Kod nas (a i u ostalim ex-YU republikama) odomaćen naziv za kalkulator.
Počeo je da se pre mnogo godina koristi iz jednog jedinog razloga: prvi model kalkulatora je u SFRJ proizvela hrvatska firma "Digitron". A narod k'o narod, uzeo to zdravo za gotovo i tako je naziv ostao do današnjih dana.

Dečko koji je dovoljno sazreo da već može uzeti da čita "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Švabicu"...

1. Mnogo jak lik iz grčke mitologije, koji je u doba antičkih Grka na svojim ramenima podupirao nebeski svod iznad zemlje;

2. Mnogo jaka knjiga iz zlatnog doba štampane literature, koja u vreme Gugla podupire stari ormar u mojoj spavaćoj.

Legenda koja se prenosila s kolena na koleno, od dede na oca od oca na sina, od generala do pukovnika od pukovnika do desetara, kako su Srbi nebeski narod i velika vojna sila, u slučaju bilo kakvog napada na našu zajebanu zemlju ima da se otvori planina Jastrebac, inače vojna baza unutar planine sa misterioznim oružjem koje je sam Nikola Tesla ostavio Srbima u amanet, srušena je 1999 kada je nato agresor poslao svoje bombardere, i kada su sve oči bile uprte u Jastrebac da se otvori i pusti strujni mlaz koji će spržiti sve f117 avione iznad Srbije, desilo se čudo i opšte iznenadjenje, Jastrebac se otvorio ali od bombi protivnika, ostao je bez tv repetitora a ja bez treceg kanala.

Ендемска врста у нас, небескога народа. До душе, нешто ређа, ал' их има, поготово са надолазећом секуларизацијом и модернизацијом. Неретко се могу срести у непосредној близини Филолошког/Филозофског факултета, терају косу на урбано. Она сорта за коју мајке немају ћерке за бацање, а рођене их не воле ни пред гостима. Никако сиђош ил' рмпалија! У суштини педерчић, нема масу за педерчину. Фурунџија.

Лифт-Србин је онај који са још пет својих (истих) другара може задовољити, на вр' контролне табле цифром обележену предвиђену масу носивости лифта од 450кг. Конкретно, не мож' здрав Срб имати 75 кила, па да га јебеш!

Небески народ је кроз своју историју развио овај дефанзивни механизам да би се борио са сваким својим неуспехом у спорту, спољној политици, унутрашњој политици, образовању, здравству и свему осталом где су иначе неуспеси не тако ретка појава. Заоставштина славенског шаманизма у генетском коду Срба. Лакше нам је да верујемо у ирационалне ствари, и задовољимо се констатацијом, јебига, виша сила, нисмо могли ту ништа да урадимо...уместо да будемо рационални, размислимо о поразу, откријемо узроке проблема и покушамо да нађемо решење, ми већ у старту одустајемо од тога тражећи кривце свуда, само не у нама самима. Теорија завере у свом најекстремнијем облику.

Nešto što će i za sto hiljada godina(ako naravno budemo postojali kao narod) i dalje uzdizati Srbina iznad svih ostalih naroda i narodnosti, jer su, jelte, njegovi preci, dok su ostali varvarski narodi jeli rukama, obedovali zlatnim viljuškama na velelepnim srpskim dvorovima. Nije bitno to što su isti ti preci tj. njihovi potomci kasnije bili pokorovani skoro od svih evropskih naroda i sto je zemlja tih predaka vremenom toliko unazadovala, da od nje skoro nista nije ostalo. NE, to nije bitno, jer je nebeski srpski narod znao za viljuške dok su ostali(najcesce Švabe) jeli rukama, sto pokazuje koliko su oni ispod Srbina, ciji je beloglavi sup jeo zlatnom viljuškom. Nema veze to sto je taj isti Švaba kasnije napravio 80% automobila koji se voze u Srbiji. NE, viljuška je viljuška, jos zlatna. Ponos i dika. Nesto što ćemo im uvek nabijati na nos. Nešto što oni nikad neće moći da podnesu. Uvek će im u mislima biti ta zlatna viljuška, naročito dok se budu vozili najnovijim BMW-om ili letovali na Ibici. Nema drugi što Srbin imade.

Nije rvanje, ali je toliko glupo da je svakako američko! Ne znam šta je to sa amerikancima što ih tera da razvlače sve svoje sportove.. Bejzbol traje satima (nisam siguran zašto, nikad nisam ostao budan dovoljno dugo da vidim), u njihovom fudbalu se igra 3 sekunde, onda se beži u aut i čeka se 45 sekundi da se ponovo igra, a ovde se klipani koji iz benča dižu težinu vaše šire familije, razvlače po podu od šamara koji je promašio i poštanski fah opštine u kojoj se održava meč. Da stvar bude gora dadoše im i mikrofone. To nam je donelo glumačke poduhvate koji su pomračili slavu neuverljivosti glumaca u posleratnim partizanskim filmovima. U pokušaju da se izvade uveli su i rvačice (šta? nije bilo dovoljno pičkica u tom ringu!?!?) ali kako su softkor pornići prevazidjeni od izuma adsl-a, ovo ne pomaže popularnosti. Srpski narod pokazao se zavidno otpornim na ovu glupost i "meč" koji je zakazan u Areni otkazan je zbog nedostatka interesovanja. Ovakav nivo kolektivne svesti nismo prikazali još od I Srpskog Ustanka. Ponosim se nama!

