadrugu moze po prvi put ko sto bi njegovi roditelji rekli da nadje neki pismen posao...npr lokalna fabrika sundjera ili cokolade, gde radis dok te ne najure jer si logicno prvi na listi za odstrel viska.
Sad je ipak posle odsluzene vojske vreme za stalniji posao. Najbolji posao danas za mladog coveka u Srbiji je ipak drzavna sisa...tj. vojska.
ProfesiJonalana.
Postanes bre ugovorac, sa svim privilegijama patriote, dobre plate, dnevnice i dolaska kuci jedne nedelje u mesecu. Pa onda i cin. Fatio si Boga za muda.
E posto je granicna skolonost stednji kod mladog coveka sklona nuli ma sta na to reko Modiljani, ono sto zaradis potrosis za tren.
I onda shvatis da imas nekog tecu u Svedskoj koji je odavno trebao da se seti da te udomi malo kod njega dok se ne snadjes za pocetak. A posle...dodjes s mecku koju ti pere i "vulkanizira" neko iz gornjih pasusa, na kucerdi koju pravis imas nekog slicnog iz tih pasusa kao radnika, a da ne pricam sto se izivljavas na konobarima.
Za sony i ogrev vise ne maris.
Pa ko kaze da u Srbiji mlad covek nema alternativu!
A pored ovog uvek ti se nudi veliki broj nelegalnih poslova, rialiti shoua, zvezdi granda, nagradnih igara i licitacija.

P.S. Iz "definicije" izuzimam one retke koji studiraju, ali STVARNO studiraju, onda one mlade ljude iz ove defke: http://vukajlija.com/sin/59676, i naravno devojke jer jos nisam proucavao razvojni put njihovog zaposlenja.

Vrlo opasna autosugestivna misao kojom se dobija na samopouzdanju. Nije redak slučaj da se precene sopstvene sposobnosti, pa je ishod u nekim slučajevima i tragičan.

Svako od nas u svojoj bližoj okolini (ne daj bože u familiji) ima jednu osobu koja odgovara ovom opisu. Naravno, u 100% slučajeva reč je o osobi muškog pola, najčešće srednjih godina. U mladosti nije bilo sporta kojim se nije bavio, od fudbala pa sve do pikada što mu daje za pravo da sebe smatra najvećim sportskim stručnjakom. Ni u jednom sportu se nije dugo zadržao jer ga je na fudbalu trener mrzeo i nije mu dao da igra, košarku je ostavio jer je trener glup a saigrači nesposobni, rukomet jer su mu tri isključenja na po dva minuta isuviše malo za jedno poluvreme a kamoli za celu utakmicu, i tako dalje. Danas, on je škembav, poćelav, retko kad uredno obrijan i podšišan čovek koji vazda fura sportski stil oblačenja, tipa trenerke koje su mu uvek spoštene na pola dupeta pa mu je takozvani "majstorski dekolte" uvek otkriven, izlizane stare dresove Crvene Zvezde ili Partizana, Milana, Barselone, BSK Borče i slično. Ne propušta nijedan sprtski dogadjaj u svojoj bližoj okolini pa makar to bilo i pljuvanje u dalj, i tvrdi da bi čak i u tome pobedio svakoga. Njegove omiljene sportske manifestacije koje redovno posećuje su lokalni turniri u malom fudbalu i basketu i tu dolazi do izražaja svo njegovo raskošno znanje i stručnost u svetu sporta. Dobacuje, deli savete, pljuje sudije, igrači su svi redom invalidi, psuje oca, majku, sestru, babu, tetku, pa tako sve redom do četvrtog kolena i nazad. Trudi se da bude u centru pažnje i moli boga da neko udje u raspravu sa njim, iako svi znaju za jadac pa im ne pada na pamet da to urade. Ipak, ponekad se nadje nekizajebant koji iz čiste dosade rasplete neku sportsku tematiku sa njim čisto da mu prodje vreme, da gleda dotičnog sportskog eksperta kako pizdi i trudi se da mu dokaže neke svoje mudrosti, i naravno da se slatko ismeje njegovoj gluposti. I pored togašto ga većina ljudi u njegovom okruženju smatra komedijom života, on ipak ima neke posebne povlastice u svom mestu ili kraju, a to su recimo sto u kladionici za kojim samo on sme da sedi, uvek otvorena crta u kafani u kojoj je rado vidjen gost jer uveseljava i privlači mušterije svojom pojavom i samim tim gazdi pravi veći pazar, i naravno može da na trafici prelista dnevnu sportsku štampu a da mu prodavačica ne kenja u fazonu "nije ti ovo biblioteka". E sad, takvih ljudi ima oženjenih i ne oženjenih, odnosno sa decom ili bez dece. Ako su kao u prvom slučaju samci onda je to u suštini ok, ali ako su oženjeni i imaju sina, e onda jadno to dete! Mali će biti forsiran i teran da ide na pet sportova odjedom, a zadovoljstvo bavljenja bilo kojim od njih biće zamenjeno kritikama i konstantim zvocanjem njegovog ambicioznog oca koji pokušava da preko svog deteta izleči svoje komplekse iz mladosti i da od njega napravi sportsku zvezdu na kojoj će zgrnuti pare i živeti lagodno do kraja života, makar malog morao puškom da tera na to.

