Pamtivek je neodređeni vremenski period i ide u prošlost onoliko koliko jedan narod pamti događaje bitne za njegovu sadašnje bitisanje.
Na žalost u Srba je ovaj period znatno kraći nego kod drugih naroda.
Amerikanci na primer imaju istoriju dugu nešto preko 200 godina i to toliko krvavu da ne zaslužuju ništa bolju sudbinu od Sodome i Gomore, ali su oni svaki događaj iz te svoje istorije zapamtili kao veliki i o njemu snimili bar po tri filma bez obzira na to koliko je taj događaj nekim drugim ljudima( indijancima) prouzrokovao patnje.
Zato je njima pamtivek duži.
Aka španske serije. Zovu se sapunske opere zato što su to prvobitno bile reklame za sapune, ali se iz nekoga razloga primiše u narod, pa on ištaše još i još, i oni im želju ispuniše.
Epitet koji ovaj narod zasluženo ili nezasluženo nikako ne može da otkači od svog imena. Bez obzira da li uradili nešto ekstremno ludo, ili nešto ekstremno pametno, dobro i korisno, oni ipak ostaju ludi Rusi.
-Jesi vidjeo kad oni likovi skaču sa 5.-6. sprata zgrade direktno u snijeg.
-Ma jašta sam, ludi Rusi!-Čitam juče, neki lik u Rusiji dao 10 miliona evra dječijoj bolnici!
-Ma ludi Rusi!-Jesi čuo da je neki ruski naučnik izmislio lijek za sidu?
-Nisam, al i ne čudi me ništa, kad je Rus! Sve je to ludo!
Stari dobri, provereni sistem iz doba komunizma u kojem su rafovi u prodavnicama bili prepuni proizvoda samo jednog proizvođača da narod ne bi gubio vreme i rasipao novac birajući između pet i više vrsta mleka, 'leba, kafe, i tako dalje.
- Kakvo je bre ovo ulje "Bižuterija"?
- Neko rumunsko. Nemaju "Dijamant". U stvari, nemaju nijedno drugo, bojkotuju mogućnost izbora.
- Nije ti palo na pamet da skokneš do pijace, i tamo ima prodavnica, znaš?
- Znam, ali ovako smo uštedeli 40 dinara.
- Pa ovo miriše na motorno ulje.
- Taman da spremiš nešto na brzinu, da ne gubiš vreme.
U narodu srpskom, poodavno odomaćeni eufemizam za "one koji će najebati". Nešto kao ona famozna imena kojima su se pre 200 i kusur godina kitile indijanske poglavice u nadi da će tako zaplašiti svoje brojnije, moćnije i - ispostaviće se isto godina kasnije - GOJAZNIJE neprijatelje. Laskava titula koja se velikodušno dodeljuje svakoj novoj generaciji od strane one stare a uz, razume se, značajnu količinu problema i sranja koje joj je ova potonja ostavila u amanet.
I tako, dok nam naši matorci, profani i brojni ostali predstavnici te "iskusnije" ekipice uglas grakću kako je nekada bilo mnooogo dobro i išlo se, zamislite, "dvaput godišnje u Igalo" ( a ukoliko je sindikat to smatrao za shodno - i treći put ) a da je danas "očajno, užasno i strašno" jer "nema više Josipa, Broza i Tita", mi se zbunjeno češkamo po glavi i pitamo koji nam je kurac sve to trebalo, zašto smo uopšte jebeno i rođeni i trebamo li poput gorepomenutih indijanaca i sami da budemo istrebljeni, otplaćujući dugove naših predaka? Tja. I posle nas će doći neki novi nesrećnici...
Skraćeni spisak ajtema ostavljenih na korišćenje budućim naraštajima u Srbiji:
- 1 x nebeski narod
- 1 x Kosovo
- 1600000 x Orci...pardon, Šiptari...pardon, "kosovski Albanci"
- 1 x topla, ruska braća ( damage: 0, shield: 0 )
- 1 x BusPlus ( EDIT: jebeni; prim.prev.)
- 1000000 x nezaposlenih
- Bog zna koliko x bez osnovnog školskog obrazovanja
- 1 x Jelena Karleuša
- 1 x fudbalska reprezentacija
- 1 x košarkaška reprezentacija
- 1 x Miloš Teodosić ( pa, dodaj je jednom barem, pička ti materina štekarska... )
- 4 x godišnja doba ( to nisu mogli da zaseru )
- 1 x Kosovo ( Šta? Već je bilo, a? )
- 1 x bela kuga
- 1 x ubijeni premijer
- ? x dana bez struje, vode, šećera, ulja...
