To je, kako nas narod voli da kaze, ono sto nam Ameri salju kad nam nije potrebno, no kad zatreba, a nema je Bog nam je kriv!

Traćenje dragocenog medijskog prostora koji može da se iskoristi za mnogo pametnije i bolje stvari... I istovremeno popularisanje marginalnih ličnosti dok oni koji zaslužuju pažnju ne dobijaju jer nisu zanimljivi (za razliku od pranja zuba, lakiranja noktiju, presvlačenja, i naravno debilisanja, pardon "show"-a koje prave ti "showmen"-i)

U suštini tv je jedna mašina za ispiranje mozgova, samo što mozgovi mogu da se operu i u dobrom smeru po društvo i njegovo mentalno zdravlje, al je to mnogo teže za Mitrovića i ekipu, nego da sakupe tu neke "zvezde" i snimaju ih 24 sata dnevno...

Najgore je što se ovi pravdaju da to "narod voli" a "narod" u suštini gleda ono što mu plasiraš, ako mu stalno plasiraš program za ovce on će na kraju to i da postane, Amerikanci su živi primer...

Narod koji zivi na jugu je toliko praktican,da su zakljucili da im nije potrebno 7 padeza,vec da im je i 3 dosta....

Dokaz da su Srbi superiorniji narod u pogledu automobilizma u odnosu na druge svetske proizvodjace. Oni svake godine izbace po nekoliko modela auta, a mi smo napravili jedan model i proizvodimo ga do dan danas..jednostavno uboli smo savrsen auto..

Kazemo za devojku ogromnog seksualnog iskustva.Nekad nemamo cvrstih dokaza da potkrepimo tu tvrdnju.Svi dokazi su u medjuvremenu omeksali,ali narod ne zaboravlja.
Moze biti i dobronamerni savet,korisna informacija u prevenciji polnih bolesti.

Najčešći odgovor na poklon primljen povodom neke usluge, dok se u sebi misli:"Zar samo to, đubre jedno". Najrasprostranjeniji na svim mestima. Mi smo nepodmitljiv i nepotkupljiv narod pa zato kažemo: "Hvala, nije trebalo", (tako malo)

Pamtivek je neodređeni vremenski period i ide u prošlost onoliko koliko jedan narod pamti događaje bitne za njegovu sadašnje bitisanje.
Na žalost u Srba je ovaj period znatno kraći nego kod drugih naroda.

Epitet koji ovaj narod zasluženo ili nezasluženo nikako ne može da otkači od svog imena. Bez obzira da li uradili nešto ekstremno ludo, ili nešto ekstremno pametno, dobro i korisno, oni ipak ostaju ludi Rusi.

Aka španske serije. Zovu se sapunske opere zato što su to prvobitno bile reklame za sapune, ali se iz nekoga razloga primiše u narod, pa on ištaše još i još, i oni im želju ispuniše.

Stari dobri, provereni sistem iz doba komunizma u kojem su rafovi u prodavnicama bili prepuni proizvoda samo jednog proizvođača da narod ne bi gubio vreme i rasipao novac birajući između pet i više vrsta mleka, 'leba, kafe, i tako dalje.

Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...

U narodu srpskom, poodavno odomaćeni eufemizam za "one koji će najebati". Nešto kao ona famozna imena kojima su se pre 200 i kusur godina kitile indijanske poglavice u nadi da će tako zaplašiti svoje brojnije, moćnije i - ispostaviće se isto godina kasnije - GOJAZNIJE neprijatelje. Laskava titula koja se velikodušno dodeljuje svakoj novoj generaciji od strane one stare a uz, razume se, značajnu količinu problema i sranja koje joj je ova potonja ostavila u amanet.

I tako, dok nam naši matorci, profani i brojni ostali predstavnici te "iskusnije" ekipice uglas grakću kako je nekada bilo mnooogo dobro i išlo se, zamislite, "dvaput godišnje u Igalo" ( a ukoliko je sindikat to smatrao za shodno - i treći put ) a da je danas "očajno, užasno i strašno" jer "nema više Josipa, Broza i Tita", mi se zbunjeno češkamo po glavi i pitamo koji nam je kurac sve to trebalo, zašto smo uopšte jebeno i rođeni i trebamo li poput gorepomenutih indijanaca i sami da budemo istrebljeni, otplaćujući dugove naših predaka? Tja. I posle nas će doći neki novi nesrećnici...

Kao prvo, potpuno debilan natpis na vratima pojedinih radnji. Podrazumeva se da ćemo vrata otvoriti i bez uputstva...
Kao drugo, koliko smo debilan narod ni uputstvo nije korisno pojedincima...

Ljubav ove nacije prema životinjama najverodostojnije se prikazuje u njihovim dobropoznatim emisijama o opstanku i životu životinja. Kada to gledamo, ne znamo da li da se više divimo onim predivnim predelima, savršenoj tehnici snimanja ili hranjenju stepskog bizona podignutom na dramski nivo. Posle ovih emisija još dugo ostajemo pod utiskom - kakva je to briga i ljubav prema životinjama...Ah... Ali kada bi smo nekom američkom reditelju rekli da njegov narod ne voli te životinje jer ne voli ni ljude (što su dokazali za to kratko vreme svog postojanja) on bi u najmanju ruku bio zgranut.
U isto vreme, srpski narod je mnogo pragmatičniji i voli životinje svim svojim bićem, a posebno one koje su mu često na oku. Tako preovlađuje ljubav prema telićima, prasićima, jagnjićima, govedima, ovcama i mnogim drugima, te to deluje zaista dirljivo.

Kroz vekove smo kao narod bili neslozni,zato smo na kraju valjda i stigli
ove gde smo.Ipak kada bi ispostovali "4-S" uvek smo prolazili dobro,
pogotovo u ratovima!
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!

Mlekadžija. Ali mlekadžija prevarant.
Poznat u selu kao neko ko ima krave koje muze, a mleko prodaje. Mleko? Pa shvatio čovek politiku firmi Moja Kravica i Imlek, pa se i sam počeo da vara već dovoljno napaćeni narod koji jedva sklapa kraj sa krajem.
Narod, ubeđen da je domaće najbolje, da je mleko neophodno deci u razvoju, naručuje od vodonoše litar mleka dnevno. Umesto da kao domaćin, ustane rano, pomuze stoku i dostavi narodu naručeno mleko, on ga prvo obrađuje: prokuvava ga, a zatim skida kajmak, koji zasebno prodaje na pijaci, a u mleko sipa vodu, kako bi povećao količinu. Meša ni manje ni vše nego u odnosu 1:1. I takav proizvod dostavlja naručiocima, a naplaćuje ko punomasno, sveže, domaće mleko.

Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.

Tajni kod pristalica opozicije tokom 90-ih.
-----
Lokacija: Beogradski spomenik smešten između dva pozorišta - Narodnog i Boško Buha, pa kad se na oba otvore prozori nastupi nesnošljiva promaja zbog koje okupljeni narod viče - "Vuče!!!" /M.Gutović - Kabare/

Narod koji je toliko napredovao u svim oblastima i odjednom nestao.Moja teorija je da su ljubili žice jer su se toliko obradovali kada je došla struja.

Srpska izrekla smisljena verovatno tokom devedesetih da ubedi narod da nije bitan kvantitet nego kvalitet,jer da su i hteli vise nisu mogli da dobiju...Danas se koristi u 70% kuca u Srbiji.