Većina stvari u ovim brdovitim predjelima na kojima obitavaju naši narodi stoji u naopakom poretku u odnosu na čitav svijet. Politika, sport, kultura, obrazovanje... Čast izuzecima koji pokušavaju da naprave razliku (što im obično ne polazi za rukom, sem ako nisu LGBT aktivisti), ali situacija će uvijek biti između crne i stvarno tamne sive. Međutim, u jednoj stvari se slažemo sa svim Zapadima i Istocima. U pojmu slobode.

Šta zapravo znači "biti slobodan"? U idealnom svijetu, raditi ono što hoćeš, kad hoćeš i kako hoćeš. Ili ne. Imati svoj izbor, ne bojati se osuda drugih, te se izražavati kako god nam volja. Nema nikakvih obaveza, dužnosti, tako tih sranja. Lenčariš koliko ti duša ište, hrana raste na granama, voda ti se sama sliva sa listova u usta i tako dalje i tako dalje...

Za razliku od gore pomenute obećane zemlje, u stvarnom svijetu sloboda se skupo plaća, a ko plaća ili rizikuje sve ili već ima sve. Oni koji rizikuju sve obično završe sa nekim instrumentom u rukama i kartonskom kutijicom od orbita ispred, tražeći svirkom poneki dinar da bi se prehranili. Ili izvode neki drugi performans. Šta znam, nisam odavno šetao Knez Mihajlovom ili Zmaj Jovinom. ALI! Oni imaju slobodu da rade šta god hoće... Sve u granicama zakona naravno. Spavaju gdje hoće, pričaju gdje hoće, seru gdje hoće, jebu gdje hoće i ko hoće. A ako se nema toga, nije problem opaučiti nekog predstavnika reda i zakona, istrpjeti par slomljenih rebara i provesti kišnu noć sa krovom nad glavom i sve četiri gore navedene privilegije. Tako su birali.

Sa druge strane, sloboda koju je kupio čovjek koji već ima sve, kupio ju je činjenicom da već ima sve. Lova do krova, Lamborghini i Mercedes u garaži, žena ko avion, dječica rok zvijezde... Ako ko šta i pogriješi, nema veze, para vrti gdje burgija neće. Za njih nema gore pomenutih zakonskih ograničenja, a tatica će da izvadi sina drogeraša iz zatvora i prije nego što isti do zatvora dođe. Lijepo zar ne? Samo pojedinci imaju takve privilegije i izvlače se, recimo on, možda on, a on, ko zna, možda jeste možda nije...

A šta da rade obični ljudi? Ništa, i oni imaju slobodu, ali i kredite, djecu koja idu u školu, posao na koji ne smiju da kasne, šefa koji ih ne podnosi jer su iz druge stranke, stranke koje se ne podnose, auto koji troši gorivo i kome trebaju popravke, roditelje oko kojih treba voditi računa... A sve to sa minimalcem. Zaista je zadivljujuće strancima kad čuju sa kojim parama mi sastavljamo kraj sa krajem. A šta ćeš, tu si se rodio, gledaj da ideš dalje, negdje gdje za prosječnu godišnju platu možeš da kupiš stariju tipu BMW-a ili novog Golfa sedmicu, a ne ovdje gdje za prosječnu godišnju platu ne možeš ni račune kako treba da poplaćaš.

Da ne dužim dalje, postoji sloboda i za prosječne ljude, ali ispada da jedina sloboda koja nam ostaje, nije ništa drugo do nadgrobni spomenik. Ali nakog sveg rada i truda, da li vrijedi? Neka to kaže citat sa jednog krajputaša u primjeru...

Devojka koja je top-level razmaženih maminih princeza. Ona za koju ništa nije dovoljno dobro, koja piški Mojito i kaki Kraš bajadere. Nju je mama učila kako su svi muškarci svinje koje samo žele da je iskoriste i da sjajan biser poput sebe ne sme nikako bacati pred njih.
Ona prosečne likove sa pivskim stomačetom, večito nasmejane zajebante i blejatore koji su svaki vikend s ortacima na pecanju i fudbalu, ne gleda sa visine. Ona gleda kroz njih. Nabildovane baje u trenerkama ponekad pusti da joj priđu, samo da bi im dala pedalu epskih dimenzija. Mladog intelektualca u kariranoj šulji i sa bradicom fidelkom udostoji svog prisustva kad se uželi komplimenata, a pri tom glumi da se žestoko smara. Obično ima najboljeg druga koji je "jedini razume" i koji je, ili gej, ili beznadežno zaljubljen u nju još od šestog osnovne.
Polni organ takve devojke nije ni pička, ni vagina, ni pica, ni maca, ni mindža, ni đana. Ona među nogama ima hram strasti koji su vilin-kujundžije skovale od čistog zlata i biserja i čiji zidovi mirotoče božansku ambroziju. Običnom smrtniku nikad neće biti dato da okusi od takvog blaga i slasti. To će biti dato samo Onom Pravom, poznatom još i kao Princ na belom konju. Kad se takav pojavi, zemlja se zatrese, pevac triput kukurikne, začuju se fanfare i grom iz vedra neba, na horizontu duga zablista a nebom proleti omanja eskadrila krilatih pegaza prosipajući konfete, cvetiće i vanilice.