Komsija je izuzetno rasprostranjena vrsta coveka, a glavno staniste, gde je i naj rasprostranjeniji su mu urbane sredine.
Komsija potice od latinske reci komsikus, sto bi u slobodnom prevodu na naski znacilo dosada, drndalo ili, kako ga neki naucnici prevode-gnjavator.
Komsija se deli na mnogo razlicitih vrsti, ali je svaka prica za sebe, a povezani su samo recju ,,komsija" u svom imenu.

Dakle, sada cu navesti podelu ovog bica:

1. na prvom mestu vidimo Komsu. Komsa je onaj kul lik, koj se uvek javi onim ,,oooooooooo pa de si komsija" ili necim slicnim. U slucaju da Komsa deli zgradu sa vama, on ce vas ne izostavno sresti u liftu ili na stepenicama dok bude isao u srednju skolu, po hleb, ili po pivo.

2. na drugo mesto stavili smo Kokuza. Kokuz je dobio ime po onoj frazi: ,,Frontalni sam kokuz", ili po naski receno: ,,nemam kintu".
Takvi ce veoma cesto traziti stoju, dve stotine, a ukoliko je neki sramezljiviji tip, onda ce traziti 10 dinara(ali vise puta dnevno, tako da vam to dodje isto).

3. Prijateljski nastrojeni komsija je dobio mesto pod brojem tri. To je komsija koj je odavno otisao u penziju i sada cuva unucice dok mu je sin na poslu. On ce se uvek ponuditi da vam drzi vrata od lifta ili da vam pomogne da iznesete neku torbu. Cista je suprotnos Drndi.

4. Drnda se nasao pod cetvrtim u nizu brojeva. Naime, Drnda je onaj nadrndani, matori covek koj kao po pravilu zivi ispod vas.
On ce uvek izlaziti iz stana kada cuje kako neko trci na stepenicama, vikace na vas, cak i ako ste samo slucajno zaskriputali patikom pola metra od njegovih vrata.
On ce vam uvek busiti loptu kad sa frendovima igrate fudbal iza zgrade, na travi koju, jelte, on svojim rukama uzgaja, te ju je prisvojio za sebe.
Ova vrsta coveka nema porodicu(ili se nije ni zenio, ili su ga napustili i otisli u Indiju, Singapur ili suprotni kraj srbije).
Sto se tice plemena, njegova slika sa porodicnim zbunom je relativno izmazana i presvrljana jer se odrekao pola familije zato sto su mu kupili majcu koja nije crne boje ili zato sto doticni ljudi voze auto koj je obojen u neku boju svetliju od boje mraka.

5. Drug. Drug je vas vrsnjak koj je tu u zgradi, obicno je 1 godinu mladji/stariji. Sa njime se druzite od rodjenja i znate tacno na kojim kooridnata mu se nalazi rupa na carapi koju ptekom nosi u skolu.

6. Smarac. To su komsije koje ce uvek imati neki problem sa vama ili vasim daljim rodom te ce vas zato stalno ogovarati ili psovati. Uvek ce im pucati ventil/sporet/vodomer pa ce gasiti struju/vodu u celoj kuci.

