Određeni ritual svakog vlasnika tastature, koji pada jednom godišnje ili jednom nedeljno u zavisnosti od količine hrane koja se konzumira za kompjuterom.
Generalno se smatra da kada mravi i bubašvabe prestanu da dolaze da se goste kod tastature, i počnu da žive na njoj i zasnivaju slatke male porodice, e tada je pravi tren da se ona malo promrlja krpom...

Uspešan trgovac maglom, nepostojećim predmetima, upakovan u nedeljno odelo najboljeg seoskog kicoša, sa zalizanom kosicom, jerbo nema boljeg gela od masne glave osmi dan.

One man show, kao kamion avion, ali lepše. Dok ova daje na lični marketing i samopromociju, kamion avion ima ružnog i zadriglog seratora za promotera.

Došlo leto i vrućine, znoj na sve strane. Učestalost tuširanja se povećava od jednom nedeljno do više puta dnevno, neki se čak tuširaju sve dok u bojleru ima tople vode. Jedini problem je u tome ako vi nekoga čekate a taj ispod tuša peva ceo repertoar koji se sastoji od "Devojka sokolu zulum učinila" pa preko "Kralja kokaina" i sve do "Englishman in New York"

Kaze se za lika kome se pare lepe za ruke kao smekeru picke, u koji god biznis da upadne pravi kes bez problema, nikad nema probleme sa kintom, nedeljno menja auta, obilazi svet i svuda je postovan, spada u onu manjinu koja kaze da pare nisu vazne. Naravno, kad ih ima.

Jedan od malih krupnih užasa našeg djetinjstva. Glupa, isprazna sadistička zabava u obliku beskonačnog ponavljanja naslova nepostojeće priče nesrećnoj žrtvi koja tek što je kročila u život. Njome su bubuljičavi dokonjaci iz komšiluka sebi ispunjavali dosadno popodne i siti se naslađivali ostavljajući traume (još uvijek) nesagledivih razmjera na tada nedužnoj djeci tj. sada nama.

Crveni ili ljubičasti čir veličine zrna graška koji, ničim izazvan, iskače u petak popodne i obitava na vrhu nosa ili međuočnom prostoru do nedelje pre podne. Onda se povlači, kao da nikad nije ni postojala. Razlikuje se od ostalih čibulja po tome što je vikend čibulja 10 puta veća, i ima ulogu da sjebe davno isplaniranu žurku ili izlazak u grad.

Jutro(prije ce bit' popodne) poslije burne noci u kojoj ste popili dosta loseg alkohola koji steti svim mogucim organima,nervnim sistemima i slicnom.Izraz na licu bolan,kao da vam u najmanju ruku deru kozu ili kao da vam je tramvaj prikljestio mali prst na nozi..

Iliti sa onim krajem na kojem su rep i rč.
Izraz koji se koristi kada neko počne da vas smara o prekoj potrebi za promenama u organizaciji čiji jeste da jeste sastavni deo, ali u funkciji običnog ćate, pomagačice kuvarice kafe za sekretaricu zamenika trećerangiranog regionalnog direktora, ili usvojenog neuspelog abortusa, siročeta u brizi tetkice koja radi samo utorkom i četvrtkom popodne.

Kurac o kome je vođeno računa. Redovno brijan, brisan posle pišanja, rijetko vađen mimo sterilna četiri kupatilska zida. Na njemu se malo ko vozio, farba prva, nije se gulio. Nije imao babu da ga lera dva puta nedeljno do pijaca, ali ga ni deda nije forsirao. Uvoz iz Njemačke. Maltene nov, primamljiv primjerak u rubrici lični oglasi.

Vrlo korisna stvar za opstu dobrobit modernog drustva!
Vrlo gadna stvaru u rukama polu-pismenih kretena. Oni su uvek merilo vrednosti,reper za ponashanje i sl. Oni su duhovitiji,mudriji i pametniji. Toliko pametni da su prosto u stanju da celu Britaniku napisu dok kenjaju jedno popodne!