Једно од основних разликовања "ми" на "оне" којим се упућује на то колико је урбана елита градова ослабила физички у односу на руралног становника села типа Жарково или Видиковац.

Nalet "brze hrane i sporog metabolizma". Stratifikacija 21. veka gde se mediokriteti goje sve više dok elita mršavi i propada u odsustvu zdrave "mentalne" hrane.
Doba kada šljam pije, a elita plaća...

Kako rece Sasa Popovic novi muzicki pravac,inace ovlaplocen u tijelu i glasu Milana Stankovica,a sve to skupa predstavlja etnolosku bastinu Srbije.

први који те по доласку из болнице сачекају на вратима. Није ни чудо што наш народ више воли да троши на музику него да даје поповима.

Jedna od najčešće izgovorenih rečenica na sahranama. Odnosi se naravno na popa, jer ko bi drugi pevao u takvoj prilici? Elem, komentari ove vrste se uglavnom mogu čuti na seoskim sahranama, kada se okupe prijatelji pokojnika iz nekoliko okolnih sela. Uglavnom razočarani sveštenikom u svom selu, koji, em što ne zna da peva, em krade kao besan. U njihovim glavama to sve ide zajedno, jer neko ko lepo peva ne može biti lopov.

Humor koji te oznoji lucidnošću.
U prevodu, onaj humor koji to nije.

Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.

Fenomen rasta materijalne i emotivne vrednosti predmeta proporcionalan vremenu kišeljenja u zemlji. U nedostatku pravih i velikih otkrića važnost se pridaje najtrivijalnijim predmetima poput trule daske iz rimske javne kenjare ili turpije za nokte triperične prostituke iz Pompeje. Među kolekcionarima vlada suluda jagma za posedovanjem galskog opanka čije raspadanje će se dovršiti na zidu salona, indukujući pohotna i setna maštanja tipa „ah čija li je rutava noga ovo nosila pre nego što ju je Cezar svojeručno čereknuo od ostatka rutavog tela“. Međutim, najvažnija je priča. Ona je najcenjenija. Predmeti sa pričom mogu lako preskočiti vekove na berzanskoj top listi. U nedostatku istinitih priča poseže se za halucinogenim rekonstrukcijama i pukom izmišljanju, jer priča je ta koja prodaje. Na kraju, koji će vam kurac zarđale mamuze teksaškog kauboja ako nije opljačkao nijednu banku i nije skončao u revolveraškom dvoboju sa rupom u stomaku, nego se čitav život jebavao kravama i poginuo tako što je mrtav trezan pao sa ćopavog konja.

1. Biti na moru
2. Kresnuti ribu koja je bila na moru
3. Kresnuti ribu koja je spavala sa tipom koji je bio na moru

Prvi pa drugi krug Danteovog pakla.

Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...

Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.

Stvar o kojoj se najviše govori, a koja je najteža na svetu.

Kaže se za nekoga kome nisu sve na broju. Taj je poludio od ranog djetinjstva. Kad ga pitaš koliko je sati, on izvadi kompas iz džepa i kaže sjever-sjeverozapad.

Rame za plakanje Tome Nikolića. Sem toga, pravi predstavnik svoje partije, arogantna, sveznajuća, nad-maliciozna, vulgarna i nadasve nezanimljiva stvar.

Početak baronisanja nazovi šmekera kako je riba kad je videla koliki mu je, pala na dupe i zatražila da joj napravi decu.

Ražalovani mutant predvodnik!

Na prvi pogled, sasvim bezazleno pitanje koje se postavlja kad ste u nekoj guzvi pa vam smeta neka osoba i vi je uljudno zamolite da se pomeri. Al' to je samo privid. Prava namera ovog pitanje je da zenske izvrse selekciju potencijalnih jebaca na dobre i izdrzljive i one koji to nisu.

Stanje u kojemu pojedinac nema izlaza iz situacije i apsolutno je prepušten jadnoj sudbini.
Izraz potiče iz vremena kada su bogatije porodice davale rasol (vodu iz kiselog kupusa) siromašnijim porodicama kako bi ovi imali bilo šta nalik na salatu uz već tužne obroke.
Također rasol je poznat i kao anti-mamurluk eliksir.