Predragov brat

Pojava karakteristična za narodna veselja poput svadbe, ali se sve češće može primetiti na televizijama čiji broj gledalaca ne premašuje broj dana kada Dinkić nije nešto maznuo. Kreativnost i inteligencija potrebna za ove trenutke lucidnosti je na nivou četvorogodišnjeg Žike Obretkovića koji je imao potres mozga. Interpretatori naime smatraju da nije dovoljno mučenje slušati orginale gluposti, već ih je potrebno dodatno začiniti.

Narodna mudrost koja opisuje samoubistvo.
Smatra se da je čovek seo, razmislio, suočio razloge za i protiv i odlučio. SPC se Boga mi ljuti kada sam sebi da sudiš, odnosno ne podržava tvoj obredni odlazak i ako si ti sam obavio pola posla.
Ovaj izraz takođe meće međaš između samosuda i dobitnka Darvinove nagrade kojima je presudila evolucija.
I da navedem jos mudriju verziju narodne izreke ko umije njemu dvije, a to je ko umije nek se ubije.

Narodna mudrost koja ima praktičnu primenu na slavama. Dobijena pića uredno redjamo u špaiz , dok ne zatrebaju za nečiju slavu, s tim da pamtimo koje smo piće od koga dobili, kako se ne bi desilo da nekome vratimo istu flašu pića za njegovu slavu, već neku drugu koju smo dobili . Koliku tradiciju ova razmena pića ima , dovoljno nam govore markice SFRJ I SR Jugoslavije koje su etiketirane na pojedinim flašama koje dobijemo...

Najčešće, narodna potvrdna rečca koja menja rečcu "da". Pretežno je koriste starije osobe, dok osobama koje nisu u potpunosti upoznate ovom rečcom može se dogoditi da sagovornika ne razumeju tj. da ne razumeju razliku između potvrdne rečce "ja" i lične zamenice "ja".

Nešto ređe, ukoliko se rečca "ja" koristi uz određene druge reči (jesam, hoću, mogu...) tada dobija oblik odrične rečce "ne", ili oblik nekih rečca za isticanje ličnog stava poput "nipošto".

Autolaz je kada osoba toliko puno laze da na kraju pocne i da veruje u te lazi.U psihijatriji ovo je poznato kao mitomanija.

odgovor svakog pjevaca na svadbi ili slavi, kad domaćin u vec polupijanom stanju zatrazi neku pjesmu

Narodna poslovica koju je osmislio neki naš pijani predak, a koja baš lepo opisuje ljude koji kasno kažu ono što misle; ili učine/kažu nešto pogrešno, pa se vade da su u stvari mislili jedno, a uradili/rekli drugo. Ali kurac. Naš predak je osmislio ovu kovanicu da ih spusti.
Jebo im je kevu.
Postoji i oblik ove izreke: „misliti, srati i cveće brati nisu isto,“ oba oblika su veoma zastupljena (prvi u seoskim sredinama, drugi u urbanim, gradskim)

Narodna, uprošćena izvedenica nastala od drevnog srpskog izraza bukarenje.
Španska mušica za svinje. Veprove. Misteriozna supstanca koja momentalno podstiče seksualni nagon kod stoke, odnosno ''tera ih na teranje'', pa veprovima curi pena niz usta kao da imaju epilepsiju, a u stvari im se toliko plodi da bi kresnuli i banderu na ulici ili čičicu kojih ih vodi.
Izraz može da znači i određeni stepen prenapaljenosti kod osoba, jer da se ne lažemo, jebeš majmune, svinjski mozak je najsličniji ipak čovečijem.

Čuvar ženskadije na turskom dvoru.Sirotan koji je po rodjenju postao pripadink Islamske konfesije i samim tim prilikom suneta ostao bez po ćune. Kao da to nije bilo dovoljno zlehudoj sudbini nego ga je još nagrdila i kastracijom kako mu se ponos ne bi isticao a samim tim bio i bezopasan po careve trebe. Ovakav nikakav mogao je samo da ih gleda. Nesrećbik na kome se obistinila ona narodna "Dabogda gled'o a ne mog'o".

Savremena narodna mudrost koja na nenadjebivo praktičan način objašnjava sve manji broj POŠTENIH a sve veći POTIŠTENIH. Manjak popova - višak lopova, što se kaže. Kada je to tačno pištolj postao odgovarajuća zamena za knjigu, nisam kadar da odgovorim ali od tada se poštovanje kupuje tetovažom, dobra pička BMV-om a oprost Boga krstačom od pola kilograma. Najmanje. I već ih čujem kako viču : ''Hej, seronjo! Od nečeg mora da se živi!''. Da. A od nečeg mora i da se umre...