Osoba koja po pravilu mora uvek da bude pozitivna, pravi budalu od sebe i zabavlja široke narodne mase. Neraspoloženje joj nije dozvoljeno jer je u tom slučaju svima dosadno. A šanse da provede kvalitetno popodne sa osobom kraj koje se ne oseca kao UBICA su ravne nuli. Dvorska luda. Pajac.

Povik kojim će vam krezubi semenkar probiti uši, sedeći dva reda iza vas i zapljuskujući vas ljuspama... Jer je on (za razliku od igrača) video savršen prostor za akciju.
Ovo jedinstveno psiho-fizičko, zen iskustvo možete doživeti ako se odvažite da utrošite jedno popodne na fudbalskoj utakmici domaće super-armirani-beton-lige.

Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...

Kada ste kao mali klinac blejali u svojoj fotelji i nije još bilo kablovske, listali ste kanale u potrazi za crtaćima. U toj potrazi nailazite na televizju Art i domaće filmove gotovo redovne popodne. Trauma nastaje kao trajni ožiljak i još dan danas ne smete da polgedati taj film "Davitelj protiv davitelja" od kraja.

Rečenica kojom se slučajan susret dve osobe pretvara u interes jedne.
Taman kada pomislite da ćete provesti mirno popodne pecajuću na Dunavu, ili overiti ležaljku u bašti ispod oraja, na putu prema kući pukom slučajnošću sretnete onoga za koga znate da će vas već smoriti, na ovaj ili onaj način...

Narkoman kakvog nema. Svakodnevno uživa marihuanu, a onim danima kada nema para za duvanje tada se žali kako je mnogo dosadno. Navaren je ujutru, popodne, uveče, kad spava, kad igra basket, kada je na žurci, kada je na utakmici, kada je u poseti tetki u Ugrinovcima, kada polaže ispit.

Hobi hiperkapitalista kojima u biografijama pored "milijarder" stoji naglašeno "filantrop". Ti ljudi prepodne zarade enormnu svotu novca, a popodne daju četvrtinu od zarađenog siromašnima i ugroženima u ime čovekoljublja, te tako ispadaju veliki ljudi. Bolje išta nego ništa kažu naivni, ali ima nečeg strahovito licemernog u svemu tome. Pravi čovekoljubi ne rade to zbog CNN-a i Nobela za mir.

Moderatorska mora.

Dešavaju se otprilike 2-3 puta nedeljno i skoro uvek između 21,30 i 23,30. Obavezno su izazvani od adolescenata koji su isfrustrirani zbog neke trenutne roditeljske zabrane, rešili da se zauzvrat najebu mile majke majke serveru Vukajlije.
Rezultat takve najezde je začepljenje rupe u groblju definicija, dva do tri bana za najupornije i dupli Nes koji pijem sa bromazepamom.

Izveden od “Zabava milona”, naziv za diskografsku/produkcijsku kuću koja je pokupila krem izvođača turbofolk i zabavne muzike u Srbiji devedesetih godina. Ako ste voleli Brzog, Rođu, Kebu, Bekija, Đoganija, Zoricu Brunclik, Kneza, Filipa Žmahera i Ruž ništa nije moglo da vas odvoji od gledanja omiljene ZAM emisije (išlo to valjda i dvaput nedeljno).
U amanet nam je ostavila Grand, City, Gold i ostale “prodakšn” kuće koje nas uveseljavaju i čine život podnošljivijim...

Po matematičarima: Najbitnija stvar na svetu iz koje su nastale sve ostale sporedne stvari. Ne samo da bi đaci u osnovnim i srednjim školama trebalo da imaju po 10 časova matematike nedeljno, nego bi je trebalo uvesti kao obavezan predmet na sve fakultete.

Po đacima: Jedan od najtežih predmeta iz kog se dobijaju najlošije ocene, iz čega proizilaze najgore kazne i svakakve zabrane.