- ? x nesrećnih detinjstava...I da vidimo, koliko još sranja može da stane na ovu planinu govana?
Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...
1) Čuvena Kosovska Bitka, u kojoj se ne zna ko je pobedio, ko izgubio, ali se zna da su svi redom poginuli
2) Ubistvo Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa, početak Prvog Svetskog Rata, još jedan rat u kojem se barem zna ko je pobedio, ali se nema pojma ko je sve poginuo
3) Mir u Versaju, kraj Prvog Svetskog Rata, barem nije bilo nekavih ubistava, ali je sporazum po mnogima uvod u Drugi Svetski rat
4) Kralj Aleksandar proglašava Vidovdanski Ustav, prvi ustav SHS koji su nažalost bojkotovale polovine političkih stranaka
5) Infobiro objavljuje čuveni spisak nepoželjnih komunističkih lidera, što dovodi do raskida SSSR i Jugoslavije, što je na kraju bila i dobra stvar, ali ipak vrlo opasna
6) Sloba objavljuje svoj čuveni govor na Gazimestanu
7) Sloba odlazi u Hag
8) Crna Gora postaje članica UN
Kao prvo, potpuno debilan natpis na vratima pojedinih radnji. Podrazumeva se da ćemo vrata otvoriti i bez uputstva...
Kao drugo, koliko smo debilan narod ni uputstvo nije korisno pojedincima...
GURAJ-VUCI
Mušterija: Ma šta je ovo, je l´to radnja zaključana? (vuče nazad svim silama)
Alo tiiiii, otvaraj, vidim da si unutra! (lupa šakom u vrata)Prodavačica: Gospodine, piše vam lepo na vratima da gurnete vrata napred!
Mušterija: Aaaaa, a što lepo ne stavite kvaku, nego natpis mesto kvake?
Ljubav ove nacije prema životinjama najverodostojnije se prikazuje u njihovim dobropoznatim emisijama o opstanku i životu životinja. Kada to gledamo, ne znamo da li da se više divimo onim predivnim predelima, savršenoj tehnici snimanja ili hranjenju stepskog bizona podignutom na dramski nivo. Posle ovih emisija još dugo ostajemo pod utiskom - kakva je to briga i ljubav prema životinjama...Ah... Ali kada bi smo nekom američkom reditelju rekli da njegov narod ne voli te životinje jer ne voli ni ljude (što su dokazali za to kratko vreme svog postojanja) on bi u najmanju ruku bio zgranut.
U isto vreme, srpski narod je mnogo pragmatičniji i voli životinje svim svojim bićem, a posebno one koje su mu često na oku. Tako preovlađuje ljubav prema telićima, prasićima, jagnjićima, govedima, ovcama i mnogim drugima, te to deluje zaista dirljivo.
Kroz vekove smo kao narod bili neslozni,zato smo na kraju valjda i stigli
ove gde smo.Ipak kada bi ispostovali "4-S" uvek smo prolazili dobro,
pogotovo u ratovima!
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!
Mlekadžija. Ali mlekadžija prevarant.
Poznat u selu kao neko ko ima krave koje muze, a mleko prodaje. Mleko? Pa shvatio čovek politiku firmi Moja Kravica i Imlek, pa se i sam počeo da vara već dovoljno napaćeni narod koji jedva sklapa kraj sa krajem.
Narod, ubeđen da je domaće najbolje, da je mleko neophodno deci u razvoju, naručuje od vodonoše litar mleka dnevno. Umesto da kao domaćin, ustane rano, pomuze stoku i dostavi narodu naručeno mleko, on ga prvo obrađuje: prokuvava ga, a zatim skida kajmak, koji zasebno prodaje na pijaci, a u mleko sipa vodu, kako bi povećao količinu. Meša ni manje ni vše nego u odnosu 1:1. I takav proizvod dostavlja naručiocima, a naplaćuje ko punomasno, sveže, domaće mleko.
- Ženo, jel tebi bljutavo ovo mleko?
- Ne znam, nisam još probala. Doneo mlekadžija Slobo jutos. Treba da mu platimo tri hiljade za ovaj mesec.
- Čuj mlekadžija! More, kakav mlekadžija, običan vodonoša. Platićemo za ovaj mesec, a ja ću mu reći da mi ne donosi više!
- Milorade, sramota je tako. Već tri godine nam čovek donosi mleko. A greota je i zbog dece. Rastu. Treba im za jake kosti.