Slava, omiljeno okupljanje u nas Srba. Jedino pozitivno po čemu smo jedinstveni u svetu. Na slavu ti dolaze samo najmiliji. Nećeš komšiju nadžaka zvati na slavu sigurno (osim ako sam ne dođe, ali ni tad ga nećeš oterati). Posle dobre slavske hrane uvek mora i dobro da se zalije. E baš to zalivanje i prelivanje domaćim vinom i rakijom je zapalo za oko jakim stranim vojnim-političkim silama (čitaj - Americi). Posle 9-10 bokala vina, i ljudi koji se prvi put u životu vide će se pobratimiti i zgotiviti, a kamoli kad ti na slavu dođe kum, brat, pašenog i sl. Planovi protiv njih koji mogu da se skuju u tom stanju gorepomenute sile sprečavaju tako što uvek uoči neke velike slave izmisle ili plasiraju neki događaj u svetu, ne bi li onako pjana Srbadija pričala o tome do jutra. Samim tim oni opstaju, jer znaju da samo mi (čitaj - nebeski narod) možemo da im se najebemo milosne majčice.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Mudrost svojstvena samo :

1. Lešinarima - Jedenje crkotina
2. Igračima poker aparata - Dobit na tuđoj nesreći (vrebanje aparata na kome je neko pukao veću svotu)
3. Političarima - Šlepovanje uz nekog koga narod gotivi, zarad jeftinih glasova.

Osoba koja je u stanju da za minut iskenja više nego što polugodišnja proizvodnja Pampersa može da primi i pretvori u neiritirajuće pihtije.
A on iritira, itekako. Objasniće nam kako je jedino rešenje za ulazak u EU da svi pljugnemo Seržu Bramercu, da se naguzimo Oliju Renu i da nas spenkuje Ketrin Ešton. A možda će nas ubediti da smo mi nebeski narod i da nam Jevropa uopšte nije ni potrebna,jer su nam, jelte, Rusija i tradicionalni prijatelji Iran i Libija sasvim dovoljni da prosperiramo i uživamo u neviđenom blagostanju. Sve zavisi od toga ko mu održava tekući račun.
Njegova svaka pojava na TV-u uzrokuje sušenje dva ara kišnih šuma u Amazoniji, jer nisu u stanju da proizvedu dovoljno kiseonika koliko on potroši u svojoj oratorskoj inspiraciji. Prosečnog gledaoca uspe da natera da se preuranjeno rastane sa svojim želudačnim sadržajem.

Ajduci se vraćaju, kao što se bili Hajduci pre sto godina. Sad se vraćaju Hajduci. Hajduci su postali u hajdučkoj dolini. Dooolina, hajdučka dolina gde hajdukuju i pobegnu u šumu. Eeee, znači Hajduci su postali. Znači postali - to su, oni su narod! Hajduci su narod.

Jedno drugoga džanderišu, jedno drugoga skidaju golog, jedno drugoga- to su Hajduci, znate? Uzmu sve i svašta rade. Prema tem, to su Hajduci mnogo opasno koje nastala svet i zemlja. Hajdučka.

To su Hajduci koje napadamo. Džendarišu, aaa... poneveravaju... divlji. CENE DIŽU, skidaju narod! To su Hajduci. Završili smo sa Hajducima.

"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.

Ono što baš zabole političara za njegov narod.

Narod koji je oplavio celu evropu,rasprostranjeni su po svakom kvadratu Nemacke,Austrije itd.,poznati po smaranju klinaca i pedofiliji.Ima ih vise od milijardu,vladaju fejsbuk mrezom i opsedaju nase devojcice.Nekima su cak i ,,bf-ovi''.Nas narod ih naziva ciganima,balijama,mudzama itd.

-Dva drugara dobra stara. Obojica mnogo vole svoj narod. I imaju dobre komunikacije sa svojim narodom. Kastro se povuko doduše sam (nije smenjen). Umeo je da drži govore svom narodu sa TV prenosom naravno po 6-7 sata. Malo mu pozli, zameni ga sestrić (sadašnji el prezidente), pa on opet nastavi...
-A, Hugo je skromniji. On ima jednom nedeljno emisiju gde ga njegov narod zove telefonom u TV programu uživo i on im daje savete kako da vežbaju, kako da se hrane, kako da smršaju.... O politici ni reči. Neće da sekira svoj narod.

Bivaju isticane od strane tlačenih ili marginalizovanih grupa, koje pritom prkose nadmoćnijoj ili glorifikovanoj većini. Ove parole se u beznadežnim situacijama često ističu više iz šale, nego iz znaka revolta.