7. Tetka. Tetka je tu da bi isla od stana do stana i pila kafu sa prijateljicama. Kad Tetka dodje u vas stan, vasa mama ce morati da se ponasa kulturno i da vas posalje po kafu, posto je u kuci nemate.
Tetka ce ostati u vasem stanu sve dok joj mama ne kazi da mora da uspavljuje vas/ vaseg mladjeg brata(iako imate 14/12 godina) pa zato mora da ide. Tetka ce zatim otici, uz onaj ispitivacki pogled ka haosu koj vam je na terasi.
Tetka ima karakteristican dugacak vrat k'o u zirafe kako bi imala veci pregled terena u stanu u kome se nadje.
Nakon svake posete, tetka ce otici obavezno punog stomaka i to: vase bombonjere koju ste dobili za rodjendan(kome ona nije prisustvoala), rum kasatoom, ratlukom ili vocnom tortom koja je ostala sa rodjendana.

Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.

Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.

Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.

Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.

Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.

Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."

Netom po zavrsenoj Akademiji,lutao je Marko ulicama glavnog grada. I negdje u sumrak u nekom uglu sretne neku Ciganku kako prosi,sazali se i dade joj neku sitnu lovu. Ciganka ga odmjeri,dopade joj se naocito momce i odluci da ga nagradi. Zovnu ga,tutnu mu neku flasicu u ruke i nasavjetova da je popije veceras prije spavanja ako zeli sebi dobra u buducnosti. Marko mlad,zelen poslusa je i popi onu tekucinu pred spavanje po savjetu.
Od iduceg jutra njegov zivot vise nije bio isti. Poce da se mijenja. Probudi se kad lezi pored krasne zene. Prvi put je vidi al'zna joj ime. Cimnu on nju stidljivo i sapnu : "Ema,Emice"a ona se cimnu i samo rece :"Gospode Boze,Dragisa radim u drugoj smeni,ne budi me".
"Da,da" promrlja i shvati da je on Dragisa...da,da misli on dok se krece prema toaletu nepoznatog stana koji mu je totalno poznat. Na vratima se susretne sa plavim golobradim deckom spremnim za skolu koji mu zatrazi neki dinar."More majke ti ga sasave i nevaspitane"vrisnu Dragisa dok je decko trcao prema izlaznim vratima.
U hodniku se srete sa podbulim covjekom,crvenih ociju,ocigledno nenaspavan sa alkohlonim oreolom..."More evo i njega nakon cele noci ko zna gde je bio.Kad uzmem motku ima da vam je slomim na ledjima majke vam ga sasave i bezobrazne".Podbuli covjek mu samo dade svezanj novcanica i odgega do svoje sobe.Halapljivo brojeci novcanice,cuo je zenski glas iza sebe. Neka djevojka crne uvijene kose sa carapama "Udarnik"na nogama je govorila : "Svako jutro u kuci je galama,gungula,svadja a ja umorna dodjem sa proba,pa dokle vise"?
Marko zbunjen i neodlucan se spremi i krenu na posao ali ne prema Akademiji ili pozoristu vec prema trgovackom preduzecu gdje je saznao da mu se direktor zove Biberovic,da ga mrzi Kurcubic,da mu je sekretarica Zivadinka,da je na sudu sa Pasalicem i da mu je nadimak Giga.
Nakon radnog vremena dodje Giga kuci. Tisina,nigdje nikoga. Prilegnu malo covjek da odmori,zbunjen je i usni. Kad se probudio nadje se na ladji na Dunavu. Al'je to bio momenat iznenadjenja. Oko njega gorstaci,utuceni,pokunjeni,izmoreni. Ladja se krece prema Zemunu a on gleda u Beograd. No to nije onaj Beograd koji on zna vec neki mali,stari,prljav..gleda on desno kad Turci!!!! Koje iznenadjenje.Svi psuju,cuju se puske,topovi,veliki i silan narod se otisnuo ka rijeci da predje obalu a njega nazivaju gospodarom. Shvati da je..Karadjordje..uh Bog te...sjede Marko od iznenadjenja,shvati da je 19 vijek,da Srbija pada,da je on Veliki vozd,gospodar srpski. Na njemu crna stara nosnja i sablja..gleda u Mladena sto se skvrcio na dnu camca,gleda u onaj narod sto pokusava pobjeci turskom zulumu i pomisli da nesto kaze. Ucuta,prokunu ciganku i shvati da je do vjecnosti zarobljen u Giginom i Karadjordjevom tijelu. Dignu se,dize sablju i ugleda usamljenog konjanika na obali. Nije bio siguran da li je to Milos Obrenovic ili Aleksandar Bercek...