- Vode ima i u slavini, ako će im pomoći da porastu. Bre, Slobo počeo da vodi politiku - skine kajmak, proda ga na pijaci, a nama mleko meša sa vodom. Dok sam ja živ, tako ne može. Ako treba za decu, ima da nabavim kravu, pa da je lično muzem, a ne da me neko pravi budalom.
Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.
Tajni kod pristalica opozicije tokom 90-ih.
-----
Lokacija: Beogradski spomenik smešten između dva pozorišta - Narodnog i Boško Buha, pa kad se na oba otvore prozori nastupi nesnošljiva promaja zbog koje okupljeni narod viče - "Vuče!!!" /M.Gutović - Kabare/
Moj poznanik Apostolis, tadašnji student stomatologije iz Grčke je tek par meseci bio stanovnik Beograda.
8.marta, na Dan žena, konačno upozna jednu slatku Beograđanku i u kratkom razgovoru, pošto su žurili, dogovore se da se sutradan nađu "kod konja".
On se sutradan pojavio na dogovorenom mestu ali nije uspeo da je prepozna!
Pitate se zašto?Godina je bila 1991!!!
Narod koji je toliko napredovao u svim oblastima i odjednom nestao.Moja teorija je da su ljubili žice jer su se toliko obradovali kada je došla struja.
Srpska izrekla smisljena verovatno tokom devedesetih da ubedi narod da nije bitan kvantitet nego kvalitet,jer da su i hteli vise nisu mogli da dobiju...Danas se koristi u 70% kuca u Srbiji.
Mama:"Sta ces za dorucak?"
Dete:"Dva jaja na oko."
Mama:"Ima samo jedno,a i sam znas da svako jutro SAMO jedno jaje organizmu snagu daje!Zato cuti i jedi."
Proces u kome grupa pandura i Marica ispred lokala sačekuju pošten narod na izlasku iz diska, ili u još goroj varijanti, ni ne sačekuju nego upadaju i pretresaju, te ako nađu nešto lemaju i bubrege počešu.
A: E da vidiš sinoć,u Alkatrazu upade plava raja uz ispomoć kornjača. Sve umuklo, muzika stala, DJ Mitar sa hlačama na koljenima,a mala Sabina kraj njega, isto na koljenima. Priteraše par likova uza zid i pretres započe.
B: Mojne me batje!!!
A: Ali to nije sve. Ludi Pero priđe jednom drotu, onako pijan ko zemlja, i kaze : e jel problem što ja imam neke tablete za grlo i glav... Nije ni završio rečenicu, a već je ležao na podu
Kako ona stara narodna "Govori srpski da te ceo svet razume" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj linguam musculus poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na žgadiju; prim.prev.).
Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - po sluhu. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.
Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.
1. Alahalahalahalahalahalahalah!
Jebeni zabrađeni, jebeni arapski jezik. Lingvistički C-4 koji estetski sasvim odgovara neobrijanim bradurinama, obrijanim mudima, dugim nosinama i samo(voz)dizanju u vazduh navedenom sortom eksploziva. Fazon - do jaja je nebitno šta i o čemu likovi pričaju kada im sve ionako zvuči k'o da repetitivno dozivaju Svevišnjeg...što, reala, i čine većinu svog životnog veka. Mali, pak, savet pri upotrebi narečene "univerzalice": L treba izgovarati sa jezikom poput čakije zabodenim tik iza "gornje proteze" jerbo će tako ono H onda zazvučati k'o da ste surduknuli kilo jebenog peska u svoje cenjeno ždrelo. Biti na oprezu zbog te čakije, doduše...
Iako vam ovo možda neće pomoći da ga razumete, definitvno će uticati na to da ga brže progovorite. Elem, najbolja moguća ohrrralna vežba na thrrržištu za izgovohrrrranje holandskog jezika...mada svoju dikciju možete pogoršati i sa onom iz broja #1 ovog primera. 24 Kitchen gledati čisto iz mizanthrrrropije prema samom sebi.
3. Ekereškekerešmekereš-gulaš!
Najmanje 24 padeža, vokalna harmonija, nepostojanje glagola "imati" i trista drugih gramatičkih silovanja moždanog sistema sažeto u jedan jedini verbalni podrig. Koliko god se trudio da bude jedinstven na svetu (sa finskim, fazon, čini jedinstveni šešir tzv. ugro-finskih jezika i nema jebeno ništa zajedničko sa istim), MAĐARSKI se, kako god da ga okreneš, uvek vrteo, vrti i vrteće oko jebene hrane...mada je gorka činjenica da ne zvuči ni upola tako ukusno kao đakonije koje nam dolaze iz zemlje sa kojom se graničimo i koja tu činjenicu preko svake mere eksploatiše. To je, međutim, neka druga priča, neki jedini granični prelaz...
