Vapaj koji izusti srpski napadač kada pogodi gol na treningu.

Mrcina. Klošar. Grmalj. Tip čoveka koji gleda samo na sebe. Znaju biti napadni i nasrtljivi. Zbog toga ih se većina ljudi plaši i izbegava. Što su više krupniji i napucaniji, više su i zastrašujući. Lako se prepoznaju po klošarskom načinu odevanja.

Kad se neko mnogo pravi lud,izbegava istinu,neće da prizna očigledne stvari,negira istinu,poziva se na senilnost,protok vremena,kao davno je bilo...itd.
Za njega se kaže da se pravi lud ko Artuković na sudu.

On ima kola, on ima moć. Zašto bi stao nekom nebitnom pešaku, zgaziće ga.
Pešak da je pametan neće prelaziti ulicu kada on vozi. Šta ima veze što je na pešačkom? Ko ga jebe. To li se gleda? Važi zakon jačega.

Ta individua kada je za volanom stvara sliku o sebi da je Fanđo. Najbolji vozač u Srbiji, a i jebač, ta dva idu zajedno, zar ne. Elem, pešak, šta je to? To nije učesnik u saobraćaju, već podanik koji treba da se sagne na kolena i da se pokloni ovom nekrinusanom imperatoru makadama.

Ideš pešačkim, kulturna osoba ti stane, ti kreneš, zjuuuuuuuu. Na sred pešačkog protutnjava on pored tebe trubeći na sav glas, a simultano ti pokazujući i kurac, tj. srednji prst, i psujući ti sve živo, jer si jelte, prekršio pravilo da nisi na ulici kada i on. Stojiš u čudu, zahvaljuješ se Bogu, ili čemu već što ti mamlaz nenormalni nije odradio satatataru na nožnim prstima.

Kada ekselencija ide peške, stvari se menjaju, pravila igre su prilagodljiva zar ne? Jedan je imperator i neprikosnoveni vladar makadama, stoga, on može preći ulicu gde hoće, kada hoće. Pa i na autoputu. A ti si dužan da mu staneš i logično, prostreš crveni tepih po kome će preći. Ako to ne uradiš, dobićeš salvu psovki i jebanja žive i mrtve familije, po spisku.

Kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.

Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.

Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.

Suptilan način da se sagororniku da do znanja da imaš želju da ti se podhitno skine s kurca i da ne daješ jeb za njegovu priču i dosadan monolog. Što si pričao, pričao, mučio si me dovoljno, sad je dosta.

... i oženi je kad si već tu. U stvari, neka, ja ću. (Izbegnuta oluja, za sad.) A posle ću ja da dovodim svatove.
Prevod: Treba mi izgovor da pijem pred tobom, a da mi ne štekćeš ko mitraljez nad glavom zato što pijem. I ti i ja znamo da je kafa paravan.
Nikada neću saznati zašto muškarcu padne na pamet da se ''kulturno'' urolja pred sopstvenom ženom. A zna šta ga čeka posle. I zna da niko ne voli kada peva Kaćušu...

Najpametniji odgovor kad vas neko pita, 'što vi nikad niste kući, fiksni uvek zvoni do kraja?' jer...

Strina, tetka, teča, ujak, ujna, stric, baba, deda... svi postavljaju ista pitanja, SVAKI PUT!

Ni slučajno se ne javljajte inače će vas mučiti do smrti! Oni rade zajedno, da vam isperu mozak, žele da znaju sve o vama, o vašim roditeljima, o sestri, o psu, o komšiji, o vremenu kod vas...

Pitanje dosadnim telefonskim anketarima, po teoriji zavere, članovima satanističkog kulta i zapadno-vijetnamskog lobija, koji sa strašću prodavaca kirbija ispituju građane o totalno nebitnim stvarima.
Takođe postoji teorija da su ovi ispitivači ustvari lopovi i proveravaju da li ima nekoga kod kuće.

Izraz koji služi da dočara ultimativni nivo posvađanosti sa nekada bliskom osobom. U ovom stadijumu svađe bilo kakvo pomirenje je nemoguća misija.

Znam iz iskustva, al se stidim da kažem. Ili mi je pametnije da ćutim i da se pravim lud, da ne bude skuplja Dara nego Vera. Neretko korišćena i u vađenju pred ribom, ako se slučajno izlanem kad ne treba...

Izraz kojim apsolutno matiraš osobu koja pokušava da te smiri i ubedi da nije potrebe verbalno napadati nekoga.

Situacija kod muškarca kad mu vršnjak, iako slep kao Ray Charles i Stevie Wonder zajedno, počne prepoznavati onu žensku stvar.

Класично извлачење било ког човека, кад скапира да је наишао на знатно јачег ривала.

Opaska ortaku na pojavu vanredno visoke ribe, koja se pride natakla na štule.

Deka, kada odete do njegovog stana, nakon što se par dana niste ni čuli ni videli a jutros se nikako ne javlja na telefon.

Konstatacija da bi partner ili, češće, partnerka bili totalno suvišni na nekom događaju.

Ne bih propustio priliku da je zavedem mentalno, a naročito je ne bih propustio fizički. Uglavnom se upotrebljava kada komentarišeš u društvu neku pripadnicu lepšeg pola, pa kao zaključak na različite utiske i komentare, ti kažes da joj ne bi oprostio, bez obzira na to da li je ocenjena kao "dobra ili manje dobra", psihički ili fizički.

Nemam me.

Došlo mi je da propadnem u zemlju. Umesto toga - rešio sam da provisim čitav dan na Vuki, gde nema nikog ko me zna, gde sam virtuelno slobodan, gde sam svoj.

1. Smučilo mi se da idem na jebeni fudbal svaki dan u isto vreme, da ganjam onu uštogoljenu Milicu koja obožava da je mole za pogled, da pišam po kraju sa nedoraslim mi ni u toj disciplini.
2. Smučilo mi se da zabavljam umišljenog šefa dok me napufkava smradom iz svoje debele umašnjene guzice i sere po svemu što sam dosad uradio! Od cure me bole oči, ne mogu više da je gledam koliko smo dugo zajedno.
3. Smučili su mi se prazni razgovori, prosečni ljudi, ratovi, nazovi dame, ulični prodavci, smećari, poštari, vozila, gradska buka, Pink i Fox, Dačić i Vučić, apotekarske radnice, pijaca, jebeni njujorkeraši, čak i droga, i umetnost i vazduh!

Dosta mi je svega.