Jedan od onih tipova za koje očekuješ ih sretneš samo u romanima. Ružna faca, malo riječi, potpuna nezainteresovanost. Vole da piju, čovječe, kako samo vole da piju. Pitam se gdje im sve staje. Evo upravo posmatram tog dripca, bubuljičavog lica, sjedi za šankom i ispija jeftini viski već godinama. Ljudi moji, ni jednom nije ustao da se isprazni. Pojma nemam zašto sam to uradio, mislim tip je bio običan, dosadan i sve, kao i svaka druga pijanica u ovom gradu(svaka druga osoba i jeste pijanica), ali prišao sam tamo, pitao je li slobodno mjesto pored njega, naručio piće i duplirao njegovo. Strvina me nije ni pogledala. Izustio je jedno 'svejedno', i nastavio da zvera u čašu. Skot. Počeo sam da pričam. Čovječe, takvi ljudi te baš tjeraju da pričaš. Mislio je da sam peder... Napokon je počeo i da odgovara. Zvao se Henri, radio je u pošti. Volio je da pije i da jebe žene. To je jedino što je i radio u životu. 'Da pije i da jebe žene'. Isuse. Štur i iskren odgovor. Sve što ti u životu treba je da pričaš malo i da gledaš svoja posla, svi će željeti da ti budu prijatelji i da podijele priču sa tobom, kunem se. Osjetio sam da mu bogovski dosađujem i taman kad sam krenuo da pođem do stanice i uzmem kofere, on je ustao i rekao da kući ima dva kartona uvoznog, jeftinog vina, pa da pođem sa njim da ih razbijemo. To me je dotuklo. Taj čovjek me obara sa nogu. Pratio sam ga.

Da li ste ikada videli psa koji tužan, miran i dobroćudan sedi ispred svoje kućice vezan na sajlu od stuba do stuba koja bi mu trebala dati privid slobode kretanja. A ista nije duža od par metara. A onda dodje neko pa mu skine lanac. Isti taj mirni, dobroćudni tužni pas isplazi jezik od radosti i jurne koliko ga noge nose najpre napred a potom u krug za sopstvenim repom ne znajući šta će od sreće a neretko gricne tu i tamo neku loptu, pojuri mačku ili kakvo živinče ili pak prevrne saksiju sa sveže posadjenim petunijama.

Iživljavati se nad nekim na svaki mogući način. Nije dovoljno samo da sjebeš tu osobu, već ona mora da pati. I to mnogo da pati. Da joj svaki novi dan, sat, trenutak prolazi u mrklom mraku tvoje podmuklosti i zlobe, sve dok ne sačeka blagoslov spasenja u vidu ludila ili smrti.

Udari grom na Svetoga Savu! Sinji gavran zakuka u zoru. Puče ogledalo. Povuče Kon masku, uši mu se okrenuše napred, turi je pod bradu i pogleda u kameru.

Biće sranja.

Vučićev pandemični Luka Brasi, stari, iskusni beli vuk, čovek kome plač dece ne smeta, jecaj majki mami osmeh, a molbe za milost, i pozivanje na razum prolaze kao bela buka kroz more vrisaka, dok radi posao za koji je plaćen.
Jer plaćen je da razglašava loše vesti i on to radi.

Nema škole! Škole su opasne! Festivali? Tu se poštuju mere, nisu to deca. To su glasači. Penzioneri su glasači. Njih štitimo. Deca nisu bitna, deca se ne bune.
Zdravlje nacije? E mili moji, ništa ne razumete. Ništa to nije bitno. Izbori su bitni, sve ostalo je priprema da se dožive izbori. Da nije izbora, ja ne bi sedeo ovde a vi ne bi ste sedeli tamo! Razumete li vi to? Ja bih bio doktor, a ne struka. Stuka se plaća a ja radim samo svoj posao.

Odlicna prilika da od svojih dobijes skoro sve sto pozelis.