4. HAJLHITLER!
Nije slučajno napisano velikim slovima.
Elem - jedini jezik na svetu pored rumunskog i japanskog koji će uvek zvučati kao da se sa nekim svađate, pa čak i onda kada budete želeli da se na njemu izrazite najuzvišenijom i najpoetskijom termonologijom mogućom (na primer "lajdenšaft", što znali "strast" ili "erhabenhajt", što se prevodi kao "uzvišenost"; prim.prev). Sintagma iz naslova će vam nedvosmisleno i omogućiti tu svađu ukoliko se nalazite na teritoriji države iz koje je i potekao ali biste svoj spas od javnog linča na Brandenburškoj Kapiji ili Aleksander Placu možda mogli da potražite u vickasto-partizanskim floskulama, tipa "Špric majn guzn!", "Šajze, šajze, majn Taube vajze..." i već epskom "Cvaj partizanen šlafen in kukuruzen." Glupe Švabe će vam se od srca nasmejati i popustiti stisak cokule sa predela vaše krvave face. Oni fašisti? Booože sačuvaj!
Želite da naučite španski jezik a niste rođeni sa retardiranim šprahfelerom? Nemojte očajavati. Sa jednostavnom vežbom iz naslova ssssssssavladaćete španssssssski dok ste rekli kekssssssss! Elem, ono što dijagnostička patologija prepoznaje i definiše kao interdentalni stigmatizam, u zemlji iz koje je poteklo najveće zlo u istoriji televizijskog serijskog programa (mada i mi imamo konja za trku) predstavlja genetski nasledno oruđe za verovatno najsmešniji izgovor jednog jezika još otkako je neki homo-erectus svom kolegi iz plemena batinom izbio zube a ovaj sutradan imao da brani magistarsku tezu na temu "DiDaktički DaDaizam u oslikavanju ptice DoDo po ziDovima i svoDovima renDom pećine". Inače, legedna kaže da je poreklo vrskavog "S" u španskom jeziku posledica bigotskog idolopoklonstva španskog naroda prema nedvosmisleno incestoidnom kralju Ferdinandu, koji je žešće vrskao jer je, jelte, bio žešći jebeni incest. S druge strane, Argentinci, Čileanci i ostali kolonizovani narodi, na primer, govore španski bez vrskanja. Tja, ko će ga znati, ionako su sve to ciganšture teške...
Skup članaka napisanih na, takozvanom, hrvatskom jeziku čiju većinu čine maliciozno-fašistički pokušaji prekrajanja istorije, negiranja ratnih zločina i stavljana žiga zveri na srpski narod i pojedince.
Koristi se još i kao sinonim za gnusnu laž.
-Nastavnice, juče sam imao temperaturu pa nisam mogao da dođem u školu...
-Znam da si imao temperaturu, pročitala sam na hrvatskoj vikipediji. Sa ovih 6 ukupno imaš 28 neopravdanih izostanaka tako da možeš da obavestiš roditelje da si izbačen iz škole.
-Ali ubiće me otac, stvarno sam bio bolestan još imam temp...
-Nema ali, slobodno napusti učionicu.
Oktober Fest Vukajlija 2018
U nedostatku materijala za pisanje jednoj vesti pridaju znacaj i naslovnu stranu sledecih 7 dana.
Narod u Srbiji nema sta da jede, zanima me kad ce 'leb da pojeftini, a vi mi preko cele naslovne stavili sliku neke narkomanke !
BLIC naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
PRESS naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
KURIR naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
NOVOSTI naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
POLITIKA naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
Već vekovima svuda u svetu (a naročito kod nas) glavni izvršni organ vlasti. Vlade, ministri, političari dolaze i odlaze, a glavna odlika svih režima jeste da jebu narod kako stignu, djuture na gomilu ili na redaljku.
- E, jesi čuo da je pao Sloba i došo DOS?
- Eee, tek sad ima da nas jebu...!
Po osnovu na srednjovekovni izraz vladajuće klase vlastelom bi mogo da nazovem tajkune,kontroverzne biznismene,direktore firmi,tatine sinove i sl... jer oni u odnosu na običan narod žive kao da su vlastela.