životno doba koje kod osoba ženskog pola počinje sa prvom menstruacijom, a završava udajom; karakteriše ga: život u devojačkoj sobi, mazanje na lice više nego na leb, penjanje na štikle, otkrivanje razlike između suknje i kaiša, rapidni porast broja grudnjaka, celodnevni boravak na telefonu, vrištanje na koncertima teen bendova, višesatno spremanje za izlazak, gubljenje nevinosti i, naravno, devojačka pesma; to je period kojeg se žensko čeljade nakon udaje seća sa nostalgijom

Dugogodišnji eksperiment srpskog doktora Frankenštajna, Radovana Jelašića. Održavan u stabilnom stanju svakodnevnim preciznim hirurškim intervencijama - Jelašić tačno zna veličinu skalpela koju valja upotrebiti u datom trenutku, tj. koju količinu evra koja Narodna banka treba da proda na međubankarskom tržištu. S vremena na vreme, njegovo čedo podivlja i ugrozi opstanak svoga oca, ali doktor ništa ne prepušta slučaju i traži od Vlade anestetik u vidu 400 miliona evra za prodaju NIS-a, što treba da ponovo parališe malog Frankenštajna, i dalje željnog divljanja.

Не мере, па да га јебеш...!
'Оће он, жеља постоји, који год да је порив за њено извршење гони, али неће, па неће; мо'ш је ћерати до сутра, када немаш способности да урадиш...
Јер, братић, стасај прво за радњу коју каниш извршити!

Ова народна мудрост нестасалост особе за извршење радње покопава у самом заметку огромне жеље коју дотична особа поседује.
Небитно да ли је немоћ психичке или физичке природе, особа није у стању да изврши радњу, па се педагошко-подјебавачки покопава, када на сцену ступа казивач фразе и демонстрира лакоћом како се радња извршава.

Srpska narodna izreka.
Ovo se odnosi podjednako i na kurac i na kukuruz.
Stariji ljudi kažu da možeš sve da mu daš,sve najbolje da mu pružiš,a on te opet izjebe i izda te i osramoti kada se najmanje nadaš.
A opet,neki put može da mu bude sve najgore,da mu sve fali,da nema ama baš ništa pa da se pokaže kako treba baš onda kada treba.Ispadne,veliki,krupan,prav,ukusan.Dugačak i debeo.
Ma pravi junak.

Istorija kaže da je Marko Kraljević bio turski vazal, ali u narodu ostao je zapamćen kao spasitelj. Da je Marko bio na Kosovu, mi bi pobedili. Ali nije, okasnio je, kaže narodna epska pesma - ne kaže, doduše, da li je kasnio GSP ili su bile neke demonstracije u gradu. I tako je Marko stigao kad nikom više nije trebao. E, kad tako neko više nikom ne treba, a stigao je pun entuzijazma kaže se, nekad i u engleskoj verziji:

Narodna poslovica po kojoj je bolje uživati u gledanju lepih i jedrih devojaka za koje sigurno znaš da nećeš jebati nego trošiti kurac na neke gaborke kojima ni ora' iz ruke ne bi uzeo. Elem, najvatrenije pristalice ove narodne mudroserije su oni koji ne jebu ništa, pa se šatro izvlače da mogu ali da ipak imaju neke svoje standarde. Lija i kiselo grožđe sa seksualnom tematikom.

Nije ovo narodna poslovica. Ovo je misao kojom se vodi svaki oženjeni muškarac, kog je dragana (ne Mirković) uspela da reši muda. Nije ona baš uzela čakiju i otfikarila mu ih, već ono, naterala ga da ih odloži na suvo i toplo mesto bez sunčeve svetlosti.
Jebiga, dosta je bilo loše ‘rane u vojsci, zatim pašteta i kojekakvih salama dok si bio mlađan junak ili vuk samotnjak, ako ti je lakše… sad imaš i na kašiku, pa nekad i neki podvarak, opa idemo, ali bato moj, muda u teglu, malo konzervansa i nek stoji do daljnjeg.

Narodna pesma, koja je bila jako moderna (da ne kažem poslednji krik mode) kad se moja baba devojčila... Karakterišu je hiperbolisani emotivni momenti, on ja voli ona njega ne, vraća se kući a sve razrušeno, nema ni psa i ni kvake na vratima, da ne govorim o ljudstvu koje je tu obitavalo, pre odlaska glavnog junaka u vojsku, zatvor, službeni put, mnogo krvi, suza... I da, neverovatno spor tempo, od kog ti se čini da je svaki adađo savršeno primeren za skakutanje po plesnom podijumu.

Narodna poslovica koja opisuje nasumičan pokušaj da se nešto odradi izveden bez ikakvog razmišljanja i planiranja u nadi da će sreća poslužiti i da će se nekako postići željeni rezultat.

Veruje se da je natala u vreme Prvog svetskog ratav inspirisana dejstvom mitraljeza MG 08 popularnog "Maksima". Za razliku od ostalog oružja iz tog vremena, prilikom rukovanja mitraljezom nije bitno da svaki metak pogodi metu nego nišandžija "šara" rafalnom vatrom po grupi neprijatelja uzdajući se u zakone verovatnoće i statisike da će bar neki metak pogoditi metu.